- Pomoz ’ Bog deda.

 

- Bog te popišo, iskoči ko ’ hajduk, ene kako mi srce zalupa, dajder mi tu testiju momče, da se malo povratim.

 

- Izvoli deko, izvini što sam te isprepadao.

 

- Neka mi Bog oprosti, što sam te njegovim imenom rezilio, mi smo ljudi oprostićemo jedan drugom, Bog ne prašta. Nego, bez šale, otkud ti vudena, ovo mesto nije naputno, mora da si malo zalutao, a momče.

 

- Došao sam kolima dole do vrbaka i nisam mogao dalje, rekli mi neki ljudi da mogu ovuda, popreko do kuće, Milosava Jankovića.

 

- To onaj što ga udario grom i ostao živ ?

 

- Da, da, baš taj, došao sam da napravim reportažu.

 

- Jes, jes, vidim ja, nosiš ti neke andrmolje, a okale si se zaputio ?

 

- Iz Beograda.

 

- Čak otuda, momče.

 

- Retko ko ostaje živ od udara groma, treba da se zabeleži.

 

- Jes, jes i to što kažeš, njega je Bog za nešto opomenuo, samo on zna za šta. Nego, sedi malo, dani dušom, ček, ček ’oćeš da popijemo po jednu, pod bagremom ?

 

- Ne bih sad deko, ne ide mlaka rakija po vrućini.

 

- Grešiš to za mlaku rakiju, dajder mi ruku, tako, tako, oooopa.

 

Ne bi od mene bilo lepo, da zbijam šalu sa starcem, te sam pristao da probam rakiju, neće mi pasti kruna sa glave, koju uzgred budi rečeno nemam, ako popijem malo mlake rakije. Jednom rukom je uzeo motiku, drugom me pozvao da ga sledim. Tridesetak koraka uzbrdo, na brežuljku bagrem, ispod bagrema dva kamena, taman za sedenje. Starac je prepipao motikom oko jednog kamena i podbacio ćoše od motike pod kamen.

 

- Momče, ja ću sad malo da odignem kamen, a ti ga samo zanesi u stranu. Nemoj da ga podižeš da gubiš snagu, samo ga polagačko zanesi.

 

Snagu nisam izgubio, kamen sam zabacio, žutu bukliju pred sobom video.

 

- Sedi momče i nakreni, pa daj meni, pazi ima širok grlić, nemoj da te polene.

 

- Hvala ti deko za ovu rakiju, ulepšaosi mi dan.

 

- Hvala tebi momče što si naišao, da i ja sa nekim prozborim koju. Star sam da idem po selu, a kad ne ideš, nema ko ni da ti dođe. Idem samo na sarane, da odužim i da za sebe zadužim. Pitaš li se otkud ova dva kamena ovde ?

 

- Valjda ste ih vi deko postavili, da ima gde da se sedne.

 

- Deluje tako, ali na žalost nije. Vidiš, moj pokojni otac je bio rabadžija. Imao je par volova, mali, ali snažni, samo srce u njima. Sa volovima se nekada oralo i drljalo. Stavljalo se kamenje na drljače, da bolje prionu i usitne zemlju. Kad su krenuli kamioni da zvrndaju po putevima, moj otac je prodao volove za u kupus, a ova dva kamena zauvek ostala na ovom mestu. Kada mi se otac predstavio Bogu, ja sam ispod ovog kamena, petničkim belutkom, ozidao rupu i metnuo tu mučenicu, da popije kad poželi, a i ja da popijem kad imam skim. Nekada se ovaj ceo kalemar orao, danas ja motikom tučem da malo skrešem travu. Volove više niko nema u srezu, a traktori ne mogu da preoru ove gudure, ostaju samo moje ruke. Izvini ja se malo raspričao ...

 

- Ma kakvi, samo Vi pričajte.

 

- Hvala što me slušaš momče. Eh, nekad je bilo drugojačije, teško se živelo, rabadžijaš meso a jedeš proju od žutog, muruznog, brašna, ali se spokojnije spavalo, reč izrečena ili napisana nešto je i vredela. Nikada se nije desilo, da trgovac ne plati za rabadžiluk. Danas se uvukla neka mrza u ljude, ne veruje niko nikom, sve se izokrenulo. Pojavili se neki matrapazi, čiprijaši, pogani do zla Boga. Imali smo mi neke naše trgovce, ali izbi na videlo neki Čarapan, te poče da agituje protiv njih. Pričao nam kako nema trgovine bez ugovora, danas je drugo vreme, moderno. Ja poverovah te mu obeća sve kruške iz kalemara. Kad je došlo vreme da se bere, ete ti Čarapana, ali bez ugovora i novca. Kaže meni, onako razborito i sigurno, čiko idem ja u trgovinu, pa kad se vratim platiću ti. Tedoh da mu kažem da ne bruka pošten zanat, već da svoje reči u kakvim knjigama unovčava, ali nemadoh snage da se sa njim natežem, a pomislim samo na ove divne rukobranice, koje bi pojele svinje. Velim sebi, Stojane, bolje da jede narod nego svinje, podaj mu nek nosi, pa šta bude. Eto tako ...

 

- A, šta bi na kraju ?

 

- Ništa momče, dolazio i besedio mi kako slabo narod dolazi na pijac, skup prevoz, pričao mi o nekim porezima i prirezima, umeljilo se u putu, uvatila trulež, te ništa nije zaradio, ma trista mi poganština napričao i ništa nije platio.

 

- E, moj deko, nama trgovci na pijaci pričaju, kako su se seljaci izbezobrazili i podigli cene, državi mnogo daju, te moraju i oni da podignu cene, a na kraju ništa ne zarade. Nisam pametan kome da verujem.

 

- Za koliko sam čuo, za toliko sam ti prodao, ti sam prosudi.

 

- Znam deko, ostao si bez prihoda, teško je ...

 

- Nije mi to teško, mogao je mraz sve da obrije, ili da udari kakva sila sa nebesa, dalje ga bilo, nego kom ću ja da podam ove kruške, kad uzre. Mnogo poštenih usta bi volelo da pojede, ove starinske kruške. O’ moje Karamanke, Kantarlije, Kožare, Vodenjaje, Mednici, Takuše, Petrovače, Vidovače, Ilinjače, za koga ove čvornovate ruke, da vas beru ?

 

Rastadosmo se, Stojan nizbrdo sa motikom u ruci, a ja uzbrdo da trazim kuću Milosava Jankovića. Možda se vratim u Beograd sa dve reportaže.

 

 

 

Прс'о си начисто.

Jesam brate, ko' Adria i Legacy zajedno.

Eto tako, vidim da su mnogi jedva docekali da ja prsnem, ali na zalost, posle svega ovo je moj novi pocetak, preporodio sam se na Vasu zalost ...Svi su na sve nacine pokusavali me miniraju da objavim ovaj esej, ali eto YUM mi je izasao u susret...Ali jedno da Vam kazem, svi vi sto me pljujete sutra cete se izvinjavati....Ja jednostavno neverujem da sam pricao sa dekom Stojanom...

Adria jeste pukla i šta da se radi ... tužni jug, nažalost.

 

Nema razloga za toliko frustracije, evo nema meni i Slayer-a i šta sad da radim

 

Što se tiče Legacy-a, obzirom kakva nam je zemlja i standard važno da je kako tako i protekao...

maltene spravljen uz pomoć štapa & kanapa.

 

Opusti se.

Kako ti pokazujes osecanja, to je tvoja stvar. Mislim da je pogresno opravdavati neuspeh nekih stvari sa drugim pojavama.. Na kraju cemo doci do stadijuma da za sve okrivimo zemlju. Legacy je zamisljen da se napravi pomocu stapa i kanapa, a napravljen je pomocu koncica i prutica. Opusti se.

Ne znam gde si ti video u meni frustracije ?? U tekstu koji si procitao ?