Vlaja Buraz

https://blabbermouth.net/news/watch-k-k-downings-kks-priest-performs-live-for-first-time once again first-ever

Слажем са Wizardom (да не цитирам) за активне звучнике до 250 евра, односно, да је опрема из '80-их су сад већ древна па да се не компликује и не улази у причу склапања комплет система, с тим да бих - онима би жељели да крену том стазом - препоручио аудио опрему ИЗ '90-их година прошлог вијека... Елем, ја сам се намијењао тога поприлично и ствари из '90-их ми никад нису правиле неке проблеме (и све што тренутно имам је из тог неког периода и оно што планирам је исто из тог периода). У суштини, много фирми је тад угасило своје секторе за аудио опрему (нпр. Braun, Grundig, Dual, Fisher...) али оно што су направили у посљедњим тренуцима славе је углавном јако добро - при том мислим на хај-фај компоненте, неке средње и више класе... друга је ствар цијена по којој то сад можете наћи, у Србији је доста тога скупље него било гдје на планети али у тај проблем не улазим... Такође, наравно да има и доста феноменалних уређаја из тог периода оних који су преживјели и гурају и дан-данас, Yamaha, harman/kardon, NAD, Denon и ко све не, и исто тако, никаквих проблема - Yamaha је посебно поуздана, и остали су поприлично, само је битно да НИЈЕ ПОЈАЧАЛО ИЗ КАФАНЕ. Исто стоји и за новије, с тим да сад тренутно стварно нема јефтиних ствари, све је отишло у неки high-end који је прескуп а не нуди пуно више од средине понуде из доба кад је аудио опрема била роба широке потрошње. Углавном постоје стварни разлози зашто су скупе ствари биле скупе али има и неких малих појачала која могу да пруже прелијеп звук. Ко има времена, бувљаци, половаже и потрага... Ако се купује од препродаваца који имају доста робе, сем у случају да су исти изузетне дркаџије, унакрсно тестирање, јер је аудиофилија врло специфичан спорт, обавезно тестирање са музиком која ће се слушати, да вас продавац не би запањио са неким глупим сладежом који ће звучати феноменално а онда дођете кући и пустите нешто са дисторзираном гитаром и звучи ужасно. Врло је тешко склопити систем који ће погодовати рокенролу и металу... Такође, све компоненте у ланцу су битне, па и, колико год то смијешно звучи, КАБЛОВИ - што се мене тиче примарно звучнички, али и интерконект. Данас је то превазиђен спорт поприлично али ни чланство форума није тикток генерација, па ето, од мене та нека препорука: опрема из '80-их данас јесте одвећ крхка и проблематична и углавном јој треба поправак и освјежавање али опрема из '90-их знатно боље стоји... Није могуће да сам то само ја имао среће толико пута са '90-им (Yamaha AX-470 комплет систем, AX-396; NAD 302; Denon мини-систем 250; Dual PA-5060; harman/kardon HK6550...), а да су ме '80-те редовно мучиле (Marantz, Sony...).

И не само то, његова издавачка кућа (Man's Ruin) је баш била плод љубави... Реално, ту није било лошег издања - ко воли тај неки стил.

https://pitchfork.com/news/frank-kozik-artist-behind-queens-of-the-stone-age-and-melvins-album-covers-dies-at-61/

Идукурац, Срето.

Нисам неки љубитељ бенда, штавише, пар пута покушавао па све нешто 'оће па неће... Реко' да пустим успут, наишао на вијест на Блаебермауту... У реду, кућна је продукција и не контам ово пјевање са устима пуним смокија али необична количина поштења овдје. Здрав домаћи кућни метал, добра пјесма. Добра је и она друга што је пуштена као сингл... Тачно ћу се мало позабавити бендом.

Није да нарочито пратим бенд али 1992-1995. је за њих златан период па тако пустих "6:00" да чујем... АЈАО. Значи, Лабри је овдје издоминирао као ђак генерације основне музичке школе "Винс Нил"... Већина ЈуЋуб коментара се и на то односи, у смислу да је ово изолован инцидент али нисам сигуран колико је могуће одавде да се "врати кући"... Фрапантно лоше а помало и невјероватно, да се бенд који је технички апсолутно суманут у сваком погледу овако држи човјека који је можда врло добар другар и неће одбити никоме да издрка у аутобусу али, реално, није више за овог посла. Успут, Манђини ми је прејак на моменте са пренаглашеним покретима, подсјећа ме на "Подивљалог (ЈуЋуб) бубњара" Стива Мура... Труди се човјек да му не буде досадно а забавно је.

Послушао двапут, ништа не осјећам (ни руке, ни ноге...). Све је то сложено лијепо али без икакве стварне инспирације, бар ми тако дјелује... Један од тањих, по мени, срећом није нивоа Лаксат... Реликсива и оног послије заборава.

"Ко га удара, тај га удара. Ко га не удара, тај га не удара." - Грунф

Мени Тестамент звучи боље него икад уживо (што сам погледао и послушао клипова на нету и лупетам из собе, је ли) са овим момком што је мијењао Ломбарда а сад ће и наставити да ради са њима... Крис Довас. https://blabbermouth.net/news/testaments-eric-peterson-says-new-drummer-chris-dovas-will-make-the-band-heavier-and-more-precise-than-before Ваљда што није "механичан" као Хоглан, добро удари, добар је и тон бубња... Не знам тачно шта је али ми се баш свиђа како свира. Знам да сам на некој вијести на Блаебермауту онако успут пустио некакав (технички очајан) клип са свирке и позитивно се изненадио. Са друге стране, Ломбардо је звучао "ломбардовски", некако танко и разбацано, не баш прикладно за Тестамент. Ево за поређење:

Послушао сам и погледао пар неких живих снимака са Неђом5... Видио сам прегажених лисица на аутопуту које имају више живота него ова свирка. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки. Мислим, није да је нешто било пуно упичкуматерину живље посљедњих година са Микијем али... јесте, било је. Него, очекивао сам, нова крв, млађа, а оно стерилност максимална. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки, опет.

Ја сам једноставан човјек: видим Лазарову поруку на овој теми, притиснем срце. Иначе, симпатично што им се Фридман придружио за ове три пјесме, да ми је то нешто не знам како посебно - није, посебно јер Марти сад изгледа као дефекташ (за секунду мање дефектно него - оригинално - прије Мегадета). Жалосно је што воз за поновно окупљање златне поставе неповратно отишао али с обзиром да се вријеме не враћа уназад, "дај шта даш". Искрено, чекам неку наредну фазу Мегадета (новог бубњара и гитаристу), ово тренутно ми не лежи нарочито, посебно што су Кико и Дирк у тешком раскораку: Кико хвата сваку могућу кривину што се технике тиче, креативност на нивоу Кирк послије Стенгера а Дирк никакав осјећај, механичка свирка без ударца.

Није да слушам Колдплеј али ово је Д Калт албум под тешким утицајем Колдплеја... или нечега тако већ. Иначе, нисам послушао озбиљније ништа послије Из(н)а(д) добра и зла (што ми је врхунски албум), те је слушање овог бенда веома селективно јер слободно умјетнички лутају куд им падне на памет (што и не подржавам нарочито) али овај сад, посебно након Јанове изјаве како је то одличан албум, дар свима са ушима... Шта знам, једва сакривам одушевљење.

Тањеж амиго. Први сингл/посљедња пјесма на албуму испаде најбоља. Поприлично неуједначен албум, у сваком погледу, мене прије свега нервира што је то звучно: реално, ово је добар демо снимак а не албум. Поред тога, смор је што је Дирк тип бубњара који користи тимпане а Кикове солажице су шести разред зонфић. Е, сад, нема у суштини трагично лоших пјесама (рифова) али нема ни одличних, једно је три пјесме вишка, да су ти рифови паметније уклопљени на другим мјестима то не би било лоше. Овако, непотребно развучено, недовољно добрих идеја на ову количину пјесама. Још нервира вишак вокала, како главних тако и пратећих. То је то, што се мене тиче, без превише улажења у детаље/кварења другима.