Brynhildr

A ni Morfeus više nije u bendu.

I prethodni albumi su bili prilično melodični, zato sam ih oduvek i volela. Elem, prepoznaje se njihov tipičan zvuk, posle 30 sekundi prve pesme se zna da su to oni. Album je malo drugačiji, ali opet u neku ruku sličan kao prethodni.

Ja ne mogu da verujem da Kelti imaju dužu satnicu od Sidarte.

Nisam stigla do kraja, ali fino zvuči. To su te catchy melodije ^^ Ipak je LA bend koji nema loš album. Ni lošu pesmu. (In my humble opinion )

Siddharta Idem, naravno. Verovatno samo tog dana.

Ja bih i jedno i drugo, molim lepo. Sve što mene zanima ne donosi neku preteranu zaradu, tako da je ovo što studiram još i najsigurnije od svega.

@Veronika - Ali zar nije bolje razmišljati na vreme nego se za 4 godine nervirati što nemaš dovoljno dobar prosek za master ili posao? (Sve više primećujem da u oglasima traže i određeni prosek za posao, nije dovoljna samo diploma) Niko nije rekao da ne uživa u tome. Nego nas ima raznih. Ali neki od nas žele da uživaju i sad, ali da uživaju i posle. A ne da mi sad bude super, a posle da se ceo život kajem zbog toga. Posebno je nezgodno kad su pare u pitanju - neke stvari se moraju planirati unapred da bi se skupilo dovoljno para za njih. Inače, što se tiče mastera, valjda toliko znaš da je master na našem faksu sranje. Ne zna se da l' je gore to ili doktorske stidije. Još nisam naletela na zadovoljnu osobu. :/

@Axe - Pa ja ću se potruditi da ne bude tako. Ako sve bude kako treba (tj. ako ćaletov posao ne propadne ili nešto tako i ako iznenada ne sjebem faks, ne govorim o snovima) - ja ču upisati master u Norveškoj. A tamo imaju fore da se dižu studentski krediti koji se vraćaju kad se zaposliš (podrazumeva se da ćeš se zaposliti tamo). A studenti skandinavistike u Beogradu imaju direktan prolaz na Univerzitetu u Oslu.

@Axe - sve je neodređeno jer se apsolutno ne razumem u to čime se bavi rafinerija, ali verujem mom ćaletu koji se razume. Sigurno nisu prevodili hemijske formule, kako je ispalo iz postova bezličnog.

Ja odustajem. Veće su šanse da ovce naučim danski.

Omakne se svima ponekad, jbg.

uuups. Maaajku mu, prevodilac-prevodioca mn.prevodioci-prevodilaca, znam Svima se omakne

^To. Baš mi je ćale skoro pričao (radi u rafineriji nafte) kako su pre par godina tako unajmili nekoliko prevodioca da prevedu gomilu nekih stvari vezanih za to sa italijanskog, stvari vezanih za hemikalije i razne opasne materije. Pogreši li prevodilac - može doći do katastrofe, ljudi mogu nastradati. I ti prevodioci su dobili paprene pare za to, upravo zbog ozbiljnosti svog rada. Naravno da će unajmiti najbolje stručnjake u tome, a ne neke koje su završili menadžment i potrefilo se da znaju italijanski. I ti prevodioci moraju da stoje iza svog rada i, naravno, najebaće poprilično ako ne prevedu kako treba - znanje i efikasnost prevodioca su od izuzetne važnosti. Koliko ja znam, postoje slučajevi kada sudski tumači izgube dozvolu za rad. (Isto tako - da bi postali sudski tumači, nije čak dovoljno imati završen filološki fakultet, već neki posebni kursevi koji se specijalizuju konkretno za to i posle kojih dobiju dozvolu za rad - ako prođu)

Ali uči se sve to o jeziku i primenjuje se. Da bi razumeo starije tekstove, moraš znati istoriju jezika, koje reforme su se dogodile. Zašto se Munch preziva Munch, kad kombinacija CH više ne postoji u norveškom jeziku? I tako te stvari. Pri prevođenju ti PRIMENJUJEŠ celokupno znanje - istorija jezika, književnost, politika, kultura - SVE. Ne pričam o prevođenju tinejdžerskih filmova koje može svaka osoba sa završenim kursem jezika uraditi. Prevode se razne stvari, za šta ti je potrebno poprilično znanje i mogućnost da primeniš. Čak su jako značajni i opšti predmeti - filozofija, psihologija, kulturologija i dr. (pre su bili obavezni, sad su samo izborni) Jer ako ćeš prevoditi nešto sa toga, ti moraš znati termine na srpskom, ali i na tom stranom jeziku. A takve stvari se NE UČE na kursevima. Na kursevima se uči svakodnevna konverzacija, ali neko ko je završio 10 godina kursa jezika ne može prevoditi na, recimo, nekom seminaru o istoriji jezika. Sve to se radi i sve živo se primenjuje, jer se sve živo prevodi. Prevode se i knjige o istoriji jezika, političkoj situaciji, molekularnoj biologiji, fizici - stoga jedan prevodilac mora konstantno da se usavršava, kada usvoji sve neophodne pravne izraze da pređe na ekonomiju, nakon toga na biologiju, itd. Naravno, neće svi uspeti da primene sve, ali sve zavisi čime se tačno baviš, ako se posle faksa ode u prosvetu, neće. Ako se baviš usmenim prevođenjem, primenićeš sve i svašta, u zavisnosti od teme.

Kao prvo, kaže se prevodiLAC. Kao drugo, šta je to po tvom mišljenju struka filologa, ako nije prevođenje? Zanemarićemo totalno činjenicu da na dosta smerova biraju da l' će im zvanje biti profesor ili prevodilac, ali pošto si ti, je l' te, pametniji od svih filologa ovog sveta zajedno, aj da te čujemo. Objasni.

Znam ljude koji se ubijaju od učenja, pa im ne ide baš učenje jezika. Nekome možeš 50x objasniti, a da ne konta. Isto kao što nekome ne ide matematika. Prevođenje JESTE posao u struci svima koji su završili strani jezik, bilo to tebi smešno ili ne. I mnogo je korisnije i neophodnije od recimo filozofije (kad već upoređujemo). I to nije nimalo naivno koliko ti misliš. I, da, da bi preveo nešto, ti moraš odlično poznavati kulturu tog naroda. Kad si poslednji put uzeo knjigu koja je prevedena, a da nemaš gomilu fusnota ispod? Prevodioci postoje oduvek i oduvek su bili neophodni. Neću više o ovome, sad ako se javi neki student medicine, ti ćeš početi da ga ubeđuješ kako je smešno da neko ko je završio medicinu radi kao lekar. I, da, većina black metal bendova peva na engleskom, ukoliko nisi znao.

Jezik se ne može naučiti za jedan semestar. I 4 godine je malo. I kako nemaju posao u struci ako su potrebni (U STRUCI), a još uvek niko to nije završio. Za godinu dana će završiti prve osobe danski (od kojih će jedna sigurno dobiti odmah posao na fakultetu), a ostale će lako naći posao, jer su itekako potrebni. Nisam ni ja mislila o tome da nađu bilo kakav posao. I ne možeš da radiš šta hoćeš, sad poslodavci svuda traže da imaš diplomu Filološkog ako ćeš da se baviš nekim ozbiljnijim stvarima (da li bi dao nekome ko ima završen kurs jezika da prevede nešto od životne važnosti?) Stručni prevodi su uvek traženi, kao i sudski tumači. A sve su to poslovi u struci. @In the flesh - začudio bi se. Posebno na nekim smerovima koje niko živ ne upisuje, pa upadaju svi koji se prijave. Čak bih rekla da na prvoj godini (to se već sredi do tamo neke 3-4. godine) ima više ljudi koji nemaju smisla za jezik od onih koji imaju. Zašto to rade? Ili, moje omiljeno, pre je savremeni jezik bio uslov da upišeš sledeću godinu - možeš položiti sve druge predmete sa desetkama, ali padaš ako nisi jezik. Otkad su uveli Bolonju, masovna je pojava da ljudi PRENOSE savremeni jezik u sledeću godinu. Što je po mom mišljenju čista glupost. I bacaju pare bezveze. Kako ćeš se ti posle baviti tim jezikom ako ne možeš ni ispit iz njega U PRVOJ GODINI da položiš? :S Jedna devojka je tako prenela norveški i polagala je s nama sve kolokvijume i JEDVA je položila prvi, koji smo radili nakon mesec dana. (Ono, vrtili možda 100 reči u krug i radili samo prezent i slične smešne stvari) Ali ne, ne odustaje. Iako je opet pala.

Pa verovatno ti je neka osoba sa prosekom 6,00 pričala kako ne može da nađe posao i ti si razvio celokupnu filozofiju oko toga. Zanemarićemo hiljade ljudi koji nađu. Nije isto na svakom smeru, neki nalaze posao bez ikakvih problema (npr. oni koji završe nemački ili albanski). Danski je uveden pre 3 godine i svi koji završe imaju siguran posao, jer sada oni koji su završili norveški rade u danskim firmama, godišnje ga upiše manje od 5 ljudi, a pitanje je da l' će svi završiti. Ali ti to, naravno, znaš.

Naravno, ti si to završio, pa znaš. Ne lupaj gluposti.

Metalci upisuju filozofiju najviše, koliko sam skontala.

@bezlični - pa, mahom je na svim katedrama akcenat na prevođenju. Što se tiče ovih na srpskom, lingvistici, književnosti, itd.(tj. ne-jezičkih smerova) oni se mahom bave lektorisanjem ili novinarstvom. Ovi sa književnosti ponekad odu među pisce, mislim da su većina naših pisaca završili književnost. Ali ipak većina onih koji završe engleski, nemački, francuski, ruski ili srpski odu u prosvetu. Što se tiče ostalih jezika, desi se da ljudi završe u školama jezima, ali kad su u pitanju jezici tipa skandinavski - to UOPŠTE nije isplativo i mahom to ljudi rade pored nekog regularnog posla. (Znam da u školama gde se uči norveški bude otprilike 1-2 osoba godišnje, a osobe koje to predaju sigurno neće dobiti istu platu kao ovi koji predaju engleski i imaju desetine učenika) Evo ovde nekih informacija: http://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja/33/Prevodilac/

Kao što rekoh, ne razumeš se. Kao prvo, nama je kultura podjednako bitna kao jezik ili književnost i ja ne studiram skandinavske jezike, već se smer lepo zove - Skandinavski jezici, književnosti, kulture Latinski uče ovi koji studiraju romanske jezike. Oni koji studiraju slovenske uče staroslovenski. Mi koji studiramo germanske ništa. Posle faksa se možeš baviti SAMO tim jezikom koji studiraš, apsolutno ti NIŠTA ne znače ti drugi jecici (sem što možeš navesti u CV-u da ih znaš i to je to). Po starom sistemu su mogli raditi sa drugim jezikom, po Bolonji NE MOŽE. Drugo, sve i da studiraš neki jezik koji se može predavati u školi - moraš da položiš posebne ispite i da obavezno imaš master (opet - pravilo Bolonje) da bi mogao da predaješ. Na nekim smerovima čak postoje smerovi unutar smerova (da l' će da budu profesori ili prevodioci). Kao što rekoh, mnogo se razlikuje to što mi izučavamo od prostog kursa jezika. Ne može se porediti. @Mauzer - Kakva su pitanja bila? Aj napiši ako se setiš kojeg.

Paaa, posle svega par smerova (od tridesetak) možeš predavati u školi. Jezik je samo jedan od gomile predmeta, ti učiš sve živo o kulturi tog naroda, istoriji, književnosti, politici, mentalitetu, itd. U suštini ni pola ljudi ne završi od broja koji upiše (a upišu mahom dobri đaci) Rade se i istraživanja, naravno, to što ti nisi u toku je druga stvar. Problem je što niko ne želi da daje pare za tako nešto, nažalost. Zato ih ima znatno manje nego istraživanja iz nekih drugih oblasti. Jedna stvar koju će svaki profesor na Filološkom reći je - Filološki fakultet NIJE kurs jezika. To su dve totalno drugačije stvari. Koga zanima samo da nauči jezik - mnogo jeftinije će to uraditi u nekoj školi jezika.

Uvek smo bili najjači Jedne godine je poslednji na budžetu imao 94 bodova. Samo za elitu!

Sem finala svetskog prvenstva.