Letva Posted April 17, 2008 Report post Posted April 17, 2008 Smrad. Stipao me je za nos, gusio me, uvlacio se u svaku poru mog uma. Otvorio sam oci, vristeci od bola. Smrad je I dalje bio tu, stvaran kao protekla noc. Nadao sam se da sve to nije bio san… Bacih pogled na krvavi, blatjavi carsav… Ustao sam sa kreveta, pogledao sekiru u uglu sobe, uzeo je u ruke… Ja sam Kraj. Ja sam Dzelat. Ja sam Pravda ! Sisao sam u podrum I otvorio vrata. Ponovo. Eksplozija smrada… Miris mesa u raspadanju. Miris trulih kostiju. Obozavao sam taj miris. Desetine raskomadanih tela lezale su po podu. Pogledao sam ih, I smejao se. Uzivao sam u svakom trenutku prosle noci. Svakom iscupanom srcu. Svakom vrisku. Iskopanom oku. Odsecenom prstu. Nahranio sam svoju mrznju. Ja sam bio neciji Pakao. Stajao sam tu, gledao uzeglu krv na zidovima… Sav taj strah, bol, patnja bili su zarobljeni u ovoj prostoriji. Ja sam bio zarobljen u njoj. A onda… Tresak. Da. Bio sam pripremljen za ovaj trenutak. Znao sam da ce me naci jednog dana. Na zvuk razvaljivanja vrata, mirno sam dosetao do ugla prostorije. U trenutku kada je policajac otvorio vrata I ugledao me, vec sam imao cev sacmare u ustima. Pogledao sam ga u oci, nasmejao se I povukao obarac. Neshvatljiv. Beskrajan. Bol. A zatim… Mrak. Svetlost ? Ocekivao sam vecnost tisine I tame. Mir. Medjutim, ja sam stajao. Sam, u sivoj, nepreglednoj pustinji. Boje… su ovde bile mrtve. Nije ih bilo. Nepregledno sivo nistavilo... Cinilo mi se da u daljini horizonta vidim crne oblake… Belo. Biserno belo sunce. Bio sam ljut, zacudjen. Bio sam mrtav. Prodrah se:’Gde sam ja ??!!!’ I iz mojih usta nije izasao zvuk. Ali glas mi odgovori:’NADJI. DRVO’ Reci… osecao sam kako mi se urezuju u unutrasnjosti lobanje. Bol… ‘Kako ?’ prodrah se. Tisina. ‘HODAJ’ Danima. Noc ovde nije postojala. Hodao sam… Ne znam koliko dugo. Nisam osecao glad. A onda… Videh. U daljini, belo drvo. Prisao sam mu. Bilo je… Bilo je sastavljeno od kostiju. Tanko, visoko, zastrasujuce. Pridjoh mu blize. U sredini stabla, bila je urasla lobanja. I tada sam ih video. Oci. Dva krvavo crvena oka. U svetu bez boja, ona su bila krvava. U svetu bez zvuka, mogao sam ca cujem kako sablasno skripi svaki njihov pokret... Ludacki su se pomerala, gledajuci sve oko sebe, grabeci. I kako sam prilazio sve blize, pogledala su u mene. U trenutku, osetio sam sve. Bes, srecu, tugu, ljubav, mrznju, savrsenstvo, melodiju, lepotu, vreme, prostor. Haos i red, pocetak i kraj... Sve. Odmaknuo sam se, i uplasio kada je trenutak prosao. Okrenuo sam se sa namerom da pobegnem sto dalje... Medjutim. Ja sam stajao iza sebe. I taj drugi ja je progovorio:'Ne. Stani. Vrati se nazad. Moras da shvatis. Dodirni drvo' Okrenuo sam se. Oci su gledale pravo u mene. Kroz mene. Prisao sam drvetu. I dodirnuo ga. BOL !!!!!!!!! Osecao sam... Svaku kost kako mi se lomi, meso kako puca i organe kako se kidaju. Osecao sam zglobove kako se hirurski precizno premestaju, lobanju kako krcka... Jedino sto me nije bolelo bile su oci. I pomocu njih sam video iznenadnu ekspoziju boja. Sunce je zasijalo, eksplodiralo mat crnom bojom. I uvuklo u sebe... Nesto. A ja ? Ja sam postao drvo. A opet... Ja sam takodje stajao, u sivoj pustinji, ispred dva drveta. Jednog sivog, starog... I drugog, svezeg, crvenog, krvavog i prekrivenog raspadnutim mesom... I ja sam gledao sebe u oci. Bilo je savrsenije od bilo kakvog ogledala. I ja sam shvatao. Ja sam znao. I... Jednostavno sam otisao sa tog mesta. Negde... Daleko. Ali, ponekad bih se vratio tamo. Da posetim sebe. Crna pustinja ? Ne. Sada je tamo... Nepregledna suma. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
In The Flesh Posted April 19, 2008 Report post Posted April 19, 2008 Interesantno.Necu ti filozofirati sad,ali mi nije zao sto sam procitao. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
MyNameIsMisery Posted April 19, 2008 Report post Posted April 19, 2008 Meni se ovo poprilično svidja..! Ima par (as in: malo, ne mnogo), što se mene tiče, suvišnih stvari (pri opisu, na estetskoj strani), ali to je jako dobro - pokazuje mi kako mogu da zavolim i stil drugačiji od mog; iako nije toliko različit... Nicely done. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
The Joker Posted April 20, 2008 Report post Posted April 20, 2008 Vrlo fino,ali slozicu se sa Mizernim da treba da poradis na opisima,i dodacu jos da si se previse upustio u klise,sto bi trebalo da izbegavas,a bogami i da se cuvas preteranog ponavljanja reci.Svaka treca ti je bol. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Guest Black Gruja Posted April 22, 2008 Report post Posted April 22, 2008 Not bad, not bad at all. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VladanMorten Posted April 24, 2008 Report post Posted April 24, 2008 da,interesantno. daj jos Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
RAMBO! Posted May 12, 2008 Report post Posted May 12, 2008 brafo!!!! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
SATAN-iz Batajnice Posted May 15, 2008 Report post Posted May 15, 2008 gtfo Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Милица Posted June 6, 2008 Report post Posted June 6, 2008 Ovo mi se jako dopada. Mnogo je bolje od onih Krvavih Židova... Ima poentu, jako zanimljiva ideja, lepo si je realizovao... Samo da je kraj malo jasnije docaran, bilo bi jos i bolje. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
mia Posted June 11, 2008 Report post Posted June 11, 2008 dobra ideja, lose pisanje. dobra vizuelizacija pustinje i drveta. pocetak sranje. sto se tice filozofije, sta? posle smrti suocavamo se sa svojim zlodelima, prozivljavamo ih i onda je oprosteno? bah, bah. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts