Zbrilion

Pa dobro, onda se i ne radi o cisto fizickom opisu licnosti ?! U knjizevnosti nema totalno jasnih pravila, a i ja ne volim da ih se pridrzavam....recimo, Viktor Igo je pisao vrlo dugacke recenice. U romanu "Jadnici" jedna njegova recenica proteze se na nekoliko stranica knjige i ima 823 reci i 93 zareza.

LEP DAN Eto, bio sam u ocevoj kuhinji i przio te pljeskavice od juneceg mesa "druge i trece kategorije". Tiganj je nenormalno zagorevao i churilo je. Cale je pohlepno seckao crni luk. Mast je prstala. Po obicaju, ja cu biti dezurna budala koja ce ribati i strugati tiganj. Uvalih mu parce mesa koje je bilo vise kancerogeno, uz najlepse zelje, a ja uzeh onu poluzivu pljesku. Krvavo se smejala. Jeli smo u tisini koju je remetilo njegovo mljackanje i neki cudni zvuci nalik stenjanju. I ja sam ispustam takve glasove, ne kazem, ali pri totalno drugim radnjama - koje su, opet, generalno povezane sa hedonizmom. Posle jela, otac pripali pljugu uz konstataciju: "Posle rucka odmah pali cigaru. Klasican idiot." Cutao sam. To su bili retki lucida intervalla * kada je priznavao da je ono sto jeste. Kosa i dzemper su mi bili natopljeni smradom przenja skupog rostilja od jeftinog mesa. Jebes i taj "Maxi" diskont. Kupih lose meso za dobre pare. Vonjao sam kao da radim u prljavoj cevabdzinici. Zapravo, samo sam se pripremao za ono sto mi sleduje ako ne zavrsim faks. A mozda i ako ga zavrsim. Vrlo moguce. Krenuh da pakujem udzbenik u kesu i da oblacim izlizanu jaknu. Otac poce sa popovanjem: "Gde ces?" "Gde ces?" "Pa ti bi sad trebao da sedis tu i da ucis do uvece !" "Do uvece !" "Nije ti za fakultet potrebna neka pamet. Potreban je samo rad. Rad. Robovski rad." I dalje sam cutao. Mislim da je ovoga puta bio u pravu, ali napolju je sijalo Sunce i islo mi se na trening americkog fudbala. Izlazio sam vani. "Jesi li ti u sekti?" "Ti si u sekti !" "Kakvoj sad sekti?" "Ti si u sekti, a da toga nisi ni svestan. Sekti danguba, neradnika, ludaka, ludila uopste." Krocio sam na ulicu i zamisljao grb Sekte Ludih Danguba. Na pamet mi je padao lik koji se kliberi i pece prase, oko njega je pivo, gomila momaka i devojaka koji se blesave i orgijaju, i SVI na glavi imaju one sesire sa praporcima, kao dvorske lude. Cak i njihovi psi, macke, papagaji, iguane i zlatne ribice. XXX Navukao sam trenerku, duks, patike, sportske rukavice i opasnu facu i posao da se makljam. Keva mi je usput dobacila nesto o tome kako "nece da cuva kvadraplegicara" i "da se pazim". Potom me je upitala da li imam da joj dam 20 dinara za hleb, jer je totalno svorc. Bio sam jedna od poluga novopecenog lokalnog ragbi - tima. Dobro, americki fudbal i ragbi nisu isti sportovi, ali smo se koristili i terminom "ragbi" jer je bio kraci i u fazonu. Sam klub nije imao sponzore i podrsku opstine, a novac za registraciju i pecat smo prikupili sami. Nismo imali opremu. Osim par prijateljskih utakmica koje smo uz herojski otpor izgubili - igrali smo sami protiv sebe. Publiku je cinio poneki radoznalac, prijatelj, par klinaca i klinki uzrasta od 7-12, ili radnik-alkos koji je rmbacio prepodnevnu smenu u fabrici stakla. Druge publike nije bilo. Mislim da smo bili preveliki entuzijasti. Definitivno. Posle kraceg pesacenja i uzivanja u svezem vazduhu, krocio sam na teren. Onda sam ga ugledao. Njega. Ivana Svajcarca.... Basna o Debilu-tragikomicni deseterac : 1. Svajc je bio zgodan i lep momak. Imao je godina koliko i ja, jak, 6-7 cm visi od mene, plecat, pun para, guste crne kose. Takodje je bio i degenerik, budala, nezreo preko svake granice, bez mnogo muda za prave stvari, i neka vrsta mog arhi-neprijatelja. Prvi put smo se susreli u drugom osnovne. Izlazio sam iz WC-a, a on mi rece: "Debeljuca govna kljuca." Bio sam zblanut tolikom drskoscu i nepristojnoscu, tako da je uspeo da pobegne bez posledica. Kasnije je dobio kisobranom i cizmom, a ja sam "video kod uciteljice". Kroz osnovnu je bio vise klovn nego mangup. Normalan nikako nije mogao da bude. 2. Neko je provalio testove za srednju, i svi smo imali tacne odgovore. Naucili smo ih napamet i trudili se da radimo polako, da nas ne bi otkrili. Svajc je sve napisao za nepunih 15min. i izasao napolje, sa smeskom, a dezurna profesorka mu rece: "Budalo jedna, ako vec imas resenja, ne pokazuj to tako ocigledno." On se i dalje smesio i otrcao da jede. Dupeglavac. Ministarstvo je otkrilo da su testovi masovno provaljeni sirom zemlje,i prijemni je bio ponisten. Nije ni cudo, 92% ucenika u zemlji je imalo po punih 100 bodova, a to je smrdelo. Umesto testa iz srpskog sabrali su ocene iz osnovne, sto je meni debelo odgovaralo, a matis smo radili ponovo. To je bilo ujebano, ali kasnije uvideh da je bilo i dobro, jer je neizvesnost svemu tome davala izvesnu draz bez koje ne bi bilo zanimljivo. Onda je dosla i reforma skolstva, da se slicna sranja ne bi precesto ponavljala. Prosao sam test, a Svajc je brao kozu na siljak. 3. Po upisu u gimnaziju, ortak i ja smo bili srecni, jer smo smatrali da smo jos jednom presli Boga, bar na neko vreme. Ja sam znao da jesam. Sledeceg dana smo posli na flipere i igrice, i resili da jos jednom pogledamo upisnu listu, nasladjivanja radi. Dabome. Svajc je bio tu. Dopisan obicnom olovkom, zadnji na spisku. Juce ga nije bilo. Bogati roditelji su odresili kesu za jedinca, i Svajc je bio gimnazijalac. 4. Uoci prvog tromesecja stajali smo u krugu muskog WC-a, kada nam je prisao Svajc i izvadio iz dzepa nekakav kljuc sa priveskom: "Ovo je kljuc od stana moje tetke iz Beograda. Bezim od kuce. Imam sedam keceva." "Jebi ga, Svajc. Srecno." Onda se Svajc zakacio sa nasim drugom iz drugog odeljenja, i plan je bio da ga pretucemo posle skole ili u svlacionici. Bilo je gotivno zamisliti ga kako visi natakaren na onu kuku za vesanje odece, izvrnutih ociju, dok mu se krv sliva sa uglova usana. Ipak, stvar se izgladila mirno i Svajc je prosao bez batina. Onda sam skapirao da Svajc izgledom podseca na Branislava Lecica, i terali smo ga da oponasa vristanje Crnog iz serije "Sivi Dom". Radio je to, vristao je, dobrovoljno, ljudi su prolazili i zagledali i njega i nas, a on je imitirao Crnog.... U drugoj ili trecoj godini srednje Svajcova keva Bozica je dosla u skolu. Bila je lepa, ranije je sigurno bila dobra riba bez mozga koja se udala za bogatasa - kulova. Svajcovog caleta. Smesnog lika crnih brkova, procelavog i dezmekastog, koji je radio u Svajcarskoj, drzao neki butik ili butike i uvozio garderobu. Njegov ukus za kombinovanje kosulja i kravata je bio u najmanju ruku monstruozan. Bozica je razgovarala sa Svajcovom razrednom, a on je pokunjeno stajao pored njih. Gledala je dnevnik, ocene i izostanke. Onda mu je pred celom skolom zavalila samar. Pa jos jedan. Kasnije jos jedan. I grdila ga je. Neki su se kidali od smeha. Ja sam vrteo glavom uz grimasu. Opet je pala cuska. Masa je imala svoj sou-program. Predstava je postala smor, pa sam produzio. Imao sam i pametnijeg posla. "Ovo ce jos gore delovati na njegovu psihu", pomislih. 5. Svajcov osamnaesti rodjendan je bio bogat. Slavilo se u restoranu-kafani dobrog renomea. Dosao sam sa jos dvojicom, sakupili smo kintu i poklonili mu solidnu flasu vodke, reda radi, a ortak je pridodao kao poklon i uneredjenu pelenu svoje mladje sestre. Posluzenje je bilo obilno. Sve sam pojeo i popio. Mozda i tu smrdljivu pelenu, ne znam. Ko jebe bogatasa -skorojevica. Loci, zderi, loci. Najteza pijanka u mom zivotu. Jedan od ortaka sa kojima sam dosao je hteo da ode do kuce i uzme noz i masku onog lika iz filma "Halloween" i prekolje neku babu na moje oci, da vidimo kako to izgleda u zbilji, iz ugla ubice - i iz ugla posmatraca. Pijan, jedva sam ga odvratio od njegove namere. Onda sam hteo da se pobijem sa drugim ortakom iz pratnje, pri povratku, nemam pojma zasto. Verovatno zato sto mi je u sustini bio ljigav, a nisam imao hrabrosti da mu to kazem u lice trezan. Ne secam se kako sam dosao do kuce. Odjednom su tu bile stepenice i macke i komsija koji me podjebava u tri ujutru. 6. Onda je Svajc poceo da u skolu donosi neke plasticne pistolje i porno - casopise. Mislio sam da mi se prividja kada je po zavrsetku casova izlazio i citao tekst iz magazina naglas. Vecina ljudi nije mogla da veruje. Ovi iz njegovog odeljenja jesu. Jednom smo ga upitali sa kog casa bezi, a on ce nama: "Sa muzickog." "Da li imas neki poseban razlog ?!" "Ne." Niko nije bezao sa muzickog bez razloga. A ako si imao razlog ( zenska, momak, smor, ovo, ono )-profa bi te pustio, tako da u sustini niko i nije bezao sa muzickog. Osim Svajca. 7. Na doceku Nove godine merkala nas je izazovna riba koja se kratko zabavljala sa Svajcom. Ne toliko sponzorusa koliko curka. Tesna haljina, lepo lice i kosa, visoka, dobre grudi, totalno prihvatljiva. Garderoba nam je bila dobra, po nekim neutralno - fenserskim standardima. "Fajerke", cizme i odrpane karirane kosulje su zacudo ostale kuci. Bilo nam je zao da ih dodatno prljamo kecapom i vinom. Prisla je najboljem od nas - po odeci , izgledu i lovi - i zapocela pricu. Konverzacija im je isla mrljavo. Lik je bio pametan decko, a ona nije mogla ni da bekne. Nije bio sponzor. U momentu, on je upita pred svima: "Izvini, ti si isla sa Ivanom Svajcarcem, bese ?!" "Aha...." "A.....pa nista onda." Svi smo okrenuli ledja i otisli, a neki iz drustva su se surovo smejali, pa i ja. Ona je ostala. Bilo joj je jasno da je zigosana, bar za nas. Verovatno i za jos ponekog. 8. Poslo se i na fakultet. Svajc je u novi grad sa sobom poneo maksimum para i minimum pameti. Govorkalo se da kevi prodaje pricu da ima ogromnu tremu i da zato ne daje ispite. Jednom sam odlucio da budem zao, sreo ga na ulici i upitao: "Svajc,druze, je l' istina da se zalis mami da imas frku pri odgovaranju i da ti ona kaze `dobro ,sine, ako te je bas mnogo strah ne moras da izadjes na ispit` ?" "Otkud ti to ?" "Prica se", rekoh, i produzih dalje. Gledao me je besno. 9. Na faksu smo bili vec par godina i budzet nam se osetno istanjio. Dosla su losa vremena. Cak su i Svajcu skresali dzeparac. Ali vozikao se kolima po gradu samo tako. Ja sam neretko imao samo za hleb i toalet-papir. Nosio sam tu rolnu papira i prelazio ulicu, kad eto ti njega za volanom. Mahnuh mu papirom, a on odjednom zaturira kola na mene. Krenuo je autom na mene, ali ja se nisam dao uplasiti, ostao sam u mestu, i on zakoci na metar od mene. Neuspela mosa. To ga je nekako razbesnelo, a po njegovom licu sam mogao zakljuciti i da je naduvan i(li) pijan. Ponovo je krenuo kolima, naglo, ja odskocih u stranu, ali je uspeo da mi ocese butinu. Cepao se od smeha, kao i njegov suvozac, poprilicna mrcina sa aknama koju sam poznavao iz vidjenja. Razjario sam se, skocio na vrata od auta, tresnuo pesnicom i kolenom u njih, gledajuci ga pravo u oci, uz psovku. Nesto kao: "Izadji sad napolje, jebem ti onu tvoju majku mrtvu u usta !" Nije izasao. Lice mu je postalo ozbiljno i pomalo uplaseno. Cutao je i nemo ubacio u brzinu. Da je krenuo napolje iz vozila, sutnuo bih vrata auta natrag njemu u facu, a onda bih potrazio neku motku, eventualno slomljenu flasu. I on i njegov ortak bi valjda imali bar te tri ciste da odstupe. 10. Nakon tog incidenta sam ga vidjao retko, jer su ga matorci posle njegove dogodovstine zvane "studiranje" vratili kuci. Nastavio je sa plandovanjem i obilaskom igraonica i kafica. Nismo se javljali jedan drugom. XXX Da, Svajcarac je bio na terenu, glavom, bradom i gelom u kosi. U svom punom sjaju i debilizmu. Pokazivali su mu osnovne pokrete i stavove, tako da mi je bilo jasno da mu je ovo prvi ili drugi trening. Koj' ce mi on moj ovde? Bilo je iritantno slusati ga i gledati. Svi smo nosili staru, iznosenu sportsku odecu spremnu za valjanje i cepanje, a on je dosao u cistoj manekenskoj trenerci. Kvario je zdravlje puseci najskuplje cigarete i blejao po kaficima, a ja sam se odrekao i najjeftinijeg piva i jeo cokoladu za kuvanje od 18 dinara. Na koncu svega, ugrozavao je moje mesto u startnoj postavi. Poveo je sa sobom i mrcinu sa aknama, koja se zvala Mirko i ipak imala dovoljno zrelosti i samokontrole, i grmalja sa nadimkom Herr, kratke crne kose, potencijalno opasnog tipa. Posle vezbi zagrevanja i istezanja, podelili smo se za igru, a Igor, racionalan tip duge kovrdzave kose braon boje - je bio sudija. Dabome, Svajc je stao naspram mene, spreman za guranje i nadjacavanje sa mnom. Cuo se zvuk pistaljke, lopta je dodata, a Svajc je nasrnuo na mene. Odbranio sam naseg kvoterbeka, uz prilican napor, ali nas hvatac je ispustio bacenu loptu. Drugi pokusaj za 10 jardi. Svajc nasrce, prolazi me, ali me usput drzi i vuce za duks, sto je protiv pravila. Srecom, Igor nije ni slep ni mutav. " `Holding` ", rece on. "Kakav sad `holding`, od koga?" - upita Svajc. "Od onoga ko pita. Pet jardi kazna." "ON je vukao MENE! Kakvih bre pet jardi ?!" "Izvini, ali ja sam video da si ti vukao njega. Povucite se pet jardi unazad." Poslusao je uz psovke i mumlanje, a ostatak njegove ekipe ga je gledao popreko. Treci pokusaj za 10 jardi. Zaleteo se kao svinja i prosao me, usled moje nepaznje i nepravovremene reakcije. Nas kvoterbek, Jovan, je bio na zemlji, crven u licu kao bulka. Svajc je galamio, radovao se i likovao. Postajao sam besan. Cetvrti pokusaj. Svajc kidise, ali polazi sekund pre dodavanja lopte. Bilo mi je zao momka koji mu je objasnjavao pravila bludeci u zabludi da ce Svajc nesto ukapirati. " `Ofsajd`! " - oglasi se Igor. "Kakav sad `ofsajd`?" - zalaja Svajc. "Posao si pre nego sto su dodali loptu", odgovori Igor. "Nije istina, nije istina!" - zagalami Svajc. "Jesi, posao si",potvrdise i neki iz njegove ekipe. Ja sam se smeskao. "Ma sta je ovo, ma vi svi lazete, pederi jedni !" -rece Svajc i rasiri ruke u znak protesta, udarivsi me pri tom pljostimice nadlanicom po nosu. Bilo je ocigledno da je to bila namerna provokacija. Da sam bio mladji, ili u nekoj drugoj situaciji, i on bi dobio po nosu, ali sada je na terenu imao dva ortaka snagatora, a nisam bio siguran ko bi sve od momaka stao u moju odbranu, jer su bili mladji, normalniji, slabiji i plasljiviji od nas. A i nije nam trebala ruzna slika opste tuce na treningu. Zamenio sam mesto sa jacim tipom koji ga je preuzeo, a ja sam dograbio loptu i stao na mesto centra. Naravno, izvinjenje za udarac nisam dobio. XXX Nedugo nakon toga, jedne prohladne noci, setajuci spazih Svajca na 20 -ak metara ispred mene. Vracao se od negde. Ulica je bila totalno pusta, sa dosta mracnih skretnica i sporednih ulicica. Za trenutak mi je palo na pamet to da bih mogao da mu pridjem s ledja, obmotam mu neki gajtan oko vrata, odvucem ga u mrak i zadavim. Cak sam se i osvrnuo po ulici, da vidim da li na zemlji ima neke zice ili konopca, a onda se setih svoga kaisa. Ali nisam bio toliko lud. XXX Opet je bio vikend i opet smo svi bili na treningu. Svajc je bio na protivnickoj strani. Igra nam je isla traljavo. Odbrane su bile dobre, a pasovi neprecizni. Posle 20 minuta i dalje je bilo 0:0. A onda je usledila ta akcija... Pokusaj je bio nas, ali su nas lako probili sa bokova. Svajc i Bane Rukometas u opstoj gunguli jurnuse na naseg kvoterbeka sa namerom da ga sastave sa zemljom. Nisam video doticnu scenu, jer sam bio zauzet protivnickim igracem. Jednostavno sam iza ledja cuo prasak, kao kada pukne tikva ili lubenica. Okrenuo sam se i svi stadosmo sa igrom. Naime, kvoterbek je "zavrnuo" Svajca varkom tela, i on se sudario sa Banetom, igracem iz svoga tima. Glavom o glavu. Obojica su lezala na zemlji sa sakama preko lica, prilicno nepomicno. Svajc je prvi pokusao da se pridigne u klececi polozaj. Bio je crven u licu, suznih ociju, a iz nosa mu je obilno tekla krv. Bila je to lepa, crvena krv. Da, Svajc je bio punokrvan decko. Ponudio sam mu moju crnu vunenu rukavicu da zaustavi krvarenje, ali ju je odbio mahanjem glavom. Ostali su pomagali Banetu ili zblanuto gledali. Neko je otrcao do kola po pribor za prvu pomoc. Ja sam cucao pored Svajca sa toboze ozbiljnom facom, ali mi je zapravo bilo milo. Mislio sam u sebi - "dobio si po labrnji klipane, a? Ko ti je kriv kad nemas mozak. Ovo ti nije ginulo. Ko te jebe." Onda je malo krvi pocelo da mu curi i iz usta. Na terenu se stvarala barica fine krvi pune leukocita. Okrenuo sam se ka Banetu. Par suza mu je teklo niz obraze, a tanka linija krvi mu se protezala od cela do brade. Nije prosao tako lose kao Svajc, koji je opipavao zube. Posle skoro pola sata prekida ustanovili smo da Svajc i Bane nisu bas toliko osteceni, i uz malo nabedjivanja tipa "hajde, nemojte da ste picke" - nastavili smo igru. Svajc se umusio. Nije vise non - stop psovao i izvaljivao gluposti. Bio je miran kao bubica. Mene su premestili na poziciju ful - beka. Pokusaj je bio njihov. Namerno sam posao na Svajcovu stranu. Nije se bas polomio od brige da me zaustavi, ali je njihov kvoterbek vec bacio loptu. Ponovo sam posao na njegovu stranu, ali sam i ovoga puta bio prespor. Onda sam promenio stranu. Posle dva neuspesna pasa, odlucili su da idu na trcanje. Svi smo bili napeti. Gledao sam u protivnicke igrace, a onda spazih Svajcovu, sada vec trombocitnu lokvu u travi. Opet sam bacio pogled ka protivnickim igracima, pa ka lokvi. Cikala me je. Trazila je drustvo. Igraci. Lokva. Lokva. Igraci. Krv mi je jurnula u glavu. Dodali su loptu, posli smo, bila je u rukama Baneta, njihovog raning - beka, ali mi smo odigrali "blic", jurnuli smo na prepad, Bane je potrcao, ali ne, ja sam bio ispred njega, nesmotreno se zaleteo u moje kandze, pokusao je da me prevari nekom varkom, da se otrgne, ali ne, bio je u mojim sapama, zgrabio sam ga, skocio zajedno sa njim, brutalno ga tresnuo o zemlju i tada se i sam nadjoh na travi. Lopta mu je pri padu ispala, jedan od nasih ju je dohvatio i postigao tacdaun. Vodili smo 6:0. Ljudi su mi vikali "bravo", a ja sam gledao u zgrcenog Baneta. Bio je to jak decko, rukometni golman, ali je bio 15-20 kila laksi od mene, i oko 8 godina mladji. Jaukao je. Pridigao sam ga i imao sta da vidim. Lice mu je bilo blatnjavo i crveno, kosa mu se rascupala, malopredjasnja rana mu je ponovo krvarila, a od jedne dukserice sam mu napravio dve. Bilo mi je zao Baneta. Povremeno se proseravao i pametovao, ali nije bio los. Kada smo jednom pili u parku, prolazio je, a ja sam mu pripit potrazio 50 kinti na zajam, za pivo. Dao mi je novac, i kasnije ga nije hteo natrag. Dao mi je i nadimak - "Umetnik". On sam je svirao gitaru, i imao nesto duzu kosu. A sada je visio u dronjcima. Sav nikakav. "Pa sta je ovo?! Sudija?! `Holding`!" -razdra se Bane. "Nije `holding`, Bane. Ti si raning - bek. Znas i sam da moze da ti radi maltene sta hoce." -rece Steva, jedan od glavnih. "Zasto uvek JA dobijem batine? Zasto uvek JA najebem? Ovo mi je CETVRTA dukserica koju sam unistio na treninzima! Cetvrta!" -nastavi Bane sa negodovanjem. "Jebi ga, Bane. Tvoja pozicija je najrizicnija. Svima si na meti. Znas to." -odgovori Steva. Ponudio sam Banetu jedan od svojih dukseva, ali je odbio. Bio je svestan toga da je odeca ovde ponekad potrosna roba, i da je to nesto sa cim smo se svi u startu slozili. I ja bih tako postupio da sam na njegovom mestu. Ali je i dalje bio ljut. "Dosta mi je za danas! I previse. Idem ja kuci." -rece Bane. "Idem i ja." -jedva doceka Svajc. "Idemo i mi. Dosta nam je za danas. Nemamo opremu. Poginuce neko do kraja." -dodase jos neki. Atmosfera je bila jako losa, tako da sam morao da odigram ulogu klupskog psihologa, hteo ne hteo: "Stanite, momci. Polako. Odmoricemo se, ispricati poneki vic, izduvati, a potom mozemo da igramo- obican fudbal ! Za kondiciju. Svajc, vidim da si poneo i prilicno dobru ( i skupu ) fudbalsku loptu?" -rekoh. "Pa....jesam." -odgovori on. "I igra ti se, je l' da?" -upitah ga. "Pa....da." -rece Svajc i iskezi se kao malo dete. "Onda....dogovoreno?" -nastavih sa terapijom. "Dogovoreno." -slozise se svi. Tako je i bilo. Novu utakmicu sam poceo kao golman, i igrao protiv Svajca i njegovih debelih drugova. Vodili smo 2:0 kada su me zamolili da predjem za njih, jer im je trebao jos jedan brzi igrac. Presao sam za njih i trcao, zdusno kvareci protivnicke akcije, i povremeno stajao na golu. Dan je postajao lepuskast. Onda sam poceo da briljiram na golu. Odbranio sam nekoliko stopostotnih sansi. Neki klinci su mi klicali, a klinke zvizdale i dobacivale mi. Poceo sam da vodim loptu, predriblao protivnickog igraca i dodao je, a saigrac je postigao gol. Da, da - dan je definitivno postajao lep. Na kraju smo nekim cudom i pobedili. Po zavrsetku meca, svi se rastadosmo u miru. Bar do sledeceg puta... Vracajuci se, gledao sam te oronule kuce i zgrade poredjane niz ulicu. Taj kraj je bio jako siromasan. U susret mi je isao jedan od poznatih gradskih ludaka, dobrocudan tip koji stalno regulise saobracaj i ponekad prica sam sa sobom. Bio je krupan, starosti oko 45 godina, teget jakna, crne trenerke i stare braon cipele, seda kraca kovrdzava kosa, proredjeni zubi, uredno obrijan i sa naocarima cija su sociva bila debljine danceta od pivske flase. Razdragan, pozdravih ga prvi: "Gde si, Sefe?" "Oho-hooo, tu sam......Direktore!" "Sta ima?" "Nista, Direktore. Neke devojke me malocas upitase gde je izlazna traka za autoput, ja im objasnio, a one su mi se nasmejale i narugale. To nije lepo." "Nije, Sefe." -potvrdih. "To nije lepo. Ljudi trebaju da se medjusobno postuju i pomazu, a ne ovako. Propascemo zbog gluposti. Izgubiti zdravlje. Poubijati se." -nastavi on. Covek je u sustini bio debelo u pravu, i to je zapravo bilo nesto najpametnije sto sam cuo tih dana, a da je izaslo iz usta zivog coveka. Onda sam snimio predmete koje je drzao u rukama. U levoj je drzao kartonsku krunu, presvucenu ukrasnim papirom, a u desnoj topku ispresovanih omota od bombona raznih vrsta. Fino ispresovana, suskava gomilica hartije i celofana. "Sefe, sta ti je ovo? Kruna?" -upitah ga i pokazah prstom. "Aha." -potvrdi mi on. "A ovo?" -pokazah prstom na omote od bombona. "A, to? Zlato." -odgovori, sasvim opustenim i smirenim tonom. "Vazi, Sefe. Vidimo se." -rekoh mu i produzih. Okrenuo sam se i posao, ali posle desetak koraka zacuh njegov glas: "Hej, Direktore?!" -pozva me on. "Kazi, Sefe?" "Kada je...`sutra`?" -upita me. "Hmm....`sutra` je......sutra?" -odgovorih. "Ah....da. Da." -rece on pomalo smeteno i produzi, mahnuvsi mi rukom. Mrmljao je nesto sebi u bradu. Poceo sam da hodam, zamislivsi se na trenutak. Polugola deca koja su naseljavala te jadne kucerke i stare zgrade su se igrala sa macicima. Iz kontejnera je tekla neka nedefinisana smrdljiva tekucina smolastog izgleda. Sunce je sijalo, ili se barem trudilo. Popodne nam se svima cerilo u lice. * svetli trenuci ;

PREKRETNICA Bili smo u četvrtom osnovne i svi smo bili zdrava, lepa i negovana deca. Bilo je to "jako odeljenje", a ja sam bio jedan od boljih u razredu. Ta godina je bila jedno fino, detinje zezanje bajka, trčanje i šala. Sve nam je išlo od ruke. A onda je jedna devojčica sa lošijim uspehom na kontrolnom iz poznavanja prirode i društva odvalila "da je stjuardesa nešto kao kofer" "da se nafta nalazi po putevima" i da je razlika izmedju čoveka i majmuna u tome "sto covek ima perje, a majmun nema". Učiteljica je to pročitala pred svima. Ostali smo bez teksta, a potom počeli da se smejemo u neverici. Ko nije verovao, mogao je da pridje učiteljici i da se sam uveri. Da pogleda famozni kontrolni. Većina nas je to i uradila. Uciteljica je ponovo pročitala kontrolni pred svima. Smejali smo se, grohotom, uglas, a i zlurado. Sirota devojčica je zamalo umrla od sramote izmenjala sve boje lica i počela da jeca. Smeh je dugo trajao. Nismo bili svesni da je to bio samo početak moralnog i intelektualnog kraha naše generacije. Zametak gaženja, gluposti laktanja i okrutnosti ruganja i samouništenja. Sada se više ne smejemo.

Cinjenica je da ako se jednog jutra probudite neobicno tuzni, i tokom dana Vam se ne desi nista- ili bar nista posebno sto bi Vas izbacilo iz kolotecine- depresija ce se siriti Vasim mozdanim vijugama geometrijskom progresijom, i imate velike sanse da vece docekate na zadnjem stepenistu Vase osnovne skole, sa picom, jogurtom, pitom od jabuka i arhaicnom utokom uperenom u Vasu slepoocnicu. Da,hteo sam da se ubijem. Tek tako.Doslo mi je iznebuha. Nisam cak bio ni pijan. Ta misao se podsvesno formirala u meni, krckala u mome mozgu, jos od ranog jutra. Sa tom namerom sam tamo i dosao, iako toga nisam bio svestan do zadnjeg momenta... Moj dnevni zivot je bio tu i tamo normalan, i mnogi bi voleli da su na mom mestu, ali sam nocu postajao Mister Hajd. U glavi mi je bio haos. Kao i u drzavi. Bio sam uglavnom svorc. Svoj potencijal sam odbacivao olako. Nisam video buducnost, ni svoju, pa ni tudju. Radne navike = 0 ; Ambicije = -1 ; Klopa koja se polako hladi = 3+ ; Trenutna psihicka lokacija = Zona Sumraka. "Skljoc". Pistolj je sada bio otkocen. Tistanje je postajalo jace. Levom sam drzao toplu picu, desnom "mauzer" prislonjen na svoju glavu. Cev uopste nije bila tako hladna. Skoro da mi i nije drhtala ruka. Vagao sam razloge "za" i "protiv" i jeo. Jebi ga, skoro svako "zasto?" je imalo i svoje "zato!". Bilo je zamrseno. Odlozio sam pistolj za trenutak, i nastavio da klopam. Nisam hteo da se pica ohladi. Svojski sam se bacio na nju. "Sve cu ovo sada ja lepo da pojedem", mislio sam. Ako ce macke vec lizati moj prosvirani mozak, ne moraju i ovaj majonez. Jogurt sam popio sa posebnim uzivanjem. Bol se rasplinjavao i pustao svoje korenje oko mene. Zadnje stepeniste moje osnovne je bilo prijatno, slabo osvetljeno mesto, zaklonjeno od ulice gvozdenom ogradom, drvecem i nekim sibljem. Nisam tu lokaciju odabrao iz nekog posebnog razloga, iako me za skolu vezu uglavnom dobre uspomene. Jednostavno, stepeniste je bilo blizu pekare, i idealno za kuliranje. Ili za samoubistvo. Poceo sam i da mozgam. Ujutru ce me verovatno naci klinci iz prepodnevne smene, jer je krug skole pometen u toku i posle popodnevne nastave, tako da se tetkice nece bas mnogo muvati unaokolo. Uostalom, ovaj ulaz se vec odavno ne koristi. Ti klinci ce se tako jurcati oko skole i naletece na ono sto ce ostati od mene. Mozda cu im biti i simpatican, jer je vecini njih mozak vec pregoreo od nasilnih igrica sa potocima krvi. Snimace me svojim skupim mobilnim telefonima, i snimak ce kruziti gradom, mozda i zemljom, pa i sire. Kacice ga na net, po onim bizarnim i morbidnim sajtovima, samo tako. Postacu popularan,jebote ?! Klinke ce vristati i plakati. Istraumiracu ih, i uopste necu biti....svestan toga...ahahahah... Te iste klinke ce izrasti u malene metal-pank-rokerke od 14, koje ce inspirisane serijom "Charmed" i okultnim stivom prizivati duh "plavokosog samoubice", zajedno sa svojim prvim momcima. Mozda cu im se i prikazati i naterati ih da osede pre vremena, i samim tim postati vazan deo gradske horor-mitologije. Njihovim frajerima ce biti gotivno sto ce sa njima provoditi svo to vreme u mraku, u nekom podrumu, uz svece i pivo.Cak ce mi biti i zahvalni na kraju. Da, da, hoce- kao i stariji osnovci kojima ce odloziti "taj prokleti pismeni iz matematike" zbog nemilog dogadjaja. Verovatno ce sve njih iz prepodnevne smene vratiti kuci, a mozda i popodnevnu. Bas cu im biti od koristi. Cela situacija ce biti jos smesnija ako me tokom noci nadje neki klosar, drpi mi odecu i ostavi me golog. Bice zeznuto ako neki klinja- antihrist dohvati moj pistolj i pokaze "svoga boga" ucitelju koji mu je izvukao usi, ili ortaku koji mu je ukrao kliker. Mozda napravi i masakr. Zapitao sam se koliko ima sati i koliko dugo bih otprilike lezao dok neko ne otkrije moj les...izvadih svoj mobilni muzejski eksponat iz desnog dzepa "fajerke"....prvi minuti novog dana su cureli...00:02... Odjednom, telefon je bljesnuo. Poruka ?! "Carobnjaku moj, srecan ti rodjendan. Sada se kezim zamisljajuci te kao malu bebu Ljubim te, lepo spavaj." To je bila ona. Urbana Indijanka...."rodjendan?! Kakav sad rodjendan? Hm.....da. Koje li ironije. Danas mi je rodjendan" -doslo mi je do svesti... Sedeo sam tako, sa tom krntijom od telefona i svapskom utokom, i buljio u poruku. Mala je bila dobra, lepa, magicna, nonsalantna, poprilicno vredna zivljenja. Povredio bih je time sto bih povukao oroz. Mozda cak i roditelje, pa i jos ponekog. Neke bih i usrecio. Govnari bi likovali. Jeli bi mi zito na sa'rani i potajno se smeskali sa punim ustima. Mamu im jebem. Ko zna kakva li bi mi slika stajala na umrlici. Telefon je ponovo necujno svitnuo u mraku. Nepoznat broj: "Srecan ti rodjendan, skote............crkni !" "Zamalo, ali sada bas i nisam tako siguran. Thanks, anyway." Sporadicno, poruke su i dalje priticale: "Ako se jos jednom pojavis u nasem kvartu i pocnes da delis pravdu na svoju ruku, neces docekati sledeci. Obesicemo te. Sta ti mislis, ko si? Jebeni Kejsi Dzons ?! - Crni,Anja & Co. " Bilo je lepo to sto su mislili na mene, ali upitacu ja njih koje im je koleno draze- levo ili desno. I te kako. "Eat shit and die....and you know why...." To je bilo fino. Rimovalo se. Ali trenutno nisam bio gladan. "Brate, jedva smo nasli broj tvog mobilnog. Sutra je turnir u fudbalu na "Soniju dvojci". Igra se u neku lovu, nije neka, ali bice za pivo. Trebas nam. Zajebi te fore o penzionisanju i slicno. Niko ne dribla kao ti. A i imas srece. Sere te do jaja. Ponesi 200 kinti da se ucipis, i dodji predvece. E, da-srecan ti rodjos! - Crew from Smrdara Gaming Place." Blago njima... XXX Bio sam na stepenistu, u gluvo doba, sedeo nekako skupljen i rukama grlio sastavljena kolena. Izgubio sam pojam o vremenu. Vetric je pirkao. Onda sam jednostavno ustao, stavio mobilni u dzep, pistolj ispod jakne, pokupio ambalazu od svoje zamalo poslednje vecere, i polako krenuo preko skolskog dvorista. Hodajuci, nabasah na tablu "bromazepama" od 6 mg. Bilo je desetak tableta u pakovanju. Neke zgazene, polu-smrvljene, a neke i cele. Nisam gledao rok trajanja. Istresao sam sve tablete u saku, i nabio gomilicu sebi u usta. Popio sam ih onako, na silu, cak i bez pomoci pljuvacke, jer su mi usta i grlo bili suvi. Ostri parcici izlomljenih antidepresiva mi za sekund zagrebase krajnike. Iz nekog kucerka su odzvanjali pocetni tonovi pesme "One" grupe "Metallica", Sunce se polako pomaljalo, a ja sam konacno pustio i suzu. Nije bilo umesno ubiti se za svoj 24. rodjendan.

Ok. A treba da asocira,tako mi je dunulo. "Jer perle su tada bile u gnoju"....

Zora je svitala nad Bezimenim Gradom,dok sam koracao pustom ulicom,i trudio se da se ne obazirem na tripozni zvuk frule-koji je dopirao iz mracnog podruma obliznje nedovrsene zgrade.Ko zna kakva me ala dole ceka. Po toj zgradurini smo se obicno pentrali kao mali,skakali u pesak i mucili mladje.Sada u njoj ocigledno obitavaju neka druga stvorenja. Lep prizor na klupici u parku.Panker sa podvrnutim rukavom lezi onesvescen dok mu cure bale.Spric je na zemlji.Drugi panker lagano,sistematski povraca,dok mu totalno stondirana pankerka,koja sedi izmedju njih dvojice,predano pusi ne bas sasvim cvrstu kitu.Bas mu je socno zaglabala.Na mene i ne obracaju paznju,iako prolazim na metar od njih. Zakunuo bih se da je lik izmedju ostalog povratio celu,tek zagrizenu kiflicu,zvaku i opusak cigarete.Crvenokosa pankerka koja i dalje sondira grlo karom ima mindjusu u nosu,a pertle na iskrzanim "martinkama" su joj drecavo-zelene boje.Cudno je to koliko detalja covek moze da zapazi u sekundi. Ulicni dzukac prilazi i lize povracanku."Odlicno",pomislih-jednim udarcem sam ubio dve muve.U isti mah sam zadovoljio svoj voajerski nagon i dobio svoju mesecnu dozu gadosti.Ma ko ih sisa,neka ljudi rade svoj posao. Nocas sam manje-vise setao uzalud u potrazi za inspiracijom,potajno se nadajuci da cu videti Morbidnog Misu,jezivu lokalnu urbanu legendu,na delu-dok skida umrlice sa stubova i pazljivo ih stavlja u fasciklu. Lepi ih po celom stanu umesto tapeta.Navodno je jedan tip bio kod njega i to video-i to je rekao tipu koji je to ispricao liku koji je to u poverenju preneo ortaku koji je to izbrbljao klosaru sa kojim je delio zatvorsku celiju,ko zna zbog cega-a klosar je to ispricao meni...u zamenu za batine koje bi dobio jer je srao u mom ulazu... Morbidni Misa...hmm...jos jedan interesantan lik za moju Bibliju Umobolnih... Sutra cu otvoriti cetvoro ociju.Sada je vreme za spavanje...sta li cu sanjati?! Volim da sanjam.Ne zbog nekog bekstva od realnosti,jer realnost se na neki uvrnuto-iskrenuti nacin ispoljava i uoblicuje i u snovima.Prati te.Proganja.Jednostavno,snovi su jedini koji imaju legitimnu podrsku da ama bas uvek rade sta im je po volji.Jaci su cak i od Amera. Sanjao sam ljubicaste Mutirane macke Frktale su na mene u metrou! Onda je Merlin pokvasio svoju vrecicu Sa magicnim prahom Bas steta... XXX Kao i svako drugo poslusno nocno bice,u sumrak sam krenuo u setnju.Nikako da se ponovo adaptiram na ovaj grad.Da li sam uopste ikada i bio totalno prilagodjen? Djavo ce ga znati.Svejedno,u dzep "fajerke" ubacih i suzavac,just for case,zlu ne trebalo. Ako u parku ponovo naletim na "trio fantastiko" mozda im se i pridruzim.Zbibericu pankerki kitu u usta onako,stojecki.Bez suvisne price.Kao u samoposluzi. Ne,mozda ce ipak biti bolje da se tu pored njih iskenjam,cisto sveopste slike radi.Moj skromni,mali,smrdljivi samodoprinos.Novcanice od 10 dinara ce delimicno nadomestiti toalet-papir. Nista od svega,u parku nema nikoga...razbijene vinske boce,par rasutih tableta i zguzvani listovi hartije sa tragovima sveze krvi.Rokersko underground pesnicko takmicenje se zavrsilo neslavno.Or very usual. Podigao sam jedan smotuljak hartije.Da vidimo sta kaze... Nocas sam otpecatio Jos jedan um... Gnjile misli plutaju nekaznjeno... Ljudi grcaju u sopstvenim stereotipima I ide im prilicno dobro! Ko zna-mozda tako i mora da bude?! Svoje spasenje potrazih u flasi Ali osecaj nove dimenzije Je samo prividan.. Iskrena laz koja te vrti u krug.. Na kraju me je sredovecna velegradska prostitutka Ruku pod ruku pijanog po tirkiznom mrazu Otpratila do kuce... Mozda mi je spasila zabludelu dusu Od bljutavo-hladnog plocnika... Usput mi je pricala neke nebuloze O muzu kamiondziji A ja joj dadoh zadnjih 30 dinara Za cigarete... Ok,burazeru,kako ti kazes.Bolje i to nego da se klinci igraju "Jackass"-a.Jedan je prosle nedelje usao u suplji betonski oglasni stub sa koga su skinuli poklopac,tj. krov.Onda su ga pijani ortaci ostavili unutra i otisli kuci.Bas se pitam koje li je objasnjenje ujutru srocio vatrogascima... XXX Naravno,vi ste se vec zapitali zasto vam sve ovo pricam i ko sam uopste ja.Sakupljac prica?Nervno oboleli pesnik?Neka vrsta urbanog lovca na natprirodno?Ili,jednostavno-niko? Pa....od svega po griz,u neku ruku.Sta,hocete da cujete jos koju pricu?Khmm...hahahahaha... Znate onu o liku koji je prodao dusu Djavolu putem SMS-a? Ne,ozbiljno.Lik se vracao iz sume gde je upravo svojim rukama sahranio psa koga je cuvao pola svog zivota.Zeznuto je to.Bio je prilicno skrhan.Slab.Povodljiv... Onda je u travi,u korenu starog hrasta,ugledao mobilni telefon.Jednostavna nokia 33-10 crvene boje,jednim delom srasla sa svezom mahovinom.Verovatno su je zagubili neki debilni vikend-kamperi,ili ljubavnici zaneti strastvenim zagrljajima.Sudeci po mahovini,fon je tu lezao bar par nedelja.Dovoljno da vlaga prodre u njega...ili da jednostavno rikne baterija.Bilo bi cudo da jos uvek funkcionise.Ekran je ceo,doduse... Lik uzima fon,stresa mahovinu i zemlju,zagleda ga par sekundi prevrcuci ga u ruci,i onda pokusa da ga ukljuci. "Telefon radi?! Uh,koji trip.Koliko brzo uopste raste mahovina? Pa ok,cool.Baterija je na polovini.Dobra neka baterija. Hmm...da vidimo..poruke...nema arhiviranih poruka...imenik..samo jedan broj u memoriji...666..poklapa se sa imenom..otkaceno.Da ovo nije neki novi servis?" U isti mah mu stize poruka: "Od: 666" "Ukucajte TXT ___ vasu zelju,i posaljite SMS na 666.Imate pravo na samo jednu zelju.Hvala." "Sta je ovo,jebena skrivena kamera? Ma ne,taj neko je dobio 'MTS-Besplatno obavestenje' da sam ponovo dostupan,pa me sada zeza.Neki hakeri.Nema drugog logicnog objasnjenja.Koliko li ja imam kredita...*100#...ha,znao sam da je 064 kartica..ova ukleta drzava je izgleda ustupila 'Telekom' nezgodnom kupcu.Kakav li je to tender bio..haha..2,83 dinara..sta?!" Tacno za jednu poruku. Jos jedna puka koincidencija?Ili ovde vec nisu cista posla.. "I sta sada? Recimo da je sve ovo istina.Ok,oduvek sam bio prilicno open-minded tip,nisam skeptik tipa 'Dejna Skali',recimo da sve ovo JESTE istina.Recimo.Djavo...Mefisto,Lucifer,Satana,Princ Tame,ili ko god,bi mi ispunio jednu zelju,bilo koju,a ja....a ja bih mu zauzvrat dao,prodao...svoju dusu..trampio se?Ugovor potpisan sopstvenom krvlju i ostalo praznoverje...uh." "A zasto ne bih cimnuo ovaj broj...zauzeto..naravno,bas sam glup,Djavo je verovatno veoma uposlen cova." "Sa druge strane,a sta me kosta da probam?Osim svoje duse..hahah..oktobra punim jebenih 24,sahranio sam bake,deke i psa,apsurdnom faksu i dalje ne vidim kraj,roditelji mi postaju stariji i dzangrizaviji,jos nisam sluzio vojsku,nemam ni vozacku dozvolu,a ni kola.I kada bi ih imao,verovatno ne bih imao love za usrani benzin,jer sam uglavnom svorc.Perspektiva do mojega. Moja 'devojka' mi se nije skoro javljala,a ja sam suvise ponosan da sam pozovem.Ono,ako mi je samo do sex-a uvek mogu da pokupim neku drocu u parku za sitnu lovu,verovatno i za dzabe,ali nisam vakcinisan protiv hepatitisa B..C,D,E,F...,niti sam prirodno imun na AIDS.Ne trebaju mi ni kondilomi,a ni picajzle.Ni ostale bolestine. Ah,da-nabacio sam i 4 kg viska. Za tezu drogu takodje nemam para,a i nisam toliko autodestruktivan.Da postanem alkos-ne ide,nije originalno. I drustvo mi se osulo.Neki su na vreme odmaglili odavde,neki su u zatvoru ili su totalno prolupali,par njih je i poginulo,a neki su se jednostavno uklopili u pisljivi sistem-vojska,ma kakav posao,ma koja cura,nekakva plata i nikakav zivot.Fuck." Tu sam ga cekao. "Nikada nisam bio megaloman,ni neki preterani materijalista.Necu da vladam svetom,niti gomilu para.Samo hocu svoj stari zivot natrag.Mozda ispravim neke stvari." Ha,ha,ha... "Pa dobro.Evo ti moja zelja.Bas da vidim sta ce se dogoditi..Faust na SMS nacin.Moderno,nema sta.Ma da,kako da ne..apsurd do bola.Hahhaha..." "TXT Zelim da ponovo imam...16 godina." "Vasa poruka je uspesno pos....... Magla..nesvestica..bezdan..buncanje...san u snu.. Moljac je postao Otporan na naftalin A keks je bajat... Macak u cizmama Je kriv za sve! Ukucaj tekst poruke I posalji SMS na 666... "Mhh..gde sam to ja? U svom krevetu..odakle ovde ova stara posteljina,zar je nismo bacili? I zasto sat zvoni tako rano...oh,ne..skola......zar je ono moja bivsa? Onaj devojcurak? Uh,lice joj je osuto bubuljicama...ni ja nisam nesto bolji..imam tri dlake u bradi,mogu da je obrisem gumicom...nemam blage veze sa matematikom,sve sam zaboravio,nisam resavao nikakav zadatak vec dobrih 6 godina...kakva bre treca deklinacija? Gospode,svi glasaju za jebenog Slobodana Milosevica..i moj deda takodje...izlazak samo do 00:30 ?!! Kako se bese igra ovaj fliper...obrukacu se pred drustvom...svi su oko mene tako plitki i povrsni...niko nije procitao ni jednu knjigu..ti meni keca?! Ionako ces 2004-e pucati sebi u vu-gla zbog one sudske presude.Gubitnice.Da,dobro si me cuo.Nisam lud...ma teraj se,matori! Jebala te brate ta vutra i te cigare,juce si mi kukao zbog pritiska,srcke i glavobolja.Pricam ti kao ortaku,a ti kako hoces. Ma ostavite me na miru,zar ne vidite da ova zemlja srlja u govna.Bombardovace nas,bre...BOMBARDOVATI....AAAAAAAAAAAA!!!!" Dijagnoza psihijatrijskog veca: Sizofrenija,mesijanske ideje,agresivnost,paranoja,izrazena poboznost i verovanje u Djavola,Boga,raj,pakao...Pacijent tvrdi da zna sta ce se dogadjati u bliskoj buducnosti,ali tvrdi da je ne predvidja putem vizija,gatanja,itd... On zapravo tvrdi da dolazi iz buducnosti jer mu je tu zelju ispunio Djavo u zamenu za dusu pacijenta.Ugovor su sklopili putem mobilne telefonije-koja jos nije razvijena u nasoj zemlji. Jako bogata masta i preciznost u detaljima opisivanja navodnih buducih dogadjanja.Natprosecno visok IQ za taj uzrast. Strucna preporuka: Lecenje u ustanovi zatvorenog tipa,gledanje SF filmova sa tematikom putovanja kroz vreme poput "Terminatora" se strogo zabranjuje,kao i rasprave o politici i religiji,jer doticni pacijent tada ispoljava agresivnost. Standardni medikamenti,pojacati doze u slucaju ispoljavanja agresije. Moja licna preporuka: Ako ikada u sumi,ili gde vec,nabasate na crveni mobilni telefon,ne ukljucujte ga.Ne dolazite u iskusenje.Bolje ga poklonite...svome neprijatelju.Od srca.Jos bolje-prodajte mu ga,jeftino.Mislice da vas je presao.Mislice.... A znate li onu o usamljenom internet-manijaku koji je u "Politikinom Zabavniku" video zanimljiv i sladak "oglas" neke klinke i odlucio da joj ispira mozak svojim i tudjim pricama i pesmama? "Za sve od 7 do 107!" Hahahahaha...prilicno sirok pojam... Prethodno je nekog klinca naterao da se ubije uporno mu ponavljajuci da je nesposobni tupan jer nije mogao da predje odredjenu video-igricu bez koriscenja sifre. Mali je skocio sa petog sprata.Lik mu je nabio jebeno tezak kompleks.Pretezak za labilnog 13-ogodisnjaka. Staa?! Tvrdite da sam narkoman i lazovcina? Sarlatan? Mentol? Dobro...lepo,lepo bogami...a sta vi hocete da cujete? Nesto od surove i brutalne realnosti sa asfalta? Da vam pricam o svojim "prijateljima" i "poznanicima" ? O svom komsiluku? Ok,sami ste to trazili...pa..vezite se..poniremo... XXX Zapravo,ova prica,ili prica slicna njoj je trebalo da bude ispricana odavno-ali sam u dzepu imao vise para,u glavi manje mozga,a u srcu....hronicni nedostatak jeda. Elem,dok u trenucima neoprostive dokolice budete citali naredne redove,nemojte ocekivati nista spektakularno ili dubokoumno.Samo obicnu malogradjanstinu zacinjenu realnom soc-trash-stripskom jezom koja cuci tu,iza coska. Izvlacenje eventualne pouke je-krajnje neobavezno.Kao i prepoznavanje. Svako od nas je bar jednom mastao o onoj plasticnoj idili-deca,partner,kucni ljubimac,namestaj,kuca,auto,komsiluk,rodbina,prijatelji i posao-sve kao iz reklama i zenskih casopisa. Sve je skupo,ukusno namesteno,svi su prelepi,glanc obrijani,bez peruti i sa kezom od porcelana.Koriste cudotvornu kozmetiku,fensi kucne aparate i zdravo se hrane.Nemaju stvarnih problema.Imaju love.Uvek su politicki korektni. Zaboravite na to.Isuvise nedostizno.Pitanje je koliko je i to uopste normalno.Treba teziti ka zlatnoj sredini,sto ne znaci da ne treba da perete zube,imate lepu decu i neki dinar viska. Problem je u tome sto sa nasim krajem nesto debelo nije bilo u redu.Ili smo barem mi tako mislili. XXX Volim da knjavam pored otvorene terase,ali ujutru nemam obicaj da posle budjenja izadjem na vazduh.Svejedno,posto su nam "strucni" radnici JKP-a tog jutra na zgradu srucili kanadsku topolu od 40m,sasekavsi je u korenu ("sajla nam je pukla,stara je 100 godina i zardjala je,hvala Bogu da niko nije poginuo")-morao sam da vidim to cudo kada su me tako zvucno rasanili. Zgrada se zatresla kao da je na nju pala bomba,ali koga za to boli kurac,trajalo je trenutak a onda nastavis da jos malo dremas. Krceci kubne metre lisca i grana macetom,nisam posebno obracao paznju na svoju ostecenu terasu,polomljen prozor,komsijin prozor tj. rupu u zidu koju kao da je napravilo topovsko djule,uznemirene ljude koji se krste,placu,psuju i histericno smeju...ne.. Paznju mi je privukao prozor naspram moje terase.Sale je gledao sve,sa izrazom lica nekog prekaljenog generala koji posle trijumfa ocekuje novi zadatak. Da,u zgradi preko puta moje zivi Sale Specko. Ima vec trideset i kusur,ali deluje dosta mladje.Mentalno je na nivou deteta od 7-8 godina i pati od sumanutih ideja. Jos od `90-e tripuje da mu je ispod prozora,vise sa spoljne strane,zazidan skejt (?!) i uporno se trudi da ga iskopa.Nagne se kroz prozor i kopa.Kao orudje obicno koristi drvce od sladoleda ili hemijsku olovku.Ima dve rupcage ispod prozora,razrovao je malter,a naceo je i ciglu. Ne znam sta bi taj skejt simbolizovao,nisam ni Frojd,ni Jung,a ni Hanibal Lektor.Verovatno neku duhovnu vrednost,neku uspomenu iz detinjstva...a mozda je samo lud. Rekao sam sebi da cu mu od prve plate kupiti jedan.S druge strane,ako ikada u buducnosti,2051. recimo,budem prolazio pored njegove zgrade koja se rusi i vidim da iz cigli,suta i lima viri stari,prasnjavi,crvotocni skejt-verovatno cu se ubiti. XXX Doduse,Sale je vec pokusao da me ubije,2-3 puta,ali sam ga eskivirao.Ne zameram mu.Vijanje sa Saletom Speckom po gradu je odlicno za kondiciju,a u sustini je i zabavno...iako ishod moze da bude letalan. Bio sam na nekih 30m od njegove zgrade kada me je opazio.Daleko od toga da sam spor i slabasan,ali Sale je brz kao munja i neverovatno jak,bez obzira na to sto je dobar deo zivota proveo u jednoj sobi ne radeci nista.Valjda mu je dovoljno to sto je opicen. Dozivao me je svojim karakteristicnim glasom i trcao ka meni,povecavajuci brzinu.Ni Forest Gamp ga ne bi sustigao.Spominjao je pracku "peckalicu"-znate onu od deblje zice,sa municijom od zicica,pecka pri pogotku,a moze i da istera oko.Bile su u modi kada smo bili mladji i uspeli smo da i njemu doturimo jednu zajedno sa sakom "metaka" jer nam je trazio. Dobro,nije se radilo bas o poklonu ucinjenom cisto altruizma radi,hteli smo da vidimo sta i koga ce sve da gadja po gradu,priznajem,ali...ma razumete. Pracka je ubrzo bila konfiskovana od strane njegove keve,jer je njome terorisao nju i caleta po kuci,a mi smo dobili prekor.Jadna zena nije shvatila da smo joj zapravo ucinili uslugu davanjem pracke Saletu,jer bolje i "peckalica" nego kacenje pekinezera na metu za pikado. Sale se bas nameracio na mene,a ja sam se dao u pakleni beg zaobilazeci ljude koji su cekali bus.Napravio sam krug obisavsi celu stampariju,vratio se na pocetnu tacku i spokojno presao ulicu,nastavivsi ka centru.Klasican kruzni manevar. Onda sam ga ugledao.Gutao je pogledom nozeve u izlogu radnje sa lovackom opremom dok mu je pena isla na usta. Nanjusio me je i druga runda je komotno mogla da pocne.Sta sam drugo i mogao da ocekujem,round one je bila suvise laka da bi bila i poslednja. Bezanija kroz ulicicu pored penzionerskog...posta..trg. ..jaka kosava... Na mostu susretoh hemicarku kod koje sam imao neke sanse.Ili mi se tako cinilo.Nesto mi je dobacila sa osmehom,ali je nisam cuo od vetra.Ponovila je recenicu ali nisam mogao da joj citam sa usana,a Sale se opasno priblizio. Okrenuo sam se i poceo da sprintam,a iza mene je odjekivao metalni odzvuk dobovanja njegovih stopa po celicnom mostu.Hemicarka je ostala u cudu.Ma bice jos prilika za mene i nju. XXX Sledece nedelje ponovo sam se nasao na nisanu Saleta Specka. Kada bi me uhvatio valjda bi me zadavio golim rukama,sta li? Nisam imao nameru da to i otkrijem. Subota,pijacan dan,isplacuje se penzija,a jos je i nastavna.Gomila ljudi,srednjoskolki,klinaca,penzosa.Rulja parfema i cegera. Merkao sam tri napirlitane seljancice sa rancicima koje su mi isle u susret.Ona u sredini je imala bezobraznu facu,dubok dekolte i opasne sise.Nije imala vise od 16.Par bubuljica na njenim prsima me je nekako dodatno napalilo.Razmisljao sam kako bih ga slatko smestio medju te sisurde.Garantujem da bi svaki strejt muskarac u odredjenoj situaciji pojeo nekoga za te i takve grudi. Sve tri su me odmerile onako kurvanjski,a onda u trenutku razrogacise oci gledajuci u NESTO sto je ocigledno bilo IZA mene. U magnovenju okrenuh glavu i zustro koraknuh napred.Sale Specko na 10m od mene i priblizava se.Trcecim korakom.Bez dranja i dozivanja.Ukapirao je.Postao je takticar.Jebi ga. Posle krace,uobicajene bezanije uvideo sam da nemam sansi i udjoh u burekdzinicu racunajuci da nece unutra. Nisam se prevario.Zalepio se za staklo i gledao me 10-ak minuta,a onda je nekom nagluvom penzioneru poceo da objasnjava nesto o Bobanu,svom imaginarnom drugu,koji je kovac svetskih zavera zajedno sa Betmenom i Terminatorom. Izgubio sam se u gomili.Biti pijacni ceger sa persunom ili oblacak jeftinog parfema ponekad i nije tako lose. XXX Sve se odigralo u sekundi.Sale se drao i naleteo na mene sa nozicem od grickalice pokusavajuci da me nabode. Istog momenta sam refleksno pokazao neverovatnu inventivnost izmislivsi novu aikido-polugu,i koristeci zakone fizike sklonih nozic dalje od svojih ociju,grla i testisa. U besu sam ga opalio pesnicom po ramenu,prilicno jako,a onda dobih silovit udarac u svoje sopstveno rame od koga se glatko okrenuh za 180 stepeni. Neka baba nam je nesto mlela na ulici,ja sam se odvukao kuci drzeci se za rame i brojeci zvezde,a Sale je trazio grickalicu po kanalu... Bio je to za mene sasvim obican dan. Reci cu vam jos i ovo: -Sale JESTE trcao za policijskim kolima i lajao.Umalo i da ih sustigne; -Sale JESTE napao devojku sa krznom na kragni,kidajuci joj jaknu i ranac uz povike "STANI LISICOO!" "STANIII LIISIIICOOO!" -Sale JESTE bacao sa terase kamencine koje stoje na poklopcima kaca za kiseli kupus; -Sale JESTE vezivao carsave ne bi li pomocu njih pobegao kroz prozor svog stana na zadnjem spratu,cak ih je povremeno i spustao da proveri duzinu,ali svoju nameru NIJE sproveo u delo jer je neko pozvao njegove roditelje koji su tada bili na groblju; -JESTE,lomio je prekidace po zgradi,a onda je potpuno hladnokrvno oklevetao neduznog Terminatora za isto; -Sale voli "Alana Forda"; -NIKO vam ne garantuje da vam dete nece biti kao Sale Specko; Ova pesma nema pocetak A ove reci su cist paradoks Virtuelno mastilo ima miris cilibara Njena utroba je belja ! Magicna soda je odavno popijena... Malopredjasnja morbidnost Je privremeni hir... Klinac iz kraja je na izbornoj listi predsednickih kandidata Dopisao Miki Mausa A ja sam mentalno retardiran... XXX Vecina ljudi u Bezimenom Gradu ima neko bolesno zanimanje ili zanimaciju.Najvise je dilera droge i svestenika. Jedni trguju narkoticima,a drugi ispovestima.Ponekad se trampe. Ljudi mi se ispovedaju stalno.U pocetku mi je to bilo zanimljivo,znam da ljudi u sustini zele samo da ih neko saslusa,ali kasnije je postalo kletva.Cast izuzecima. A pricali su mi sve i svasta.Desi se da mi pridje neko nepoznat nasred ulice i pocne da mi sapuce na uvo. Ili mi pricaju o svojim gresima,prividjenjima,nadanjima,kosmarima-iako su svesni toga da mogu da im jednim jebenim potezom slomim vrat. Ponekad mi i nude svoje usluge,prijateljstvo,novac,placaju mi pice..."brate,ako ti nesto treba"... Treba mi spokoj.Ali to je skupa roba. Poveravaju mi se na groblju,klupi iza zgrade,po mracnim budzacima,krovovima zgrada,u podrumu,kaficu,sumi,parku,redu za hleb,paralelnoj dimenziji. Petnaestogodisnja devica talasaste braon kose i volsebnih plavo-zelenih ociju koje menjaju boju,prava morska sirena,mi je pricala o svojim seksualnim traumama: "Znas,muskarci su tako dobre igracke,nikada ne dosade.." "..moj glavni problem je to sto sam sa barbika presla na muskarce.U petoj sam se `vatala i izvodila striptiz u vrticu.U sestoj sam terala mladjeg brata od tetke da me lize po telu,`igrala` sam se sa drugaricama...onda sam presla na psihu. Prilicno sam neiskusna,imala sam samo dva decka.Prvi sa kojim sam bila pre 18 meseci sada zbog toga ide na psiho-terapije..." "...roditelji su me stalno tukli zbog svega sto je iole vezano za seks.Kada su saznali za ono u vrticu i za brata dobila sam dobre batine.Sve u vezi seksa je bilo zabranjeno." "Imala sam 6 godina kada su me ispred zgrade presrela dvojica Cigana i rekli mi da ce da me siluju.Mislim da je jedan izvadio kitu i ja sam pobegla kuci,zakljucala se u WC i plakala kao kisa,i nikome nisam rekla sta se desilo,tek sam kasnije ispricala roditeljima. Svesna sam toga da su ta dvojica bili debili,i da moji roditelji nisu znali nista posebno o ljudskoj psihi i eventualnim traumama i posledicama,ali i sada imam neke komplekse,barikadu,izvesnu mentalnu barijeru prema muskarcima i seksu.Htela sam da idem kod psihijatra,ali.." "..mozda postoji jos nesto sto sam potisnula.." "..znas,pomislila sam da je strah od ljudi,ali za zene me nije briga.Jedino kada muskarci krenu da mi se priblizavaju pocnem da izbegavam.To sam prevazilazila sa bivsim lagano,i polako sam se opustila.Ali ne do kraja.Volela sam ga." "...sa tim sto ne dam seks morao je da se pomiri.Nije mogao da shvati da je samo stimulans bitan.Ne postoji NE.Zvuci ludo,zar ne?" Sedeli smo u parku,u nekoj nadrealnoj atmosferi,i ispijali vino od kupina iz plavkastih casa koje su licile na Sveti gral: -Prijas mi. -Hvala.Prijas i ti meni.Sta smo zapravo ti i ja? -Ne znam.To je tesko pitanje.Sta sam za tebe ja? -Zabranjeno voce,"Lolita",pohota,nedozrela bobica.A sta sam ja za tebe? -Blaga opijenost,pozuda,opsena.. -Sta od mene u stvari ocekujes? -Ne znam jos.Na kraju krajeva,zar je i bitno? -U sustini i nije.Ovde sam da popricam,saslusam,da nekoga necemu naucim,da nesto od nekoga i sam naucim,da se ogrebem za snosaj? -Hehe,studiras prava i zavodis maloletnicu? -Pitanje je ko koga zapravo zavodi. -Cudno je sto znam da ne mogu dopreti mnogo u tebe,da si zreliji puno,prosao si kroz moju sadasnjost odavno,a ipak smo tu,oboje. Da si naisao godinu dana ranije zaljubila bih se zestoko,sanjala te stalno... -U nekom drugom univerzumu odveo bih te u planinsku kolibu,kuvao ti kakao i gledao te kako mi se setkas unaokolo bosonoga,sanjiva,u gacicama i mom dzemperu koji ti je par brojeva veci. -Osecas me.Ti si zavodnik moje duse.Koje ti je boje dusa? -Tirkizno plava.A tvoja ljubav? -Tamno crvena.A tvoja? -Grimizna.Ponekad trule visnje.A tvoja dusa? -Spektar vatrenih boja. Drzala je svoju casu u levoj ruci i svetlucala okicama boje zada.Pitao sam se koliko uopste zasluzujem sve ovo. -Znas li da govoris ocima? To retko ko ume.Meni se desavalo da se krste dok prolazim,jedan lik nije mogao da govori,tip na skijanju se od drhtavice posle pogleda jedva spustio niz planinu.. -Od cega zavisi boja tvojih ociju? -Zavisi od okoline i raspolozenja.Kada sam nalozena oci su mi zelene,u blizini mora su plave,kada sam u blizini necega sivog onda su-sive... -Da li sam i ja tvoja igracka? -Znacis mi.Mnogo. -Lepo.Ali igra sa onima koji ti ne znace nista nije iskljucena? -Znas,svi me vole nasmejanu sa kravatom,osecanja su zabranjena.Mislim da ti nisi takav.Kako boli,zelim da me vide dok placem,dok dozivljavam orgazam,dok spavam.Nisu u stanju da te gledaju u oci,da vole.Maskiraju se uplaseni,zivotare.Bojim se da postajem kao oni,dugo je proslo otkad se nisam potpuno oslobodila. -Verujes li u ljubav? -Ljubav je zabluda.A ipak mi treba,ocajno. Onda mi je ocima rekla sta zeli,odlozili smo case i ja lagano kleknuh ispred nje dok mi je milovala kosu i polako sirila svoje noge. Iz krosnji borova se cuo usamljeni huk sove,a ona je zadizala svoju crnu haljinu. Te noci sam dobro odrao kolena. XXX Vec nekoliko nedelja na ulici me prate uzasni prizori. Macici iskopanih ociju,mjaucu zjapeci svojim izrovarenim ocnim dupljama,pokisli,sa krovova garaza,ograda,nastresnica,na trotoaru,u podrumu,iza ugla. Te scene me bole,iz barem dva razloga:neki bolesnik se sistematski izivljava po gradu,a i ti prizori koji krune moju ionako okrnjenu psihu pocinju da se pretacu u sporadicne nocne more. Sanjam ih kako se valjaju u polu-sasusenim barama podno moga prozora,slepi,unakazeni,ulepljenog krzna,dok njihov mjauk jezivo podseca na kmecanje odojcadi. Snovi su moja najdublja intima.Niko nema pravo da mi je ugrozava. Nocu sam na ulici bio ja,uglavnom sam.Zlih duhova je bilo,svuda unaokolo,i toga sam bio svestan.Ali jedan od njih me je ocigledno posebno iritirao. Srescemo se u mraku,pre ili kasnije,i ja cu biti pogan.Znao sam to. "Patrolirao" sam po periferiji sedmicama,krao jabuke sa jedanaestogodisnjim mangupima,delio vino na tocenje iz plasticnih flasa sa lokalnim rokerima i skitnicama. Cigancicima sam davao sicu zaradjenu tokom dana iznajmljivanjem stripova-sve u cilju dobijanja neke informacije,nekog blagog nagovestaja ko bi mogao da bude sadista koga trazim. Osecao sam da mu disem za vratom. XXX Mesec je bio pun,a magla je bila moj saveznik.Kuljala je niotkuda,kao da izbija direktno iz zemlje,i imala slatkast miris koji se mesao sa mirisom vecernjeg smoga. Pratila me je okruzujuci me,stvarajuci mi odstupnicu i neku vrstu vizuelnog stita. Hodao sam po inerciji,pustajuci noge da me vode gde im je volja,i razmisljao o jednoj prici Embrouza Birsa. Obreo sam se na mestu na kome nisam bio dosad,maltene van grada. Iz misli me je prenuo bolestan zvuk-mesavina sistanja,frktanja i bolnog mjauka,iz nekog neodredjenog pravca. To je bilo to."Maglo,follow me..." Desetak metara ulevo,senka je upravo zafrljacila mace niz padinu.Priblizavao sam joj se tiho,lagano,poetski necujno. Momak u cucecem polozaju je bio par santimetara nizi od mene,mrsav ali zilav,nosio je iznosenu prljavoplavu trenerku i bio osisan "na keca".Garant se ceo zivot vukao po popravnim domovima. Stao sam na metar od njega i video mu okrvavljene prste i neki stapic koji je drzao.To mu je bila "alatka". Nije imao cak ni noz.Bolje za mene. Osetio me je,okrenuo glavu i podigao pogled.Po prvi put sam mogao da mu vidim lice. Prizor je bio blago receno zajeban. Imao je bar 10-ak oziljaka po glavi,sigurno od zlostavljanja i tuca,"zeciju usnu",i bio je corav. Na ono drugo oko je ckiljio i bilo mu je,uzgred budi receno,pomalo vrljavo.Mozda je bio i blago dusevno ometen. Problemi sa ocima su bili verovatan razlog zasto je sirote zivotinje lisavao vida. Onim "zdravim" okom me je gledao pravo u oci,bez grize savesti,hladno,sa nekim banalno-prkosnim izrazom lica,kao da kaze-"Pa sta? Pogledaj mene! Vidi sta su MENI uradili." Znate onu scenu iz treceg dela "Mad Max"-a kada glavni junak u presudnom momentu nije mogao da dokrajci protivnika jer mu je,odvalivsi mu gvozdeno zvono sa glave,video lice i ukapirao da je lik retard? Nisam imao tu vrstu psihicke blokade. Munuh ga patikom u facu pri pokusaju da ustane.Direkt. Za trenutak sam se ogledao u njegovoj krvi koja je liptala obasjana mesecinom.A onda nas je opkolila magla... "Send the maniac to catch the maniac."* Sutirao sam ga i gazio uglavnom desnom,ne vodeci racuna gde udaram.Posle 5 minuta sam se razjario,a posle 10 umalo izgubio osecaj za prostor i vreme. Nije se nesto posebno branio,niti zapomagao.Naprotiv,nije ni glasa pustio....to mu ne bi ni pomoglo,jer sam skontao da u precniku od 2km oko nas nema ni zive duse.Bar ne ljudske,jer nisam bio siguran da li da u humane uracunam njegovu,pa ni svoju dusu. Ali,sta je-tu je.Neko se izivljavao nad njim,on je kasapio bespomocne macice,a ja sam ojadjivao njega. Krug nasilja se zatvarao. Bio je materijalizacija mojih kosmara,i trudio sam se da ih odagnam.Dezintegrisem.Zemlja i trava su pile krv. Preznojio sam se i stao sa gazenjem,jer ukapirah da cu zaraditi zescu upalu misica i samim tim necu biti u stanju da sutra igram fudbal. Ono sto je ostalo od sadiste je lezalo nepomicno,a ja sam se jednostavno okrenuo i posao kuci,i ne pogledavsi ga. Magla se lelujala za mnom,Mesec je bio blazirano neutralan,a tama me je gostoljubivo primila u svoje okrilje.Bilo mi je lakse. Te noci nisam lose sanjao. *Replika iz SF-akcionog ostvarenja "Demolition Man",cesto koriscena u istoimenom fliperu marke "Williams" radjenom po motivima filma. XXX Smaragdna adolescentkinja i ja smo ponovo praktikovali uzajamnu psihoanalizu... -Sta si danas radio? -Nista posebno.Citao. -STA si citao? -Novine.Baba od 60 i kusur je pomagala sinu u dilovanju gandze.Valjda je i zalivala,pazila i mazila vutru?! Posvetio sam joj pesmu. -Kome? Babi? -Aha.'Oces da cujes? -Ti si caknut. -S kim si,takav si. -Citaj. Hajde sada bako Bako moli se Bogu Moli se za sina Za sina i za drogu Jebi ga,bako,molis se Bogu Molis se Bogu i tripujes stonogu Rokni ga,bako Rokni ga u nogu Rokni ga u nogu pa se moli Bogu Obesenjak,bako,smilio se Bogu Molis se za sina Za sina i za drogu Oj bako,da l' postoji Bog Da l' postoji Bog Il' na glavi ima rog? "OCE NAS,koji si na nebesima,da se sveti ime Tvoje;da dodje Carstvo Tvoje;da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;hleb nas nasusni daj nam danas;i oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim;i ne uvedi nas u iskusenje,no izbavi nas od zloga." (Taj deo baje neki ludi pop sa mrvicama hrane u bradi) Bako,bako,goreces svakako x2 Bako,bako,goreces jakako x2 "Oooj zivootee,pookretnaa traakooo ja zaa bakuuu koopam raakuuu" (Narodnjak) Sta je,bako,molis se Bogu? Molis se Bogu i dilujes drogu? Palis sinagogu pa se molis Bogu? Rokni ga,bako... -Ne vredi ni pet para.A ti si udaren mokrom,budjavom,lepljivom,busnom,pihtijastom carapom po glavi.Posred cela. -Udarac je sigurno bio silovit,jer imam amneziju... -Ako me deflorises jezikom,da li se i to racuna? -SVE se racuna... -Rekao si da je sve u tvojim pricama maltene istina.A ono o macicima i sadisti?Mislim na kraj. -Zavisi.Da li bi volela da je istina? Da li bi me se plasila da je istina? -Ne bih te se plasila da je istina. -Istina je negde izmedju.Ostao je ziv. -Sledeci put napisi nesto lepo...za mene.. -Mozda vec i jesam... -Kazi mi sinonim za ljubav? -Hm.Prozimanje? Utapanje? Bezgranicnost? Samopozrtvovanje? Ne postoji sinonim za ljubav...a koji je tvoj sinonim? -Nema ga.Mozda opijenost,uzivanje,ispunjenost,toplina... Sve su one bile TU...NEGDE.Bajne klinke,vizljaste ili oble,dugih kosa i prstiju,sa prijatnim licima i pametno-radoznalim ocima.Citale su Hesea,Tolkina,Barkera,Koelja,Tagora,Nicea,Selindzera,Bukovskog + skolsku lektiru i volele muziku,odbojku,Sunce,more,zivotinje,cvece,sumu,igranje, pevanje,maskenbale,poljupce,zivot...uglavnom su bile andjeli,uz poneku vesticicu. Njihovi vrsnjaci su mahom duvali,pijancili,kvarili oci igrajuci "Warcraft","Counter-Strike","Doom 3" i "GTA",gledali bolesne klipove,ubadali se psovkama & nozevima po stadionima i skolskim dvoristima i drkali uz kablovsku.Sranje. Jebi ga.Doci ce jednom i njima iz dupeta u glavu.Valjda. Nije bilo moje da mislim o tome. XXX Sportske kladionice su posebna prica.Mesta puna duvanskog dima i nadanja. Ponekad zalazim i u njih-ako je utakmica jako vazna "za naciju",ako ima indicija da ce biti zanimljiva,ako mi je ekstremno dosadno....ili ako mi na ulici postane neizdrzivo hladno,pa udjem da se ogrejem. Posmatram i slusam ljude lica oronulih od neispunjenih zelja,praznih dzepova i procerdanog,nekreativnog,besperspektivnog zivota. Svaka kladionica ima svoju "maskotu",ili vise njih,koja razgovara sa flasom,televizorom,sama sa sobom.Ta persona obicno zna SVE,i pravo je cudo kako do sada nije postala milioner.Ili kako je vec nisu odvele cike u belom. Licno se kladim retko-par puta godisnje,zajedno sa jos nekim ortakom,po njegovom nagovoru.Uglavnom gubimo. Svejedno,desilo se da sam dobio jezivu kintu,bar za moj life-standard,tipujuci sve suprotno od prognoza poznatog fudbalera koje procitah u dnevnoj stampi. Tiket sam uplatio novcem koji sam nasao na ulici,pored coska na kome pijanci cesto vrse nuzdu. Odlucio sam da deo para ulozim u nesto,nesto sto mi moze posluziti pri deljenju pravde i (samo)odbrani od drugih i sebe samog.... XXX Svaki od Bezimenih Gradova u Drzavi Bola ima svoje specificno mesto-a to je pijaca,tj. buvljak. Ljudi na buvljaku trguju mesistem sumnjivog porekla,jeftinom garderobom,polovnim alatom,uspomenama,lekovima,kozmetikom,piratskim diskovima,kucama,macama,golubovima,zecevima,ljudima,kradenim telefonima,djubretom....i ORUZJEM... Subotom izjutra,par puta u mesecu,bih sa sobom vukao kompanjona,osobenjaka meni koliko slicnog-toliko i razlicitog,da mi pravi drustvo pri kupovini stripova.Moje hodocasce. Lik sa stripovima i raznim casopisima je imao svoju "tezgu" na kraju poveceg buvljaka,tako da nas je cekalo pesacenje i probijanje kroz masu. Prekracivali smo vreme takmicenjem ko ce pronaci sto beskorisniju i bizarniju stvar koja je izlozena na prodaju. Vecina stvari je bila bukvalno izvucena iz kontejnera,starih podruma,sa tavana: Mala gipsana bista pokojnog Marsala okrnjenog nosa i uha,tastatura stara 20 godina,federi,gumeni Dusko Dugousko amputiranih nogu,pokvarena muzicka kutija,groteskni plasticni Deda-Mraz,sabrana dela Marksa & Engelsa,blatnjave audio-kasete,polovni VEP-aparat... Koliko smesno,toliko i zalosno.Crni humor.Prisecanje na to me pece. Jedan od prodavaca je bio prilicno upecatljiv.Drzeci starac od 70-ak godina,uvek sveze obrijan,vodnjikavo-plavih ociju,imao je nesto sede kose,fino izborano lice,teget prsluk i ponekad stari,penzionerski kacket. Izgledao je 10-ak godina mladje.Njegova ponuda je bila stvarno...ehmm...celicna?! Prodavao je hladno oruzje-"skakavce","leptire","boksere",razne vrste nozeva,nozica za bacanje,surikena,seciva.Nasred pijace. Nesto od toga je sigurno bilo pravljeno i rucno,solidno vesto. Snabdevao je "opremom" 3/4 teenage-bandi u gradu,ponekog manijaka ili radoznalca-avanturistu.Imao je dobar promet. Bio je dozivotni komunista,potencijalni glasac SPS-a ili SRS-a,a u dusi mozda i nacista,i mrzeo je sadasnju vlast. Zapravo je sirio neku vrstu anarhije javnom prodajom tih stvarcica i toga je,bar po meni,bio duboko svestan.Radio je to smisljeno. To mu je ujedno bio i hobi i samo dodatna zarada jer je svoju (ne)posteno stecenu penziju imao. Mozda ju je cak stekao radeci kao plavac i imao veze i stara poznanstva,jer ga policija nikada nije dirala. Gde su bili ti panduri,gde je pobogu bila ta trzisna inspekcija ??! Pazario sam ranije od njega suriken i small throwing-knife.Bagatela. Izgustirao sam ih i poklonio ortacima za rodjendan,jer nisam bio pri kinti,a gvozdjurije su bile kao nove + sa futrolama. Poznavao sam starog iz vidjenja i znao sam da je od pokojnog rodjenog brata,oruzara,nasledio dosta...pa,interesantnih ubojitih predmeta. Te sive subote sam na buvljak posao sam.Sporazum smo postigli brzo i diskretno.Znao je sta hocu. -Imam nesto za tebe.Mauser C-96,star oko 80 godina.Nije zapek'o.Skoro savrseno ocuvan.Kolekcionarski primerak.Vredi mnogo. Za tebe-samo 350 e,zajedno sa 10 metaka.Za svaki sledeci metak po euro.Dobro,poklonicu ti 10-ak metaka,da ga isprobas.Dodji u Tvrdjavu u sumrak.Kod onih drvenih stepenica. Zvuci i vise nego jeftino....zar ne? -A municija? Mislim,pistolj je pravljen pre Drugog svetskog rata ?! -E,vidis-tu je caka! Kada je konstruisao svoj cuveni TT,sovjetski konstruktor Tokarev je,kao municiju za njega "prekopirao" metak 7,63 Mauser,i "prekrstio" ga u 7,62 TT. Mi proizvodimo taj kalibar.Imam je na pretek. Ova dva metka se toliko neznatno razlikuju,da su potpuno zamenjivi i bez ikakvih smetnji mogu da se ispaljuju i iz TT-a,i iz Mausera C-96...... Dok mi je drzao predavanje zacakljenih ociju,blistao je od srece.Matori je stvarno izgledao cvrsto i vitalno.Da ga sada posaljes u neki rat,snasao bi se bolje od vecine mojih vrsnjaka.Bolesno. -Ok.Da rezimiramo.Za 350 eura dobijam pistolj i 20 metaka? -Da.Ali ovo,naravno,ostaje medju nama. -Naravno.Donesi jos....50 metaka.Znaci.....400 e ukupno? -Da.Stepenice u zadnjem delu Tvrdjave.U 19:30.Eh,nekada sam tada gledao vesti... -Bese nekada. -Siguran si da imas lovu i da ovo nije neka mucka? Jer,pazi,ja... -Siguran. -Onda u 19:30.Pokazacu ti kako se puni i ostalo.Nije tesko.Ali to nije igracka. -Nije.... -Onda,vidimo se. Klimnuo sam mu glavom i umesao se u puzecu masu.Hmm...400 "jevreja"....."Cijena-sitnica!" Dobri,stari Sir Oliver... XXX Dekica se stvarno pojavio u dogovoreno vreme,doneo mi je C-96 umotan u neku zamascenu krpu,kesu punu municije,"striper" za punjenje,cak i neki pribor za ciscenje. -Vidis....pazi da nas neko ne vidi iz daleka...zatvarac povuces u zadnji polozaj,punjac sa 10 metaka postavis u za to predvidjeni izrez,ovaj ovde,vidis,i meci prostim pritiskom palca ulaze u magacin.Kada se izvadi punjac,zatvarac automatski krece napred i ubacuje metak u cev.Pistolj je spreman za paljbu.Razumeo? -Aha.A neka kocnica? -Ovde.Na zadnjem levom delu rama,blizu spoljasnjeg udaraca.Ovo je model M.1926.Jedna od poslednjih varijanti. -Evo.Novac.Izbroj.Cetiri puta po 100.Fer? -U redu.Pa...mozda se nekada i vidimo,decko. -Mozda.U citulji. -Vi mladi samo unistavate ovu zemlju.Da je pokojni Tito ovde... -...popio bi snajper? -Slusaj,TO ubistvo je po meni bilo drustveno opravdano... -Ma da.Nasi putevi se ovde razilaze... -Vi mladi...nemate veze... Ni ja ni on nismo imali mnogo veze s mozgom,ali to je i poenta,jer onda ove price ne bi ni bilo. Zasto sam odlucio da nabavim pistolj? Jednostavno,ulica je bila pustija-a ipak opasnija no ikad.Ljudi su se mrzeli.Homo homini lupus est * u svom ogoljenom znacenju. Sa druge strane,gledanje Skorsezeovog "Taksiste",filmova o Pobesnelom Maksu i Prljavom Hariju moze biti opasno ako imas 11 godina i latentan si psihopata. *Covek je coveku vuk; (Tomas Hobs-"Levijatan") XXX U sobu mi je usla keva,koja se prethodno vece nakljukala tabletama protiv reume,za opustanje misica,snizenje krvnog pritiska,i ko zna za sta jos... "Sanjala sam da putujem kroz vreme,i da sam andjeo.Sa mnom je i neki muski andjeo,pandan meni.Nalazimo se u nekoj arapskoj zemlji,otprilike 3 000 godina pre nove ere. Ulazimo u trpezariju gde ljudi,ne Arapi vec Evropljani,moderno obuceni,medju njima ima i nekih meni poznatih lica,jedu za nekim velikim,starinskim stolom. Ucinilo mi se da jedu svinjetinu..." -Dajte i meni malo? -Nemoj,uhvatice te tiha jeza... " Usetala sam u susednu prostoriju.U velikom,drvenom sanduku su lezali peceni ljudi,zgrceni,mrtvi,krupni i res.Horor.Bila sam zabezeknuta. Okrenula sam se i naisla na jos jedan gotovo identican sanduk.Neki od ljudi u njemu su jos uvek bili zivi. Peceni,ali zivi,goli,unezvereno su kolutali ocima i pravili uplasene grimase. Bili su tu po nekoj kazni.Hrskavi. Ja i andjeo muskarac istrcasmo napolje,panicno,i ugledasmo neku kancelariju. Lepo je pisalo 'office'.Krocili smo unutra.." -Dobar dan.Koja je ovo godina,molicu? -Hahaha... -Ja sam andjeo. -Ahahahahaha... " Odlepila sam se nekih 30cm od tla i leprsala lebdeci,da bi im dokazala da sam stvarno andjeo." -Eto,vidite... -AHAHAHAHAHAHHAHAHA......1981. -A,ok.Hvala. -Andjeo muzjak ti ode s nekom curom.Osvrni se i pogledaj. " Izasla sam vani i nabasala na zgodnog tipa.Otisli smo njegovoj kuci.Kreveti su bili lepi,cisti,ususkani i namesteni u 'G'. Samo smo caskali,nisam bila sigurna da li bi se nesto i dogodilo.Onda je u sobu banula njegova KEVA!" -Gde joj je kaput? " Gledala sam je zbunjeno.." -Gde ti je kaput? -Majko,ona je ANDJEO.Ona NEMA kaput. -Jeste,ja sam andjeo.. -Ides ti sada u miliciju. " Tu sam se negde i probudila..." Ustao sam iz kreveta pre vremena i detaljno proucio recepte svih tih pilula. XXX Sedela je na istoj onoj klupi,u parku.Na sebi je imala stare farmerke,crne iscepane "starke" i crne carape,tanku teget majicu sa dugim rukavima,staru veliku bordo kosulju i nije nosila brus.Verovatno su joj i gacice bile crne. Oko vrata je imala bronzani medaljon sa ugraviranom ruzom.Bila je blago prehladjena i meni je izgledala lepse no ikad... -Gde ti uopste izlazis? -Ja ne izlazim u klasicnom smislu te reci.Osim ponekog koncerta,u sumi sam ili sa Milicom visim po naselju.Usamljena sam kao i ti.Jedina osoba koja me istinski,do srzi,koliko je to moguce poznaje-je Milica.Ona je ujedno i jedina osoba koju vidjam dobrovoljno.A ti nocu pises,citas,veres se po krovovima,delis pravdu ili prisustvujes nekim bizarnim,onostranim desavanjima... -Lepa si. -I ti si lep.Ali i dalje ne mogu da poverujem da sam te naslikala,pre nego sto smo se upoznali. -U sumi si? E,jednom cemo otici u TVOJU sumu i filozofirati uz cokoladu i tranzistor do zore? Vazi? -Hahaha...vazi..ahahah... -Sanjao sam te.Kao,ja sam u nekoj crnoj suskavoj jakni,u novom autobusu.Sedim do prozora,levo krilo busa,pri dnu.Autobus stoji na stanici,pored nekih lepih belih kuca sa zelenim dvoristima. Popodne je pomalo tmurno,i po kristalno cistom oknu prskaju kisne kapi.Ja imam neki SF-fensi mobilni telefon na rasklapanje,metalik-sive boje. Ti me zoves,i kazes mi da uporno premotavas VHS kasetu sa svojim omiljenim filmom na pocetak,zbog muzike. Ja vidim pocetak filma na ekranu.Na urednom travnjaku,uz neku uvrnutu muziku,automobil uporno udara neku plavokosu medicinsku sestru,iz razlicitih uglova,ali sve je to komedija,kao u crtanom filmu,sala,ona se uvek dize neozledjena i nasmejana...ja se cudim... -Moji snovi imaju dosta simbola,i uvek se sastoje iz trecina.Ovaj mi se desio pocetkom septembra: Prva trecina: ja trazim neko svoje belo mace,a neka starica je tu okolo i podjebava me.Nalazim mace,ali mi ono snazno grize ruku,ja ga ispustam,ono bezi,starica se smeje... Druga trecina: starica me presrece i kaze da ja i mace trebamo da idemo negde sa njom.Ulazimo u velika,crna pogrebna kola i vozimo se... Izvaljujem da smo kod nekog ringa i da trebam da se borim sa nekim.Vidim siluetu protivnice,lepsa je i visa od mene.Najavljuju protivnicu,a govore u zagonetkama-"ko ima oziljak na celu?"-a ona mi pokazuje svoj oziljak od boginja..."ko ima veliki mladez pri dnu ledja?"-i ona podize majicu i pokazuje mi mladez...provaljujem da moram da se borim sama sa sobom...tu sam se probudila. Mislim da je treca trecina stvarnost i da jos uvek traje... -Sama sa sobom...kao u "Supermenu 3"...vauuu... -A ovaj je takodje upecatljiv...ja sam sa nekim arheolozima u kuci podeljenoj na dve prostorije zidom,i svuda oko nas lete mrtve duse.Svi smo u jednoj prostoriji..Ulazim u drugu,i nailazim na neko detence.Na pamet mi pada to da ga je mama ostavila i pobegla,i ja ga uzimam u ruke..ono se preobrazava u cudovistance i krece da me gusi,ja ga krvnicki grizem za vrat...i onda se probudim... Kao mala,stalno sam sanjala da se vracam kuci,penjem se stepenistem,hodnik je mracan,trazim svoj stan,nalazim ga,i u njemu vidim okrvavljenog coveka kako lezi,i pocnem da bezim,trcim na gornje spratove,i to traje u beskraj...stepenistu nikad kraja... Sanjala sam i da lomim zube...i vise puta ,uzastopno-da sebi secem kosu pred ogledalom... Ili oni uobicajeni snovi sa letenjem,takodje kao mala..to su bili tako lepi snovi,i nedostaju mi...aaaapcihhha ! -Uhhmm...nazdravlje? Na bolest? Da vidim nosic? Slinavka i sap! -Znas,razlog moje hronicne prehlade je taj sto gotovo nikada ne nosim jaknu! Ili kada je ponesem,skinem je i drzim u ruci..debilno,a? -Uhmm...I ja je retko nosim,ponekad nocu,zbog dzepova.Ja to radim zbog pokretljivosti,pomalo zbog imidza,a ti to radis-uglavnom zbog imidza.Nadji neku tanju jaknu koja ti odgovara..vazi? -Hmm...kada smo vec i kod ovog uvrnutog sna tvoje keve ( ne izmisljas?).....kupicu kaput! Hahahaha... -Ahahahahah....

Thanks. Ukazi mi na greske, da ispravim? ....sam si,nigde nikoga nigde nikoga igde ikoga ili je neko ipak Negde ali to do tebe ne dopire bar ne sada ti si Jadnik koji hoce da otrgne svet da pomiluje sebe i sve one na Ulici,tamo preko znas da je to Sizifov posao ali u tome je draz jer ces uz malo srece preneti Ludilo na druge one Tamo,one Ovde one jos Nerodjene... sada,u datom momentu ti im unapred zagorcavas zivot i u tome ima nekog sadizma to je virus,virus,virus i niko i svako ce im naposletku biti kriv kada pocnu da citaju,da pisu,da istrazuju da traze Odgovore i nije vazno da li ces ti biti tu ili ne jer ti si tu,Negde,ma gde smeskas se u njihovom Umu zrtvujuci svoj sopstveni... ...ovo je vec poduza pesma a nisam siguran ni o cemu Vam pisem zato odoh ja jer neko je sam,nigde nikoga nigde nikoga igde ikoga......

REZERVA BITI to je ono sto ti dopusta da sutnes tu loptu bez obzira na to sto si istrosio i zadnji atom snage dotrcavsi do nje. ono dodatno napajanje koje u filmovima Terminatora uvek vadi iz govana. nadahnuce koje ti pomaze da prepravis kljucnu rec u pesmi osencis crtez,das oblik skulpturi,dopises tu magicnu notu,usnimis taj kadar i uzdignes svoj rad na neki visi nivo. ono malo neophodne energije koja ti je potrebna da posle vezbe teg vratis na mesto. psihicka samokontrola i nadmoc koju iskazujes nakon salve uvreda i vike. napor koji ulazes da bi se setio proslonedeljnog sna. pokret sake kojim potpisujes svoj testament lezeci na samrtnoj postelji. mrvica lucidnosti usled koje po prvi i poslednji put u zivotu izgovoris nesto STVARNO mudro ili smesno samo sekund pre no sto u sobu kroci smrt.

SPOZNAJA Punio sam osam ili devet i sa svojim, tada vec davno razvedenim roditeljima setao po sumi, sa igrackom u ruci, na svoj rodjendan. A onda opazismo gusenicu dzinovsku, crnu, narandzastih prugu dlakavu, nemu i fascinantnu. Stojala je tako, mocno i gordo. Majka upita "da li je ziva?" a cale krenu da to proveri zarom cigarete. Ona mu rece "NE!", a on, mrsteci se, nevoljno povuce ruku. Tada sam u njemu po prvi put osetio izvesno zlo. IGRA STAKLENIH ODRAZA Vucarao sam se staklenim ulicama Lica posrnulog andjela Teksas-jakna i pregrst zelenkastih pilula Sok ( od borovnice?! ) i igra odraza, jer perle su tada bile u gnoju. Stakleni prizori i staklasti odrazi Svi pokazivase suprotne smerove Nemo, smelo, oholo, drsko... Staklasti izlozi i stakleni zazori Ispitivacki, upitno, prekorno, cutke Prelamase se jedni u druge Reflektujuci moju jad. Bauljao sam staklenim ulicama, staklastog pogleda I svi su izgledali tako krhko Lomljivih dusa, izliveni Staklici sveta, preparirani redom U istoj pozi behu okamenjeni Zastakljeni. STAN BR. 23 Nase ulazno stepeniste to je nulti sprat tu ispod stanuju Gubavka i Bob Zombi a svrati i Ciga. i to su nase komsije junaci urbane bede nije im lako, ne ne, nije (uzas i limfa) a ni nama nije mnogo bolje. oni bar ne placaju porez na siromastvo kao mi. JAMB-RULET Mesec je bio pun a vece lepo i pomalo sveze jedno od Onih veceri. U parku, u kucici, na drvenim klupama su sedeli: Marija (16) Milan (23) Nevena (18) i Kosta (19) Sedeli su za drvenim stocicem pili liker od visnje delili keks na meru i gledali u Mesec. Marijini roditelji su se razvodili Milanov otac se nedavno ubio jer je otpusten sa posla kao tehnoloski visak Nevenini su se stalno svadjali -mahom oko nekih gluposti a Kosta zacudo nije imao maltene nikakvih problema u zivotu. Onda je Nevena iz dzepa izvadila finu, belu kockicu za bacanje a svako od prisutnih za stolom je prilozio kao ulog po 2-3 uzorka lekova raznih vrsta. "bromazepam", "diazepam", "lorazepam" "trodon", "artan" i "akineton". Koristeci samolepljive slicice iz zvaka za svaku od tabli su pricvrstili po jednu zutu, plasticnu cackalicu koja je imala funkciju strelice-pokazatelja. uzeli su jednu od tabli a Kosta ju je snazno zavrteo. tabla "akinetona" se okrenula 5-6 puta na mesecini, setajuci po stolu, stala i uperila svoj plasticni zuti spicasti prst u Mariju. onda je Marija hladnokrvno uzela kockicu zakotrljala ju je elegantnim potezom svoje lepe sake i kockica je rekla -"tri". Marija je popila tri "akinetona" sa likerom od visnje. onda je ona imala tu cast da zavrti tablu i cackalica je gledala u Milana. Milan je imao vise srece, dobio je "pet" i popio svoj zgoditak na lutriji. Kockica se kotrljala jos izvesno vreme a onda je Mesec naglo poceo da gubi svoj sjaj. ONAJ CIJE SE IME NE SPOMINJE Vidim ga. Njega. Djavola. ponekad je to prazna, ustajala konzerva sardina koja te gleda iz kante za smece ili svetlece oci koje te fiksiraju iz dubine septicke jame. pacov u podrumu koji ne bezi vec se propinje na zadnje nozice i kezi ti se. jednom mi se na momenat ucinilo da decak na ljuljasci u parku ima rogcice i kozje papke, neka kopita umesto stopala. covek crvene kose i gustih obrva cutke ide paralelno sa mnom kada se vracam iz grada i samo ga ja vidim. nepoznata devojcica pravi neke cudne kule u pesku i odjednom mi se obrati: "ciko, ovo je Pakao!" a ja onda ubrzam korak, odem kuci i slusam zubate otkucaje sata. Znam. Tu je negde. Dolazi po svoje. Ubrzo. Necastivi licno.

Suzi Guzi Volim da posecujem sumu,bilo da setam psa,opustam se,ili pak zarad nekog mutnog posla-pa i ludila. Najkraci put do sume vodi-pored groblja. Prolazeci,mozete da vidite svasta: deponiju osusenih venaca,mrtve pse,radioaktivnu burad,ugravirane crteze mobilnih telefona na romskim spomenicima,ili uplakani mladji bracni par kako se svadja,psuje i bije nad svezom humkom sina jedinca. Groblje se vremenom sirilo svojom stoicko-neumoljivom ozbiljnoscu,tako da su spomenici novijeg datuma odmah pokraj puta. To su mahom moji profesori,poznanici i drugovi.Gledam ih dok hodam,a gledaju i oni mene.Ponekad mi se cini i da im se oci pomeraju,i da me prate pogledom. Dok tako piljimo jedni u druge,mislim se: dobro je,ziv sam,hodam,ipak se ne bih menjao sa njima,mada im je sada u neku ruku lakse.Onda me preplavi neki osecaj srece,kao posle nekog mangupluka kada povucete Svevisnjeg za bradu i prodjete nekaznjeno. Ali nekad me obuzme potmula depresija,kada udahnem taj miris voska,pepela i smrti.Onda negde iznutra osetim da i ja necu jos dugo,i da coveka pre ili kasnije stigne nesreca,noz,metak-ili istina. Istina o tome da je niko i nista,da je previse gresio,prokockao sve svoje sanse,da nikada u zivotu nije stvarno voleo ili bio voljen,da je bitanga,prezren,da za njim niko nece pustiti ni suzu ili ce ga pak posle smrti bez razloga dizati na pijedestal,da Bog i Djavo definitivno ne postoje-ili ipak postoje. Tada stvarno postaje nezgodno.Pocinjem da prilazim tim mermernim plocama i promatram ih,misleci se da li tracim svoje vreme,i da li bih uopste trebao da pisem ovo,ili bilo sta,umesto da radim nesto drugo,nesto smislenije,nesto sto jace oslobadja. Ne nalazim odgovor,bar ne do kraja.Ali,opet,racunam da ce neko iz ovoga izvuci makar mrvicu pouke,ili ce bar prekratiti,srezati jedan mukotrpan dan.A mozda se i zabavi. Setam medju grobovima,zastajkujuci,dok mi se film odmotava u glavi.Tu je Dzoza,moj nastavnik istorije,strog i promucuran lik koji je stalno lupkao masivnim zlatnim prstenom o katedru da bi nas utisao,i ponekad vadio svoje tajno oruzje,skraceni stap za bilijar.Skolom je kolala prica da je to trofej koji je zadrzao posle lova na odbegle ucenike po obliznjoj bilijar-sali,pre vise godina.I danas mislim da je to susta istina. Tu su i likovi koji su u ovim smutnim vremenima umrli od igle,tocka,metka,noza,konopca,lokomotive,piva i rakije.A tu je i Suzana Markovic (1986-2002). Suzi Guzi.... XXX Suzi se po prvi put naguzila jos u sedmom osnovne,za paklo "marlbora". Cisto simbolicno.Kasnije je to radila za dzabaka,ako joj se svidi momak,drustvo,i ako po mogucstvu ima dovoljno raspolozive vutre,tableta,alkohola i ostalih opijata. Konzumirala je sta stigne i s kim stigne,a onda je put do njene vagine bio lak.Redaljke su joj vremenom postale uza specijalnost.Valjda je dobra polovina pankera u gradu sa njom skinula mrak.Mozda je bila i nimfomanka. Nisam je nesto posebno krivio,a ni zalio.To je bio njen izbor.Jedan deo zivota je provela u Nemackoj,gde su shvatanja i moral verovatno liberalniji,tako da je njena psiha bila drugacija od psihe ovdasnjih provincijalki,kod kojih uglavnom nista nije bilo za badava. Nije bila bas ni glupa,ali kao sto jedan ortak rece,imala je govornu manu: nije umela da kaze NE. Postojao je tu jos jedan problem- Suzana je imala tumor na mozgu,koji je polako ali sigurno metastazirao,uprkos lecenju.Kada sada razmislim,sirota devojka je mozda osecala da joj se kraj neumitno priblizava,i htela je da proba sve ono sto joj "zivot pruza",da ostatak svog bitisanja prozivi razuzdano. Suzi i ja se nikada nismo kresnuli,a zivoti su nam se direktno spojili samo jednom,u jednoj ne tako prijatnoj situaciji... XXX Tog popodneva sam sedeo kod svog ortaka Atile,povremeno bacao pogled na neku utakmicu sa malo golova i previse krljanja,i ugovarao turnir u fudbalu na "sony play station" konzoli.Onda se,kao sto vec pretpostavljate,oglasilo ulazno zvono.Na vratima je bila Suzana. Naime,Atila ju je upoznao u gradu pre par veceri,objasnio joj je gde zivi,i pozvao je da ponekad navrati ako hoce,i to.I ona je bila tu. Imala je petnaest,ali je izgledala tri-cetiri godine starije.Visoka,dobrih bokova i grudi,crnih ociju i crne kose srednje duzine,lepuskastog lica,u crnim pantalonama,belim patikama i lepoj pripijenoj majici preko koje je bio neki braon zenski sako. Nosila je crnu tasnicu i prosto vonjala na seks,stvarno je zracila nekom animalnom erotikom. Izula je patike,veselo se rukovala sa mnom,skinula sako i raskomotila se,Atila je iz frizidera doneo pivo,zavalili smo se u fotelje i konverzacija je mogla da pocne. Bio je to stvarno prijatan i opusten razgovor.Neki njen ortak je imao problema sa zakonom,a ja sam,eto,studirao prava i savetovao je sta da mu kaze.Komentarisali smo i gradske traceve i ostale novotarije,cirkajuci pivo. Po njenom ponasanju sam provalio da je negde vec izduvala par dzointa,pre nego sto je dosla ovamo.Pivo ju je brzo dokrajcivalo. Atila i ja nismo imali nameru da sa njom radimo bilo sta jer nismo hteli da je iskoristimo stondiranu,a i Atilina keva i baba su bile u kuhinji.Osim toga,postojala je sasvim realna sansa da Suzana ima neku polnu bolest. Sedeli smo tako i pili,kada se ulazno zvono ponovo oglasilo.Bio je to Tasic,jedan og gradskih problema,neuravnotezen tip koji se krace vreme druzio sa Atilom.Dosao je na minut,da mu vrati neki disk,sta li. Ponekad je imao taj bolesno-sadisticki kez,i po faci mu se videlo da sa njim nesto nije u redu. Rukovao se sa nama,a onda prikovao pogled za Suzanu,zacakljenih ociju.Fiksirao ju je,prosto ju je gutao nekim pohotno-perverznim pogledom.Dobro je znao ko je ona i cuo je price o njenom promiskuitetu. Meni i Atili je pao mrak na oci,jer smo znali da ce sada biti nekog sranja. Umesto da ode,Tasic je zaseo pored Suzane i poceo da je pipa i grli,tek tako: "Pa gde si mi ti lutko,secas li se ti mene,a?" -rece Tasic. "Ne...prvi put te vidim.Ma ne diraj me,bre,covece..." -rece Suzi,omamljena od vutre i pica. "A ne znamo se,a? Pa mozemo da se upoznamo,i to vrlooo dobrooo..." -rece Tasic i poce da joj mesi sise. "Sta radis bre to,covece?!" "Ruke k sebi, 'EJ BRE !!" -razdra se Suzi,i otrze se. Atila i ja se zagledasmo,razmisljajuci sta da radimo.Tasic je upravo napastvovao pijanu i naduvanu maloletnicu u Atilinom stanu,na nase oci,dok su Atilina keva i baba spokojno gledale TV u kujni. "Idem ja sada kuci",rece Suzi i poce da ustaje onako opijena. "Gde ces bre kurvo,a? Jebes se sa POLA GRADA,a meni neces da das?" - razjari se Tasic. Atila i ja ga uhvatismo za ruke,i povukosmo natrag,moleci Boga da ne upadne Atilina keva. "Pusti curu neka ide,koj' ti je kurac?" -rekoh mu,ozbiljnim tonom. "Ma sta da je pustim,bre!" -rece Tasic,ote nam se,zalete se preko sobe i tresnu Suzanu pesnicom u glavu iz sve snage. Stropostala se na pod,lezala tako oko dvadeset sekundi,a onda poce da se trese.Pena joj je krenula na usta.Dobila je napad epilepsije. Ja sam pritrcao i drzao joj glavu,pazeci da ne proguta jezik,Atila je stajao na vratima od sobe,a Tasic je posmatrao svojih ruku delo i kezio se kao da ima facijalni grc. Srecom,epi-napad je bio kratkotrajan,prosao je brzo.U tom momentu Tasic skoci na mene,odgurnu me,i u nekoj vrsti bunila poce da svlaci Suzanu,dok sam se ja cimao sa njim.Svukao joj je pantalone,majicu i gacice za ne vise od deset sekundi. "Koj' ti je djavo,majmune jedan napaljeni,sta radis bre to?" -rece mu Atila,drzeci kvaku od vrata. "Pa sta,ona je u nesvesti,bice momci i za vas?" -rece Tasic zacudjeno,kao da se svadjamo oko ukradene kesice bombona. "To je silovanje,Tasicu." -rekoh mu,spreman za makljazu. "Keva i baba su mi u kuhinji,idiote jedan!" -rece Atila,polusapatom. Tasic poce da joj zavlaci kaziprst i srednjak u picku,ne obaziruci se na nas.Kasnije se svuda po gradu kunuo da su mu sutradan po tim prstima izasle gadne bradavice. Bacio sam se na njega,gurnuo ga preko stola,flase i pepeljara poletese,a Atila izvuce bejzbol-palicu iza kreveta.E onda na vrata zakuca Atilina baba: "Sta je to,siiinkooo,kakva je to galaamaaa?" -upita baka. "Nista,baba,pala nam je flasa." -rece Atila stojeci na vratima,dok sam ja stajao naspram Tasica sa pesnicama u gardu. "Doobrooo siiinkooo,samo nemojte ponovo da ukaljate tepih kao onooomad." -rece baka i ode,na srecu. "Sta je picke,da necete mozda da se bijemo oko drolje,a? Atila,sta ce ti ta palica?" -oglasi se Tasic. "Sta mislis?" -rece Atila sarkasticnim tonom. "JA mislim da ces ti sada morati da odes." -zakljucih ja. "Dobro,momci,dobro.Ali zapamticu vam ja ovo.Srescemo se mi jos." -rece Tasic kao u nekom vesternu i pokupi se,osujecen u svojoj nameri. "Cekacemo te." -odgovorih mu ja u istom maniru. Nakon par minuta zacuh zvuk njegovog motora,pogledah kroz prozor i videh kako se udaljava u oblaku prasine.Malo mi je laknulo.Ali Suzi je i dalje lezala na tepihu,gola i u nesvesti. Poceli smo da je oblacimo sto smo brze mogli.Onda smo skapirali da smo joj gacice navukli naopako,pa smo morali sve iznova.Posadili smo je na fotelju i sredili lom od pikavaca i flasa.Ubrzo je dosla svesti: "Sta je ovo bilo,sta mi se desilo?" -upita Suzi grogirano.Nicega se nije secala. "Previse si popila i dobila napad epilepsije,onesvestila si se.Usrali smo se od straha." -rekosmo uglas. "O Boze...o Boze....kako me samo boli glava.Kao da me je neko udario..." "Pala si i pri padu tresnula glavom o ivicu kauca." -slagasmo mi. "Ohh.Mffff...ja cu sada kuci.Dajte mi samo casu vode." -rece Suzana,potpuno smozdena. Dali smo joj vodu,pokupila je svoje prnje i otisla.Atila i ja posedasmo u fotelje,on zapali cigaru,povuce dobar dim i ispusti ga kroz nozdrve,a ja navrnuh nacetu pivsku flasu.U isti mah zazvoni telefon.Na ivici zivaca,mahinalno podignuh slusalicu jer mi je telefon bio na dohvat ruke: "Halo?" "Ljiljanaaa....Ljiljanaaa...dusooo mojaaa,oprosti miii..." -culo se sa druge strane zice.Glas je delovao vrlo ocajno i pijano.Zamisljao sam tipa od cetrdesetak godina,uflekane kosulje i brade od pet-sest dana kako zove tu Ljiljanu iz nekog bircuza. "Pogresan broj",rekoh. "Ljiljanaaa,ljubaviii..." -nastavi on,placnim glasom.Spustio sam slusalicu,ali telefon je ponovo zazvonio: "Da?" "Ljiljanaaa..." "Cuj,sefe-pogresan broj.Kapiras? Sredi se,ima i drugih devojaka na ovome svetu.Hajde zdravo." "Ljiljanaaa,saslusaaaj meee...." -zavapi on.U pozadini se cula neka ciganska muzika. "Sefe,da li ti ja zvucim kao Ljiljana?" -upitah ga besno. "Dajteee mi Ljiljanuuu...Ljiljanaaa..." -zakuka on.Spustio sam slusalicu. Atila je bio do mene i cuo je sve.Nije mu bilo smesno.Dokrajcio je cigaretu,a ja iskapih pivo. Noc se postepeno spustala i tama je nehajno uplivavala u prostoriju,uprkos podignutim roletnama.Telefon je ponovo zazvonio.Oblio nas je hladan znoj.Trebalo je ustati,iskljuciti prokletu spravu iz zida i upaliti svetlo,ali mi za to nismo imali snage,i to je porazavalo.Samo smo sedeli u tom polumraku i gledali se. Telefon je zvonio i zvonio.