liberanti

pa, da.. svidja mi se. inache ne bih ni pisala nishta. samo rokajte!

kao neko ko ne slusha - pre svega - takvu vrstu muzike, ipak zelim da kazem da sam ih chula i to nekoliko puta i da su zaista dobri. mozda to nije dobar sud s obzirom da dolazi od laika konkretno za taj muzichki ukus, ali kao neko ko mnooooogo voli muziku mogu najiskrenije da kazem da sam jako uzivala slushajuci ih, svaki put...

Panasonic VDR-D150 Bilo ih je u VEG-u u nekadashnjem Bulevaru revolucije, kako god da se sad zove. Daju na neke suludo duge rate, ispadne oko par hiljada mesechno, inache je ukupno oko 35 hiljada dinara. Zasad dobro sluzi, mozesh da kupujesh one jeftine dvd za oko 40 dinzi i odlichna je slika. Uzgred, imash tu i dodatak za SD karticu (mada nju kupujesh po zelji i verovatno u nekoj drugoj radnji) u sluchaju da nemash fotoaparat... Znam da nije najkvalitetnija fotografija (tj. da je kvalitetnije sa fotoaparata), ali nemam josh uvek SD karticu pa da to mogu i da tvrdim. Ako te neshto konkretno interesuje, pitaj. Josh jedno upozorenje, u toj radnji u Bulevaru ima nekoliko radnika, ali samo jedan zna sve da ti objasni kako valja, ostali se slabo razumeju u tehniku. Sve ovo u sluchaju da josh nisi kupio/kupila kamericu... Mashem i sve najbolje!

hocu i ja to da gledam...

Aloha! Pažljivo sam pročitala priču i jedino što mogu da zaključim je da ”neki trenuci poništavaju sve dileme”. Uzgred, podseća me na priče koje je nekoliko godina ranije pisao moj drugar… O toj neviđenoj ženskoj lepoti, kao da u stvarnosti nijedna žena ne može da bude tako lepa. Verujem da većina zaista i doživljava tako misteriozne devojke koje izlaze iz “šume”, kažu neku kratku upečatljivu rečenicu i nikad više ne progovore… Kakav hit! Najbitniji njen opis je svakako: “млада, тамне косе, крупних бадемастих очију и светлог тена, лепа у сваком смислу”, a ono što je zaista ta divna savršena dama, jeste upravo ono što se uvek izostavi iz priče – ista kao sve druge devojke, traži pažnju i posvećenost, a gledano iz drugog ugla – smara i obavezuje. Zašto u tom trenutku ona deluje tako idealno? Možda zato što joj zaista nije stalo, što nije teško izgovoriti “То сад није важно…” poljubiti nekog nesrećnog smrznutog tipa kog će upravo raskomadati čopor Ilira, dok će “локална чаробница…шумска нимфа, или пак некаква богиња” šetati dalje šumom (izlaziti iz iste), ljubeći prolaznike i prosipajući mudrosti… Ja bih više cenila da mu je donela neki tanjir pun tople čorbe i eventualno sakrila oboje od besnih Ilira svojim ogrtačem koji čini nevidljivim (uzmimo da je “nevidljivi ogrtač” uobičajena pojava). Ali… Ništa bez dobrog starog mistifikovanja… Možda bi trebalo da se usredsredimo na onaj poslednji, a kod mene prvi komentar “neki trenuci poništavaju sve dileme”, samo što ti trenuci traju upravo toliko – trenutak. Svi ga doživimo ponekad, kad izađemo iz zatvorene prostorije dovoljan je i neki lep miris da nas podigne, odbaci sve dileme, strahove, gluposti... a traje tek toliko da se kasnije sećamo da ga je uopšte bilo.

... dobre, imaju dublju prichu