Mila sejo, kada svane ja se pridružujem svetu u kom ćemo biti zauvek, ti i ja, nastali od istog stvaraoca, semena. Osetio sam tvoju smrt. Tog jutra sve se sjurilo niz moje biće, polako, odozgo nadole, kroz svaki snop moga tkiva. Prvi put sam saznao koliko sam visok. Visok sam pet lakata, a star sam samo četiti godine. Bio sam napredno dete, kažem ,bio, jer već ujutro biću bezosećajan kao klada. Mila sejo, reci mi da smrt nije tako teška. Ulij mi malo nade kao sto je Sunce ulivalo ovom teškom osoju.

 

Mili bato, smrt je samo rez koji razdvaja dan od noći, a spaja toplinu osoja sa omrazicom prisoja. Ne brini mili, dželat ima laku ruku, četiri maha, jedan zamah, jedan uzdah, smrt. Ali nas čeka smrt posle smrti. Osećam prisoje bez sunca, po meni vise neke ledene sveće a nema snega, čujem vodu oko sebe a žedna sam. Srećom sušim se, lagano, ali osećam dugo očekivani kraj. Osećam, a čeznem da ne osećam.

Desna ruka, tri prsta, četiri maha.

 

- Dobro jutro Badnjače – reče rab božji i zamahnu sekirom.

 

 

posvećeno mom dragom komšiji, koji se sinoć predstavio Bogu.

r.i.p.

 

još ja gledam 4 maha, pomislih na lockheed sr71, on je mogao da postigne nešto ispod 4 macha

originalno. a na kraju zar ne bi trebalo da ide:

 

- Dobro jutro Badnjače – reče rab božji i zamahnu sekirom. Desna ruka, tri prsta, četiri maha.