Bata Trokrilni

Kad se Teša vrati na yum i okači novu fotografiju.

Procureo Deceivers juče. Bojao sam se da će možda pesme za koje nisu izbacili spotove biti slabije, ali ne. Kida od prve do poslednje, najjači s Alisom do sada.

Pesma je vrh vrhova, idealna da otvori album. Činjenica je da Arch Enemy po kvalitetu nije na nivou najjačeg perioda 2001-2007. (i to nema veze sa Alissom, pad je počeo sa Khaos Legions), ali na svakom albumu i dalje ima po par pesama koje kidaju. Ova će biti jedna od takvih.

Album solidan. Na nivou Thunderbolt, samo malo ujednačeniji, nešto poput Sacrifice. Najjača pesma Super Nova.

Što se mog mišljenja o ovom albumu tiče, potpis i paraf na ovu recenziju:

Prošao je voz za to odavno. Poslušaj album, čista erotika. Zaboravih reći da mi je jedina nešto slabija Monetary Gods. Zato sam i prijatno iznenađen albumom, nisam očekivao ovako nešto kad su je izbacili kao singl. A na pomenutom refrenu čak i kaže "at the end of the..." na potpuno istom mestu.

Album doslovno kida, još od Judas Priest Firepower nije izašao neki koji bi me tako vozio. Uvođenje dve gitare izgleda pun pogodak. Samo, melodija refrena u Resurrection Day od tona do tona ista kao HammerFall - At the End of the Rainbow.

Slabiji, slabiji puno nego prošli album, ali dobar. Звёзды и кресты i Белый ад bih izdvojio, i naravno Kosovo polje. Može i na yt da se sluša ceo:

Poštarina. Naručivao sam preko jednog sajta gde nema poštarine, ali su prestali da šalju u Srbiju.

ja ga bogme naizmenično sa novim Rage vrtim već mesec i po dana i još uvek ne može da mi dosadi, naročito prva polovina albuma. Jeste najslabiji od poslednja četiri, ali nijanse su u pitanju, a pogotovo možda jedna nijansica u odnosu na Blind Rage (od Blood of the Nations na ovamo svaki sledeći album je za nijansicu slabiji od prethodnog). Recimo da Blind Rage ima pet vrhunskih pesama, a ovaj četiri, mada na ovom nema loših pesama poput Wanna Be Free. Šteta samo što u ovo naše slepo crevo heavy metala originali dolaze posle godinu dana ili nikad, pa valja sačekati prvi odlazak u inostranstvo za kupovinu CD-a.

Godinu za godinom dve ubice od albuma, pravi stari Rage zvuk. Time Will Tell najbolja, uz nju Walk Among the Dead i Bloodshed in Paradise. Pun pogodak je i što su ponovo snimili nekoliko pesama sa prvog albuma, posebno dobro zvuče Faster Than Hell i Sword Made of Steel.

Još jedan odličan album u nizu. Druga polovina albuma nešto slabija, ali u celini to je to, dostojan naslednik prethodna tri. Koolaid najjača pesma, a uz nju Die by the Sword, No Regrets i Hole in the Head. Uzgred, odličan nastup su imali na Wackenu sa simfonijskim orkestrom. Čeka se Budimpešta 21. januara.

Još jedan fenomenalan nastup Accept-a, meni četvrti po redu koji gledam. I naravno da ne želim da bude poslednji, jurim ih opet čim izdaju novi album. Deset pesama jeste malo, biti predgrupa onim švedskim pozerima jeste bezveze, ali ništa od toga ne umanjuje utisak da se radi o najjačem HM bendu već 6-7 godina unazad. Restless and Wild pesma za ubijanje uživo. A ovima što su svirali posle sam pokušao da dam šansu iz zadnjih redova, izdržao do šeste pesme i otišao.

1. Pokolgep - Metalbomba 2. Rage - The Devil Strikes Again 3. Megadeth - Dystopia 4. Metal Church - XI 5. Metallica - Hardwired... To Self-Destruct 6. HammerFall - Built to Last 7. Primal Fear - Rulebreaker 8. Axel Rudi Pell - Game of Sins

Kad sam prvi put čuo Ghost, bili su otkrovenje za mene. U međuvremenu mi je oduševljenje splasnulo, treći album im je daleko ispod nivoa prva dva, ali to ne umanjuje da su uspeli malo da osveže scenu. I u BG su imali fin nastup, falila je samo Secular Haze da upotpuni.