Bata Trokrilni

Heavy metal se ne svodi samo na oldschool heavy.

Pa i ne može se očekivati da sa tolikim muzičkim stažom naprave ''albumčić'', kao što je British Steel.

To sam i ja rekao, za glupe tekstove na engleskom i srpskom.

Malo mi je tužno da gledam Halforda na ovim snimcima kako se muči na nekim pesmama, ali legenda je to i jedva čekam da ga vidim uživo.

E pa nije istinit.

Ja sam do skora bio ubeđen da je taj festival i održan.

Od navedenih, u vrhunske spadaju: Ride the Sky, Halloween, Future World, March of Time, I Want Out, i to bi bilo to što se mene tiče.

Bilo je hrabro i časno rizikovati. Da je uspeo, festival bi bio ogroman korak napred u popularisanju metala u Srbiji.

Svaka ti čast za ovaj post, s tim što bih ja dodao još najmanje toliko pesama.

A ja tek tada neću verovati.

To što je post smislen, ne znači da je istinit.

Pesma Glory to the Brave ima odličan tekst, kao i druge pesme posvećene pokojnim prijateljima: Iced Earth - Watching Over Me ili Alogia - Lament. Ti tekstovi se pišu srcem.

Odavno sam hteo da te pitam - kako je nastala ideja za ime Space Eater? Da li je po pesmi Gamma Ray ili je nešto drugo u pitanju?

Prijatelju, slažem se ja s onim što kažeš. I ja volim druge vrste muzike, samo to nisu ove koje si nabrojao (funk recimo ne podnosim nimalo), već pre svega etno muzika (sa različitih podneblja, a pre svega balkanskog i ruskog) i naravno, klasična muzika. Pa šta misliš, zašto ne mogu da prestanem da slušam album Emira Hota - Sevdah Metal i smatram ga najboljim albumom u 2008. do sada? Da metal ima dušu pokazuje to što je uspeo u sebe da inkorporira etno i klasične zvuke i da iz toga nastane umetnička vrednost. Siguran sam, da su kojim slučajem električne gitare postojale u vreme Bach-a, Vivaldi-a, Mozart-a, da bi upotrebili zvuk distorzije da dodaju snagu svojim kompozicijama. Super što si me podsetio na ove grupe sa početka devedesetih, pošto ih se sećam odlično, znam da nemaju veze sa metalom, a da su se kao takvi deklarisali, to prvi put čujem. Verujem da je metal tada bio popularan kod nas, jer sam negde 1991-1992. i čuo za tu vrstu muzike.

Kod mene obrnuto. Što se tiče The Hellion/Electric Eye, verovatno misle da je i tu trebalo napraviti promenu. Ova set lista se definitivno dosta razlikuje od nekoliko poslednjih turneja.

Manite te liste pravila, nemam ja strpljenja to da čitam.

I pesma The Ripper će mi nedostajati. I neka žešća sa AOR, Hellrider na primer. Za Diamonds and Rust i bolje što nije tu, ionako je nije dobro pevao na AOR turneji. Ripper je to bolje radio.

Naciste nisam računao. Ne mogu da shvatim kako neki Rus može da bude nacista, posle sveg zla koje je Hitler naneo Rusima. Isto mislim i za Srbe, Poljake i još neke narode.

Ne znam što bi to ljudima u autobusu bilo neobično. Većina niti zna šta je raw black metal (ako zna uopšte šta je metal), niti zna nešto o metalskom imidžu. Dakle, ne bi ni obratili pažnju da neko, recimo, obučen u trenerku, pusti nešto tako. Pa jebo te, ja dođem pre dve godine na postdiplomske studije, obučen metalski svaki dan, upoznajem nove kolege, i pita me koleginica s kojom sam počeo da se družim: "Koju muziku slušaš?"

Mislim da poređenje sa nemačkim festivalima nije na mestu, jer ne verujem da je više od 50 posto posetilaca tih festivala iz Nemačke. Daleko smo mi kao zemlja od toga da stranci, pa još metalci, u tolikom broju hrle kod nas.

Sa jednom od najboljih solaža u Priest diskografiji.

Ovo me tako podseća na ono što Pero Defformero tvrdi. Onda bi trebalo da slušaš ruske kraljeve metala (zna se na koga mislim), a ne Fince koji pevaju na ruskom.

Vokal je najmanje važan u ovom slučaju.

Pa i nije baš da su Turbo Lover stalno svirali. Samo na prethodnoj turneji, posle dugo vremena. Inače, izbacivanje Living After Midnight je najpametnija stvar koju su mogli da urade. Mislim da sam već na ovoj temi rekao da im je to jedna od najglupljih pesama. Ima da se opasno headbanguje na Eat Me Alive, na Rock Hard, Ride Free ću se ježiti kad dođe onaj deo: "No denying...", a za Between the Hammer and the Anvil ne moram ništa više da kažem, nego da mi je to omiljena pesma sa albuma Painkiller. Šteta stvarno što nema Beyond the Realms of Death, živim za to da uživo čujem onaj prelaz na sredini pesme, kad počinje solo, ali jebi ga, ne može sve da stane u 2 sata svirke.