VoivodBG

I naravno tate:

https://kollapse.bandcamp.com

Diamond Men (2000) Na ovaj film sam sam sasvim slučajno naleteo na torrentim i nisam bio upućen u njegovo postojanje pre, jedino me privuklo to što je Robert Foster (Jackie Brown) imao glavnu ulogu i bio producent. Moram priznati da o čovekovom radu znam jako malo, da nije bilo Tarantina i Jackie Brown i njegove fenomenalne uloge verovatno ne bih ni znao za njega. I rekoh sebi, jesto malo ta 2000-ta problematična godina, dosta je polovičnih i neuspelih filmova izašlo u to vreme i više se nalaze ćorci, međutim sama premisa mi je delovalo kao nešto interesantno što nisam pre imao prilike da vidim u filmovima. Sinopsis: Eddie (Foster) je vremešni, ali iskusni, putujući prodavac dijamanata, dobija srčani udar i pošto njegova kompanija biva otkupljena od velikog korporativnog konglomerata, žele da mu uruče otkaz iako im je donosio zaradu i poznanstva. Da bi produžio svoj radni vek u firmi, daju mu da obučava Bobby-a (Donnie Wahlberg) mladog i nakurčenog tipa koji treba da nauči poslu. I mogu vam reći da se skoro nisam toliko iznenadio filmom. Iako mi je isprva delovao kao klasičan film za ubijanje vremena, ubrzo se pokazalo da je nešto više i kao u slučaju Pig, dobro je da i dalje postoje filmovi koji se bave našim egzistencijalističkim pitanjima koije nas muče noću. Robert Foster je glumčina, eto odmah da to sklonim sa puta, iako sam čoveka video u svega tri naslova (Jackie Brown, Breaking Bad i Wolf Of Snow Hollow) neverovatno mi je da on odiše tom smirenošću i delimičnom tugom i stavom da nema preseravanja sa njim i ujedno retko se viđaju stoički likovi poput njegovih. On nosi čitav film, i naravno imamo par boomer instanci gde bez starca i dalje nema udarca, i to mi je pomalo smešno pogotovo iz današnje perspektive, ali odnos starog i mlađanog tipa koji ulazi u sve to jeste već viđenja priča, međutim gluma je toliko dobra da uzdiže sam materijal iznad. Čak i Donnie Wahlberg koji kreće kao klasičan davež i nezainteresovani mulac, dobija na karakteru i postaje simpatičan. Ono što sam već spomenuo je u vezi postavljanja samih pitanja koja nas more, život brzo prolazi u današnje vreme i šta čoveku ostaje na kraju puta kada ostane sam i bez ikoga, eto čak i skoro bez posla? Šta činiti u takvim situacijama, prepustiti se čamotinji ili naći ipak izlaz u tim malim stvarima kojima i mladost može da doprinese? Sa te strane ovo je jedno malo scenarističko blago i sadrži dosta bogatih momenata koji nam danas sve više fale, jer da se ne lažemo emocije su skupa valuta, i lako se Holivud razbacuje sa njima, ali ne na pravi način. Ujedno mi je intrigantno što film prikazuje kako u suštini posluju ti putujući prodavci dijamanata, šta ih sve vreba na tim putevima i kako prave klijentelu. Iako ovo deluje iz ove vizure anahronistički, čak i za 2000 godinu, verujem da i dalje postoje. Da nisam znao godinu u kojoj je snimljen, mogao sam da pretpostavim da je iz recimo 80-tih godina. Ima čak i neočekivanih obrta jer sve vreme film navodi da ćemo gledati jedan klasičan road movie sa mešavinom drame i komedije o građenju prijateljstva. Priznajem pri kraju malo splasne kvalitet, i zašećere ga, ali za ovakv izgubljen dragulj nekako mogu i da mu progledam kroz prste. Posle ovog filma definitivno ću istražiti i ostatak opusa Robert-a Foster-a, verujem da će se tu iznedriti još dobrih uloga. Jaka 8.

The Mitchels vs the Machines (2021) Drugo filmsko čeljade Sony animatorskog studija koji nam je podario drugu najbolju verziju Spider-man. Sinopsis: Mitchellovi su velika porodica, imate oca koji je starog kova i bavi se majstorijama, majku koja je uvek puna podrške, i sina koji je zaluđenik za dinosaurusima i kćerku koja ima inspiracije da postane režiserka. Ona dobija potvrdu da je upisala filmsku režiju, ali uleće u razne konflikte sa ocem koji ne razume nju, a bogme ni ona njega. Krenuće na avanturu širom Amerike koja će uključiti i jedan besan Iphone. (nije Iphone ali razumete) Prošao bih deo u vezi stila animacije, video sam da je dosta ljudi bilo razočarano mešanim stilom 3d-a i 2d-a, tvrde da je Into the Spider-verse daleko bolji film, sa scenarističkog aspekta sam suglasan i da su neka animacijska rešenja bila fantastična i prenete kao iz stripa u njemu, ali ima i ovaj film dobrih stavki. Ali ovde nije ista ekipa režisera kao na prvom filmu, već imamo u sedlu dva režisera Mike Riand-a (Gravitiy Falls, scenario i glasovi) i Jeff Rowe, i čini se da su se neke stvari recimo iz Gravity Falls prenele u ovaj film. To se možda najbolje vidi u dizajnu samih likova, a i uostalom ostalih likova unutar filma, niko nije savršen i lep kao u Disney-Pixar-Dreamworks filmovima, i to je možda najhrabriji i najjači potez koji su mogli da učine ovde. Ne smatram da je animacija bazična kao što spominju, već ima taj evropski šmek, likovi imaju glave i noseve i uši i čitavu fizionomiju u raznim iskarikiranim stavovima. Sve je to ispraćeno sa 2d animacijama koje stavljaju kao neku vrstu meme-a, za koje moram da priznam da će brzo ostariti i biti zaboravljene i u nekom momentu postanu pomalo naporne, ali opet treba ceniti toliki trud da ubaciš dva stila animacije i sijaset detalja svuda. I znam da će zvučati poprilično otrcano, ali mi se dopada što se film pre svega bavi odnosima u porodici i to je zaista srce ovog filma. Dobro su prikazali njihove unutrašnje dinamike i nesklade iako su animirani likovi, delovali su mi sve vreme uverljivim, i smatram da bi možda Mitchelli zaslužili čak i sopstvenu seriju gde bi mogle razne teme da se obrade na tematiku porodice. Sa druge strane, smatram da je sci-fi deo previše lenj da bi bio vredan pomena, već ste sve to videli XY puta, i džaba što ima dosta pastiša poput Tron-a i 2001 Odiseje, scenario tu opada i baš je odrađen lenjo sa njihove strane. Ali ono čime je uspeo da nadomesti nedostatak je spektakl, akcija i veličina nekih scena su toliko dobro osmišljene i izrežirane da sam oprostio te propuste i odgledao film do kraja. Humor me nije radio većinu vremena, nekako je previše čist i siguran i oslanja se na određene mimove, za koje i sami znate da brzo zastarevaju i bivaju zaboravljeni. Užasno je što su iskoristili jednu pesmu dva puta koja je trebala da prikaže taj pobedonosni momenat, da sam se pitao da nisu imali budžet neku drugu pesmu da uzmu ili jednostavno da izbegnu ponavljanje. Daleko je od savršenog filma, kolje ga i dužina trajanja, skoro dva sata i smatram da je to preterano. Moglo je sve da bude kompaktnije i da traje 90 minuta i dalje bi bilo gledljivo. Evidentno da Netflix algoritam ume da ubode povremeno solidan film, a od ovog animatorskog studija očekujem da će u budućnosti da nastavi da isporučuje animatorska čuda i eventualno nadigra gore pomenute kompanije koje drže primat na tom polju. Od mene čestita 6.

Massachusetts legends Cave In have signed to Relapse Records and will release a new full-length album in 2022. In conjunction with the signing, CAVE IN has re-released nearly their entire digital catalog including studio albums, compilations and various live/demo material. The catalog includes Until Your Heart Stops, Jupiter, Tides of Tomorrow, White Silence and more! A full digital release list is available below. Stay tuned for more CAVE IN news including physical releases of the band’s classic catalog. Streaming options available in the band's bio! CAVE IN comments on the signing: “Cave In and Relapse have been on each other’s radar since the early days, when we’d visit Philly on a regular basis to play shows. They’ve witnessed our wild trajectory as a band firsthand, and having that historical connection with such a powerfully eclectic label is really something special. Massive thanks to everyone at Relapse for honoring our catalog, while fueling the incentive to create new music and continue onward.” Additionally, two new CAVE IN shirts are available based on classic designs with more to come in the near future. Order the two new CAVE IN shirts at store.relapse.com/b/cave-in CAVE IN currently has two confirmed live performances at Saint Vitus Bar in Brooklyn, NY on December 1 and 2. Stay tuned for more tour updates.

Ipak će da izbace sve. Kul, ali gledajući utiske ljudi sa goodreadsa baš ne vole te spin of knjige, kažu da se totalno kose sa inicijalnim knjigama. (Batlerijanski džihad, mašine itd)

Blagodarim Sreto, veliki ti narastao i neka ga zajahala! Živ bio! I proslavljanje Gospodara Rifa nam proslavio! Ojsa! 🤠

50 godina od izlaska od Master of Reality albuma. 🤗 Kult od albuma, od početnog iskašljavanja na Sweat Leaf-a, pa eto sve do Solitude koja je jedna od najfolk pesama koje su napravili u čitavoj karijeri, mogo je dobar aranžman sa zvončićima i sa flautom na ovoj pesmi. Children of the Grave je himna samo takva i svaki metal bend bi želeo da je napisao nešto slično u njihovoj karijeri. Omot je isto specifičan što su napuštene neke jače i sugestivnije slike, sve je crno i samo ime benda i naziv albuma. Negde je Iommi spomenuo da je to njihov ponajviše Spinal Tap momenat, pre Spinal Tap-a. Otišao sam da izvrtim vinil u čast izlaska ovog remekd dela. Uzdravlje!