The Matrix Resurrections
Koje gubljenje vremena, ukratko:
Bez ikakve emocije, ne sadrzi nikakvu filosofiju i ideologiju kojima je odisala trilogija. Meta dijalozi koji parodiraju Holivudski truli sistem u kojima samo cveta stvaranje rimejka i nastavaka i konstantni udari za nostalgijom koristeci se scenama iz originalne trilogije bez ikakvih finesa. Najveca uvreda dolazi iz reziserske stolice, trapavo, besmisleno, bez ikakvog planiranja i stila i kordinacije unutar akcionih scena. Montaza je takodje uzasna jer se konstantno unose close upovima u face likova kada krenu borbe da prikriju losu borbenu koreografiju i koriste previse shaky cam, sto nije bio slucaj sa predjasnjim delovima. Vizuelni efekti su ispod svakog standarda za danasnje uslove i smesno je videti da se desava regresija, a da su nekada postavili postulate sta se sve moze postici sa tehnologijom.
Ujedno konstantno ubacivanje novih likova da bi bili predstavnici novim generacijama i ulaz u Matrix svet je bilo posve bespotrebno jer kako su se pojavili tako su i mogli da nestanu jer nisu doprineli nicemu, i da njih nema bio bi kraci film sto bih pozdravio.
A da stvar bude jos gora, bila je interesantna ideja koja bi u rukama daleko talentovanijeg rezisera/reziserke ili scenarsita/scenaristkinje bila daleko bolje ispricana. Spoiler: Sama zamisao da postoji novi Matrix i da je Neo sa Trinity u njemu, i da se Neo bavi izradom video igara i da su prva tri dela bile igre, je bila dobro odabrana, ali nacin na koji je sve ostalo ispricano je boza. Od dijaloga koji se zajebava sa svime i vise deluje kao parodija i na jako nemastovite nacine se mnoge stvari dese i razrese da kada vam odumre i poslednja siva celija necete zeleti da se izlozite ovakvom monstrumu nesposobnosti.
Znam da je film u Holivudu jako dugo u totalnom haosu i da je priblizno poredjenje sa brzom hranom, i da masa voli da im se servira jedna te ista stvar, ali za svacije dobro, preskocite doticni film, ako ste ljubitelji inicijalne trilogije nece vas zadovoljiti, cak iako volite da gledate tres filmove, gde sve ode u tri lepe matere, necete ni dobiti satisfakciju od ovoga.
Ujedno, najgori aspekt je muzika, fali Don Davis, nesto vam govori ako on nije hteo da podari i za cetvrti deo svoje zvucne radove. Ova nova muzika je kao stock muzika skinuta sa neta i nema nikakvog uticaja. Zavrsna pesma je Brass Against *ona sto pisa po ljudima i nema isti kulturni udarac kao RATM onomad nazad u danu kada je prvi Matrix napravio revoluciju.
I ne razumem sto toliko novinara i kriticara ovo uzdize na pijedestal kao neshvaceni dijamant, ako se sluzite meta narativom, pogotovo na trapav i glupav nacin kao Lana, niste nista pametniji od prosecnog konzumenta ili umetnika, evidentno je da je to na samo par ljudi ostalo da rade filmove sa takvim nacinom pripovedanja (Charlie Kaufman je postavio standarde sa svojim scenarijima, a bogami i filmovima) a ovi ostali ubrzo da napuste takve narative i da rade jednostavne scenarije.
0 i da se zaboravi sto pre.
