Jump to content

VoivodBG

Anonimus
  • Posts

    16914
  • Joined

  • Days Won

    103

Everything posted by VoivodBG

  1. Coal Chamber reunion + Deftones konacno, posto su sledece godine u blizini i da se pravi nu metal festa.
  2. Nisi jedini koji je to primetio. Trebalo bi da redakcija ima mejl, ja bih tu pustio kakav predlog. 😄
  3. Počeli da rade live strimove i interrvjue sa bendovima. Which is nice.
  4. Topla preporuka. Klasičan Goth vokal, i sve to lepo upakovano sa poštenim prženjem. Jebe ritam sekcija za sve pare, i atmosfera je na nivou KST-Akademija kada pukne pojačalo, a tinitus se bliži.
  5. Piše se i dalje Dune repka, a idem još jednom u IMAX, pa ću valjda dotle da se fokusiram na istu. Što se tiče kukanja u vezi nove verzije Dine, zamislite da sedite zajedno sa još dva drugara i gledate Lynch-ovu Dinu, oni nisu gledali to nikada i nisu takli knjige ili video igre. I da morate skoro dva i nešto sata da pauzirate i objašnjavate čitav lore sveta i zašto je ono onakvo ili onako? Jel bi vam bilo lepo gledanje? Naravno da ne. Novi Dune radi odličan posao da premosti najbitnije iz knjige i da smanji svu mast. Malo gubi na emotivnoj težini, ali je spektakl. I to je sve što ću reći, ostavljam ovo za gotovu repku u jednom momentu Old Henry (2021) Sinopsis: Stari farmer Henry živi sa svojim sinom u pustahijama prerije, nailazi na ranjenog stranca kojeg prima u kuću, i dolazi grupa ljudi koja traži dotičnog. Westerni su svoje zlatno doba proživeli, bilo je par pokušaja kroz pogled James-a Mangold-a da se ožive (3:10 to Yuma, Logan-a, ovo je rimejk Shane-a u X-Men ruhu) i Ron Howard-a (The Missing, topla preporuka, dosta ljudi ga je prespavalo bez razloga) i još nekih sa strane, ali se činilo da ništa ne može da nadmaši seriju Deadwood u svojoj sirovoj prezentaciji žanra koji je nekada važio za nezaobilazan i kako su se menjala vremena, bilo je pokušaja da se sve to adaptira i bude što realističnije ili u nekim instancama da se smekša i da se okaju gresi svih tih kauboja. Old Henry od režisera Potsy-a Ponciroli-a, spada u kategoriju malih filmova koji ne beže od odavanja počasti starim i priznatijim filmovima iz ovog žanra. Ujedno mu je to i velika prednost i mana. U nepunih sat i po, dobićete sve što ste ikada videli u obliku priče koja je već ispričana na razne načine. Niko nije onakvim kakvim se zaista čini, biće obrta, i nasilja u izobilju. Moram da pohvalim izbor krajolika, zaista ume da iskoristi silne pašnjake i pustahije i odiše predivnom rustičnom fotografijom i da se zadubi u sceni dok se neko od likova proteže kroz iste. I u svojoj egzekuciji je jednostavan film, imamo Tim Blake Nelson-a koji briljira u ulozi, daleko je ovo od njegovog veselog i komičnog lika unutar Coen Bros western omnibusa, ali tu i tamo izviri nekiš šaljivi momenat u načinu kretanja i držanja. Njegov Henry nosi teško breme iz svoje prošlosti i kada stvari zaguste, Nelson se stapa sa tim likom i unutar raznih oružanih obračuna sa sjajnom koreografijom prikazuje da je Divlji Zapad itekako bio beskrupulozno mesto i da nisu cvetale ruže svima. A parira mu Stephen Dorph, za kojeg tvrdim da što je stariji briljira u ulogama (njegova sporedna uloga unutar True Detective Seaons 3 mu je bila jedna od boljih u protekloj deceniji i ostala je u senci, jačeg kolege) ali on je ovde svoj na svome. Igra lika koji zna sa rečima, i to me na momente umelo i da omete jer mi je delovalo nekako previše moderno da bude rečit, ali je uspeo da održi pažnju do kraja i da odašilje dovoljno jaku dozu zlobe. Neće se desiti čuda unutar filma, neće biti velikih otkrovenja, ovo je samo jedan mali i kompaktno osmišljen i izrežiran film, koji nema repova i dobro radi ono za šta je i osmišljen, da nam priredi još jednu priču o Zapadu i da bude uspešan u tome. Jaka 6, naginje ka 7.
  6. Eh, sada ne pratiš Tešu, a nisi zašao nikada duboko u Yumetal vault teme ili bio tu kada je on bio aktivan i harao po forumu. Molim vas, dosta tog Koštunica fazona danas. 😄
  7. Nisam pogledao čitavu emisiju, a i malo sam odlučio da pauziram J&NS gas. Ukačio sam prvih 20 minuta sa Tešom i kada su došle Mimi, sestra i Tam, bila zabavna pitanja i unele su neku veselu atmosferu jer mužjacima od alkohola previše pozlilo. Ovaj klip sa mecom, prajsles. Gledao sam ih kod Teše i čini se kako se malo ograđuju od silnih gluposti koje prave zbog popularnosti, oj živote, dugo.
  8. The Yellow Sea - Hwanghae (2010) Sinopsis: Taksista kockar koji je mešavina Rusa-Kineza-Koreanca jedva sastavlja kraj sa krajem zbog dugova i žene koja ga je iznenadno napustila. Lokalni mafijaški gazda mu nudi izlaz, ubij čoveka i donesi mi njegov prst i dobićeš novac da isplatiš dug i da budeš slobodan. Pošto već dobro znamo da je ovo režiser The Wailing i The Chaser, imao sam očekivanja da vidim kako će mu izgledati središnji film, i po običaju nije razočarao. Odmah da naglasim, ovo je baš tvrdo sranje. Bez ikakve empatije, i udara doslovno sekirom u glavu. Glavni protagonista je gubitnik i kockar, i dobija drugu priliku da kroz zločin izađe iz svojeg ličnoga pakla. Naravno kao u što u mnogim trilerima dešava, ovde to nije izanđala formula, jer Koreanci i dalje imaju taj začin u rukavu da vas dobro iznenade. Prvih sat vremena je emotivno i uvuče vas u muke taksiste (Travis Bickle referenca anyone?) koji pokazuje da nije samo jedna izgubljena duša koja će biti lako iskorišćenja. U sve to se meša i lična drama lika, koji je izgubio ženu, ništa se ne servia kod njih sa objašnjenjem ali kao u najboljim noir ostvarenjima potraga je intrigantna i intenzivna. Kada dođe do eskalacije u zapletu i šta je tu ko od dotičnih upletenih likova, ovo postaje jedan od najboljih akcijaša koje sam video u prethodnoj deceniji. Može da izađe na teren svakom Holivudskom čeljadetu i da ih posrami. Konstantni izlivi adrenalina i jurnajve, eksplicitne scene nasilja i akcije koje skoro da posetuju dokumentaristički prikaz u život ljudi iz tog miljea i specifične regije odakle dolaze. Scene sa kolima i kršenja istih su jedne od boljih u poslednjim godinama, skupa je to rabota postala, a i što bi trošio novac na prava vozila kada sve može da se unutar nekog programa i animacije odradi i da bude skoro pa uverljivo, ali jednostavno neke stvari ne može da se zamene, praktični efekti su to što jesu. Ako bih imao nekakvu zamerku to je što kao kod svih Koreanskih filmova, ume da se dešava dosta stvari istovremeno i da postanu stvari zbunjujuće, ako se ne isprate budno detalji. Razrešenje čitave ujdurme mi je bilo pomalo, trapavo izvedeno, ali ono što me je još više začudilo posle katarzičnog kraja da ipak postoji end credits i da daje neku vrstu nade. Jaka 7, naginje ka 8.
  9. Eh Kuruze, a ti sada neobavešten ko Koštunica, nije nego.
  10. Dune (2021) tl dr recenzija ovih dana, ja bih samo da se osvrnem na IMAX iskustvo ovde: Moram priznati da sam bio skeptičan u vezi IMAXa, ali ispade interesantno iskustvo, platno je veće od bilo kojeg standardnog bioskopskog platna. I stvarno se vidi više slike unutar film. jer sam obratio pažnju na trejlere i widescreen izgled i pokazuje mnogo više slike unutar filma. što jeste kul caka, ali ne znam kako će to kasnije da prenesu na fizička izdanja. Iako je bio 3d IMAX, nije mi smetao i prijatno je bilo iskustvo gledati skoro 3 sata filma. Možda je samo do mene bilo, ali mi se dešavalo par puta da deluje kao da slika"poskoči". Sve je bilo kristalno čisto i jasno, 3d zaista pospešuje silne detalje da dođu do izražaja, od zrna začina koji se jedva nazire ili kada se menjaju perspektive i kadrovi, osećaš kao da si unutar filma sa svim tim likovima i da poput voajera pratiš šta se sve dešava oko tebe. I neke od scena su bile epske u 3d, prvi susret sa crvom, kada Leto spašava rudare melanža, tu sam osetio u suštini koliko je epski i ogroman film i kako IMAX štrika vizuelno, a bogami i sa audio tehnikom da te rastavi na atome. Bila je još jedna scena kao takva, ali da ne spoilujem ovima što nisu čitali i gledali. Zvuk je isto specifičan, oseća se jačina, igra se na glasnoću kao i kod vinila i dobrih sound sistema, ali je tako prožeto širom sale i na sedištu na kojem se nalazite gde i kada treba nešto od muzike, pokreta likova, najnebitnijeg detalja kao prosipanja peska ili zvuka pljuce da budu prenaglašeno i da se čuju svuda oko vas. Za prvo i jedino IMAX iskustvo, nije razočaralo, imao sam neke zadrške i zbog 3d, jer običan 3d mi je oduvek bio samo jeftina fora da se uzme više novca na bioskopu. Ali posle gledanja Dune u ovakvom formatu, ne mogu sebe da zamislim kako ću gledati običnu verziju u bioskopu. Ujedno ovo je odistinski bio doživljaj, i film je sa te strane ispunio svoju funkciju. Kao iz starih dana kao epski klasici (Kleopatra, Lorens od Arabije npr) vidi se da je Villneuve imao nameru da napravi art house-holivudski epski spektakl. U tome je delimično uspeo, kada poredim njegov i Nolanov rad, Nolan je najgora bezosećajna štreberčina koja prodaje gluposti raji, dok Villeneuve, ima tu artističku crtu i sjajan osećaj za art direkciju, implementiranje neverovatnih scena koje ostave bez daha i da unese više emotivnosti u svoje filmove. Jeste da Dune ne postiže te emotivne visine kao recimo jedan Prisoners, Sicario, Enemy ili čak Arrival, ali i sa ispoliranim scenarijem koji manjka emotivnu nit (sve je kao u klinici, pod konac i zategnuto, ali što kaže Dejvid Kejdžara: Emoušns!), vrstan je ovo rad. A ocenu vam napišem kada dođe red za repku. Moram da sumiram utiske ovih dana. P.S. Vrlo je moguće da ga pogledam još jedared u IMAX-u. Od mene, velika preporuka da pogledate i doživite film na pravi način, a to je IMAX.
×
×
  • Create New...