Niciji kraj

 

Uzani hodnik,baklje,bezbroj zatvorenih vrata,

uzareni metal pod nogama kaznjava,brise i stvara,

na tvom dlanu su krvave konture necijeg dlana,

on puca na sebe,ne moze da puca na brata...

 

Jeziv prizor neceg sto je trebalo biti novo jutro,

okovani demoni pred oblastima raja...

Ispisuju simbole,traze od neba da ih spasi,

metal pod noktima,srebrne boje u ocima,prvi znaci kraja...

 

Neizbezni znaci neizbeznog kraja...Njihovog kraja...

 

Da li postoji trenutak za ljubav i srecu,

kad se pokajes i pokazes da mozes da smislis

skicu krova za sebe,na okeanu koji prekida mocvaru,

svaki obris umire kao Hamlet u jednoj davnoj prici...

 

Grad cveta,greje hladnocom,prozima oblak,

shvatanje je tren,kao odjek pucajuceg stakla...

Zgrade prozdiru ljude,ljudi prozdiru sebe,

sablje pod noktima,vosak u ocima,prvi znaci kraja...

 

Neizbeznog kraja...Cijeg kraja?

 

Njihovog,valjda...

 

Neizbeznog kraja...Cijeg kraja?

 

Njihovog,valjda...

 

 

Odluci se

P.S. Dobra pesma

Neizbeznog kraja...Cijeg kraja?

 

Njihovog,valjda...

Odluci se

P.S. Dobra pesma

 

Problem je u tome sto uopste nije na meni da odlucim...

 

Inace hvala...Pozdrav.