Ikhabot

Naravno čiča samo si ti u pravu, sve mi je jasno.

Pa svrati ako stigneš, letnje svirke su dobre, možda čak i bude na otvorenom pa bude ekstra. poz

Najava svirki: Palić 15. jun, hit 202jke Zaječar 28. jun, hit 202jke slušajte nas ili dođite ako ste u mogućnosti

O starim muzičarima mislim sve najbolje jer je to nasleđe koje svi mi pratimo i na koje se nadograđujemo. Sve ono što je bilo dobro i što su stvorili ljud pre nas živeće i kroz nas i posle nas u generacijama koje dolaze. Život je to, nema tu velike mudrosti. " Bolji od današnjih je malo relativan pojam jer su svi ljudi različiti tako da se ne može odgovoriti na ovo pitanje realno. Da si pitala da li je ovaj bolji od onog još bi i mogli da se raspravljamo zašto mislim da je neki muzičar bolji od nekog drugog itd. Postoje određeni (opet relativni ali određeniji svakako nego kada poredimo neku prošlu masu ljudi sa nekom današnjom masom ljudi) kriterijumi prema kojima se može voditi. Samo bih želeo ovde da stanem na trenutak i da napišem da je Jimi Hendrix prepoznat kao jedan od najuticajnijih muzičara XX veka tako da bih da recimo mogao da objasnim Dersu Uzali da nije muzičar slepac samo zato što je naginjao ka ekstremima i bio lošiji u nekom drugom smislu od nekog drugog muzičara već je muzičar slepac kada napravi nešto što ne ostavi trag u budućim generacijama, a pošto je baš Hendrix ostavio trag u budućim generacijama i to nezamislivo veliki onda je jasno zašto ti ovo pišem jer si malo pogrešio nazivajući hendrixa slepca na temi na kojoj se govori o starijim generacijama i tome koliko su učinili za nove. "da li su bolji od današnjih? ili je jaz u generacijama očigledan?" meni se čini da ova dva pitanja nemaju veze jedno sa drugim mada možda mi je razmišljanje malo opalo od blejanja u drum editor. Jaz u generacijama je očigledan jer je danas jedno vreme a tada je bilo drugo vreme. Vrlo prosto. Menja se ceo svet, menja se tehnologija, pa se i ljudi menjaju i prilagođavaju. Nažalost svet postaje sve gore mesto za život i svakako da se to i manifestuje u muzici. I pored svih tehničkih pomagala koja evoluiraju geometrijskom progresijom ljudi i dalje evoluiraju jako sporo, gotovo neprimetno. Tako da je ljudska kreativnost ostala ista ili se pomakla za koji promil (figurativno) u odnosu na pre 50 godina recimo. Ljudi koji su radili ranije sa postojećom tehnologijom su radili na jedan način. Znači po meni glavni faktor promena nisu sami ljudi već tehnologija nastala početkom 1950tih godina koja se od tada neprekidno razvija velikom brzinom. LJudi su ostali isti. Nadovezujem se na ovo gore, ljudi kao što svi ovde dobro znamo, što su stariji smanjuje im se sposobnost učenja i ono na šta su naučili tako će i da deluju. Psihički procesi su se izgradili u mozgu i ne mogu biti više fleksibilni kao u mladosti tako da mogu da pokušaju da se prilagode ali najbolji savet koji mogu da nam daju je kako se nešto radi ono što oni već znaju i što rade ceo život. Tako smo u stvari i dogurali do ove tačke razvitka - ljudi prenose jedni drugima znanja koja poseduju i da oni mogu ta znanja dalje da unapređuju jer je to osnova razvitka čovečanstva. Znači da sumiram odgovore: "sta mislite o starijim muzicarima koji su svirali 60-70ih godina?" - sve najbolje jer su nas svemu naučili "da li su bolji od danasnjih?" " - današnji muzičari su generalno bolji jer znaju isto što i prošli samo mnogo više. Nravno govorim o muzičarima istih godina danas i onda, a pitanje je jako glupo formulisano. "da li je jaz izmedju generacija ocigledan i u kom pogledu?" - jako očigledan ( primer: poslušaj big band jazz 30tih i jazz fusion 60tih pa ćeš uočiti razlike) "koliko nam i u cemu nam mogu pomoci savetima? a gde su ipak ostali staromodni..." - u svemu što znaju. u svemu što ne mogu da nauče.

Hvala

LJute Papričice spremaju album najzad. Krećemo u studiju sredinom juna i album će biti spreman do kraja jula nadamo se. BUdite strpljivi jer pravimo malu pauzu. Za jedno mesec-mesec i po dana će biti i svirka u living room-u nešto drugačijeg karaktera od uobičajene koje ste imali da vidite od nas. Do tada pozdrav!

DS2 je dobar za u saradnji sa lampaškim drajvom koji je sposoban da softclip-uje signal dobijen iz ove pedale. Tu se spozna pravi karakter pedale, mada ipak u poređenju sa DS1 zvuči tanko i resko.

Toontrack-ovi drumkit-ovi su jako dobri virtuelni bubanjevi, ali jedu RAM. Malo jači projekat i mogu da pojedu ceo 1GB za doručak bez problema kad su gladni.

Još jednom da podsetim za svirku u Dangubi u nedelju 27.maja (to je ovaj sad vikend). Ulaz samo 100dindži. Vidimo se tamo!

Ok hvala.

Ma naravno sve to radi posao do neke granice nemam ništa protiv toga. Iskoristiti sve najbolje što se može je prava mera. Jedno pitanje za Dušana pošto je pomenuo da stavlja softverske lejere preko studijskih: Ako imaš na primer snimak majkovanog marshall-a iz studija i hoćeš da staviš preko toga snimak nečega iz softvera da li onda snimaš gitaru suvo preko Dbox-a recimo ili uzmeš neki "suvlji" (koliko to može da bude zbog karaktera pojačala na kome je snimljeno je li) snimak iz studija i na to stavljaš efekte, ili jednostavno dodeliš FX softverski kanal koji samo boji za nijansu već urađen snimak. Kapiram da sve zavisi od pesme do pesme ali daj čisto jedan primer eto ako nije frka. Hvala

Hvala ljudi videćemo se u Dangubi ne ove nego one tamo nedelje

Mislim da sam to i napisao - ako postoji latencija (od recimo 30ms) namesti se automatsko kašnjenje i program sam nadoknađuje (ne)sposobnosti kartice. Svako snimanje vuče istu latenciju ako signal ide direktno u program za snimanje a ne prolazi kroz dodatne softverske farbe koje mu budže dodatnu latenciju. Onda je to stvarno povuci potegni. Naravno uvek je moguće provući farbe kasnije ali onda je pitanje koliko se zaista vremena i love gubi na svu tu jebadu. Za iste pare i količinu vremena kupim dve karte za bus i odem do grada i kupim još jednu audigy zvučnu da mi rešava pitanje snimanja.

He he, pa snađi se iznenadio bi se šta ljudi rade da bi dobili bolji zvuk. A za Orchestral violine su ti valjda na kanalu 11, banka 0, program 6, mada nisam nikad imao problem da ih resetuje. VIdi da nisi drndao opcije za velocity i transpoze na traci pa da te limituje ili tako nešto. Vrati sve na default vrednost pa probaj ponovo.

@Dushan S Naravno sve je stvar dobre volje i entuzijazma u našoj zemlji Serbiji. Uz pedalicu sa kućnim pojačalom se ne dobija na masi ali ni na sintetici. Naravno ako je mikrofon solidan i uz neku zvučnu izolaciju tipa sunđer, fotelja i ostale varijante može se dobiti koliko toliko pristojan zvuk iz sobe. Ne treba ni od ovoga očekivati čuda to je samo ponavljam minimalna varijanta. Još kada bi imao i malo bolju zvučnu i MIDI klavijaturu i.. i...uf uf lako je zaneti se @Trooper_Srbija To da se može lako raditi sa farbama iz amplitube-a tvrdim da je greška jer treba puno rada da bi se nešto izvuklo iz toga. Na kraju će uvek izaći loš zvuk kako god obrneš. Tako da amplitube ne drži vodu. A ako ćemo da pričamo o skupljim softverskim rešenjima onda možemo da doguramo do 100 godina u budućnost i laserskim magnetima na gitarama sa visokom rezolucijom zvuka. Nažalost mi danas imamo ograničenu opremu i svaki lanac u snimanju treba da bude što je prirodniji moguć. Ako je lanac dobra gitara, dobra Dbox, softver onda je tu akcenat na kartici koja treba da pogura taj softver da radi dobro a to košta! Zar nije bolje sa manje para uraditi nešto mnogo bolje? Ako već imaš kučno pojačalo na kome sviraš (neku pedalicu eventualno pozajmiš) i napraviš kućnu verziju studija sa mikrofonom od 40e i kućnom zvučnom karticom. Em je bolji zvuk, em manje drndanja oko produkcijskog farbanja, em je to i najbliže onome što se inače i radi u studiju. E sad latencija je tu ali ako si radio u Qbase-u recimo gde postoji latencija od recimo 30ms onda se zna da svaki take treba da se pomeri za tačno toliko i nema tu velike mudrosti i "ubadanja od oka". Takođe ni vučenje samog tejka nije više potrebno već je dovoljno da se otkuca vrednost u traku i doviđenja, sve se snima sa delayom od onoliko milisekundi kolika je latencija. I posle kažu da Nemci ne misle na Srbe, misle Nemci na sve

Za li je dobro ili ne ne znam, znam samo da se preko softverskih (pa i hardverskih tipa toneport) farbi može postići vrlo malo u produkciji, eventualno neki clean, mada će i to zvučati sintetički. Najminimalnija opcija je nabaviti mikrofon, ozvučiti makar i kućno pojačalo i sa tim raditi koliko je bolje moguće. Osnovno pravilo je traženje po netu i trial/error eksperimentisanje. KOliko časova dnevno provedete za kompom toliko će te dobro snimati. u zdravlje

Evo od mene 4 faktora: - umeće sviranja i uvežbanost benda ovo je često zanemaren faktor koji se više posmatra kao neki mit o sviranju. ZAISTA je tačno da bend koji ne pazi na mikrotajming i nije dovoljno uvežban ima loš zvuk na bini i da je to najvažnija stvar kod live nastupa. Najvažnije od svega je da ljudi dobro sviraju. ZVUK ĆE UVEK biti govno ako zveče žice koje ne trebaju, zuje magneti na deonicama gde se inače ne svira, zuje pedale tamo gde nema deonica, pevač falšira i stoji umestu i okreće mikrofone ka instrumetnima ili monitorima, bubnjar udara kao sivonja i basista ubija bas od života bez preciznog tajminga. Mislim da kapirate ponetu. Čak i ako je bend savršeno uvežban i ne pokazuje mnogo interakcije sa publikom sa malo ili nimalo energije zvučaće žalosno. Kada bend nastupa bitno je da uz dobro sviranje pruži i energiju koja umanjava tehničke greške ili ih ponekad čini i namerno stvorenim u nastupu "inspiracije" - tonac Tonac je najvažnija osoba na svirci koja je odgovorna za kvalitet zvuka (pored benda naravno) tonac mora da bude neko ko zna klub/prostor/poljanu i opremu sa kojom radi. Uvek treba dati dodatnu kintu za tonca jer je on taj koji će paziti da publika čuje lepo ono što bend odsvira (drndati se posle sa kablovima kada bend bude premoren). Kada bend ima svirku nema vremena da se bavi nameštanjem zvuka. Znači (barem jedan) tehničar. Može da prođe i "ortak koji se razume u opremu i radio je već par svirki" ako se već neko u bendu razume u tehniku ozvučavanja prostora, ali je daleko bolje unajmiti lika koji zna znanje. - oprema benda Nisam neki stručnjak tako da samo osnovno.. Ako basista ima pojačalo koje ima DI izlaz onda pravo u mikser. Ako nema onda ozvuka. Gitarista treba da ima pedalice ali ne i procesore osim ako nema kvalitetnu sekiru & lampaša i trebaju mu raznovrsni efekti za svirku pa ga mrzi da nosi sve pedale koje ima da ne bi dobio kilu. U principu važi pravilo da je teže namestiti ton sa 5 efekata nego sa samo 2 imajte na umu da su lućna podešavanja u velikom broju slučajeva potpuna pogrečna za klub i da ćete morati menjati npar stvari na svirci. Neka (subjektivna) idealna varijanta za gitariste je lampaš sa 12icama koji ima effects loop gde se kači još samo par efekata i to je to bez previše gain-a jer će sve ionako da se razlije kada ode u miks. Znači ŠTO OŠTRIJI I DEFINISANIJI ZVUK. Na sve ide ozvuka osim na bubanj koji može da prođe samo sa nogom, dobošem i kontrom na mikseru ako je svirka u manjem prostoru. Opremu treba postaviti tao da ne smeta ostalima sviračima, publici, i da bude iznad ljudi tako da ljudi čuju zvuk a ne da se izgubi u njihovim nogama. - tonska proba Obavezno isprobati nivoe pre svirke i PAŽLJIVO uskladiti level-e efekata sa toncem. Često se dešava da suviše malo vremena ostane za tonsku probu na kojoj se odsvira koja pesma, pa bend provede samo 15 minuta nameštajući zvuk - to je pogrešno. Tako ne treba raditi, pogovotu ako ste prvi put u nekom prostoru. Da li ste pitali gazdu da li možete da dođete ranije? Ako može dođite jedno 2 sata ranije i sedite u klubu prosviravajući ono što ćete svirati. Dobro upoznajte zvuk koji dolazi sa vašeg/iznajmljenog pojačala, mikrofona, bubnja, basa, razglasa tako da i ako nešto krene loše u toku svirke možete brzo da locirate problem.

Ufff skrnavljenje....

Pozdrav i od mene ljudi evo i par sličica. Vidimo se na sledećem hitu!!

Ja sam isto tako lemio kablove pa mi se dešavalo da signal slabi po uključvianju pedalica. U pitanju je bio eto bluesbreakerII i parče jeftinog stagg-ovog kabla koji sam kasnije zamenio proel-om. Kapiram da si ih dobro zalemio ali eto ne treba zanemariti i takvu vrstu problema. Znači lociraj problem.

Bilo bi logično da uzmeš neku drugu pedalicu pa da vidiš da li se problem ponavlja. Na taj način ćeš barem da ga lokalizuješ. Kad to uradiš biće ti jasnije šta dalje. Možda je i u kablovima problem meni se nešto slično dešavalo tako da isprobaj i tu soluciju.

Ako si se drndao sa ASIO third party drajverima hoće da baguje. Dušan je lepo istakao da ti drajveri ne poboljšavaju zvuk već samo smanjuju latenciju. E sad možeš misliti koliko su kompatibilni kada su razvijani od strane open source zajednice. Mislim nemam ja ništa protiv tih drajvera ali ako je nešto dobijeno uz karticu onda to i košta zajedno sa karticom jer su pravili isti ljudi koji su radili i karticu a to su stručnjaci koji se razumeju u arhitekturu hardvera za koji pišu bolje nego iko drugi. Tako da zaboravi na ASIO4All, probaj rollback-uješ driver za karticu u prethodno stanje pa napiši šta si uradio.

535q ima booster, ali to je boost za wah a ne zaseban boost, tako da možeš da ga koristiš samo ako ti je wah uključen. Naravno postoji mogućnost da koristiš wah kao tonalni filter tako da ga kada dođe sudnji čas da u solo kreneš ti samo upališ wah (boost je već uključen naravno) i onda dobiješ rezak metalik peak za solo koji se sigurno probija. Tako da boost može da posluži jedino ako voliš da ti gitara u solaži zvuči tanko i svetlo bez dna. Ima i to svoje draži ali ne uvek. Drugo ne slažu se sve pedale sa ovakvih načinom sviranja, uglavnom fuzz, i topliji overdrive-ovi , ostalo vuče na sintetiku.

Uf onda je stvarno bio long shot Zato je teških pisalo "teških" . Nije lako ni izdubiti rupu za struju u mahagoniju kako treba a kamoli praviti mikrometarski precizne rezove u završnoj izradi. Sve ima svoje. Al zato posle ispadne sekira po želji. A da je gitara sa Dimarziom bila bi malo više "obična". Ovako barem ima karakter. Jedino što je po meni malko loše jeste beli finiš. čak je i finiš na susednom mu Valley-u pogodniji. Ja bi tu radio nešto malo modernije, možda neka metalik ili pearl tamno zelena. E to bi se uklopilo!! To za splitovanje je nice touch. Ako imaš fotku veće rezolucije postavi da vidimo malo bolje to. Nije fora da se raspišemo na dve strane o gitari sa slike 449x645

Pretpostavljam da je neki ručni rad iz inostranstva (bivša juga možda...) na kome je dosta svirano i koji će (ovo je long shot ) biti template za pravljenje ovakvih gitara kod nas od strane nekoga. Inače gitara izgleda ok, drvo je kvalitetno i teško, magneti izgledaju solidno, kapiram da je gitara agresivna i mračna sa vintage karakterom zbog pickup-a (barem mi tako izgledaju). A ono za proizvodnju možda zbog lakoće pravljenja, nema "teških" delova u konstrukciji sve vrlo jednostavno i dobro urađeno.