-Oke, sad prekidam, stvarno…Hihihi…ja tebe vise…Hihihihi…Ne ja tebe... Ljubim te bebice…Ne kuco-maco… Nisam sama… Andrija!…hehehe…prekini…znam…hihihi

ZUM

-Hej, sta ti mislis da si? Upravo si mi prekinula vezu!

-Pomoc je uvek dorbodosla. Molim I drugi put.

-Dodjavola sta nije u redu sa tobom?! Ti zaista nisi sa ove planete?!

-Heh, da si ti meni ziva I zdrava Radice, nisam ja ni sa jedne.

 

I tu je film stavljan na pauzu… Sto se ovog gledaoca tice. Za Radu, moju cimerku, repriza filma se po ko zna koji put emituje. Dranje, vristanje, lupanje vratima. Jos jedan Bambi za mene. Obozavam kad mi dan pocne tako sto me neko potseti koliko svet prosto zavisi od moje tiranije. Ja sam jebeni skot. I jebeno me vise to I ne potresa. Ostvarila sam to sta sam htela. Soba je prazna. Prazna… Da, pa zapravo zaista prazna. Jer ja sam samo fizicki u njoj. Ostalo davno vise nije prisutno. Moral sam ostavila da seta ulicama ovog utucenog grada I place zajedno sa njim. Nije tu bilo mesta za mene.

Kada ostvaris nesto sto zelis vise nije zanimljivo. Zato sam napustila svoju nagradu u obliku prazne sobe I izletela napolje.

-Saro!

Ne cujem

-Saro!!

A-a, previse je glasan ovaj saobracaj oko mene, ne cujem te.

-Sarooo!!!

Dodjavola zar ne vidis da ne cujem?! Skuliraj se jebote!

-SARO!!!!!!

U pizdu materinu ovo su i mrtvi culi! Okrecem se.

-Neeeeemanja! Otkud ti? – da li sam mogla da zvucim jos koji stepen ironicnije?

Na to dobijam zadihan i ocekivan odgovor – Ok, znam da sam rekao da mi ne smeta to sto si rekla da sam `smrdljivi promasaj` i da ne zelis da izadjes sa mnom na kafu, ali jednosavno, smeta mi, znas. Nekako kad te vidim, samo mislim kad bi mi dala sansu mozda…

- Kad bi meni Bog dao sansu da zivim mozda bi ja tebi mogla da dam sansu da me ubijes. Ovako, Nemanja, duso, nemas sta u meni da ubijes, jer si ti smrdljivi promasaj, a ja vec mrtvi nihilista. Zar ti to vec nisam rekla? Ajd sad, moram da palim. – to govorim u hodu, bolje reci trku. Decko mora da se zapitao sta li mi to onda uopste znaci `palim`. Okrece se oko sebe. Mora da je ocekivao kakav avion kojim bih ja, njegova priceza rasula pobegla zauvek. Kada je skontao da sam jos tu, pogledao je u pod I tuzno izgovorio

- Pa, ovaj, onda, cemo se cuti?

Stajem.

-Nemanja, a sta si ti dodjavola mislio? Pa naravno da cemo se cuti.Pozvacu te ja… Ajde…

Nastavljam sa svojim polu-trkom

-Ali ti nemas moj broj!

Opet stajem.

-Nemanja. Zar ti meni ne verujes?

-Ovaj, pa verujem, nego ako nemas…

-Cujemo se!

Napokon sam se otarasila maloumnog. Nemanja je komsija, koji je u najmanju ruku prsao. I ja sam prsla. Ovo me neodoljivo potseca na onu foru `hm ti si gej i ona je gej… a niste zajedno… Kako to? Zasto?`. Da je sve tako lepo u svetu, svi bi bili hipici i jebali se po ceo dan. Ali ne. Ovo je zivot. A zivot je… Pa zivot je nesto za sta bi mi bilo potrebno jos toliko vremena da bih ga opisala.

Nemanja I ja nikad ne bi funkionisali. Jer je on prsao. A I ja sam. Ali prsnuti ima toliko nijansi kao i plava boja. Moze biti toliko razlicita. A kombinovati dve nijanse plave nije uvek tako pametno.

Okrecem taj dobro poznati broj telefona.

Dobro poznati glas a druge strane.

Vec sam cula slican odgovor ne tako davno.

-What the fuck is now? Ako ti treba opet kinta – prazna je kasa. Juce sam se sa Darkom naduvao u kombinaciji sa nekim tabletama,svu smo kintu dali, tako da znas da…

-Urose ne seri,nisam pri kreditu. Budi kod Platoa za deset minuta.

Uros je jedina osoba koja u ovom i u svakom drugom trenutku cini moj zivot toliko smisaono besmislenim. Razume to `nesto`. Imamo obicaj da se naduvamo, idemo po gradu i plasimo ljude. Spavamo gde stignemo. Jedemo sta stignemo. Bio mi je najbolji prijatelj. Bila sam zaljubljena u njega. Volela sam ga samo kao ortaka. Mrzela sam ga kao svaki drugi zgazeni opusak na ulici. Bila sam ravnodusna prema njemu kao prema svim jednolicnim metalcima na svakoj svirci na koju bih otisla. Cinio je moj zivot. Bio je svetlost mog zivota. Mrzela sam ga zbog toga.

Sve po malo, jer mi imamo vremena za sve. Imamo vremena za sve to tzv. `gubljenje vremena`. To se super uklapa sa izrazom `gubitnici`. Svako sa strane vec davno nas je tako okarakterisao.

Bila je tu jos jedna prokleta stvar.

Ona.

Njegova riba.

Negova riba I ja – njegov ortak.

Divno…

 

Oboje smo stigli kao I uvek, na dogovoreno mesto pre dogovorenog vremena. To je bilo jedno od nasih nepisanih pravila.

- Koji je kurac sad? Spava mi se… - to je bilo njego `Zdravo, super sto si zvala, bas si mi nedostajala.`

- Kurac-nikakav, znas vec kako to slabo ide kod mene. A to sto ti se spava je posledica neispavanosti.`

Pogledali smo se inarednih nekoliko minuta uzivali u mojoj nebuloznoj izjavi, cepajuci se od smeha.

- Treba da idem na fax.

-Urose, nisi isao na fax poslednjih tri meseca.

-Ma znam. Nisam rekao da cu ici, samo kazem da treba,sto nije isto…

Tu su onda krenule sve one nase glupave price oko muzike, vutre I riba. Uvek smo pricali o ribama. Kada bi me pitao za tipove, skretala bih temu na nacin na koji to samo ja znam. Jer, zapravo sta da kazem?`Oh da, p znas kako, ne tripuju mene tako tipove jer se vec nekoliko godina lozim na tebe, ali no big deal. I sta ti radi riba?`

Sa njim sam mogla da budem ja. Niko nije imao sposonost da od mene napravi-mene. Svako me je preobrazavao u nesto drugo. On je zeleo mene I dobio je bas to djubre.

Kupili smo pljuge, opet uz obecanja jedno drugome da od danas, ali sad stvarno, prestajemo da pusimo. A onda bi se setili: ma mi uopste ni ne pusimo ustvari. Mi to samo ono, iz fazona, ponekad. Nisamo mi nikakvi pusaci. A ako nisamo pusaci, onda je svakako besmisleno`prestajati sa pusenjem`.

Ponekad bih mu nepirimetno dunula dim u facu. Neko mi je nekad rekao da se to radi osobi koju zelis da kresnes. Kao opste poznata stvar I blabla. Nikad posle toga vise za tu foru nisam cula. Ali se nisam odvikla da sa vremena na vreme Urosu uputim po koji dim. Ubedjena sam da nije imao pojma sta to znaci… Ako uopste nesto znaci...

Zavrsili smo sa svim nasim ritualima, a on je kao I uvek prvi predlozio, a zatim na moje neodobravanje naredio odlazak gajbama.

Otpratila sam njega, a zatim nastavila bleju sama. Prolazila sam kliseom od Knez Mihajilove. U daljini se cuo zvuk Ramonsa. Stala sam. To je bilo previse. Opet jedna od mojih kriza. To je bila ono sto pateticari kazu `nasa pesma`. Taj muski ja, taj prokleti nazovi najbolji ortak je imao konce svega. Mog zivota I svacijeg drugog, cinilo se. Necu vise to da trpim! Ne mogu! Okoncacu ovo sranje! Ova prica ce dobiti jedno zvanicno ime! Nece se vise u mojoj verziji zvati Sid & Nancy, a u njogovoj Me & My Munky! Dosta je bilo! Idemo u snimanje sapunice u kojoj sam ja reziser!Dopalo mu se to ili ne !

Sledece cega se secam je da se valjam po podu svoje sobe, bespomocno. Nista nisam uradila. Kao I uvek. Moje cokule u trku su udarile svaku banderu u blizini, ali bes je I dalje tu. Najgori bes koji ikad osecam je bas taj, bes prema sebi.

Ipak sam resila da moram da mu pokazem barem malo kako je bolno biti ja u ovakvim trenucima. I za sve je kriv taj manijak koji jede srca svoj ortaknja za uzinu. Moje je vec davno pojeo, nemam sta da izgubim. Opet sam izasla na sneg. Unisti cu ga. Gore od ovoga ne moze biti...

...

Ali eto Urose, opet sam ja tvoj djavo koji je dosao da ti zivot pretvori u pakao, na kratko, tek da bi video koliko volis svoj zivot bez tog djavola. A onda se taj buntovni I prodorni djavo uvije u uglu svog prokletstva I pretvori u malog uplakanog andjela.

Stajala sam nepomicno na stepenicama svog ulaza. Ukrenula se,izvadila kljuceve I otkljucala bravu. Popela se na cetvrti sprat, otkljucala jos jednu bravu. Usla u svoju sobu. Upalila TV. Buljila kroz njega. Zaspala.

Fuck `em all…

riba je kreten, sto je pozitivno.

pises kao musko, sto je pozitivno.

tema ovog tipa "jedan dan jednog idiota" je prezvakana do maksimuma i njom se nista ne postize, ali citanje ovog predstavlja solidno utrosenih 7.5 minuta.

 

 

za to vreme si mog'o nesto da izdepiliras....

jebi ga.

pa na onom soft-core snimku videsmo da su mu sise malo dlakavije....

BVD ti k'o dr nele...

 

Kurac-nikakav, znas vec kako to slabo ide kod mene

znamo...

na shta tacno mislis?

bas je dobro ovo...

ne znam... i svidja mi se i ne... onako cudna dopadljivost...

ti kada nesto objasnis ja sve vise gubim utisak da smo isti oblici zivota....

 

 

 

razliciti nivoi komuniciranja koji ukazuju na razlicitu vrstu, razlicite (fm/am) frekvencije....

e da.....jel znas da se “podsetiti” pise sa D, isto kao i preDsednik (a ne pretsednik, ne daj boze precednik)? i da...jel znas da u wordu moze da se podesi tako da ti svako “i” koje stoji kao veznik (tj. zasebna rec) nije veliko? (avaj, nismo Englezi pa da pisemo I)

a sto se tice price, recimo da mi oci kolutaju na ponavljanje reci “prsli” u svakom redu...dalje, “zivot smisaono besmislen” oh please , prevazilazenje muchne svakodnevnice konstantim duvanjem , on ima ribu a ona ga voli ali mu je samo “monkey” ...

 

 

 

 

...a da, ne svidja mi se

 

za trenutak pomislih da ti to meni netso, pa zamalo da osujem paljbu....

Pa da mu jebem mater, ali ajde moz da prodje

zbunjenost?

za trenutak pomislih da ti to meni netso, pa zamalo da osujem paljbu....

zamalo ...