Par Stvarchitza

Lepota postoji samo za one koji mogu da je dozive

"Napusteni stvore, o, stvorenje nesrecno, nikada lepotu sveta ne upozna, nikad srecu ocima ne vide, nikad ljubav usima ne poslusa. Nikada se u tebi secanje nece roditi jer tugu ne spozna nit' bol prezive. Ljubav je za tebe strana rec za koju nema prevoda ni objasnjenja."

Mozda sam ja nekada ziveo sa ljudima, mozda su me nekada napustili svi koje znam, mozda cu ziveti i stotine godina. Mozda. Ne znam. Za mene je to u magli, u snu, iz koga se budim hladan, u znoju. Ono sto znam jeste da sam ziv i to mi je dovoljno. Mozda i previse. Tisina ispunjava moju glavu. Tisina kada pricam, praznina kada cutim. A mozda su i jedno isto. Obuzimaju me kao zaraza, kao kuga. Pomracuju moj um.

Kazu:"Nije sve tako crno". Mozda i nije spolja. Ono unutra me brine. I jos mi kazu:"Postoji lepota na ovome svetu". Mozda i jeste tako. Ne znam. Suvise mogucnosti, suvise puteva, nacina. Suvise "mozda". Za lepotu mi jos kazu da je treba spoznati, doziveti, videti. Ja je ne znam, nikada je nisam video. A mozda cu je doziveti. Ali samo zato sto necu nestati. Ovako crnu dusu niko nece prihvatiti u svome carstvu zagrobnog zivota. Bogovi, zato sto za mene nema pokajanja. Djavoli, zato sto bi naisli na nekog sebi ravnog. Dan kada se nasmejem, dan kada zavolim nekoga dan je kada cu umreti. Nestati. Zauvek. Ceo zivot pun zla, crnila i pokvarenosti bi bio izbrisan. Zasto? Zato sto je neko tako rekao?

Mozda.

"Obogaljena duso, zauvek u mraku,

Zivi u praznini, od smrti strah je trajan

Sve do samog kraja."

Requies Aeternus

------------------------------------------------------------------------

Jos pamtim

Jos setim se, u mracnom uglu moga uma

ljube svoje, u suncu okupane,

i setim se dna, lune i sana

kada je oci moje prvi put videse.

Jos pamtim je, u trulom delu srca moga

prelepu, snenu, od zlata joj kosu meku,

kako poljem seta, za ruku me drzec'

i tiho hoda, spram mene, nesrecnoga.

Jos zaboravim se, kako vreme odleti,

kako lepo kraj nje negda bese

i suza mi, krvava, sa oka potece

sto nikad je, otada, ne videh vise.

------------------------------------------------------------------------

*bez naziva*

skrivena u snu, u prici od davnina,

ziveces u meni, za sva vremena

i kada sunce ugase, i kada mesec ucuti

u zori moga srca zauvek ces biti.

------------------------------------------------------------------------

Moje su nebo vezali zicom

Moje nebo je mracno

Moje nebo je jako crno

Moje nebo je stalno oblacno

U njemu nema ljubavi ni zrno

Tesko je ziveti na takvom nebu

Kada te znaju samo po jauku

Kada svi oko tebe tuku te i grebu

Kada ne cujes nista vec samo buku

Sivilo oko tebe sve te vise ispunjava

Ne poznajes vise ni prijatelje svoje

A grozni zvuk i komanda ne jenjava:

"Gubi se odavde, ovo nebo nije tvoje!"

Moje nebo je zicom vezano

A moje srce sa mnom nije

Otisla je negde, meni neznano

U kom li je kutu ovaj svet krije

Moje su nebo vezali zicom

Postalo je skup mracnih, oblaka sivih

od tad' ja sebe vise i ne smatram pticom

Vec sam samo covek koji hoce da prezivi

nJoy