Stojim ispred ogledala,

Samo obris pod tishinom svetla

Osecam, njena linija podrhtava,

Kao da se plashi mojeg pogleda.

 

Stojim, zbunjen, chemu li podrhtava?

Moja laz, samo mene ispunjava,

I chemu onda bleda obrisa?

Ko moju senku uznemirava?

 

Pruzih ruku, poput slepca,

I zaista, nije sama,

 

Moja senka!

 

efektno.

...?

Nebitno.

Stojim ispred ogledala,

Samo obris pod tishinom svetla

Osecam, njena linija podrhtava,

Kao da se plashi mojeg pogleda.

 

Stojim, zbunjen, chemu li podrhtava?

Moja laz, samo mene ispunjava,

I chemu onda bleda obrisa?

Ko moju senku uznemirava?

 

Pruzih ruku, poput slepca,

I zaista, nije sama,

 

Moja senka!

Ali na chemu stajah, svo vreme?

Moja slika lebdi iznad mene.

Razdaljina je...

Nedorechena.

 

Okrenuh se da pogledam josh jednom svoje groblje.

Okrenuh se, da se podsetim.

Na svakoj plochi je moje ime, ispod svake lezi tudje lice.

 

Na chemu to stajah, svo vreme?

Reka je mrtva, prepuna katrana.

Ogolele grane drveca, osushene lome se pod nogama.

 

Gavranova neba, sunca nema.

Hladni vetrovi po poljima lupaju prazne chinije.

Odjekuje, odjekuje.

 

Tama obavija teshku sliku, mrtvi horizont, mrtvu tishinu.

Dok hladni vetrovi biju,

Gde ja to stajah svo vreme?

Gde si, izgubljeni vidu?

 

Okrenuh se ogledalu, i upitah:

 

Gde moje nade behu? Ko je kriv za mrtvu reku?

 

Ogledalo je gledalo ruke, no to ruke ne behu.

 

Pomislih, u senci drhtavog obrisa,

moje reke teku, pomislih, porazenog lica.

 

Okrivi me, okrivi me za mrtvu tishinu!

Groblja ovo jednom nisu bila,

Gavrana je golubica grlila.

 

Okrivi me, jer ti nosish moju bedu.

Jer u tvom drhtaju, videh svoju bedu.

 

Ja znam da nisam sam, ovaj sneg ne pada iz mrtve zemlje,

Ja znam da nisam sam, ovo svetlo shto me peche,

Nekad ziv bejah, Okrivi me, jer kriv sam.

 

Otrov su moje rechi, i svi ovi grobovi su ih pili...

Otrov je moja krv, i svi gavrani su je pili...

Otrov je jedino seme, koje u sebi sadih.

 

Ali, gle, iz svih svojih lazi,

na svom putu naishao sam na ogledalo.

Ogledalo nisam mogao slagati,

Ono je lagalo mene.

 

Kriv sam, priznajem, jer ne postojim.

A sve shto sam zeleo je da postojim.

I okrenuh se ka ogledalu.

 

Stajao sam u mraku,

Shta sam trazio u ogledalu?

 

"Zastho li sam se toliko uplashio u snu, te sam se probudio?

Zar mi nije prishlo neko dete, koje je nosilo ogledalo?"

 

Gledam ruku, polako je nestajala u ogledalu.

Jel tebi Lestat-e nesHto u rodu!?

 

Pa ye8ote-koliko radova je okacHeno

ne mogu da stignem procHitat' a kamol

da iskomentarisHem sve i jedan!

 

Aj'

Jedna rec.

Hvala.

Jedna rec.

Hvala.

Molim.

Na svakoj plochi je moje ime, ispod svake lezi tudje lice.

 

Neverovatan deo...Stvarno..Nisam mogla da verujem kada sam procitala...Bila sam samo...-

Jel tebi Lestat-e nesHto u rodu!?

 

Pa ye8ote-koliko radova je okacHeno

ne mogu da stignem procHitat' a kamol

da iskomentarisHem sve i jedan!

 

Aj'