MyNameIsMisery

Upravo tako. Kontrast dva ekstrema koji nisu medjusobno sukobljeni - naprotiv; i jedno sam i drugo. A i oni su ja. Uzgred, znam da sam post-ovao dosta više od onoga što može biti lako 'svareno'... ali upravo mi je i bila namera da predstavim celinu koja jesam, ne fragmente. Oni koji su zainteresovani će pročitati, napisali komentar nakog toga ili ne; ne usudjujem se da vam namećem bilo koju svoju želju ili da tražim kritiku (bilo pozitivnu ili negativnu), već samo, otvarajući se, prihvatam ono što me čini i što mi se dešava (a što me je i nateralo da se na ovaj način 'ispraznim') ujedno pružajući šansu da neko mooožda bar malo uživa... (dakle, nije previše bitno šta ja mislim o svojoj poeziji i sebi, a ni šta mislite vi; prepustite se i uživajte ili patite) Eto, komplikovana spoljašnost unutrašnjosti vodjene vrlo prostim principima; but that's just me. P.S. Površnost Čoveka me ubija. Ali prihvatanjem onoga što nepobitno postoji (najčešće - mane; bila ona zaista loša osobina koja vas realno sputava ili neopravdani predmet ismevanja od strane drugih) smetnja prestaje da bude nešto što vas [još i dodatno] ugrožava... P.P.S. Upravo zbog ove svoje proračunatosti nisam hteo da ovde objavim još dosta pesama koje su totalno prožete simbolima; čudnim tokom, uglavnom nerazumljivim za ikog drugog. Ali, kao što već rekoh, sve je to lažna kompleksnost, jer me vode najpre dva ideala - Dobro i Istina. OK, no more bullcrap from me. Sorry.

Poslednji čin (Tamno) Kapi znoja koje oblivaju lice I suze zato neprimećene Večeras ostaju usamljene. Oštri jezik kritike I aplauz koji se ne čuje Krajnji su trenuci jednog klovna. Neubedljiva maska, more pudera I poluprazna čaša omiljenog pića - Nagrada koju ne zaslužujem. Histerični smeh publike Odjekuje ispred pozornice; Kraj moje velike tragedije. Klonuće tihog uma (Tamno) Smejem se sopstvenom bolu Kada reči promene ne stignu do Ušiju onih čije prisustvo volim; Tada se ciljevi kojima težim Izgube u roju misli o samoći Iz koje možda nije trebalo da pobegnem; Kada se sâm sebi nisam dopao Prihvatio sam žig gubitnika I otišao, neprimećen, po otkrovenje. Ja sam ono čemu ljudi u lutanju Žure i isti u savet ne dolaze; Ja sam tek korist, ne biće koje diše. I krivac sam jedini, jer Sam ćutao i gledao kako tudja Usta proždiru sve što moje bilo je; Misleći da bar nešto vrednije Sačuvao sam zauvek, nemost prijatelja Podsetila me je da izgubio sam sve. Pad (Tamno) Tup, zvučan pad. I suze sažaljive duše. Posvećenost je došla po danak. Bio sam gluv za opomene. Zaborav ima sirov osmeh. Ali ona pamti moju priču. Ponos slomljenog tela. Njen čvrst stisak u zagrljaj. Zaslužila je više moga vremena. Tu kletvu neće izgovoriti. Odjekujući, hladan pad. Krivica zauvek nepokajana. Žedan (Tamno) Nebesko sivilo je jedini prijatelj ovog sumraka oslobodjenog reči. Ja, avaj, nemam podsticaj vredan i najmanjeg uspeha. Ne zaslužujem dah osamoćene misli, a to je sve što moj plašljivi pokret odlučio je da dozove. Nezadovoljena strast proždire poslednju bit moga spasenja. Moli se da ne upoznaš bol koji se u meni udomio. Onoj koja odlazi (Tamno) Mrzim te; jer kada odlučila si da napustiš moj krotki raj, spakovala si jos nečiju sreću, kradljivice srca. Volim te više od ikog; samo zato što za prvi put kada opio sam se krivo je vino sa usana ti, mekih. Nisam ti ništa, a jesi mi sve. Odlaganje zime (Tamno) Hoćeš li se ikad okrenuti kad zastaneš pre reči odlaska i pobiti svoje navike, udeliti mojim sanjivim očima opet celu sebe? Jeza tiho nadvladava vrelinu nekad što osećasmo, a svet sav, bez tebe i mene, izgleda da menja se... Majko (Tamno) Misliš li da ja nikad nisam osetio da je svemu kraj? Da nisam ostao slep kad svet je tutnjao pored, ne pitajući me da li koprcam se? Jesam; a onda i shvatio da ništavilo dolazi tek pošto izgubiš i sebe, da kraj ne postoji za um i dušu koji su prosuti uz vetar. Odrastao sam, pusti malo mene da vodim. Niko (Tamno) Ona je tako lepa, a ja sam Niko. Vreme, klizeći, poručuje da ona živi, šapuće kako umirem. Vidim je kad god zatvorim oči. Ja ne poznajem dodir sreće duže od skromnog dana. A njena koža isijava, otkriva mi dušu tako bledu... Ne znam zašto jedno smo, njen je izbor samo. Ona je prelepa, a Niko sam. Za vreme moga disanja (Tamno) Kada Značenje podmuklo promrmlja da nikad bio nisam njegova plana deo, da li da ponovim bogati život koji lutaše izmedju puteva? Tama koja oduvek dobija moj usamljeni jecaj, privlači mi svest očajem oblivenu, ne voli me ni sama. I kamo se je dala želja da pobijem svu tišinu svojih iskreno dostižnih snova i zaslužim sebi ponos? Svako sutra srodno je prethodnom gubitku godina, a nije, zaista, da osećam se isto. Istina zove (Tamno) Nekad sam te tražio, verovah da u susret ti srljam svakim činom dobrim; najednom koračam nasuprot Suncu što ipak žari parčad ulepljene sreće... Kako, kada nemam boga, prepoznajem u se greh? Sve što nemah imalo je mene u ropstvu služenja sopstvenoj slobodi. Samo jedan glas pokušava da moje sito telo potera od iskušenja davno upamćenih; slomljen um odavno je nem, al' neumorni krici nadjačaju usamljenu volju. Čovek i veštačka sreća (Tamno) Probudiš se, jednom, voljom samo ne tvojom, u lancima nikog drugog i spoznaš da ključ si od katanca već odavno sâm progutao. Sve što te muči je prijatelj kog imao nisi, iako mnoge si sasvim blizu pustio i to što primoravaš sebe na sve što krvnički jurilo je tebe, uzevši ti dušu donoseći bol. Da je svaka tvoja kap bila razum na jeziku drugog Čoveka pretvarati se morao ne bi da si manji od onoga što nosiš iznutra, hodao bi svetom slobodan; a u svoju si klopku upao, njima poučen vlastitu krv i suze dozvao... Čudno, posve, jer ono što čuo bi svugde je da uvek drugo srce zna šta za tebe je najbolje..! Postaćeš još jadniji ako, poput mene, ne oglušiš se načina tudjinca nakon prvog saplitanja u ponor, te (ne) podješ drugim putem, što dalje od licemerja neukih idola; svoje ruho kroji znanjem usamljenim. Dašak istine (Svetlo) Tvoje oči, obojene nevinošću, traže da budu zapamćene. Tiha, neočekivana duša udicu smirene lepote začas progutala je. Ali kako to da još ne znaš da iskreno volim te? Kći Nebesa i Sna (Svetlo) Korak do najlepših priča i posustaja očiju slabašnih prinose osećanja visprena; Poziv na vernost ranjivom biću u mojoj je glavi najdraži gost. Iz sunčevog zraka izranja ona, trenutno tiha, oduvek zavodljiva; Belina oblaka i neba plavetnilo uobličuju njeno, tako mirisno, telo; I topli, golicajući sjaj izmamljuje reči: "Sebe mi daj". Osvoji me (Svetlo) Osvoji me, jer u tišini svoga uma već odavno volim te. Zaboravio sam svet; pogled, hitar i žedan, samo jedan lik mi izdvaja. Osvoji me, jer plašim se da put ka tebi ne otkrije drhteće korake. Posegni i dodirni me; spokojno gledaj kako pretvaram se da se opirem. Osvoji me, jer vrelini ove uzburkane krvi oduvek nedostaješ. Zatvaraš mi oči (Svetlo) Tvoj mlaki dah usudio se da krene put kože moje ruke; Moj meki vrat voli igru poljubaca tvojih, još mekših, usana; Tvoj me obraz blagi u zagrljaju sigurnom najsporije uspavljuje Dok prisnost tvoga tela jedina je sila što dozvoljava da, i kad nisam sam, budem svoj. Presvetli, vodeni čas (Svetlo) Suze sa neba zaustave se sekundama daleko od ustiju željnih; I slatkasti poljubac jedan oblak mi da. Nespretno granje izmigolji se tik iznad usamljenog hoda; A hitri tuš ukrade mi dah. Zevanje Sunca, tu iza brega, požuruje prolećni dan; Ptičiji cvrkut opozdravlja svačiji san. Mala boginja (Svetlo) Plava kosa deli sjaj svile i ranjivi pogled ćuti; spokojno idi, mila moja, jer čekacu te ovde kad se probudiš. Glatka, besprekorna koža, dvaput prekinuta purpurnim ruhom, miriše na slatki med i prekrivam je lagano. Nežna stopala na ivici kreveta migolje se u potrazi za toplinom, a laktanjem bira pogodni deo jastuka. Široki, iskreni zev uzima mi osmeh; i slučajno, nesvesno, baca prste u stranu, dodirujući mi obraz. Dobro je da ne zna koliko sam slab dok blizu mene bezbrižno postoji... Mirijada želja, a jedna je prava (Svetlo) Htenja stara, neizbrojiva, donela su mi i radost i plač, no uvek bi mi uzela više od krvi. Samo, ono što mi se desilo nije je da nekog dobijem tako što mu sebe dam. Oduvek sam pameti imao, ali dovoljno ne razmišljah jer srce prstom upirući bira; Zaslužiti, bez prekog truda, da te neko zatvorenih očiju vidi - kako se to uspeva? Iz kože svoje pobeći nećeš, al' pustiti nekog unutra može se mnogo dublje... Neminovnost prirode moje učini da sve to saznam, ali kako se postaje nečiji san..? © 2005 - 2008 Mladen Trajković

Uf, nešto mislim da su to: Steve Vai - 'For The Love of God' i Dream Theater - cela 'Six Degrees of Inner Turbulence' (pesma, ne ceo album)

Hehe, znam - ni meni nisu gotivni kao ljudi, obični likovi... Dodao sam ovo za nastupe uživo (edit-ovao sam post), najpre stavio linkove, tako da sad možeš videti boljitak. Ne bi baš sve od ovoga mogao da pročitaš na Wikipedia-i, jer sam ovo 'upijao' dugo i sa raaaznih strana... a jebiga, volim taj bend i puno mi znači njihova muzika. Čini mi se da se nisam izjasnio uže po pitanju toga => OK su mi sva tri albuma, zaista. 'The Crusade' mi se u početku uopšte nije svidjao, ali sam navikao na tu promenu i sad mi je drago; zgotivio sam i taj album - poprilično. Nego, ako je Matt stvarno rekao da ne bi svirao pred toliko malo ljudi (a nekako mi to i zvuči na njega, istini-za-volju, nisam ga upoznao al' ga umnogome generalno znam), onda je stvarno pička... o kojem god da se mestu radi, kojoj god zemlji, nije korektno da se tako 'prosere'... Imam snimke sa jedne svirke iz 2005-te (Melkweg, Amsterdam, u okviru RoadRage turneje) - ako je u onom skučenom prostoru bilo više od 100 ljudi ja sečem ruku... a tih 'par' ljudi je bilo nevidjeeeno smoreno. A Matt se je 'gubio', po običaju, hehe...

'Beeemti..! Potroših dobar deo svog prokletog života na čitanje celokupne teme... da bih video da li uopšte imam nešto pametno za dodati; a čini mi se da imam. Misilo sam, ljudi, da ste bar malo ozbiljniji. Načitao sam se svega-i-svačega ovde... 'Ajde sad ozbiljno - neću se glupirati, nego samo izneti svoje iskreno mišljenje: Totalni sam fan Trivium-a i proveo sam mnogo vremena svugde gde je bilo ozbiljnijeg komentara, intervjua, audio/video metarijala o njima itd. Tako da vas molim da me ne cimate glupim zadirkivanjem, već lepo kažite ono što hoćete; jesam HardCore fan ovog benda, al' nisam zaglupljen ili pristrasan; naprotiv, mislim da sam sasvim racionalan. A Trivium ima i uspona i padova, kako-kad i kako-gde (u različitim aspektima njihove muzike/generalnog stila). Ukratko, bend je osnovan 2000.-te godine; bubnjar Travis Smith i tadašnji pevač benda su videli Matt Heafy-ja kako u nekoj školi izvodi cover 'Self Esteem'-a i 'No Leaf Clover'-a (svirajući gitaru i pevajući). Tad je u bendu bio još i basista Brent Young. I nisu izbacili njega, već pevača; njemu se nije dopao muzički pravac kojim su pošli. Dakle, tad je Matt imao 14 godina. Što se njega konkretno tiče (poret toga da mu je majka Japanka, a otac bivši američki vojnik), znam da je rodjen u Japanu, al' da je odrastao u Orlandu... U svet Metala je ušao preko Metallica-e, ali je oduvek bio prevashodno Black Metal fan (orijentisan na norveške i švedske bendove). Pošeo je da svira gitaru kad je imao 11-12 godina i kaže da je bio jako loš u tome, bio netalentovan; ali je vežbao satima i duž dve godine jednom nedeljno išao na časove. Vremenom je postao mnogo bolji - i meni se danas jako svidja njegovo sviranje, a jasno se (za razliku od Corey-a, koji je mnogo 'prirodniji', opušteniji) primećuje kompleksnost, promišljenost njegovih deonica. Bilo kako bilo, njegovi roditelji (posebno ćale) su imali puno razumevanja za njegovu želju da se bavi muzikom; iz relativno imućne je porodice (za razliku od ostalih sadašnjih članova Trivium-a) i upravo je njegov otac puno pomogao bendu - kupio je gitaru Corey-ju (Jackson King V Ghost Flames, dotad je imao stari Ibanez), bubnjeve Travis-u i bas gitaru Brent-u. Uzgred, kasnije će taj čovek postati sporedni menadžer benda. Bend je, kao trojac (Matt, Travis, Brent) 2002. izdao demo 'Trivium', a 2003. i 'Ember To Inferno'. te godine je Matt odlučio da dovede još jednog gitaristu, zbog želje za 'punijim' zvukom; prvi i jedini lik koji se je javio na oglas je bio Corey (on je iz savezne države Mejn, čitava porodica mu je odatle; u Orlando je došao dobivši sportsku stipendiju škole - igrao je hokej i bio, navodno, jako dobar). Travis se je isprva protivio uopšte organizovanju audicije samo za jednog lika, ali je Matt ipak doveo Corey-a, koji ih je obojicu oduševio i odmah bio primljen u bend. Onda je, nakon obećavajućeg 'ETI' albuma RoadRunner Records tražio da im bend dokaže da su zaista dostojni potpisivanja ugovora sa tom izdavačkom kućom i 2004. sastavljaju pesmu 'Like Light To The Flies' (u samom spotu za tu pesmu, najpre izdatu kao singl, se vidi da momci drugačije izgledaju - jedini je spot u kome se pjavljuje onaj stari basista Brent Young; i Corey je imao dobrani udeo u pisanju pesme, iako je glavni 'baja' za to bio Matt). RR je, očigledno, bio ubedjen i potpisan je ugovor, da bi 2005. izašao 'Ascendancy' (pesma 'LLTTF' je za album ponovo snimljena, iako mi se više dopada sing verzija; i 'The Deceived' je dodata, iako je već objavljena na albumu 'ETI' - ali ovde je TA, nova, verzija meni lično bolja). RoadRunner je insistirao da bude napisana jedna radio-friendly, komercijalna i ne toliko teška pesma (to je bila, relativno pičkasta, 'Dying In Your Arms'). U svakom slučaju, album je snimljen u studiju (i uz produkciju) Jason Suecof-a; to je neverovatan lik, invalid je, ali vrsni gitarista i šaljivdćija. Radio je sa mnogim bendovima (DevilDriver, npr.) i znao je Matt-a od ranije, budući da mu je ovaj pevao na albumu 'Fractured' (Jason-ovog Technical Death Metal benda Capharnaum) ... Sve pesme dotad je pisao Matt (i muziku i tekstove). I 'Ascendancy' je odlično delo upravo njegove proračunatosti - Corey je samo neznatno doprineo solažama, dok je na 'The Crusade' albumu Corey već imao dve potpuno svoje pesme ('Unrepentant' i 'Tread The Floods', uz 'Vengeance' koja nije dospela na album), a basista koji je unajmljen da samo odsvira već osmišljene deonice 'Ascendancy'-ja, no ipak zadržan kao stalni član (Paolo Gregoletto) je napisao 'The Rising', deo pesme 'Anthem (We Are The Fire)' i još jednu pesmu ostavljenu 'po strani' - 'Broken One'). Inače, Matt je do dana današnjeg (a najavljeno je da će tako biti i sa novim albumom) napisao SVE tekstove Trivium-ovih pesama (govorio je da je oduvek u školi bio dobar u meternjem jeziku; engleskom, ne japanskom, koji tek uči od keve). Osim dveju Corey-jevih i takodje dveju Paolo-vih pesama (ne računajući po jednu koja nije ušla u uži izbor za album - pomenute 'Vengeance' i 'Broken One'), za sve ostale pesme (njih 9, uz zajedničko pisanje 'Anthem'-a) je opet zaslužan uglavnom Matt. Opet, 'This World Can't Tear Us Apart' je svojevrsni nastavak radio-friendly pesme sa 'Ascendancy-ja'... Nego, bend je, valjda 2006-te, dobio od Rite Dimabag-ove gitare na korišćenje na neko kraće vreme. Ali je Dean bio zagrejan da ih promotuje preko benda, te su nastavili da im daju razne modele (da bi Corey dobio na poklon crveni Razorback V, a Matt beli Dime ML sa zlatnim/pozlaćenim detaljima). Budući da je 'The Crusade' izašapo krajem 2006. i da su dotad već zgotivili (i manje-više navikli na) Dean gitare, ceo taj album je napisan koristeći upravo njih. A to je za mene veeeliki minus - ovako je zvuk (i uživo i u studiju) mnogo monotoniji, sterilan; obožavam medjusobno dopunjavanje skladnih Jackson i Gibson zvukova (tj. tonova) sa 'Ascendancy'-ja (btw, tad je Matt koristio skupoceni crni custom-made Gibson Les Paul; koji još uvek poseduje, naravno). I možda najvažnija stvar u vezi poslednjeg Trivium albuma - 'The Crusade' je napisan na brzinu, nekako bahato. Bend je bukvalno sve pesme sastavljao na turnejama, u autobusu. Iz dva razloga: RR je tražio da izdaju još nešto, a i ekstenzivno su putovali (bili na raznim i dugim turnejama; malo tezgaroški, jebiga), pa su imali viška vremene, a još i manjka materijala; setovi su im bili relativno kratki. Sad, obazirući se na Matt-ovo pevanje: rekao je da ranije nije imao pojma da peva, pa je zato uopšte (pored toga što je fan Black-a/Death-a) i forsirao taj neki scream/deranje/urlanje. Ali vremenom je em naučio da malo bolje peva (pre će biti - kopira James-a, lol), em mu je glas sve više 'pucao' upravo zbog čestih svirki; bilo je slučajeva kad su svako veče svirali, pa je tad već morao da jednom odradi scream kako treba, dok je sledećeg dana sve pesme pevao bez imalo scream-a, kako bi se odmorio, 'sačuvao' za sladeći put i tako dalje. Ali je tokom 2006-te imao zajebani problem sa glasnim žicama i grlom, te je sasvim odustao od deranja i otad uživo nijednu pesmu nije izveo u maniru u kom je vokal snimljen na albumu. Vremenom ga je uživo, što se bar tih scream dužnosti tiče, zamenio Corey (koji ima moćan scream i koji će na taj način navodno doprineti i novom albumu, dok Matt prelazi na blago eksperimentisanje i razvijanje svog stila). Inače, imam par bootleg-ova gde se Matt baš prepušta svojoj prirodnoj boji glasa => ne zvuči uopšte loše! Baš tako peva i u pesmi 'The End' sa RoadRunner United: The All-Star Sessions projekta. A na tom projektu je bio jedan od četvorice kapitena; glavni je pisac pesama 'In The Fire' (u kojoj gostuje njegov bandmate gitarista, Corey;a peva je King Diamond), 'Dawn of A Golden Age' (gde se vidi Matt-ov Black potencijal, pesmu peva Dani Filth), pankerske 'I Don't Wanna Be (A Superhero)' i 'Blood & Flames'... I Corey je, s druge strane, imao par projekata 'sa strane' - gostovao je na Annihilator-ovom poslednjem albumu (pesma 'Kicked'), kao i u bendu Lizzy Borden itd. Početkom ove godine, i Matt i Corey su dobili svoje custom modele Dean gitara (MKH i CBV) : image link za ovu drugu ne radi: http://www.deanguitars.com/dean_winter_08/...euSigCBV_en.htm Videćemo (tačnije, čućemo) kako zvuče na predstojećem albumu... samo da nisu onako obe ujednačene, monotone kao što je bio slučaj sa 'The Crusade'-om. Ah, da, zaboravio sam ovo - Matt je u par pesama sa tog albuma koristio svoj model Petrucci-jeve sedmožičane custom-made MusicMan gitare (Petrucci mu je jedan od uzora, kaže da zna njegov 'Rock Discipline' instrukcioni video napamet). I konkretno, uradili su desetak demo-a za taj novi album; kažu da sve zvuči sjajno i da će to biti ubedljivo najbolje bendovo izdanje do sada. Ljudi su i sami svesni toga da je 'The Crusade' izdat hirovito, na brzinu i vraćaju se pažljivom pisanju i posvećuju detaljima. Planiraju da urade još deset demo-a (iako ukupno imaju dovoljno ideja za 30 pesama) i da prvashodno u širi obzir uzmu 20 pesama, koje će moći da 'poliraju' dok ne osete da je stvoreno najbolje što mogu... Iskreno, imam jaaako dobar osećaj oko ovoga (i Metallica je napravila 'St. Anger' baš po Lars-ovom opisu iz dokumentarca 'Some Kind of Monster', tako da se vidi da su ljudi dobili manje-više ono što su i sami želeli; i sa njima je isti slučaj, očekujem da se Metallica vrati na 'velika vrata'), posebno zato što je Matt nesumnjivi vodja benda, a lik je veoma ineteligentan (ubedjen sam u to, a imao sam bezbroj dokaza da razvijem to mišljenje); s druge strane, i ostali članovi benda se 'zahuktavaju' i sve više doprinose celini, a Matt najavljuje svoj bolji vokal i Corey-jev (meni totalno gotivan) scream... Videćemo..! Eh, sad nešto što sam takodje odavno zaključio - Matt-a likovi iz benda nevidjeno poštuju i malo ga se. čini mi se, pribojavaju. Uostalom, on im piše sve tekstove (mada niko drugi nije ni hteo to da radi), većinu muzike, njegov ćale je umnogome 'pogurao' bend napred i stvarno je pametan (bar vidno pametniji od njih ostalih)... No, primećuje se da je i blago uobražen (na stranu sa proseravanjem na nastupima, svi imaju te fore i qrčenje). I zašto sad ja volim Trivium? Čim sam prvi put (2005-te) video/čuo njihovu pesmu/spot 'A Gunshot To The Head of Trepidation', odmah sam se naložio! A sledeća stvar koju sam čuo je 'Requiem' sa 'ETI' albuma, a kasnije ceo 'Ascendancy'. Stil muzike mi je TOTALNO odgovarao, najpre zbog odličnih gitarista. Nego, ja sam zbog njih i sam počeo da sviram gitaru, a i da slušam mnogo 'težu' muziku - ranije nisam mogao da 'svarim' bendove tipa: Pantera, Slayer, DevilDriver, Machine Head itd. (MNOGO ih je!). Dotad sam bio pičkica čiji je vrh bio Maiden, Metallica i Megadeth... ali eto, oni me promeniše, na bolje. I tekstovi su mi skroooz dobri, a i brdo drugih stvari u vezi sa njima... ne mogu, jbga, da se 'kilavim' sa stvarima koje nemaju mnogo poente... takav sam. I vremenom sam skontao da je to bend momaka koji stvarno znaju šta rade. Sve ono što znam o njima mi je samo pokazalo da su 'pravili sranja' s razlogom (bio on dobar ili loš). A zato sam ih još više zavoleo; kad proćitate nastavak ove rečenice, smejaćete mi se (siguran sam) - imam njihov jebeni logo istetoviran na ruci... ali imam još 6 drugih tetovaža, samo da se zna (tj. da skontate da nisam toliki paćenik). P.S. Tol'ko od mene. Znaaam da sam smorio (i sam sebe, jbt) i izvinjavam se; ali htedoh da iznesem pravo stanje stvari. Sad pljujte, zajebavajte, kenjajte kol'ko 'oćete... Nije me sramota - nit' sam glup niti zanesenjak. I rado ću vam odgovoriti (iskreno i lepo, nisam sklon proseravanju, nimalo). P.P.S. Evo vam sad YouTube linkova sa nekih boljih Trivium nastupa, pošto se većina žali da to da zvuče loše uživo (a slobodno mogu da kažem da ste uglavnom u pravu - imam mnooogo njihovih svirki, kako audio, tako i video, i zaista preovladava loša izvedba pesama; mada se, sudeći po različitom periodu, vremenom izgleda popravljaju - sve su bolji, iako ne još dovoljno dobri. Uživo! Ako neko bude želeo da mu, kojim slučajem, pošaljem [ili otvorim torrent] materijal koji imam, rado ću to uraditi) : http://www.youtube.com/watch?v=MkNDeK6uJ4s...feature=related (toliko, ne bih da i ovde preterujem; primetićete da Corey sve više preuzima vokalne deonice, prevashodno scream, dok Matt peva clean i nešto a-la-James Hatfield; rekoh već da je to zbog Matt-ovih ozbiljnih [hroničnih] problema sa grlom/glasnim žicama, a to je je uopšte razlog zašto je odavno odustao o scream-a i počeo da imitira James-a; a i njega imitira zato što misli da je nevešt u pevanju prirodnom bojom glasa... )

Vrlo skoro 'naleteh' na ovog, čini se - mladog gitaristu; i to dok sam tražio i gledao ostale (vrlo dobro poznate) virtuozne gitariste. A mislio sam da sam video sve relevantne... do pre neki dan. Lik me je ODUŠEVIO (and that's an understatement, budući da sam prilično prizeman; valjda, bar ja mislim da je tako) ! Pre njega sam ostao zabezeknut samo nakon što sam video demonstraciju sposobnosti mladjanog Jason Becker-a i Randy Rhoads-a. A nešto mi se čini da ih je Matias zajeb'o... Kako god, bio ja kompetentan da sudim o nečemu ili ne - moja je stvar. Zato vas molim da me ne cimate zbog toga što mislim da je ovaj 'klinac' fantastičan (neko će sigurno reći da su i Vai i Petrucci i Malmsteen i Friedman i Gus G. i ko-još-ne => bolji). Činjenica je da se ne bih usudio da vam namećem nešto svoje ili da 'razmišljam umesto vas'; ali mislim da ovaj momak ne bi smeo ostati nezapažen, a s druge strane, ni na zadovoljstvo nekih od vas. Dakle, bezmalo sve što znam o njemu je da je (već ste 'provalili') Finac i da je jedan od dvojice članova benda 'Fist in Fetus' (Grind/Death, uz vidne primese klasicizma). Ono što je najmoćnije je činjenica da su likovi (prevashodno Matias) TRUE metalci, a istovremeno neverovatno umešni, učeni muzičari... kombinacija je 'pun pogodak', što se mene tiče. Evo vam, uostalom, dole ono što sam uspeo da 'iskopam'... Matias Kupiainen: (izvodjenje iste stvari kao i na narednom linku) (izvodjenje iste stvari kao i na prethodnom linku; da ne ponavljate ako ne želite) http://profile.myspace.com/index.cfm?fusea...endid=216610819 (neću preterivati, ukucajte njegovo ime u 'Search' YouTube-a i naćićete još snimaka) Fist in Fetus: http://www.youtube.com/watch?v=iTSTiGWfxLY http://www.youtube.com/watch?v=_nM_5vLj91U (odlična stvar, ali pazite - traje 10 min.) http://www.mikseri.net/artists/?id=67079&displ_lang=en http://profile.myspace.com/index.cfm?fusea...endid=193023924 http://www.last.fm/group/Fist+in+Fetus P.S. Koristio sam Pretragu za eventualnim pojavljivanjem i momka i benda na Forumu ranije, te sam temu otvorio nekon što sam se uverio da se (ni) ne pominju drugde... Izvinjavam se ako je sad tema postavljena baš ovde, a pripada drugom podforumu; mislio sam da je tako najzgodnije. Nadam se da sam bio korektan...

Šta, vi momci 'ladno niste 'provalili' ovo dole?! http://www.trivium.org/trivium_flags/slides/serbia.html Da, to je sa zvaničnog sajta Trivium-a... ničim izazvan, jedan od webmaster-a je uradio i srpsku zastavu, jbt!

Poslušajte obradu 'The Ecstasy of Gold'..: http://metallica.com/index.asp?item=600114 Samo da ne 'pukne' bend... AAAAA!!!!