Vlaja Buraz

Послушао сам и погледао пар неких живих снимака са Неђом5... Видио сам прегажених лисица на аутопуту које имају више живота него ова свирка. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки. Мислим, није да је нешто било пуно упичкуматерину живље посљедњих година са Микијем али... јесте, било је. Него, очекивао сам, нова крв, млађа, а оно стерилност максимална. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки, опет.

Ја сам једноставан човјек: видим Лазарову поруку на овој теми, притиснем срце. Иначе, симпатично што им се Фридман придружио за ове три пјесме, да ми је то нешто не знам како посебно - није, посебно јер Марти сад изгледа као дефекташ (за секунду мање дефектно него - оригинално - прије Мегадета). Жалосно је што воз за поновно окупљање златне поставе неповратно отишао али с обзиром да се вријеме не враћа уназад, "дај шта даш". Искрено, чекам неку наредну фазу Мегадета (новог бубњара и гитаристу), ово тренутно ми не лежи нарочито, посебно што су Кико и Дирк у тешком раскораку: Кико хвата сваку могућу кривину што се технике тиче, креативност на нивоу Кирк послије Стенгера а Дирк никакав осјећај, механичка свирка без ударца.

Није да слушам Колдплеј али ово је Д Калт албум под тешким утицајем Колдплеја... или нечега тако већ. Иначе, нисам послушао озбиљније ништа послије Из(н)а(д) добра и зла (што ми је врхунски албум), те је слушање овог бенда веома селективно јер слободно умјетнички лутају куд им падне на памет (што и не подржавам нарочито) али овај сад, посебно након Јанове изјаве како је то одличан албум, дар свима са ушима... Шта знам, једва сакривам одушевљење.

Тањеж амиго. Први сингл/посљедња пјесма на албуму испаде најбоља. Поприлично неуједначен албум, у сваком погледу, мене прије свега нервира што је то звучно: реално, ово је добар демо снимак а не албум. Поред тога, смор је што је Дирк тип бубњара који користи тимпане а Кикове солажице су шести разред зонфић. Е, сад, нема у суштини трагично лоших пјесама (рифова) али нема ни одличних, једно је три пјесме вишка, да су ти рифови паметније уклопљени на другим мјестима то не би било лоше. Овако, непотребно развучено, недовољно добрих идеја на ову количину пјесама. Још нервира вишак вокала, како главних тако и пратећих. То је то, што се мене тиче, без превише улажења у детаље/кварења другима.

Loudness дуго стајао на аустријским огласима, 14 евра, јапанско издање, па додам ова два успут кад већ бацам паре... Добар албум, посљедњи њихов добар.

Додуше, све је боље од Кевина Ширлија.

Наставак пута низбрдо сингловима... Више од рециклаже и умора боли лош микс. "Продуцирајте сами албум, рекли су. Испашће то добро, рекли су."

Лошија од првог сингла, микс је овдје посебно чудан (бас), генерално је мекана продукција, бубањ је хрпа јастука. Међутим, може проћи, ако се посматра као "још истог, само мало лошије"... Дирк је посебно на ауто-пилоту, Кико ми је незанимљив крајње али боље и ово него псеудо-мелодична говна од пјесама.

A има ли неко објашњење зашто он, након што је испровоциран бакљом, креће потпуно насумично пјевати? Мислим, баш је упао нигдје и никоме...

Недавно је Бајага свирао у БЛ, спомиње ми бураз да су комшинице имале мјесто у ложи јербо је Бајага у Швајцарској био одсјео код неке њихове тетке у коју се мало и заљубио... А ево сад ово. Било како било, чини се да је том човјеку све лакше него вратити Влајка и Нелета у бенд.

Мој утисак за Маверичка: https://bojan5150.wordpress.com/2022/06/29/recenzija-top-gunj-petar-mihajlovic-jaran-2022-posljednji-leteci-srbin-na-americkom-nebu-zemalja-koje-ugrozavaju-saveznicke-zemlje/

Од мене плус. Јесте рециклажа 1/1 али макар је рециклажа добрих ствари. С обзиром да је Дејв направио Супер Курајбер прије неколико година, најбоље да се жалим на ово. Не може то бити сулудо и потпуно ван контроле као 1986. али Лазар је свакако мањина. Само да не буде псеудо-мелодичних гована попут "(Пољубац) ШкорпиЈона" и биће ово пристојан албум. Иначе, Дирк и Кико су ми вјероватно најгори измјењиви тандем у историји Мегађета али проћи ће и њихово.

Као да вас је чуо Бил: Понтијак је био јебачка марка, требао је да преживи али је Кина спасила Бјуик... Ипак, остаје нам: And I'm alone I'm on the highway PONTIAC DEAD OR ALIVE Што се мене и америчких возила тиче: C4 ZR1 - није први избор по питању изгледа али то је аутомобил са којим би се могло живјети и умријети.

Ко воли ов(акв)у - изнад - сурову америчку класику, препоручујем (канал): У суштини, те рецензије су једним дијелом прича о тим аутомобилима, поред се провуче нешто тренутних догађаја, преглед догађаја из времена настанка аутомобила као и све оно што тренутно нервира тог лика... а лик је баш јак, толико да има и "почасни" канал: https://www.youtube.com/channel/UCSGVM9hLhMy-X97pj3nn1rQ