рогозуб

Ulazi Ciga s harmonikom u autobus i vidi kako neka žena plače. "Šta se desilo? Ako mogu nešto da vam odsviram, da vas oraspoložim?" "Pa eto, moj nećak Nikola se utopio u Drini, pa ako može u njegovo ime?" "Evo, ide... OJ, NIKOLA, METNEM TI GA STRINIIIII, KOG SI KURCAAAAA TRAŽIO U DRINIIIIII?!"

stalak za chuchanj

teizam- bog postoji ateizam- bog ne postoji skepticizam (od T.H.Hakslija poznat kao agnosticizam) - odbacivanje obe pozivije deizam (formalno vrsta teizma, ali sa velikom razlikom) - bog postoji, ali na osnovu argumenata, ne tradicije. Razlika je ogromna u tvom mozgu i mozgu tih vernika. Kod ljudi koji ukljuche mozak razlike nema- svaka vera znachi da nema znanja i svi vernici koji malo krenu da razmishljaju cje to recji- "nije mogucje definitivno dokazati da bog postoji, zato treba verovati u njega." Ne lupetaj. Deizam je mishljenje da bog postoji, ID je bioloshka teorija. Neko savrsheno lako mozhe da bude deista i da prihvata ID. Ja sam deista i prihvatam ID. Upravo o tome pricham- ateisti su budale. Oni koji nisu budale (u tome shto ne tvrde da bog ne postoji) su budale zato shto hocje da se nazivaju ateistima, umesto da se nazivaju skepticima/agnosticima. Bash suprotno. Kroz celu istoriju, od 5.veka pne do modernog doba, ateista oznachava choveka koji tvrdi da bog ne postoji. Ljudi koji nisu verovali u boga ali nisu tvrdili da ne postoji su bili nazivali Pironisti (Pyrrhonism), skeptici i od T.H. Hakslija- agnostici.

http://en.wikipedia.org/wiki/Abdominal_exercise#Momentaneous_activity

ne, teisti veruju da bog ne postoji. ateisti veruju da bog ne postoji. agnostici ne veruju ni u to da bog postoji ni u to da bog ne postoji, i nikad ne tvrde ni jedno ni drugo nego kazhu da ne znaju ili da je nemogucje znati. to je agnostichki iskaz zato shto agnostici niti veruju da bog postoji, niti veruju da bog ne postoji. To je obichan teista. Su ili teisti ili deisti. To je obichan ateista. To je "pseudoateista" samo za ljude koji su agnostici ali vole sebe da nazivaju ateistima pa pokusavaju da redefinishu termine. Shto onda zanemaruje choveka koji je izmislio rech "agnosticizam" i definisao je. Ponavljam: Rec agnostik je izmislio Tomas Henri Haksli, kada je izmislio tu rech rekao je da njom hocje da jasno odvoji svoje mishljenje koje glasi: ne tvrdim da bog postoji, ali ne tvrdim ni da ne postoji - od ateizma. To sto su ateisti pocheli malo vishe da razmishljaju da shvatili da nemogu da tvrde da bog ne postoji, jer za to nemaju dokaze, nego da se racionalno samo mozhe izneti "ja ne prihvatam da bog postoji", a ne i "bog ne postoji", to ne znachi da su znachenja rechi promenila. Josh od petog veka pre nove ere kad su u staroj grchkoj zhiveli Protagora koji je bio agnostik, i Diagora, koji je bio ateista, imamo sachuvan citat kako je Diagora "otvoreno rekao da ne postoji nikakav bog", a imamo citat kako je Protagora izneo "shto se tiche bogova, ja ne mogu da znam da li oni postoje ili ne". Dakle, josh od tad je vrlo jasna razlika izmedju ateizma i agnosticizma.

ili je i svemocjan i dobar i *ubaciti jednu od 500 teodikeja koje postoje*. Ne. Da.

http://www.youtube.com/watch?v=XUuJZKaJ1Ps ali 1:50 the beard of doom i njihova najbolja pesma po mom mishljenju, isto uzhivo: http://www.youtube.com/watch?v=SRyZvXq_ucU

"Ne verujem u boga" je agnostichka rechenica, jer agnostik ne veruje u boga (a uz to takodje nikad necje tvrditi da bog ne postoji), dok je ateista prijemchiviji tome da tvrdi da bog postoji, tj. da, u prevodu, veruje da bog ne postoji. Nazivati ljudi koji kazhu "ne znam, ali verujem" agnostichkim teistima je izlishno, oni su obichni teisti, jer verovanje podrazumeva neznanje. Da znaju, onda ne bi mogli da veruju. Dakle, taj shto kazhe "ne znam, ali verujem" je najobichniji teista. Iz toga sledi da agnostichki teista mozhe jedino da bude naziv za teistu koji svom teizmu doda to da su priroda (ko je, kakav je) i delovanje boga nepoznanica.

Jesu, to su dve agnosticke tvrdnje. To su teisti. Agnostichki teizam je kad neko veruje u boga, a tome doda da ne zna kakav i koji je to bog.

Adekvatan, neadekvatan, to je agnosticizam. A- negativni prefiks, gnosis- znanje, ilti u prevodu- ne znam. Rec agnostik je izmislio Tomas Henri Haksli, kada je izmislio tu rech rekao je da njom hocje da jasno odvoji svoje mishljenje koje glasi: ne tvrdim da bog postoji, ali ne tvrdim ni da ne postoji - od ateizma. To sto su ateisti pocheli malo vishe da razmishljaju da shvatili da nemogu da tvrde da bog ne postoji, jer za to nemaju dokaze, nego da se racionalno samo mozhe izneti "ja ne prihvatam da bog postoji", a ne i "bog ne postoji", to ne znachi da su znachenja rechi promenila. Josh od petog veka pre nove ere kad su u staroj grchkoj zhiveli Protagora koji je bio agnostik, i Diagora, koji je bio ateista, imamo sachuvan citat kako je Diagora "otvoreno rekao da ne postoji nikakav bog", a imamo citat kako je Protagora izneo "shto se tiche bogova, ja ne mogu da znam da li oni postoje ili ne". Dakle, josh od tad je vrlo jasna razlika izmedju ateizma i agnosticizma. Ne mozhe. Agnosticizam kada se koristi kao rech za sebe podrazumeva poziciju u odnosu na pitanje "da li postoji Bog." Mozhe se biti agnostichki teista, agnostichki teista nije agnostik (nego agnostichki teista, kao shto mu ime kazhe) a to je podvrsta teizma.

Ako je neko kriminalac, ochigledno nije religiozan, jer nijedna religija ne propoveda kriminal. Citatima iz merijam vebster recnika i iz vujaklijinog leksinona sam ti dokazao sta znaci rec "religiozan" a ti i posle toga insistirash da tu rech koristish za ono shto ona ne znachi. To mozhe da radi samo ili debil ili trol. Koje si od ta dva me u sushtini ne zanima, ali ovo je poslednji put da bacam svoje vreme na chitanje i odgovaranje nekome ko ne ume ili necje da razmishlja. Samo ime kazhe- na pitanje da li bog postoji, agnosticizam je "ne znam" a ateizam je "nema boga".

Po definiciji reci "religiozan". religious- "manifesting faithful devotion to a religion", "scrupulously and conscientiously faithful", Examples of RELIGIOUS My religious beliefs forbid the drinking of alcohol. religiozan- побожан, богоугодан, богобојажљив, смеран; савестан, дубоко прожет осећањем дужности према себи и другима. Dakle, religiozan ne znaci "onaj koji formalno, nominalno pripada nekoj religiji". Sto ce onda reci da je ateizam religija i da si ti zajedno sa ostalim ateistima pripadnik (ateisticke) crkve, jer se kritika hrishcjana sastoji u kritici hrishcjana na vlasti, ne monashtva, svetitelja i pobozhnih (religioznih!) hrishcjana. Rechenica kontradikcija. Ako postoji dekadencija to pokazuje da crkva nema uticaj, obratno bi bilo sluchaj da crkva propoveda dekadenciju, shto nije sluchaj. Poshto je hrishcjanstvo protiv sadizma, orgijanja, pedofilije i slichnih nasilja, ovde se radi o tome da ti mislish da prichash protiv hrishcjanstva, a ustvari ne kritikujesh hrishcjanstvo, nego upravo nedostatak hrishcjanstva, tj. hrishcjanskog ponashanja. Dakle, nije problem bilo hrishcjanstvo, vecj upravo suprotno- manjak istog. Zapravo, ti monasi koji su ishli okolo i pomagali drugima ne da su imali uticaj, nego su bili prvenstveni razlog zashto se hrishcjanstvo rashirilo rimskim carstvom toliko da je i sam establishment bio primoran da (makar formalno) prihvati hrishcjanstvo. Testo, posto racio pokazuje postojanje boga, sto svojim postojanjem (dokaz koji sam vec postavljao), sto osnovnim zakonima logike (nemogucnost postojanja beskrajnog regresa). Ne religije, nego fideizmi. Religija postoji raznih, bitnija podela je na fideizam (verovanje) i racionalizam (dokazivanje). Fideizam (teizam i ateizam) je ono sto je pogresno, racionalisticka razmisljanja (deizam i agnosticizam) su ona koja treba gajiti.

Ni blizu. Mnogo manje od promila kriminalaca su religiozni, uglavnom muslimanski verski teroristi. To mogu da tvrde samo budale koje nikad nisu upoznale religioznu osobu. Zapravo jeste, religija je donosila ljudima civilizaciju, zato je evropa i postala hrishcjanska, zbog toga shto su ljudi bili zgrozheni ne toliko samom dekadencijom u koju je rimsko carstvo upalo, nego razbojnishtvima i nasiljem koje su ushle ruku pod ruku sa tom dekadencijom i naravno da su masovno prelazili u religiju chiji propovednici su bili pravedni i skromni ljudi koji su ishli okolo i pomagali drugima. Cela istorija pobozhnih hrishcjana- monashtva, svetaca, i obichnih vernika asketa se sastoji od ljudi koji su ostavili puteve nasilja i nepravednosti radi necheg plemenitijeg. Ljudi sami sebe stavljaju u tu ravan. Sto je potpuno opravdano za ljude koji se ponashaju kao stoka, koji se umesto idejama vode nagonima. Oni koji za trenutak razmishljaju nacionalno cje postati ateisti, da; oni koji nastave da razmishljaju vishe od trenutka cje postati ili agnostici ili deisti.

Ja nisam ni prichao o tome da li je bila, vecj da li mozhe da bude. Zapravo ovo je pogreshno iz vishe razloga. Prvi razlog je shto drzhave koje su ateistichke, dakle ne sekularne, nego ateistichke, su pobile vishe ljudi nego sve ostale zajedno. A cak i da si mislio na sekularne (a ne ateistichke) drzave, drzave koje su religiozne, kao sto su Iran i Saudijska Arabija, imaju neuporedivo nize stope kriminala od sekularnih zemalja i ta razlika uveliko nadomeshcjuje sistemske zlochine (ubijanje homoseksualaca, nevernika isl). Etiketa i formalno pripadanje religiji nemaju veze sa religioznoshcju. Zapravo nije, jedino je Robespjer uspostavio takvu religiju, ali je njegov projekat unishten zajedno sa francuskom revolucijom.

Fala kurcu da je iko ishta nauchio. Nestvoren je, mora da bude, tj. mora da postoji prvi tvorac, jer je alternativa nemoguca- beskrajni regres bica ne moze da postoji, nemogucnost beskrajnog regresa kao koncepta postoji i u teoriji, sve epistemoloshke ideje su nastale kao pokushaj odgovora na taj problem, a taj beskrajni regres je josh vecji problem kada se radi o bicjima, a ne o idejama, tj. josh je "neophodniji" pochetak, tj. nepokrenuti pokretach, tj. prvi tvorac, tj. bog. Zapravo imaju ogromnu funkciju. Dovoljno je upoznati se za osnovama kriminologije i kriminalne psihologije. Skoro svaki zlocin- oko 90 odstvo, su zlocini prilike (crimes of opportunity) ili zlocini strasti (crimes of passion) a ne isplanirani zlocini (crime of premeditation). Takodje je u kriminologinoj psihologiji poznato kako kako se desavaju neplanirani zlocini, a to je takozvani OAI- opportunity, ability, intent, i zovu se crimes of opportunity, zato sto je to najbitniji uslov. Vecina ljudi zivi impulsivno, kao zivotinje, i ono shto religija "iskushenja" imaju na dosta ljudi presudan uticaj. Dakle, kada se nekome ko nije imao svesno razmishljanje o etici i svesnu odluku da cje zhiveti po etichkim pravilima pojavi iskushenje- opportunity, prvo shto mu padne na um, nije da li treba ili ne treba to da uradi u smislu da li je to ispravno/ moralno, nego da li ima mogucjnost da to uradi ili ne- ability. Kada shvati da ima mogucjnost, namera, koju on u sushtini ne kontrolishe umno, nego se vodi svojim impulsima, se sama stvara. Prilika i mogucjnost se najbolje sklanjaju iz priche kada se mogucjem pochiniocu predocji da ga neko gleda i da postoji mogucjnost da cje biti kazhnjen, zato se u radnjama koje stave nalepnicu na izlog "pod video nadzorom" smanjuju kradje i pljachke iako ni nemaju video nadzor, a tamo gde radnje stave veshtachke kamere da "pokrivaju" radnju, zlochini padaju za dve trecjine i vishe. Zamisli da imash zdavu religiju, koja ima ispravni etichki sistem i u njoj odgajash ljude, umni ljudi cje je ili prihvatiti svojim razmisljanjem ili odbaciti svojim razmishljanjem, a oni koji ne razmishljaju cje je prihvatiti jer su odgajani u njoj i verovacje da su stalno posmatrani i da mogu da budu kazhnjeni za svoja zlodela. Zhan Zhak Ruso je josh pisao o korisnosti "civilne religije" u kojoj treba odgarati sve gradjane, sa dva osnovna uchenja- da postoji bog i da je dusha besmrtna, tj. da dusha prezhivljava smrt i biva kazhnjena / nagradjena za svoje zlochine / dobrochinstva. Umni ljudi cje prepoznati ta uchenja kao plemenita i istinita, dok cje anti-socijalni elementi biti time obeshrabreni da chine zlochine. Ateizam je indikator nedovoljno razmishljanja, jer je ateizam fideistichka ideja, kao i teizam. Racionalistichke ideje su deizam i agnosticizam. To mozhe da kazhe samo neko ko ne poznaje tu teoriju ili jeste al je budala. Teorija velikog praska pricha o pochetku vremena i prostora i shirenju prostora shto su kontradikcije u pojmu. Jel treba ponovo da postavljam svoj argument da bog postoji? Samo sa razlikom sada shto imam logichki dokaz (ne samo upucjivanje da sami empirijski to potvrdite) da postoji slobodna volja, tako da se sad stvarno radi o neoborivom i neodbacivom dokazu da bog postoji.

obaveznost slavljenja pashalije kako je odredio prvi vaseljenski sabor nije "tumachenje kanona" nego jedan vrlo bitan kanon. ona zajednica koja krshi taj kanon je pod automatskog anatemom. Сви они који се дрзну нарушити одлуке светог и великог Сабора, који је одржан у Никеји у присуству најблагочестивијег и Богу најомиљенијег цара Константина, о светом празнику спасоносне Пасхе, нека буду одлучени од општења и искључени из Цркве, ако вођени жељом за препирањем остану упорни против добре одредбе. Ово је речено за мирјане. Ако се пак неко од предстојатеља Цркве – епископ, или презвитер, или ђакон, после ове одлуке усуди, на саблазан народа и на узнемирење Цркава, по своме поступати и држати Пасху заједно са Јудејцима, таквога свети Сабор већ сада осуђује да буде одлучен од Цркве, јер је не само себе греху изложио, него је био и узрок кварењу и изопачењу многих других. А свештене службе Сабор не лишава само њих, него и све оне који се после њиховог свргнућа усуде бити у општењу са њима. Свргнути се пак лишавају и спољашњих почасти које су, по светом правилу у Божјем свештенству, поседовали. finci su od 24e pod anatemom a samim tim i svi koji su sa njima u opshtenju.

crkva su koji imaju ispravnu omologiju. vaseljenska patrijarshija, spc, rpc, gpc i sve sa njima u opshtenju su pod anatemom od 1924. i samim tim nisu pravoslavna crkva.

ako budem neshto radio, ovo ide na rame i nadlakticu