GodDamnFemme

Najbolji koncert koji sam videla... kako su samo podigli energiju u sali! Stvarno ne mogu da nadjem manu! Katarza!

Hehe, Vojvoda, na svu moju srecu i radost nisam pravnik

Ma pljujte kolko ocete Diorama je zakon!

@Tetragrammaton Cleric: Thumbs up!!!

@Maria Blacksmith: hvala na pohvalama Inache, ja sam ti pobornike one "struje" koja smatra da su psovke deo nasheg kulturnog bogatstva. Osim toga nekad bolje "pogadjaju cilj" od bilo kog kulturnijeg izraza. Ali da, moze i bez psovki Shto se engleskog tiche, i tu si verovatno u pravu...tekst sam pisala pre jedno godinu dana, i u momentu pisanja su mi te engleske fraze izgleda bolje "lezale".

@Painkiller_JP: slazem se sa tobom da su ljudi danas poprilichno licemerni, no smatram da je licemerje produkt upravo tog straha da ne budu povredjeni/uskraceni za neshto. Chovek je inherentno egoistichko i sebichno bice, a nedostatak samopouzdanja samo doprinosi celoj zbrci. No iz lichnog iskustva tvrdim da se ne mora mnogo vremena chekati na "one prave"... u principu, tebi tvoji instinkti (unutrashnje "Ja", "Sebstvo", "Trece oko" - nazovi to kako hocesh) josh od samog starta daju signale "ko valja. a ko ne valja" (ovo, se naravno odnosi na kompatibilnost ljudi sa tobom lichno, a ne na njihove generalne kvalitete ili fizichki izgled). Jung smatra da to "konstantno naletanje na pogreshne osobe" je zapravo projekcija nasheg Animusa/Anime na te ljude. Dakle mi projektujemo neintegrisane delove svoje lichnosti na osobe suprotnog pola i na taj nachin od konkretne osobe pravimo viziju nasheg "Idealnog partnera" ili "Srodne dushe". Ta projekcija se ne moze izbeci, a njen zadatak je da upravo putem tih pokushaja i pogreshaka nauchimo neshto o sebi i krenemo dalje, dok ne prevazidjemo taj stadijum individuacije i prestanemo to da chinimo. Dakle, "Emocionalni mazohizam" zapravo govori o tome kako je upravo taj put ka individuaciji najtezi put (jer on zahteva da mi upoznamo i prihvatimo sebe onakvima kakvi zaista jesmo, shto nije tako jednostavno kako se na prvi pogled chini) i kako se vecina ljudi zadrzi upravo na tom nivou Anime/Animusa (prve tri opcije).

Upravo tako

Nisi trebao da spomenesh da si advokat...odmah ti je kredibilitet pao u vodu. Srecan ti put i da nam se vratish u zdravlju i veselju Koju literaturu? Pa nisi nam dao imena autora i naslove onih "templarskih" knjiga i pamfleta!

Elem, dadoh komentar na ovaj Kolosusov post, ali bi izbrisan... pa da preformulishem: @Kolosus: Umesto da "izigrvash psihologa" (bez osnovnog poznavanja materije koje je za to potrebno) i davanja netrazenih saveta, budi ljubazan i daj ono shto se od tebe trazi a vezano je za temu o kojoj diskutujemo (ili bi trebali da diskutujemo): Imena autora i naziva "templarskih" knjiga i pamfleta, iz kojih si ti izvukao svoje obimno poznavanje teleme. Da se bar upoznamo sa "argumentima" koje bezuspeshno pokushavash da nam prenesesh.

Toliko se nachitah ovde o tim "templarskim" knjigama i pamfletima, a niko ne spominje ni imena istih niti njihove autore...

Ponekad (ali samo ponekad) mi padne na pamet da malo razmišljam. Jedna od omiljenih tema za refleksiju mi je čovečanstvo. Ljudski rod sa svim svojim vrlinama i manama. T.j. uglavnom manama. Razmišljati o vrlinama je zaludan posao: malo ih je i uglavnom su toliko beznačajne da bilo koja pristojna mana može još više da ih obezvredi. Mazohizam. Ali ne kao sexualni, fizichki vec kao emocionalni fetiš. Tendenciozno vezivanje za pogrešne osobe. A onda sledi još tendencioznija patnja i bol zbog gubitka tih pogrešnih osoba. Pa samosažaljenje, i samoubeđivanje da je upravo ta Pogrešna Osoba "bila sve i svja...ali avaj!". I onda sledi mučenje samoga sebe: prisećanje na sve one lepe i srećne trenutke koje nisi znao da ceniš kada je ta savršena osoba bila pokraj tebe; nabrajanje njenih očiglednih kvaliteta (i naravno, zanemarivanje još očiglednijih mana), upoređivanje ostatak "smrtnog sveta" sa predmetom svoje patnje i bola i zaključivanje da nikad više Sunce neće zasijati tim sjajem kojim je sijalo dok je ta osoba bila tu. I tako u nepovrat.... sve dok u jednom momentu Sunce ponovo ne zasija, sretneš sledeću pogrešnu osobu i ponoviš već poznatu priču. I sve to, naravno, skroz nesvesno. Jebi ga, da je to ponavljanje iole svesno, ne bi imao argumenata kojima bi podržao svoju tvrdnju da su tuga i bol za tebe večni i neizbežni...jer sve što "valja" u tvom životu bespovratno odlazi, napušta te... Samo ti ostaješ.... a to znači da ne valjaš, ne vrediš. I onda opet potoneš u bezdan samosažaljenja... U principu, svima nam je poznata ta priča... komplikovani ritual koji ciklično ponavljamo ... Zašto? Zato što smo u prirodi lenjivci? Idemo "linijom manjeg otpora"? A najlakše je zatvoriti se u sebe, opustiti se, prepustiti se i tonuti... tonuti. Zaključaš se u svoj mali, topli, dobro poznati kutak i pitaš se zbog čega si osuđen na toliku patnju i bol. Zbog čega si toliko bezvredan, i zbog čega su svi drugi bolji od tebe. I zašto uopšte ponovo da pokušavaš, kad znaš da i sledeća priča koju ćeš početi da pišeš ima isti kraj kao i prethodna. Varijacija na temu, uvek u D-mol-u. Glavni lik je isti, ono što može biti smenjeno su sporedni likovi, situacije i mesta zbivanja... Ali priča je ista...uvek. Ipak nastavljaš da čitaš knjigu - zbirku tih priča. Nekad ti malo dosadi sve to, pa kad stigneš do nove priče, rešiš da preskočiš uvod i razradu i odeš direktno na zaključak. Zašto da se smaraš sa novim sporednim likom, kad će se ispostaviti da je i taj sličan onom iz prethodne priče? Another villain. Hero dies again. Idemo dalje. I tako sve dok jedan dan (koji dođe pre ili kasnije) ne rešiš da si umoran od svih tih priča. Kad se to desi, imaš nekoliko opcija. Prva opcija: Rešiš da baciš knjigu. I onda počneš da sanjaš. Snove možeš kontrolisati. U njima si bolji i savršeniji. Alter Ego na mestu Ega, Id je izbrisan iz jednačine. A Pogrešna Osoba je Prava - tvoj Alter Ego u još jednom izdanju. I onda postaješ kreativan i (za promenu) počinješ da vezeš niti priče sa drugačijim, možda srećnim krajem (ako kraja uopšte i ima). Onda u ogromnom broju niti izgubiš onu koja te vezuje za realnost. Ali šta će ti uostalom realnost, koja je bolna i surova, kad možeš živeti u savršenom svetu koji sam kreiraš?! Druga opcija: Gorenavedena introspekcija. Donošenje nužno negativnih zaključaka. Verovanje u ispravnost svoje moći rasuđivanja (a samim tim i u ispravnost svojih zaključaka). Sledi "settling for whatever you can get" iliti "prodaješ se ispod cene" (iako veruješ da je cena koju će za tebe platiti čak i visoka...jer ti ne vrediš toliko). Ili u drugom slučaju, nađeš nekog ko ima još nižu cenu od tvoje i provedeš ostatak života lečeći svoje neizlečive komplekse i frustracije na toj osobi. Treća opcija: Tvrdoglavo nastaviš da čitaš knjigu, priču po priču, sve do svoje fizičke smrti. Četvrta opcija (najteža za izvođenje, a samim tim i najneprihvatljivija): Uzmeš stvari u svoje ruke. Priče pišeš polako, pažljivo ih osmišljavajući. Uvodiš mnoštvo sporednih likova, i vremenom ih gradiš. Dodaješ nove i izbacuješ nepodobne. Glavni lik izdefinišeš pažljivije i preciznije. Načiniš ga pažljivijim i mudrijim. I u ovom slučaju će biti dosta ponavljanja... ali će priče bar biti zanimljivije jer ipak ti donekle kontrolišeš njihov tok, kontrolišući Glavni Lik. Jednog dana, jedan od sporednih likova će se izdići, izdvojiti od drugih i stupiće u interakciju sa Glavnim likom. Jači i iskusnijii nego ikad ranije (poučen prethodnim smrtima i ranjavanjima), Glavni lik neće odmah pasti u "zamku" novog Sporednog lika, već će igrati igru. A Sporedni lik, (koji verovatno nešto vredi, čim je uspeo da se izdigne iz bezlične mase) će prihvatiti tu igru...i time priča već postaje zanimljivija za čitanje... kraj je neizvestan.

@matatrtaDgrejt, nemoj se ljutiti...to je trebala da bude mala shala Uostalom secam se cele te priche...dodushe, ne chudi me kako je siroche zavrshio, buduci da mu je Kortni Lav bila zena... Shalu na stranu, chinjenica je da nije bio nachisto sa sobom. @Ilija slazem se sa gospodinom kome sam se prethodno obratila. Nije ti losha ta ideja.

Just because you're paranoid, doesn't mean they're not after you Jebi ga, svako se sjebe, pre ili kasnije...neko se izvuche, neko ne...

I ovim potvrdjujesh/dokazujesh/upucujesh na shta?

Odakle ti ideja da telema nudi prechicu???? Osim toga, po ovom tvom tvrdjenju se moze zakljuchiti da niko ko nije pravoslavni hrishcanin nece stici do tog cilja...Vrlo elititstichki stav za jednu ne-elitistichku religiju. Ovo je samo dokaz koliko si kontradiktoran. Osim toga, ako vec raspravljash o telemi, bio bi red da se malo informishesh o temi. Ne budi tako siguran...svoje postove editujem iskljuchivo radi nekih vecih gramatichkih ili pravopisnih greshaka. Osim toga, takvu glupost ne bih izvalila pa sve da sam josh ovolika. Ali istini za volju, secam se da neko jeste pomenuo to...verovatno Akseanosilas. Vidish, da imalo znash o telemi, znao bi da je jedan od najvecih grehova upravo to "manipulisanje" tudjom voljom. Vidish u tome i jeste shtos: strah od Boga...a ne treba ga se plashiti. Treba ga poshtovati i teziti da mu se priblizish. Strah te nece daleko odgurati.

Pa ako pod "Bozijom voljom" podrazumevash hrishcansko tumachenje iste, onda bi odgovor verovatno bio ne. Ok, ovo je hrishcansko gledanje na stvari. Opet cu ponoviti: Sredstva su razlichita, cilj je isti. Izvini, ali cela ta pricha o Noju i njegovoj porodici je samo legenda. Nauka dopushta da legende mogu da sadrze neke tragove (sa naglaskom na tragovima) istine, ali ta pricha (u onom obliku kako je mi poznajemo) je 99% izmishljotine... Druga stvar: mislim da je svima jasno da se nishta ne sme uzimati "zdravo za gotovo" u Svetom Pismu... da ne spominjem chinjenicu da je moderna nauka pobila verodostojnost tih legendi... Chak ni hirshcani danas vishe ne shvataju sve te priche kao neshto vishe od parabola koje su tu da ilustruju moralne poruke (chisto zaradi laksheg shvatanja i prihvatanja od strane shirih narodnih masa). Pojam raja i pakla je svojstven judeo-hrishcanskim religijama i u telemi uopshte ne postoji. Shto i nije chudo, buduci da njihovo postojanje odgovara samo dogmi gorepomenutih religija (iliti sluze za zaplashivanje prostih narodnih masa). Opet imamo problema sa argumentacijom: koje "templarske knjige" si chitao i koliko one zapravo imaju veze sa telemom? Bojim se da jesi izmislio...ili si bar izmislio deo u kome tvrdish da sam ja spominjala postojanje "kurseva" i "testova" u telemi. Ako smatrash da nisi dovoljno dobar i jak, onda je verovatno i tako. I slazem se da je lakshe ici "linijom manjeg otpora" i prepustiti sve Bogu, sudbini ili nechem trecem da upravlja tvojim zivotom...na kraju krajeva, tako cesh, kad shvatish da si totalno sjeban, imati koga da krivish (shto ne bi bio sluchaj kad bi svoj zivot uzeo u svoje ruke - odgovornost bi pala iskljuchivo na tebe, a to zna biti jako porazavajuce).

Mrzi me da chitam sve postove, pa mozda je neko pomenuo ovo shto cu nabrojati: Borislav Pekic - Zlatno Runo Umberto Eko - bilo shta...recimo Fukoovo klatno Fransoa Rable - Gargantua i Pantagruel Frenk Herbert - Dina (sve knjige) Isak Asimov - bilo shta Leshek Kolakovski - 13 bajki iz kraljevine Lajlonije

Definishi izraz "Boziji chovek". Ni u jednom svom postu nisam zagovarala ni jednu ideju, vec samo dajem svoju interpretaciju teme ovog topic-a (koja moze i ne mora biti ispravna). Drugo: Shto se hrishcanskih prava i duznosti tiche, to je vec diskutabilna stvar i nije joj mesto na ovom topic-u. Ako postojanje pakla tumachish kao znak da nas Bog ne voli sve podjednako, onda je mozda vreme da ponovo prochitash Sveto Pismo i/ili porazgovarash sa nekim sveshtenim licem.

Ovo je nebulozno pitanje (verujem da si i sam svestan toga), tako da ga necu udostojiti odgovorom. Ja kazem: jeste... Uz svo duzno poshtovanje, ali to je samo tvoje vidjenje stvari, a chinjenica je da Bog ne pravi razliku izmedju telemita i pripadnika drugih sistema verovanja. Opet cu ponoviti: Pred Bogom smo svi isti...razmisli malo. Druga stvar: koliko je meni poznato, telemiti ne guraju nigde nikoga (chini shto ti je volja, zar ne?), i ako se vec neko okrenuo telemi, mozda je to upravo zato shto je razocharan nedostacima religije kojoj pripada. U tom sluchaju bi bilo apsurdno da ista ta osoba koja je razocharana u svoju religiju, opet ide u crkvu/dzamiju/sinagogu. Teshka srca cu se morati sloziti sa Morbid God-om: kontradiktoran si.

Morbid God, samo pokushavam da ih podsetim na neke premise pravoslavlja za koje se navodno zalazu, a usput ih zaobilaze kad god im je "volja": odbacivanje gordosti i tolerancija.

Pa ako cemo o mom lichnom iskustvu i stavu, nije problem: pre par godina sam bila u uzasnoj krizi, osecala sam se kao da me je Bog zaboravio jer su se "sve nevolje ovoga svet" svalile na moja pleca (i pleca moje porodice). Tada sam pochela da istrazujem okultizam (koji sam dotad odbacivala kao neshto shto je krajnje iracionalno i nije vredno paznje ni pomena). Provela sam dosta vremena chitajuci o razlichitim religijama i okultistichkim uchenjima (izmedju ostalog i o telemi), trazeci odgovore...no na kraju sam doshla do zakljuchka koji sam istakla u jednom od prethodnih postova: sve se svodi na isto, bio ti hrishcanin, musliman, budista ili telemita. Cilj je isti, sredstva su razlichita, pa ti biraj koja sredstva ti najvishe odgovaraju. Zapravo shvatam da nishta nije sluchajno, pa ni chinjenica da smo mi ovde rodjeni i odgojeni kao pravoslavci. Poenta svih ovih mojih postova nije da ubedim bilo koga da treba da se okrene telemi ili slichno (daleko od toga), vec da nadje tolerancije i razumevanja za one koji su drugachiji. Jer jedna od prvih stvari koje sam ja nauchila bash od pravoslavnih sveshtenika jeste tolerancija prema medjusobnim razlikama. A da bi nauchili tu lekciju, treba gordost gurnuti u stranu (shto vama, na zalost, slabo ide). Zao mi je da vidim koliko ste spremni da "lepite etikete" ljudima, samo zato shto pokushavaju da razumeju drugachije perspektive.

Akseanosilas: slabo kapirash

Kolosus: na osnovu chega zakljuchujesh da bi msulimani ili budisti mogli "izvorno dobiti blagodeti od Boga" a telemiti i ateisti ne? Jel to znachi da su hrishcani, budisti, muslimani pretplaceni na Bozje blagodeti? To zvuchi kao da Bog ima neki spisak vecih religija i njima (proporcionalno broju vernika) deli svoje blagodeti... Zaboravljash da smo pred Bozjim ochima svi isti. Ochigledno nisi bash informisan o tome shta je Magika. Magika nije isto shto i magija i vrachanje. To nije vezivanje crvenog konca da bi komshiji crkla krava. Magika je proces upoznavanja sebe, svojih mogucnosti i ogranichenja, i konachno pravljenje promena unutar sebe (i oko sebe) u skladu sa tim mogucnostima i ogranichenjima a u cilju pronalazenja Prave Volje (koja se poklapa sa Bozjom Voljom, iliti Bozanskim planom za nas same). Uostalom, zar mislish da se ono shto Magichar chini razlikuje od onoga shto sveshtenik chini? Ako tako mislish, onda se jako varash. Razlika je minimalna i to samo u nachinu delanja (tj, sredstva su pomalo razlichita, ali cilj je isti). I jedno i drugo se bazira na istoj premisi: duhovno se uzdici, prochistiti i prosvetliti. Evo par linkova koje bi mogao da prochitash pre upushtanja u dalju diskusiju: http://en.wikipedia.org/wiki/Magick http://en.wikipedia.org/wiki/True_Will

My point exactly.

Kolosus, epa vidish, tu greshish: telema nije okrenuta uzem krugu ljudi koji smatraju sebe boljima. Naprotiv. Svako moze biti telemita. Osim toga, poznajem daleko vishe gordih hrishcana (pravoslavaca) nego gordih telemita.