badass

Četvrtak, 26. septembar – Beograd @ Gun Club | 21:30 | gosti: GO!ZILLA (Firenze, ITALY) Petak, 27. septembar – Pirot @ Omladinski kulturni centar Subota, 28. septembar – Paraćin @ Galerija Nedelja, 29. septembar – Zagreb @ Močvara (gosti: My Buddy Moose) Two Cow Garage formirao je Micah Schnabel pre dvanaest godina u Kolambusu, Ohajo. Talentovani mladi dođoš iz malog grada ubrzo je privukao pažnju nekolicine lokalnih rokenrol zaljubljenika, ali presudno je bilo poznantsvo sa Chrisom Flintom, gitaristom i advokatom, koji je već u ranoj fazi razvitka benda primetio Schnabelov dar za pisanje pesama i muzike i koji se još tada ponudio da pomogne kao menadžer i povremeni drugi gitarista ovog trija. Two Cow Garage objavili su šest albuma. Najpre „Please Turn The Gas Back On“, 2002. Zatim 2004. „The Wall Against Our Back“, a „Three“ iz 2007. pokupio je samo pozitivne kritike i većina recenzenata je složna u jednom – da Micah Schnabel poseduje raskošan talenat koji umnogome podseća na Paula Westerberga, predvodnika The Replacements. Uticaj The Replacements vidan je i na preostale tri dugosvirajuće ploče: „Speaking In Cursive“ (2008.), „Sweet Saint Me“ (2010.) i „The Death Of The Self Preservation Society“ čije se objavljivanje očekuje 10. septembra ove godine. Inače, budžet za poslednji album skupili su obožavaoci benda i tih 17000 dolara dovoljno govori o podršci koju su Two Cow Garage obezbedili dvanaestogodišnjom karijerom i iskrenim nastupima širom SAD i Evrope. Može se reći da se Two Cow Garage kreću u vodama alt-country rocka. Ipak u obzir uzmite i punk-rock prošlost Micaha Schnabela, te nikako ne zaboravite i na poslednju reč u imenu grupe koja ni najmanje slučajno nije tu gde jeste, makar sam izraz benda nemao previše dodirnih tačaka sa garage punkom. Jednostavno, Two Cow Garage na energičan, znojav i glasan način prenose svoju, u suštini, country rock priču. Mnogo više slični bendovima poput Marah ili Drive-By Truckers, pa čak i Bruceu Springsteenu, nego The Gories ili The Oblivians. Svejedno, Schnabelov polupromukli vokal i odvrnuta pojačala iz kojih trešti glasna gitarska muzika privlačni su i ljubiteljima prljavijeg rokenrola kao i jasan poziv da ne propuste nastupe ovog američkog sastava. Za ovo koncertno predstavljanje najbolja preporuka je činjenica da se radi o bendu koji je u samo dve godine po objavljivanju prvog albuma kombijem „pregazio“ više od 332000 milja. Valjda dovoljno govori o njihovom sviračkom iskustvu, kvalitetu koncerata, a svakako je i sjajan background za jednog rokenrol pesnika kakav je Micah Schnabel oduvek hteo da bude. Delić živih nastupa zabeležen je i na oficijelnom DVD izdanju pod nazivom „The Long Way Around: One Badass Year With Two Cow Garage“. Od tada je prošlo skoro deset godina, a Two Cow Garage su odavno prešli i milionitu milju jureći za svojim snom s jedne na drugu obalu SAD i uzduž i popreko evropskog kontinenta. Posle pet i po godina Two Cow Garage ponovo praše po Srbiji i okolini! Beogradski koncert tempiran je za četvrtak, 26. septembar, a mesto održavanja je Gun Club (Miloša Pocerca 10) s početkom od 21:30. Kao gosti, pre Two Cow Garage nastupiće psychedelic garage blues duo – GO!ZILLA, bend koji nastavlja tradiciju kvalitetnih garažnih grupa iz Italije (od The Mojomatics, preko Movie Star Junkies do Wildmen). Karte po promotivnoj ceni od 700 dinara @ Pinball Wizard Records (TC EUROCENTAR, Makedonska 30, lokal br. 15) i to od 26. avgusta do 7. septembra. Od 9. Do 26. septembra na istom mestu karta će biti 900 dinara, a na ulazu u klub, u četvrtak, 26. septembra – 1000 dinara. http://twocowgarage.bigcartel.com/ http://en.wikipedia.org/wiki/Two_Cow_Garage http://www.last.fm/music/Two+Cow+Garage https://www.facebook.com/pages/Two-Cow-Garage/15327419845 http://www.badmusicforbadpeople.com/2013/08/two-cow-garage-columbus-oh-u-s-a/ GO!ZILLA: GO!ZILLA su eksplozivni psychedelic garage blues duo formiran u Firenci, Italija januara 2012. pod velikim uticajem West Coast zvuka i garažnih singlova 60-tih. Debi EP „GO!ZILLA“ objavljen je u septembru 2012. za Santa Valvola Records, a ubrzo sledi i prvi singl „I'm Bleeding“ na Surfin Ki Records etiketi. „Go!Zilla Surf“ potom je uvrštena na kompilaciji povodom dvadesete godišnjice SHIVER magazina. Bend je imao već četiri evropske turneje, preko 100 koncerata po zapadnoj Evropi i svirao je sa imenima poput: Thee Oh Sees, Night Beats, Shannon & The Clams, Bud Spencer Blues Explosion, Aucan... Prvu dugosvirajuću ploču izdaće u oktobru ove godine za Black Candy Records u Italiji, Rough Trade u Velikoj Britaniji i Nemačkoj i Warner Bros (kao distributer za Italiju i Veliku Britaniju). Par citata: „..I’d call this six-track EP, an example of modern day acid punk... The EP kicks off with ‘I’m Bleeding’, the repetitious inclusion from its previous release completely justified by its windswept, howling drunken brilliance. The chorus contains a riff to die for. Elsewhere ‘No Man’s Land’ bludgeons your ears with discordant, windmilling sounds that has attitude almost pouring out of the speakers. It might be a bit frightening to the unprepared. ‘Get Me Out Of Here’ rumbles along, tremelo-ing your bowels into submission. Don’t look for melody here, ladies and gentlemen! Back To The Grave is starting to feel like a walk in the park compared to the contents here.... All in all these are decent and horrifying songs, well written and recorded for maximum punkadelic impact. Go, go-go, go-go-go Go!Zilla!“ (The Happening - Shindig magazine) „...A direct sound with no useless frills, who stuns at the first listen, 16 minutes of pure wrapping and fascinating rock'n'roll.“ (Distorsioni.net) „The florentian's plays a 60's garage, embittered in a "Mudhoney" way. I'm Bleeding is enough to understand their infected blues: a business card that many people would love to shows, a real sharp track written with red ink. Take it at your own risk“ (Shiver magazine) http://www.facebook.com/gozillatheband http://gozilla.bandcamp.com/

http://www.allmusic.com/album/floating-coffin-mw0002489094

http://www.allmusic.com/album/putrifiers-ii-mw0002394258

http://www.allmusic....ep-mw0002215608

http://www.allmusic.com/album/castlemania-mw000213512

http://www.allmusic.com/album/warm-slime-mw0001974302

http://www.allmusic.com/album/help-mw0000816176

http://www.allmusic.com/album/the-masters-bedroom-is-worth-spending-a-night-in-mw0000783380

thee oh sees tidal wave @ breaking bad: http://www.youtube.com/watch?v=ThOP2S9VF5Q

http://www.youtube.com/watch?v=CPDYcA9kG1k

http://www.youtube.com/watch?v=UZ2qgWGDkIU

flajer:

Karte još sutra od 12 do 19 i u subotu od 11 do 16 @ Pinball Wizard po promo ceni - 1000 din. Od ponedeljka, 15. jula pa do subote, 27. jula - 1300. U nedelju, 28 jula na ulazu u KC Drugstore - 1500.

http://www.youtube.com/watch?v=z1bHddYhtDw

http://www.uncut.co.uk/blog/wild-mercury-sound/lou-barlow-thee-oh-sees-set-my-brain-on-fire

http://www.youtube.com/watch?v=dLSyfSJ00VQ

kompilacija: http://www.mediafire.com/?t95dkbrma67al6d

http://www.youtube.com/watch?v=XjwORI8DhYo

http://www.youtube.com/watch?v=vnXb7byqjak

Nedelja, 28. jul @ KC Drugstore (bašta) | 20:00 Priča o Thee Oh Sees nastaje na pepelu bendova Coachwhips i Pink and Brown u San Fransisku, Kalifornija. Zajedničko ime za oba benda je John Dwyer, ultraproduktivni pevač i gitarista čiji se mnogobrojni projekti kreću od brutalnog noise-rocka (Coachwhips, The Hospitals, Pink and Brown) do eskperimentalnog electro-folk-popa (Zeigenbock Kopf / OCS / The Ohsees / Thee Oh Sees). Kraj 90-ih i prvu polovinu novog veka obeležavaju uglavnom Dwyerovi solo radovi u vidu eskperimentalnih psihodeličnih minijatura snimanih u kućnim uslovima, u lo-fi tehnici. Do 2006. godine Coachwhips, Pink and Brown i Zeigenbock Kopf prestaju sa radom. Prava stvar tek počinje: bilo je potrebno nekoliko albuma, nominalnih (OCS / The Ohsees) i personalnih promena kako bi se talenat izbrusio, bend etablirao i dobio današnji oblik. Thee Oh Sees je mesto u kome su svi kreativni impulsi Johna Dwyera sklopljeni u jedan (rečima Mark E. Smitha) “buntovnički jukebox”: psihodelična lutanja The 13th Floor Elevators, garažni zvuk Nuggets kompilacija, teški Black Sabbath rifovi, motorika krautrocka 70-ih. Način na koji kombinuju disonantnu buku i zarazne retro-pop / surf-rock melodije svedoči o umetničkom senzibilitetu Johna Dwyera: svoj talenat stavlja u službu velikih RNR ploča, a ne komercijalnog uspeha. The Cool Death of Island Raiders (Narnack, 2006) je briljantan lo-fi pop album i verovatno prvo remek-delo u Thee Oh Sees kanonu. Prateći DVD predstavlja band u minimalističkim scenama potpuno primerenim ogoljenom pop zvuku albuma. The Master’s Bedroom Is Worth Spending a Night In (Tomlab, 2008) započinje niz koji i dan-danas traje: nema godine bez makar jednog rock’n'roll čuda iz Dwyerovog rukava. Miks najboljeg zvuka garažnog rocka 60-ih, krautrock podloga, new wavea, punk energije, surf rocka i psihodelije svih dekada i sve to na jednom albumu, ponekad i u jednoj pesmi. Postava benda formirana te godine je aktuelna i danas, a imajući u vidu tempo kojim je Dwyer menjao saradnike tokom godina, to dosta govori o kvalitetu njegove današnje ekipe: Brigid Dawson (klavijature / vokal), Petey Dammit (bas) i Mike Shoun (bubnjevi). Help iz 2009. godine donosi novi sveži miks garažnog rocka i psihodeličnog popa i početak saradnje sa legendarnom izdavačkom kućom In the Red, za koju narednih godina izdaju Warm Slime (2010), Castlemania (2011), Carrion Crawler/The Dream (2011) i Putrifiers II (2012). Svaki od ovih albuma donosi nešto novo u katalogu benda. Fama o bendu raste sa svakim novim izdanjem, a pogotovo, sa svakim novim nastupom koji posetioce ostavlja bez daha. Bend koristi brojne žive nastupe za uvežbavanje novih pesama, što im omogućuje da u studiju živu energiju koncerta brzo pretoče u novo izdanje. “Većinu pesama do te mere uvežbamo pre ulaska u studio da nam treba samo dva dana da ih sve uživo snimimo. Preostala dva dana koristimo da dopišemo neke stvari na licu mesta i da se dobro zabavimo”, pojašnjava spontani proces snimanja albuma basista Petey Dammit. Sa svakim novim albumom, zvuk postaje sve rafiniraniji, a da band pritom ništa ne gubi na energiji: i dalje su tu bile velvetovske pop melodije, psihodelične klavijature, Dwyerova prepoznatljiva podvriskivanja i tribalni ritmovi – motorik podloge za rifove, to moćno oružje Thee Oh Sees. U aprilu ove godine objavljen je album Floating Coffin (In the Red) koji donosi neke nove trikove i jedan je od najboljih ne samo u njihovom katalogu, već i u kompletnoj ovogodišnjoj underground muzičkoj produkciji. Bend i dalje uspeva da “mutira na fascinantne načine” (Jennifer Kelly, Dusted Magazine). Tokom decenije i po rada, Dwyerova radna etika je na najvišem nivou. Samo sa raznim inkarnacijama Thee Oh Sees snimio je 14 albuma, nebrojeno singlova, EP-jeva i split izdanja. DIY (“Uradi sam”) duh oličen u načinu i tehnici snimanja i prezentovanja muzike širi se i na izdavaštvo, pa Dwyer i prijatelji 2007. godine osnivaju Castle Face Records, nezavisni label koji u narednih nekoliko godina pomaže da do izdanja dođu lokalni saborci kao što su SF wunderkind Ty Segall, The Mallard, The Fresh & Onlys, Warm Soda, Bare Wires, Blasted Canyons. Koncert Thee Oh Sees je posebna priča: to jednostavno morate da doživete ukoliko vam je stalo do opipljivo žive energije i saznanja kako zapravo zvuči bend zategnut do tačke pucanja: nijedan nesavršen rif, nijedan suvišni ton, nijedan pogrešan ritam; retko koje gitare će vas tako poderati, retko koji bubnjevi će vas tako razdrmati. Ti nastupi su svojevrsni vremeplov kroz najbolje stvari koje gitarska muzika nudi od svog nastanka. Ne morate ni da poznajete opus Thee Oh Sees da bi osetili kako vas uživo rastavlja divlja nesputana energija banda na vrhuncu svoje snage. Postoji opasnost da će vam nakon živog iskustva, njihovi albumi – koliko god bili snimani bez studijskih intervencija – možda ipak zvučati nedoraslo koncertnom rave-up uraganu kakav su Dwyer i društvo. Nije slučajno da se prilikom opisivanja muzike Thee Oh Sees kao veliki broj referentnih tačaka pominju bendovi i stilovi iz šezdesetih godina prošlog veka. Mnoge od ideala tih vremena su preuzeli: nesputana kreativna sloboda, život na putu i ideal da se žicom i palicom može stvoriti energija koja će povezati ljude koji veruju u RNR san. Osim što poseduje nemerljivi svirački talenat, John Dwyer je veliki muzički fan, kolekcionar ploča i vlasnik nezavisne izdavačke kuće. Ljudi koji su ga upoznali kažu da je sa njim moguće satima pričati o muzici i da malo ko sa toliko strasti govori o omiljenim muzičarima i pločama. Kada krajem jula visoko podigne svoju gitaru i sa svojim drugarima preokrene baštu beogradskog kluba Drugstore, shvatićemo koliko smo bili srećni zbog prilike da ugostimo takav bend. Beogradski koncert je zakazan za nedelju, 28. jul u bašti kluba KC Drugstore (Bulevar Vojvode Bojovića 4). Pretrodaja @ Pinball Wizard Records (TC EUTROCENTAR, Makedonska 30, local br. 15): od 2. do 13. jula – 1000 dinara, od 15. do 27. jula 1300 dinara i na ulazu u KC Drugstore – 1500 dinara. Gosti na koncertu su Repetitor i ┼ Chresus Jist ┼. Official TOS @ Faceook TOS @ Wikipedia TOS @ AllMusic TOS @ last.fm TOS @ In The Red Records Castle Face Records Repetitor @ bandcamp Repetitor @ Facebook Repetitor @ last.fm chresus jist @ bandcamp YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=1zFFwnDyz7k http://www.youtube.com/watch?v=O7JVVcaVxNE Poster:

GW stigli!! Ručamo i posle kolača & kafe palimo u hotel, a oko 19:30 na tonsku. Sve kreće tačno na vreme: vrata Guna otvaraju se u 21:30, koncert počinje od 22:00!!

http://www.youtube.com/watch?v=GeR-9bxfM1Y

recenzija poslednjeg albuma: http://www.ravnododna.com/guitar-wolf-beast-vibrator-dobre-vibracije-neukrotive-rock-zvijeri/

trevizo pre dve noći: http://www.youtube.com/watch?v=gWUdF7Ar62s + još 2 snimka sa istog koncerta - '77 punk rock!! http://www.youtube.com/watch?v=iSSRKoukWUU http://www.youtube.com/watch?v=L1tbSjWiEQk