VoivodBG

Idemo Dalje (1982) Film prati odrastanje jednog razreda u Jugoslaviji, u malom seocetu koje je maltene razrušeno pod napadom nacista. Bivši vojnik Miloš (Dragan Nikolić) vraća se sa ratišta, a početak prikazuje kako hoda kroz maglu, kao da dolazi iz neke vrste neživota. Jaka uvodna scena i slika pomešana sa zvucima pucanja. U selu mu namenjuju da postane učitelj i da se brine o čitavom razredu dece čiji su očevi ili poginuli ili zarobljeni na ratištu. Školom upravlja direktor Božur (Danilo Bata Stojković), koji oscilira između autoriteta i karikaturalnog lika koji pokušava da drži sve pod kontrolom. U istoj školi, kao njihov lični sluga, radi nemački vojnik Šopenhauer (Bata Živojinović), a Milošu je potrebna i ljubavna prilika u vidu babice Milice (Ena Begović). Istovremeno, ovo se može poimati i kao svojevrsni horor film, jer Miloš previše otkriva deci, ali istovremeno traži način da ih edukuje i da kroz njih zapravo isceli svoje psihološke rane zadobijene na ratištu. Kada god se desi neka velika prekretnica, on izgovara krilaticu: „Idemo dalje!“ i to ćete čuti često. Kroz odnos sa tom decom vidimo kako se međusobno nadopunjuju i rastu jedni uz druge. Za jedan ratni film, Šotra izbegava da veliča rat i da bira stranu. Ipak, postoji jedna veoma uznemirujuća scena sa četnikom kada se čitav mali gradić okuplja u lokalnoj zajednici, gde urlajući traže smrt za svakog okrivljenog. To je istovremeno jedna od potresnijih, ali i najsmešnijih scena. Kroz čitav film prodefiluje dosta naših glumaca i glumica, poput velike Olivere Marković u ulozi bake Velinke, koja ima upečatljiv performans. Prikaz žene navikle na rat, sa pištoljem za reverom i bez dlake na jeziku, dok vuče svoju kozu, mota cigare i pije rakiju. Tu se pojavljuje i veliki Pavle Vuisić kao Dragiša, koji je osuđen na smrt jer je sarađivao sa Nemcima i radio na štetu čitavog mesta. Vuisić, iako ima tek par scena, zrači harizmom i magnetizmom, a scena sa češljem ostaje urezana u sećanje. Njegov lik ima sreću jer je deda jednom od učenika, a Miloš uspeva da obuzda krvožednu želju meštana. Dopada mi se što to radi za dobrobit svojeg učenika, a ne nužno dede, koji dobija ono što mu sleduje kad mu spasi život. Bata Živojinović kroz čitav film ne izgovara nijednu reč i igra dobrog i poštenog Nemca kojem je jasno šta je njegov narod učinio i koji se iskreno kaje, ne žaleći zbog „kazne“ koju zaslužuje. Sa druge strane imamo Batu Stojkovića kao Božura, koji ima zaista mnogo smešnih replika i scena. Kada zakolju prase, Božur tvrdi da ne želi da proba čvarke dok se oblizuje, a buni se i kada učitelj i deca razdele meso po selu sa komšijama, jer je to deo školskog inventara. Ali scena u kojoj pije rujno vino sa Šopenhauerom je antologijska, istovremeno smešna i tužna, i dobar prikaz kako neko na visokom položaju lako može prekršiti svoja obećanja ako postoji začkoljica. (Nisu čvarci, ali vino može!) Tu je i scena kada su deca traumatizovana Miloševom pričom o gubitku, a Božur, frapiran, ulazi u neku vrstu manične epizode u kojoj priča vic koji ne zna, ali ga završava rečenicom: „Srbin je bio najpametniji i sve je nadmudrio.“ Bata u toj sceni postaje jeziv i neprijatan, ali se upravo tu vidi koliko je bio veliki glumac, umeo je da likovima koje je često igrao uvek donese nešto novo i zanimljivo. Najbolje funkcionišu scene sa čitavim razredom. Šotra ima dobro oko da uhvati dečija lica. Kada su prepuna radosti ili kada ih skrha tuga. Ili kada rade obične stvari koje deca rade: glupiraju se, trčkaraju po avliji ili sede u klupama, dok kamera beleži samo njihove noge kako landaraju. Završni kadar, u kojem se Miloš oprašta sa svojim đacima dok im čita citat iz Dostojevskog, raznežiće i najtvrđe. A ja nisam od kamena, suze su same potekle. I ima nešto istovremeno bajkovito u toj sceni na način na koji je snimljena, svi su na zelenoj poljani okruženi šumom, i magla sa početka se vratila. Film nije najbolje snimljen niti montiran,često imam utisak da se scene neprirodno prekidaju da bi započele nove. Nije ni najbolji u Šotrinoj bogatoj filmografiji, ali za film koji se dešava tokom Drugog svetskog rata ističe se time što daje nadu i što je jedan od ređih anti ratnih filmova koje imamo u našoj kinematografiji. A to je ponekad sasvim dovoljno.

Steta, prejaka glava. Mnogo je bio jebacki koncert sa HEALTH od pre par godina u Madjariji. U to ime za paloga brata. 🍺

Ode brat GOST. SLAVA MU! https://youtu.be/OI3g16LWQ08

The Drama (2026)

Čudo (1971)

Otvorili su balkon za Tigrana, samo da izdam upozorenje ako ugrabite mesta na onoj sredini koja gleda ka pozornici dole, nećete imati prostora za noge i patićete se.

Veče Iron Maidena 7. Maja u MTS Dvorani, koncert Piece of Maiden tribute benda i premijera filma Iron Maiden: Burning Ambition

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/theos-vel-samael

Zoran Lisinac režiser Gospodar Oluje Intervju

Razvaljivanje sinoć. Gađanje u najdublje emocije. ST britki tekstovi se dobro nadovezuju na nekog ko je za svojih 50. godina proživeo sito i rešeto. Čak sam se i ja našao u tim stihovima gde preispitujem sve što radim ove godine na nekim privatnim planovima i pozdravima i željama. Publika jako šarenolika, ako kažem da je tu bio samo radnaskela samnom i da je Marište svratio sa gospođom, većina nepoznatih lica, svih godišta. To me jako raduje, jer prvo govori da i dalje postoji muzika koja će komunicirati sa svim generacijama i da ne mora da bude mejnstrim ili nešto već ustaljeno. Vidim da su i danas rasprodali prostor, ako, pa hajde da taj album izađe u skorije vreme i da nastave da klepaju.

Lako uz Sinalko. Ne rade me ovi novi albumi, sve sam izvrteo po jednom i osetio sam da mene lično napinju. Tako mi je bilo i na onom koncertu u Elektropioniru kada su svirali onaj prvenac,, kojeg nisam nikada bio fan. Kapiram da je to nekome đir ko ih prati od samih početaka, ali ja sam se iskreno najviše vezao za Coffins on IO i PHOBOS iz čitave njihove diskografije i što se mene tiče dovoljno je. Ne moraju više ama baš ništa da prave, ali pošto želja ne umire, štancovaće sve dok bude jako jezgro fanova koji ih podržavaju. Barem imaju tu retku privilegiju u svetu gde su i veći bednovi poklekli i ispisali se sa liste. Nisam čak ni neki fan Tobijevih solo zajebancija, iako tu radi neke sasvim drugačije stvari od Kayo/Maudlina. Svakako ne kvarim ostalima đir, nek uživa ko voli i želi, ali za mene, lagani skip svaki put osim u slučaju da bude neka posebna turneja, koncerti sa ona dva pomenuta albuma.

Neka, drago mi je što imaju jaku fan bazu i što mogu da žive od toga. Ali za mene su oni gotovi odavno. Jedino ako bi radili nastupe određenih albuma bi otišao ponovo.

Ima i novih. :D

Samo eklektika kod mene. Ne, nema Goribor pesaama, samo ove nove i što su radili za tu predstavu pre jedno deset i jače godina.

Evo jos.

Ojebali su Još Gori https://www.youtube.com/watch?v=yX71_BBXU0s Ko ne ode sutra, zajebaće se.