Evergrin

Kralj je silazio niz snene ulice,

Trazeci tragove na vratima,kucajuci na ljudska lica

Nikog nije prepoznao,jer,vreme se menja,

Znojeci se,I sapucuci u vetar

Tri stepenika do oblaka

Sa snenim pogledom u ocima

Sedam otkucaja srca

Iz ovih besmislenih stihova

Nema vise nicega ispred nas

Osim onog iza nas

Tako da se na to pozivamo kad stignemo

Verujuci da je sutra juce

I da ce sutra na taj nacin zameniti juce

Istorija je sjebana stvar

Listovi govore tuznim uzdasima,

Ne persiraj dvorovima I nebu

Nikada neces razumeti

Zene su u lancugama od pola metra

Feljtoni vojnika sanjare o slavi

Ne postoje pesnici,samo buducnost

Koja istoriju pise kako zeli

Menja stvari

Menja oblike

Menja sebe

Menja svoj cemer

Menja ono sto nije,dajuci ono sto jeste

Jedno veliko nista

Do sutra

Do nas

Mozda ovi stihovi budu imali smisla

Nikada neces razumeti?

Imam potrebu da ti se zahvalim

Jer,bolji sam od tebe.