Ranjeno dete
Hodamo po staklu,pod nama je grad,
pred nama je ranjeni covek,bleda figura...
Cujem pucanje tla na kom stojimo,bezimo...
Ranjeno dete nas gleda,ranjeno dete se smeje...
Njegov korak je lagan kao okidac na pusci,
prstom paras vazduh,menjas trenutak u trenu...
Ne zelim da vas krivim za srebrnu krv
deteta sa ruzom u ruci,to je ranjeno dete...
Promeni plocnike na kojima stojis,
ispod odraza u bari krije se zivot,
ljudi prolaze,ljudi se ne vabe da pitaju
sta je to,kakva je to kap zivota?
Njegove rane su jos uvek vlazne,
kao voda u mocvari,sa tragom neba u sebi...
Sakom on steze grudi,vadi trnje iz koze,
mi smo ranjena deca,vrati nam nase godine!!!
Promeni plocnike na kojima stojis,
ispod odraza u bari krije se zivot,
ljudi prolaze,ljudi se ne vabe da pitaju
sta je to,kakva je to kap zivota?
Samo mi,i ranjeno dete...U svima nama...
