Bata Trokrilni

Prvo, nije ona uopšte matora, a drugo, izgleda odlično za svoje godine. Uostalom, kad mogu muškarci da pevaju do starosti, moći će i ona, nezavisno od izgleda.

Pojma nisam imao!

Nabavio sam sve albume. Čini mi se da je poslednji nešto slabiji u odnosu na prethodna tri i da su prva dva više power, a druga dva više heavy. Omiljena pesma mi ostaje Children of the Night, nisu je slučajno stavili za download na sajtu, a posle nje slede: Evilized, Living in a Lie, Chasing the Dragon, Kingdom of the Damned, The Chosen Ones, Losing You, The Book of Heavy Metal, The Mirror, United i Back from the Dead - eto, te bih izdvojio na prvo slušanje.

Ja sam čuo da je pevač Osvajača bio na audiciji za naslednika Dickinson-a u Maidenima, na kojoj je prošao Blaze Bailey. Zna li neko da li je to tačno?

Ako je samo 600 dinara, nema problema da se ode, samo prvo da odradim Čorbu i Maidene.

Mogli su da nagovore Terranu da pređe da svira za njih.

Jeste, za razliku od Oscara, koga samo ženske zanimaju.

Album je obrađen tako da se svi instrumenti odlično čuju, kao da nije uživo. A i publika se čuje sasvim dovoljno.

OK, fale im solaže, mislio sam na druge elemente.

E to nisam znao. Verovatno se čovek mnogo napalio.

To je muzika koja je u skladu sa standardima koje je postavio još oldschool heavy metal. Težnja ka ekstremima koji poništavaju muziku kao umetnost, nemelodično krljanje i mešanje sa muzičkim pravcima koji sa metalom nisu kompatibilni, ne spadaju u te standarde.

Stari Osvajači su prvi kod nas počeli da sviraju power metal, a Bane Jelić je naš najbolji gitarista. Znači, sve pohvale, a ono što je došlo posle je već neka druga priča.

Tekstovi su najjača strana Čorbe.

Odličan bend, bez obzira koliko ih neki pljuvali kao pozere. Čim se oni ugledaju na Alice Cooper-a, i to muzički najviše liče na njegov najbolji period (prelaz iz osamdesetih u devedesete), ne mogu da budu loši. Najbolje pesme: Would You Love a Monsterman, Blood Red Sandman, Hard Rock Hallelujah i Good to Be Bad.

Nabavio sam Gothic Kabbalah i kad ga preslušam, reći ću šta mislim.

Nemojte mi dirati power, rekao sam to i na Dimmu Borgir. To je tr00 metal, za razliku od lažnog metala koji svira većina bendova sa death podforuma. Dark Tranquility je jedan od časnih izuzetaka.

Sinoć sam čuo par pesama, odlične su. Vidi se da je Zachary povukao dosta od fazona Savatage, tj. pokazalo se da Savatage nije bio samo Jon Oliva.

Nabavio sam zadnji album Scarsick. Dobro sviraju, ali kad sam čuo ono repovanje, pripala mi je muka. Pitao sam se: je li ovo nu metal ili progressive metal? Mnogo su ih hvalili, pričali sve najbolje o njima, ja sam poverovao, ali kad sam čuo ono...

Ovo je baš tužan tekst: Sentenced - Her Last 5 Minutes Must have been a week Since she drew the curtains down I don't know if it's night or day And I don't care Our hope seems so bleak But she's pulling through somehow While I'm trembling in dismay, in despair I can see you're scared and tired of all this I can see the torment, the damage it has done Still we both know what the other alternative is Not yet, the only one The good moments are brief And there's nothing I can do When it comes onto her again And does it worse She shivers like a leaf As the waves of pain heave through The ruthless bringer of the end Fears, preserved I can see you're scared and tired of all this I can see the torment, the damage she has done Still we both know what the other alternative is Not yet, the only one Don't go yet, don't yet go Not yet, my only one Don't go yet, I can't let go Not yet, my only one "I can't stop the light from flaming the curtains white."

Oceans of Time je po meni prekretnica. To je prvi album na kome peva Johny Gioelli. Na njemu se nalazi i pesma Carousel, za koju Axel kaže da mu je omiljena i da definiše njegov stil. Uz nju tu su: Ashes from the Oath, Ride the Rainbow, The Gates of Seven Seals... Mnogo dobar album.

Preslušavam sada poslednji album - Stratovarius. Dosta se razlikuje od Stratovarius-a kakav ja poznajem, gotovo i da nema power metala na njemu, ali nije loš.

Preslušao sam neke pesme sa Octavarium-a. Imam utisak da mi album leži više od svih prthodnih. Pesma I Walk Beside You mi je odmah ušla u uši. Prilično je atipična za Dream Theater, naročito refren.

Alive in Athens je savršenstvo! Nisam čuo živi album sa boljom produkcijom!

Ja nisam bio na afterparty, jer sam otišao da ispratim ortaka, koji je doputovao iz Apatina. Ali zato sam na HammerFall-u bio, što je mnogo važnije.

Sajt je odličan. Pređem mišem preko nje, ona namigne. I da dodam još jednu stvar - omoti za albume su sjajni.