recenzija NOCTURNE MAGAZINE/WEBZINE
Treći album za beogradski sastav NADIMAČ, što je i prirodno, donosi nam najveću količinu zrelosti, kako u koncepcijskom i izvođačkom, tako i u tekstualnom smislu. Uvodnim rečenicama iz filma „God Bless America“, odnosno monologom glumcaJoel-a Murray-a („Everything is so cool now, I just want it all to stop. No body talks about anything....“), momci nam pokazuju put kojim ide ovaj novitet i, uz ponuđenu razaračku muziku i izvedbu, shvatamo da naslov albuma nije mogao biti bolji.
Šta više, tekstovima se Nadimač nameće kao veoma kritički nastrojena grupa ljudi, upirući prstom u sve ono što truje naše društvo, jasno pokazujući koliko, individualno i kolektivno - stagniramo, odnosno propadamo. Svi znamo da je malo domaćih sastava koji nastupaju bez dlake na jeziku, pogotovo maternjem je li, čime„Nejebanježivesile“ još više dobija na značaju, obezbedivši i socijalni i politički karakter. Naravno, to ne znači da ostajemo uskraćeni za karakteristični humor i očekivanu satiru, nego da je bend uspeo da produbi sopstveni svet, verovatno nadajući se da će tim potezom uspeti da probudi nešto veći broj ljudi. Potez koji svakako treba pozdraviti i koji zavređuje poštovanje, a bogme i budi nadu da nije sve izgubljeno zbog naopakog sistema vrednosti koji vlada ovim prostorima bezobrazno dugo vremena.
Najbolje od svega jeste to što Nadimač napreduje i u izvođačkom smislu. Pesme na novom albumu imaju prilično kompleksnu osnovu, prosto zatrovanu jednostavnim, a odličnim rifovima, s tim da npr. bas linije igraju do sada najvažniju ulogu. Zbog svega što dolazi iz muzičke industrije, nekako smo naviknuti da ne čujemo „bespotrebne“ bas deonice – srećom, ova ekipa se nikada nije oslanjala na trendove, pa tako imamo prilike ne samo da čujemo bas gitaru, nego da je i osetimo kako dolikuje – zvučnici nam jednostavno podrhtavaju od silnih naleta, a neretko možemo čuti i prave bravure na tom četvorožičanom instrumentu. Slična priča važi i za bubnjeve, gde se izbegavaju standardi i kalupi, koji su dosadili i najtolerantnijim fanovima, čime album dobija na svežini, iako je ovde reč o stilovima koji su poodavno utabani u muzičkim stazama.
Ipak, većina nas voli najtvrđi zvuk upravo zbog gitara i vokala, dvojca koji uNadimaču od početka važi za najubedljiviji segment, a koji je na „Nejebanježivesile“doveden do gotovo najvišeg standarda. Usijani rifovi se kreću od thrash udaraca, preko speed rezanja, pa sve do HC/punk/grind uboda, dok se razmišljalo i o prostoru za mahom brze i lude solaže. S druge strane, vokalni deo priče takođe je razgranat, a sveprisutan, čime je album profitirao na višestranosti i zaradio krajnje dinamičan duh, što je prioritet kod ovakvih bendova, odnosno izdanja. Ipak, bez obzira na ovo očigledno seckanje, činjenica je da na novitetu Nadimač možemo doživeti samo kao ubedljivu celinu, s pravom nadrndani kolektiv, veoma živi organizam, s kojim se ne biste baš lepo proveli ukoliko biste mu stali na put.
Upravo zbog toga, kada čujemo bilo koju pesmu sa albuma, shvatamo o kakvom biseru je reč, a da je situacija zapravo takva da najvišu tačku percepcije dosegnemo samo kad ga slušamo od početka do kraja. Iako će svako ponaosob imati nekoliko favorita (što se mene tiče, to su „Crna Reka“, „Grupna Terapija“, „Smrt Autoriteta“ i „Grad ispod Grada“), prava snaga izdanja leži u celini. Ta celina je oštra, direktna, žestoka poput iznenađujućeg šamara, koji je pritom i pravičan.
Naravno, ovo što radi Nadimač nije za svakakoga, ali verujem da će ovim izdanjem mnogim skepticima otvoriti oči. No, za mnoge će njihov stil i dalje ostati „najobičnija buka“, nešto što neće uspeti da razumeju na pravi način, ali to ne treba da nas čudi, kada znamo koji izvođači i kakvi žanrovi su najslušaniji kod nas. Međutim, „Nejebanježivesile“ ima potrebnu dozu samosvesnosti, produkciju kojom će i čistunci biti zadovoljni, kao i određenu crtu u karakteru koja se danas retko sreće, a to je iskrenost. Naposletku, ovde je reč i o bendu koji ima ono što mnogi nemaju, a prave se da imaju, pa je i prirodno da objave album kakav im i pristaje – sa mudima. Jedino što će Nadimač ovim izdanjem da vas šutne pravo u vaša. Ako ih imate uopšte.
Autor: Boban Pantoš
Ocena: 8/10
