Machka Naopachka

Netolerancija na laktozu je mutacija, vezana je za enzim laktazu (eh, jok nego koji) ... A wild type je inace netolerantan, mutirani tolerantan, pritom prisutniji u zemljama gde se vise pije mleko (i kod belaca), toliko se secam, a tacno koji gen... ima na netu negde... E, ali vidis o cemu se radi, ljudi jesu tu i jesu izmenili sve zivo. Napravili smo nove uslove i u njima zive generacije. Interesantno je da to ima uticaj na genom (konlretno pricam o interakciji izmedju hrane i genoma). U stvari, i glupava laktoza je primer donekle (gde ima mleka, ima mutacije), ali pitala sam drugaricu koja mi je pricala o tome. Nije puno pomogla. Cula je o istrazivanju na predavanjima u Bolonji na master studijama, seca se da je u pitanju bila neka salata i da su poredili Italiju i Nemacku. Probace da nadje pa ako uspe podelicu sa vama... Meni bi dobro doslo da ubacim u doktorat sve jedno, da dodam malo bla truc-a. Koliko primera od antibiotika ... Da, da, upravo tako, nije za svakog isti pristup, a imas i cinjenicu da je mnoogo teze promeniti vec nauceno nego nauciti novo...

^ autoimuni dijabetes je povezan sa stresom kod roditelja, to sam negde vec citala. Stres kod roditelja je ogroman faktor u uspostavljanju odnosa sa bebom o kojima sam pisala...naravno. Sto se tice nutrigenomike, nailazim na dve definicije. Jedna je to sto si napisala, interakcija hrane i genoma, a druga bi bila upotreba novih (?) high throughput metoda u genetici na istrazivanje te interakcije. U principu, termin mi jeste nov ali nekako ne mislim da je nov koncept. Ako netolerancija na laktozu na primer spada u tu oblast? Nego, znas sta mene interesuje na primer. Lokalna hrana. Neko mi je spomenuo jednom da navodno postoje istrazivanja koja govore o tome da je efekat odredjene dijete najjaci upravo na ljude koji zive na podrucju gde je ona nastala (generacijama). Jesi li naletela na tako nesto? Mada, nije bas za ovu temu.. Da, sto se gluve dece tice. One devojke o kojima sam pisala su iz dobrostojece porodice obrazovanih roditelja, a sluh im je ostecen eritromicinom (!) dakle nisu imale pratece probleme, da ja znam. Ovo me opet vraca na stres kod roditelja, i koliko je znacajno imati podrsku sredine, mogucnost i vreme za decu, i koliko je bitna edukacija. Ne znam kakva je podrska drzave roditeljima dece sa ostecenim sluhom pa necu da pljujem po drzavi, ali negde sam stava da edukacija roditelja tu igra glavnu ulogu.

Slobodno se umesaj, ali molim te nemoj da ubijes temu. Valjda su primeri plasticnosti mozga bas ljudi koji u zivotu steknu hendikep koji je direktno vezan za profesiju kojom se bave. Nema veze, idemo dalje, evo pisanije... Ko ovo procita, tri bambija... KORTIZOL Nastavljam pricu o regulaciji, stresu i mozdanim i telesnim funkcijama. Amigdale, pomenute u prethodnim postovima, zapravo zapocinju odgovor na stres. Ovo je ocekivano, jer stres predstavlja situaciju koja zahteva brz odgovor organizma - ili organizam tako misli - odnosno odgovor je instinktivan a ne promisljen. Aktiviraju se dva puta, jedan je fight or flight odnosno amigdale->hipotalamus, a drugi je hipotalamus->pituitarna zlezda->nadbubrezne zlezde (HPA osovina). Ovaj drugi mehanizam stupa na snagu kasnije i dovodi do lucenja kortizola kao najprisutnijeg hormona stresa (naravno, nije jedini) Kortizol ima mnostvo efekata na organizam, sustinski dovodi ga u jedno stanje opste pripravnosti za suocavanje sa pretecom situacijom (slabi imuni sistem, povlaci energiju iz depozita, zaustavlja formiranje sinapsi, ukratko mobilise resurse organizma). Probllem nastaje kada visok nivo kortizola ostane duze prisutan u organizmu. http://dujs.dartmout...ry-adrenal-axis Ovo je direktna posledica lose regulacije, odnosno ne uspostavljenih mehanizama samoregulacije. Hipokampus je struktura koja se ukljucuje da javi da je previse kortizola u sistemu, ali isto tako previse kortizola moze ostetiti hipokampus (sto moze dovesti do zaboravnosti na primer). Amigdale s druge strane, kortizol dodatno stimulise, i stvara se zacarani krug. Prefrontalni korteks je druga regulativna struktura koja takodje moze biti ostecena zbog previse kortizola. E, sad, kako se formira sposobnost regulacije stresa? Po rodjenju covek nema sposobnost regulacije nivoa kortizola, vec je 'napravljen' tako da ovakvu regulaciju dobije sa strane - najcesce od roditelja tj majke. Nivo kortizola ima odredjeni dnevni ritam koji se kod dece ne formira sve do 4 godine zivota, iako sa 3-6 meseci pocinje da dobija neku (mada mutnu) strukturu. Regulacija ovde znaci bukvalno smiriti bebu/dete koje je uznemireno. Kod beba plac je osnovni nacin komunikacije, i ukoliko roditelj konzistentno odgovara na zahteve (tj plac, a imajuci u vidu i da ljudi imaju i emotivne potrebe pored fizioloskih), formira se odnos poverenja ALI sta to tacno na nivou razvoja mozga znaci? Beba koja je ostavljena da place ima visok nivo kortizola u toj situaciji jer joj je aktiviran odgovor na stres. Kada se ovakva situacija ponavlja, to dovodi do smanjenja broja veza (i velicine) sa orbitofrontalnim i medijalnm prefrontalnim korteksom (regulativne strukture), pa oni teze regulisu amigdale. Dalje, bebe koje su imale slabiju regulaciju od strane roditelja, imaju manje receptora za kortizol u hipokampusu kao odrasli ljudi. To znaci da je potrebna veca kolicina hormona da bi doslo do povratne informacije, sto znaci i jace ispoljeni efekti hormona. S druge strane bebe koje su nosane i mazene (dodir!) imaju veliki broj receptora u hipokampusu, pored drugih efekata. Epigenetika. http://www.ncbi.nlm....les/PMC2865952/ Epigenetic effect of glucocorticoids / Ian Weaver (kucajte u google moze da se skine pdf sa ResearchGate, ne uspevam da linkujem sa tablete pdf). Kasnije ova regulacija se odnosi i na regulaciju osecanja. S obzirom na nezrele mehanizme regulacije, kod dece amigdale posandrcaju i dovode do nekontrolisanih ispada emocija (temper tantrums i meltdowns, tako popularna tema roditeljstva). Ovde ulogu igra i nezrela veza izmedju leve i desne hemisfere.

To jos malo pa ko Zdravko Colic. Salim se, volim ja Urbanog.. popismanila sam se a ispalo da sam mogla ladno doc. Mh mh mh

Da li nekom treba kana iz Turske, dosta narandzasta ali dobra (cista)? I takodje ulje ovo? Poklanjam samo dodjite po ta cuda. Kane imam jedno 200-300 grama i necu je nikada potrositi. Ulje mirise na origano, ima ok sastav ali meni je prejak miris.

Dinosaurus mi je najbolji

Da, avaj, sta cu s svim zardjalim ekserima koje sam pripremila???

Ultimativna zanimacija za dete promovise razvoj fine motorike za mnogo manje para nego sto bi dali u dexicu/Axi, a moze i da se doda grebalica za macke. a tv akvarijum je dekoracija al to je valjda jasno.

Ko ono nije znao sta sa starim televizorima? A ovo pravimo pod HITNO!

Big pizza rebarca prevara nad prevarama, zajebasmo se ko nikad. Saka hrane za skoro 1000 din. Uradili dobar dizajn flajera al to je sve sto 'valja' kod njih.

Bajs omladina

Predpostavljam da je 2gb vise nego dovoljno? Ne koristim audio books a u glavnom kupujem sa Amazona knjige (sto mi Sale onomad objasnio, to stoji u cloud-u).

Cuti, dzaba pita za trudnice... Ebala sam mu kevu. Nego, da li ste jeli delhaize skatkise? Ja sam prbala par stvari i sve mi se dopalo. Ovi triple chocolate cookies su bas do jaja

True that. Koje su dobre u Beogradu? Meni su se dopale oni Turci blizu platoa, dal neki dukat ili tako neko ime, mada nisam jela godinama, mozda se i zatvorio restoran ... Ali za ove domace, Fofa ima dobre baklave.

Ok ok das ti meni ziv i zdrav ipak je neverovatan primer. Ili Rick Allen. Nije gluv, znam, da ti ustedim post

Čuj, a Betoven? Da li mislis da je moguce da je taj zakljucak da su gluvonema deca obelezena kao manje inteligentna jer su testovi inteligencije koji su korisceni prilagodjeni populaciji koja cuje (i odrasla je uz sluh)? Mada su meni sva ta merenja inteligencije pristrasna a i nebitna na kraju dana. Inace, postoji baby sign language, koji je namenjen svoj deci (dakle, ne s ostecenim sluhom). S obzirom da su deca dugo neverbalna, komunikacija sa njima ide drugim kanalima. Predpostavka je da ucenjem ovih znakova cak brze nauce da pricaju, jer se poboljsava komunikacija i povecava zelja za komunikacijom. Nisam pocela da se bavim time mada mozda hocu. Ali, u svakom slucaju, deca i roditelji komuniciraju daleko pre nego sto deca nauce da pricaju, u stvari od rodjenja bebe 'govore' sta im treba/sta zele, a roditelj mora da nauci da cita taj njigov govor tela i signala. Tako da mislim da ako se dovoljno dobro 'osluskuju' i gluvonema deca mogu jako dobro da iskomuniciraju sta zele. Naravno, ako ih nije roditelj slusao od starta, a tu se uplice i psihicko stanje roditelja, sve se komplikuje. Ipak, znam jedan jako pozitivan primer - prijatelja mojih roditelja, koji imaju dve cerke sa ostecenim sluhom (od kojih je jedna potpuno gluva). Devojke su odrasle i vrlo lepo se integrisale u drustvo, zavrsile fakultete, rade.. Secam se kada smo bili klinci da su me ucile znakovima. Posto su one svom nedostatku pristupale bez stida kao necemu sto je prosto cinjenicno stanje, i druga deca su ih sasvim ok prihvatila. Nego, slobodno baci neko pisanije na temu nutritional genomics, interesantna tema o kojoj ne znam puno.

Znas neobicne stvari

Da da, cak kazu u prvom tekstu da je bitnije od dobrog nocnog odmora nakon ucenja oddremati malko. De mi je bila pamet na studijama Nego nesto na ovu temu me je interesovalo, posebno za Alchajmera. Mozda Melinda zna nesto vise. Iz prvog clanka prethdnog posta:

Ne znam Rajovica, pravo da ti kazem nisam se bavila domacim autorima (interesantno, nije mi palo na pamet...). Pokusavam da nadjem tekst o povezanosti nedostatka sna i pojave demencije, ali mi ne ide. Mozda neko jos nesto ima na tu temu? Nasla sam neki, ali sad ko zna gde sam citala taj koji htedoh da podelim. I, naravno, bebe. http://www.huffingtonpost.com/stanford-center-for-sleep-sciences-and-medicine/sleep-and-memory_b_5399800.html http://psychcentral.com/news/2015/02/02/babies-learn-during-their-sleep/80659.html

Da kako kreativno nekako i jeste intuitivno, instinltivno, i provizaciono... Ha? To je toliko smesno bilo, gleda u igracku i namuci se da joj pridje a samo se udaljava... Al se nervirao... To sto opisujes bi bio neki potpuno permisivan popustljiv stil gde je detetu sve dozvoljeno i nicmu ga ne uce. Slazem se da to ne moze biti dobro dugorocno za integraciju u drustvo. Vidi, stilovi roditeljstva su jako nezgodna tema. Kao prvo svako hoce da uradi najbolje sto moze, i svakapo drugacije stanoviste se shvata kao kritika. Zato bas i ne zelim da raspravljam na tu temu. Mislim da je disciplina=ucenje a ne konrolisanje, i da dete ne treba nikad da oseti da nesto nije u redu sa njim. Ne mislim da su sva ponasanja ok. Mada mislim da su sve emocije ok. Ako te stvarno interesuje mogu da ti pustim pp sa preporukama - par knjiga koje objasnjavaju malo drugaciji pogled na roditeljstvo, ali ne bih dalje tupila na ovoj temi. Na zalost ja sam ih kupovala, nemam nacin da share-ujem inace bih. A ja reko zapenio si Ne mogu da editujem typos nadam se da se da shvatiti sta sam napisala.

Imam zelju, ne znam imam li mogucnosti.

Ogi puzi od 5,5 u rikverc a s 6 punih ko pravi, ali nisam imala u vidu temu o roditeljstvu, mada vidim da se tako razvija...mislila sam nije nam toliki prosek godina na forumu Kreativnost i amigdale mogu da povezem. Da li imas negde ta pisanija, zvuci interesantno? Isto tako, pevanje i pricanje prica u ranom detinjstvu stvara kapacitet za bolju koncentraciju, duze odrzavanje paznje, bolje ucenje. Deca od pre rodjenja cuju i skladiste melodiju jezika pa sto ranije ih treba izlagati razlicitim jezicima (nece progovoriti tako pet jezika ali ce im biti lakse kasnije da ih nauce!). Dodir je jedan jako snazan kanal komunikacije pogotovo sa jako malim bebama. Masaza kod beba stimulise razvoj govora, drzanje paznje, umanjuje stres, pomaze varenje, bolju vezu sa roditeljem, kod majki laktaciju itd itd kod nas postoje obuke IAIM. http://www.iaim.net U! Hvala, pogledah prvi sada, odlican je. Podaci su o.O Ima jedna tema na Mordoru (ana.rs) koja se zove 'batine koje se pamte'. Interesantno je da maltene svaki odgovor ukljucuje i frazu tipa '...al tad sam BAS zasluzila, bila sam nemoguca...'. Kakvu moc roditelji imaju, sta reci. To pokazuje koliko u stvari kazne cine da se dete a kasnije i odrastao covek oseca kao da nije dovoljno dobar. Mama i tata me kaznjavaju, mora da nesto nije u redu sa mnom. Jedan veliki izazov roditeljstva je prepoznati obrasce uz koje smo odrasli i promeniti ono sto ne zelimo da prenesemo dalje. I da ne bude da pricam samo o bebama, a i da ne gubimo nadu jer mozak se oblikuje i menja ceo zivot: http://www.scientificamerican.com/article/london-taxi-memory/

Ne, mislim da mi treba osvetljenje, jer u glavnom citam u mraku/sumraku. Hej, hvala! Paperwhite ima za 60-70 na ebay -u sasvim korektno!

Evo studije koja prati razvoj mozga kod dece iz rumunskih sirotista. Ukratko, amigdale i hipokampus (stari, reptilski mozak) su veci sto su deca kasnije usvojena - duze odsustvo interakcije utice na fizicku velicinu strukura u mozgu. http://www.ncbi.nlm....les/PMC2817950/ Samo, ne bih se slozila da su bebe opremljene da prezive, upravo suprotno. Bebe su apsolutno vezane za roditelje, jednostavno ako nema nekoga ko je hrani, greje ... beba ce umreti. Zato strah od odvajanja od roditelja i jeste jedan egzistencijalni duboki (i sasvim opravdan!) strah. Disu same, piske i kake i imaju refleks da traze bradavicu (rooting) i u slucaju opasnosti da se 'zamrznu' .. I to je to, ostalo mora neko za njih. Zato je sigurna afektivna vezanost mehanizam prezivljavanja, jer dete vezano za majku/primarnog roditelja ima bolje sanse da prezivi. Znam sta si htela da kazes, s obzirom na to da su jako fragilna, mladuncad su opremljena odredjenim mehanizmima koji tu donekle kompenzuuju, a kasnije se gube, da... Mehanizam prezivljavanja. How rude. Melinda, hvala za otvaranje teme...