VoivodBG

Sa najdubljim žaljenjem, želimo da vas obavestimo da nas je jutros posle borbe sa teškom bolešću zauvek napustio naš veliki prijatelj, brat i pre svega veliki Čovek, Vladan Kitanović. Oduvek sa nama, zauvek sa nama. Nek ti je laka zemlja Vlajče...

Ide se na Daleka.

Predstavnici Srbije na Eurovision Song Contest 2026, grupa Lavina, zakazali su svoj veliki koncert u Luci Beograd u subotu 19.septembra, s početkom u 21 čas. Lavina je u prethodnim mesecima privukla ogromnu pažnju publike širom regiona i Evrope pesmom „Kraj mene”, autentičnim spojem modernog progressive metal zvuka, moćnih vokala i upečatljive scenske energije. Bend se vrlo brzo izdvojio kao jedno od najuzbudljivijih novih imena domaće i regionalne scene. Njihovi nastupi poznati su po snažnoj emociji, vrhunskoj produkciji i energiji koja publiku drži od prvog do poslednjeg trenutka. Lavina je bend koji je za kratko vreme uspeo da izgradi prepoznatljiv identitet i okupi veliki broj poštovalaca, a mnogi ih već vide kao jedno od najperspektivnijih imena nove evropske rock i metal scene. Fanove u Luci Beograd 19.septembra očekuju produkcijski moćan koncert, intenzivna atmosfera i set lista koja će, pored evrovizijskih pesama i već poznatih numera, doneti i ekskluzivna izvođenja novih pesama benda. Beogradski nastup daje priliku našoj publici da konačno uživo doživi bend u punoj koncertnoj snazi i atmosferi po kojoj Lavina postaje sve prepoznatljivija i van granica regiona. Ulaznice su od danas dostupne na svim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao i online. Cene ulaznica: Early bird / promo cena do 31. maja — 2.000 RSD Regularna pretprodaja od 1. juna do 18. septembra — 2.500 RSD Na dan koncerta — 3.000 RSD TicketVision karte

1. oktobra u Beograd u MTS Dvorani.

Nema ga.

Pogledao dokumentarac. Ovo više priliči kakvom pr wiki članku. Padovi, kojih svakako ima su opisani u par rečenica. I njihove unutrašnje svađe i razmirice su toliko plastično rešene, kao popili smo pivo i sve stavili iza nas. Baš se vidi da su velika mašinerija i da imidž nipošto ne sme da se ukalja. E sada, dolazimo do srži i srca dokumentarca, nisu to Mejdeni. Nego čik, čik pogodi! Njihovi fanovi, oni su leb nasušni, koji zapravo imaju razne zanimljive priče da ispripovedaju i zašto rezonuju sa bendom koji postoji 50. godina. Ima poznatih likova, ali i dosta anonimusa koji često to mnogo bolje opisuju od ovih poznatijih. Najveći kuriozitet jeste što se iz The Cure pojavljuje (gitarista?) na milisekudnu gde ih hvali, tome se zaista nisam nadao. Vizuelno dokumentarac je dobro osmišljen, koriste razne stare arhivske snimke i slike, koje nećete videti na internetu i to se sve dobro meša sa glasovima članova. Oni su odbili da se snime, jer kontaju da ih je vreme pregazilo i da je mnogo potentnije da se vidi ta mladost od samog početka. U suštini korektan dokumentarac, ali voleo bih više dramskog mesa o odnosima članova benda u tim prelomnim momentima. P.S. Ima par iznenađujućih priča i ne želim nikom da kvarim, ali jedna je vezana za Poljsku, ostaviću na tome. Tu sam se cerekao na sav glas kao lud na brašno. Ko pogleda znaće. Za veliko čudo, nisam video u onoj gužvi nijednu glavu sa yumetala.

https://letterboxd.com/hajde_bajder/film/a-serbian-film/

A ★★★ review of The Devil Wears Prada 2 (2026)Đavo nosi Pradu 2, je sasvim korektan nastavak. Ima dobar početak i bavi se promenama u novinarstvu i u modi, sve je povezano sa današnjom mukom zvanom AI. Taman se ponadah da će film biti o nečemu bi

Praznik (1967) Ovo je esencijalno jedan napet triler u kojem se najbolje može videti promenljiva ćud i volja našeg naroda. Iako je ovo nastalo u vreme pošto se Drugi svetski rat završio, jasno i glasno udara u podele koje smo imali tada. Jednog momenta si među prijateljima, drugog neko drugi poziva da budeš porobljen i da preuzme kontrolu nad ovima što su prvi preuzeli uzde. Jel treba da napišem kako je scena između Bate Životinje u ulozi Majora i četničkog vodnika Katića kojeg glumi Jovan Jovanović Burduš, gde se tokom ispijanja rakije tačno vidi ko drži kontrolu u prostoriji. Dok kamera švenkuje sa leva na desno u toj igri moći jedna od upečatljivijih scena. Ovo je Burduševa najupečatljivija uloga gde istovremeno vidimo i neverovatnu harizmu i glupost u liku Katića, koji je osetio da moć, može itekako da se iskoristi ako nije pod pravim nadzorom. Dušan Janićijević kao u Štićeniku, glumi jednu apstraktnu silu u pojavi čoveka čijeg se postojanja čitavo selo grozi i radi krvavi čin. Za film prvenac Đorđa Kadijevića, ovo je jedno smelo i progresivno delo koje nadopunjuje i režija koja je tako poletna, da film ne časi časa tokom pravljenja jedne sulude atmosfere u kojoj se može opisati naš mentalitet. Sulud! I sve to kroz prizmu poslednje večere, ono jagnje dok se komada svima je dobro i svi su mirni. Čim ga ponestane nastaje gomila problema po sve moguće likove koji obitavaju tokom filma. Usud je nešto što niko od nas ne može da izbegne, bilo to zbog ratnih okolnosti, i ovoga slučaja i religije, jer se sve dešava na praznik, Božića koji ništa ne znači ljudima, čije biće je okupano u moći. I koji ne prezaju da učine i najgora dela, po živote nedužnih seljaka i američkih avijatičara koji ni krivi ni dužni pokušuvaju da sačuvaju živu glavu. Sve to kroz sočivo kamere Aleksandra Petkovića koji ovu zimu i pustahiju čini da poprimi grozmornu i jalovu poetičnost u svakom kadru. I naravno ne bi to ni približno sve bilo tako živahno i moderno da film nije montirao Vuksan Lukvoac, naturščik i progresivni kreator montažerstva kod nas. I sam završetak je dobro poentirao, kada ništa ne ostane, onda će muzikanti sve pokupiti, tako da bi se moglo reći da je Šijan i donekle bio inspirisan ovim završetkom sa svojim kultnim naslovom Ko to tamo peva. Odličan debitantski film i nije ni čudo što je Kadijević posle kreirao slagalicu o našem nacionalnom identitetu i moralu, i bilo bi dobro da iznova otkrijemo film i kada gospodina Kadijevića jednog dana ne bude da mu ukažemo sve lovorike koje je zaslužio.