Dhamma

861. Ljubav Kakva god da su bića, slaba il' jaka, bez izuzetka, duga, krupna ili srednja, mala, tanana ili velika, vidljiva i nevidljiva, ona što žive blizu ili daleko, rođena i još nerođena: neka sva bića budu srećna... Nek niko nikog ne obmanjuje, niti vređa bilo koga bilo gde, neka u ljutnji ili mržnji ne poželi drugome da pati. Buda Metta sutta, Sn I.8 <3

MLAD MESEC - nedelja, 30. mart 2014. Spokojstvo Ah kako srećni živimo bez mržnje, okruženi mrziteljima; među ljudima punim mržnje, bez mržnje boravimo. Dhammapada, 197 Sreću obično poistovećujemo sa time da dobijemo ono što želimo. Postoje li i druge vrste sreće? Svako od nas iskusio je vremena kada ne dobijemo ono što želimo ili dobijemo ono što ni u kom slučaju ne želimo. U ovim stihovima Buda ukazuje na onu vrstu sreće koja nastaje nezavisno od toga da li smo dobili to što želimo ili nismo, na sreću koja nastaje sa mudrošću. Mudrost zna da neka stanja mogu da se promene, a druga ne. Na primer, ne možemo da zaustavimo nečiji osećaj mržnje. Ali možemo uložiti napor da ne budemo uvučeni u tu mržnju. I nasuprot onome što bi neko mogao da kaže, to nije pasivnost. To je preuzimanje odgovornosti za ono što je naše i negovanje spokojstva prema onome što nije. S ljubavlju monah Munindo

860. Dela, samo dela Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit, Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit. Buda Vasala sutta, Sn I.7

PUN MESEC - subota, 15. mart 2014. Negovanje Ko oseti slast samoće i slast spokojstva, takav, lišen straha i bez zlodela, nektar Dhamme ispija. Dhammapada 205 Lekari nam savetuju da negujemo telo tako što ćemo se hraniti zdravo i vežbati redovno. Buda nam savetuje da negujemo srce i to Istinom. Ako sebi dopustimo da postanemo prezauzeti, zaboravljamo koliko nas regeneriše kad provedemo neko vreme u samoći: kada imamo vremena za sebe. Osećaj nezadovoljstva polako raste, sve dok ne poverujemo da nam nešto suštinski nedostaje. Takvo uverenje može obradovati trgovce, ali nam ne daje unutrašnju snagu. Duhovna praksa ponekad uključuje odvažnost da uzimamo manje, a da imamo poverenje u prirodno, neuprljano stanje sopstvenog srca. S ljubavlju, Bhikkhu Munindo

859. Pet minuta je dovoljno Ako je vaš život u neprekidnoj krizi ili ste se našli u sred ekonomskog i socijalnog haosa, možda ćete imati problem da pronađete dovoljno psihičke energije za duže periode meditacije, čak i ako imate dovoljno vremena. Čini se kao da se uvek nešto ispreči, naročito ako mislite da makar i za početak morate imati raščišćenih 45 minuta u svom dnevnom rasporedu. Vežbanje u stanu u kojem živite sa ostalim mnogobrojnim članovima porodice može izazvati razna neugodna osećanja, a ona će onda postati prepreka za svakodnevnu praksu. Od studenata recimo medicine se teško može očekivati da nekako nađu duže periode dana za ne-činjenje, a isto važi za mnoge druge ljude sa visoko stresnim zanimanjima i u teškim situacijama. Niti je to moguće za one koji su tek znatiželjni da vide šta je to meditacija, ali nemaju preterano čvrst razlog da pomeraju granice svoje zone komfora. Tako, za one koji tragaju za balansom u svom životu, određena fleksibilnost u pristupu ne samo da pomaže, već jeste ključna. Važno je znati da meditacija nema mnogo veze sa časovnikom. Pet minuta formalne prakse može biti podjednako duboko , čak i više, nego neki drugi put 45 minuta. Iskrenost vašeg napora daleko je važnija od otkucavanja časovnika, jer mi u suštini govorimo o prelasku iz minuta ili sati u trenutke, koji su zapravo bez dimenzije i otuda beskrajni. Dakle, ako imate motivaciju da vežbate makar i malo, to je ono što je važno. Sabranost treba zasaditi i negovati, štititi od vetrova brzog tempa života ili uznemirenog i brigama opterećenog uma, baš kao što mladi izdanak treba zaštititi od snažnih udara vetrova. Ukoliko vam uspeva da u početku negujete makar pet minuta ili čak i minut sabranosti, to je zaista čudesno. Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

858. Obmana ega Blagoslovena je samoća za onoga ko zadovoljan je, ko je upoznao Dhammu, ko uviđa. Blagoslovena je nenasilnost prema ovome svetu, obuzdanost u odnosu na živa bića. Blagoslovena je nevezanost prema ovom svetu, prevazilaženje zadovoljstava čula. Ali napuštanje obmane "ja sam" – tek to je zaista krajnje blaženstvo. Buda Udana, 2:1

MLAD MESEC - Petak, 28. februar 2014. Svet Ko je stišanog tela, stišane misli, govora stišanog, skoncentrisan, ovim svetom nezaveden, takav se “utihnulim” zove. Dhammapada, 378 Kada nas religije uče da odbacimo materijalni svet, to nam nije od velike pomoći. Buda nas je podučavao da razumumemo materijalni svet, ne da ga odbacimo. I u meri u kojoj ga razumemo, utoliko ne moramo njime da budemo opsednuti. Ako ovaj svet vidimo jasno, možemo prepoznati i njegov potencijal za uvećanje sreće živih bića, kao i rizik od uvećavanja patnje. Bez tog jasnog viđenja, zadovoljstvo koje dolazi od udovoljavanja žudnji, na primer, čini nam se kao put ka miru i zadovoljenosti. Ali nije. To udovoljavanje je tek trenutno olakšanje od iritiranosti žudnjom. Mir i zadovoljenost za kojim mi tragamo dolaze od jasnog viđenja. Sve stvari na ovome svetu, prijatne i neprijatne, menjaju se. Kad istinski ovo vidimo, tada vidimo i nepromenljivost. S ljubavlju monah Munindo

856. Uvreda Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u skloništu za veverice. Tada braman Akkosaka ("Uvredljivac") Bharadvađa doču da je jedan braman iz roda Bharadvađa otišao u beskućnike u prisustvu Blaženoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaženog i, stigavši, poče da ga vređa i psuje prostim, teškim rečima. Kada to bi izrečeno, Blaženi mu se obrati: "Kaži mi , bramane, da li ti prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici ponekad dolaze u goste?" "Da, učitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici dolaze u goste." "I još mi kaži, da li ih ponudiš glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama?" "Da, ponekad ih ponudim glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama." "I ako se oni njima ne posluže, kome onda ta hrana ostaje?" "Pa, ako se ne posluže, učitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni." "Isto tako, bramanu, to čime si vređao mene koji ne vređam, to čime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to čime si grdio mene koji ne grdim: ničim od toga neću se poslužiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi. Za svakog ko god uzvraća uvredom onome ko ga vređa, uzvraća izrugivanjem onome ko mu se izruguje, uzvraća grdnjom onome ko ga grdi, kaže se da jede zajedno, da je u društvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u društvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi." Buda Akkosa sutta, SN 7:2

855. Davanje Jednom Siha ovako upita Blaženog. "Je li moguće, gospodine, da Blaženi ukaže na vidljiv plod darežljivosti?" A Blaženi mu reče: "Da, moguće je, Siha. Darovatelj, onaj ko je izdašan, omiljen je i drag ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelj, onaj ko je izdašan, druži se sa dobrim ljudima. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, darovatelja, onog ko je izdašan, čestiti ljudi hvale nadaleko. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. Isto tako, u kakvom god da se društvu nađe, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili monasima, tu on boravi samopouzdan i bez nelagode. To je plod darežljivosti neposredno vidljiv. I konačno, darovatelj, onaj ko je izdašan, posle smrti preporađa se u nebeskom svetu. Ali to je plod darežljivosti koji je vidljiv tek kasnije." Buda Siha sutta, AN 5:34

MANDALA ZA SVETSKI MIR U BEOGRADU

854. Ispravan stav Često sam na ovom kursu meditacije naglašavao da je patnja u velikoj meri deo našeg života i vrlo je važno imati ispravan stav prema njoj. Uzmimo bol kao primer. Važno je biti svestan činjenice da bol osećaju sva živa bića. Taj bol može da se povećava ili smanjuje. I ovo se označava kao anatta, učenje o nepostojanju trajnog sopstva. Ne očekujte da se događa samo jedna stvar, da se bol smanjuje. Neka vam je um otvoren za obe mogućnosti. Budite fleksibilni i pripremljeni za obe situacije. To je ispravan stav, primenljiv i na činjenice života. Inače, kada nam dobro ide nismo pripremljeni za najgore, a zaboravljamo na nadu u bolje kada nam ide loše. Priroda ne-sopstva (anatta) jeste krajnja stvarnost. To znači da mi nemamo potpunu kontrolu nad bolom. Stvari su takve kakve jesu i ne uvek onakve kakvim ih mi zamišljamo. Upravo zbog te zablude, generalno gledano, način na koji se stvari stvari odvijaju je vrlo nezadovoljavajući za nas. Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

852. Koja je tvoja teritorija? Monasi, u Himalajima, kralju među planinama, postoje nepristupačne i strme oblasti gde ni majmuni ni ljudska bića ne mogu kročiti; postoje nepristupačne i strme oblasti gde majmuni mogu, ali ljudska bića ne mogu kročiti; postoje ravne i lepe oblasti gde i majmuni i ljudska bića mogu kročiti. Tu, duž staza kojima se kreću majmuni, lovci postavljaju zamke kako bi ulovili majmune. Oni majmuni koji nisu glupi i lakomisleni, kada vide zamke sa katranom, zaobilaze ih u širokom luku. Ali majmun koji je glupi i lakomisleni prilazi zamki i uhvati je rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću svoju ruku” uhvati je drugom rukom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke”, uhvati je nogom; tu biva ulovljen. Pa pomislivši: “Oslobodiću obe svoje ruke i nogu”, uhvati je drugom nogom; tu biva ulovljen. Pa pomisli: “Oslobodiću obe svoje ruke i noge”, gurne je njuškom; tu biva ulovljen. Tako, monasi, taj majmun ulovljen na pet mesta leži tu i vrišti. Upao je u nevolju i propast, te lovac može sa njim da radi što mu je volja. No lovac ga poštedi, veže za komad drveta i onda ponese sa sobom. Isto je tako, monasi, sa onim ko napusti svoje boravište i ode na tuđu teritoriju. Zato, monasi, ne napuštajte svoje boravište i ne idite na tuđu teritoriju. Biće lak plen Māre oni koji napuste svoje boravište i odu na tuđu teritoriju. Māra će ih lako zarobiti. A šta to nije monahovo boravište, vec je tuđa teritorija? To su pet struna čulnog zadovoljstva. Kojih pet? Oblici dostupni oku koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. Zvukovi dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Opipljivi predmeti dostupni telu koji su poželjni, lepi, primamljivi, prijatni, uzbuđujući, očaravajući. To je pet struna čulnog zadovoljstva. I to nije monahovo boravište, već je tuđa teritorija. Krećite se na svojoj teritoriji, na zemlji svojih predaka. Neće biti lak plen Māre oni koji ne napuste svoje boravište i ne odu na tuđu teritoriju. Māra ih neće lako zarobiti. A šta je to monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka? To su četiri temelja sabranosti. Koja četiri? Ovde (u ovom učenju), monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljiv, potpuno svestan i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. To je monahova sopstvena teritorija, zemlja njegovih predaka. Buda Makkata sutta, SN 47:7

851. Koga darivati? Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i ovako mu reče: "Čuo sam, učitelju Gotamo, da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, učitelju Gotamo, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Ja sigurno ne želim da pogrešno tumačim učitelja Gotamu." "Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor. Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu — čak i to bi mu bio izvor zasluge, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima. Međutim, ja tvrdim da darivanje vrlog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka. [2] Vrli čovek je napustio pet kvaliteta i poseduje drugih pet kvaliteta. Kojih to pet kvaliteta treba napustiti? Čulna želja, zlovolja, tromost i pospanost, nespokojstvo i briga, kao i sumnja: to su pet kvaliteta koje treba napustiti. A kojih pet kvaliteta on poseduje? On poseduje vrlinu, koncentraciju, mudrost, oslobođenost, kao i znanje i viziju oslobođenja onoga ko je savršen u vežbanju. Tih pet kvaliteta on poseduje. Ono što je dato onome ko je napustio prvih pet kvaliteta i ko poseduje drugih pet kvaliteta — za to ja kažem da donosi veliki plod." Buda Vaććhagota sutta, AN 3:58

849. Najizvesnija stvar U vezi sa smrću i prolaznošću, želeo bih da naglasim kako jeto vrlo važna tema o kojoj treba povremeno razmišljati. U okviru budističkemeditacije ovo promišljanje smrti igra vrlo važnu ulogu kao praksa. Na ŠriLanki, u šumskim centrima za meditaciju, kada posetite takva mesta, možete videtiskelete koje monasi koriste u meditaciji, da se podsete činjenice prolaznosti ičinjenice smrti. Smrt je najizvesnija stvar u životu i šteta je dazaboravljamo tu najizvesniju stvar, a upletemo se u mnoge druge stvari koje suneizvesne. Ali ako smo u stanju da budete sa najizvesnijom stvari na svetu,tada kada se sa njom susretnemo, u sebi ili u drugima, ona na nas ne utiče naisti način. U prirodi vidite smrt i život kako koegzistiraju. To dvojenije razdvojeno. Oni su u međusobnom odnosu, međusobnoj vezi. Tako bi trebalo ida vidite život i smrt. Ne da ih vidite razdvojene, već da uočite koliko supovezani, međusobno isprepleteni. I tada, u idealnom slučaju, nema razlike dali živite ili umirete. Tada znate način i da živite i da umrete. Godwin Samararatne 850. Strah od smrti Živimo u strahu od smrti samo kada živimo u budućnosti. Khammai Dhammasami

848. Moja patnja ili samo... patnja U budizmu, poseban naglasak stavljamo na praksu, na stvari koje radimo, više nego na stvari o kojima mislimo ili verujemo. Jedan od ključnih praksi jeste meditacija, koja u svom najosnovnijem obliku uključuje buđenje svesnosti. Ne moramo da se borimo da bismo bili svesni; to je naša osnovna priroda. Sve što treba je da napustimo ono što je prepreka. Tada smo u stanju da se do kraja posvetimo tome što se događa u sadašnjem trenutku. I tako, te teške noći, i ja sam seo ukrštenih nogu na svoje jastuče za meditaciju, sklopio oči i pokušao da budem sa emocionalnim kovitlacem u sebi. Uopšte nije bilo lako. Naše sopstvene sirove emocije -- ne samo bol, već i strah, zavist, ljutnja i sve ostalo -- jesu vrlo nezgodni stanari naše kuće. Na sve ćemo pristati samo da se sa njima ne suočimo: poricanje, potiskivanje, skretanje pažnje... Čak ćemo pokušati da ih potpuno zbrišemo jednim pićem ili nekom zabavom. Ali nijedan od ovih trikova ne može doći do korena problema. Teške emocije se mogu razrešiti jedino kroz svesnost i prihvatanje. Dakle, bila je to za mene teška borba. Um je pokušavao svaki mogući trik kako bi izbegao da pogleda u ono što je već bilo tu. Ali na kraju, otpor i izbegavanje su se stišali i bio sam u stanju da se sa interesovanjem pozabavim svojim bolom unutar prostranstva svesnosti. Tada je taj usijani kotao počeo lagano da se menja. Činilo se kao da se otvara. Nije bio strogo ličan -- moja patnja -- već bestrajno širok i dubok. Tada sam znao da nas sopstvena patnja, ako se sa njome suočimo, dovodi u kontakt sa nepreglednom patnjom ovoga sveta. Jer svako svesno biće koje je došlo na ovaj svet, bilo je ranjeno na ovaj ili onaj način. John Snelling: The End of The Affair

Naucite meditaciju u Tajlandu / Peace Revolution Fellowship in Thailand http://www.mladiinfo.eu/blog/2014/02/03/peace-revolution-fellowship-in-thailand-3/

847. Radujte se sreći Kvalitet uma koji Buda naziva mudita znači da se radujemo sopstvenom dobru. Mi se zaista retko radujemo svojoj sreći, jednostavno je zanemarimo, doživljavamo kao nešto što se podrazumeva. Još je teže radovati se sreći drugih ljudi. Kada drugi pate, može biti lako pomagati im. Ali kada su srećni, nije nam lako da zaista doživimo sreću zbog toga. No, vredno je makar pokušati, jer to može doneti još sreće nama samima. Kada vam meditacija baš ne ide najbolje i čujete kako neko kaže da mu je meditacija bila odlična, možete li tada istinski da budete srećni? Godwin Samararatne

846. Mikotrpno dug put To što smo i vi i ja morali da pređemo mukotrpno dug put možemo zahvaliti tome što nismo otkrili, nismo shvatili četiri istine. Koje četiri? To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. Buda, DN 16

MLAD MESEC - četvrtak, 30. januar 2014. Usporavanje zamajca Svako ko živi oslobođen navike prijanjanja za prošlost, sadašnjost ili budućnost, ne posedujući bilo šta, toga ja zovem velikim bićem. Dhammapada, 421 Silina prijanjanja ili našeg unutrašnjeg komentarisanja može biti zastrašujuća. Ili je to možda film u našoj glavi koji treba da istrpimo: uvek iznova preuređujemo fragmente uspomena, pravimo filmove u kojima "ja" igra zapaženu ulogu. Verovatno naša prošlost ne opravdava takvu pažnju i sigurno je da bismo zaustavili tu unutrašnju buku kada bismo mogli. Dakle, šta podstiče tu silinu? Kritikovanje, stavljanje na jednu ili drugu stranu, prihvatanja i odbacivanje. Još jednom, ova nas strofa podseća na potrebu za svesnošću čitavog tela i uma, svesnošću koja je sada i ovde, lišena bilo kakvih kvalifikacija, kritikovanja. Sa naglaskom na ovo poslednje. Ali kako to svesnost oslobađamo naviknutog stavljanja na jednu ili drugu stranu? Tako što posmatramo taj proces. Usidreni u telu, imamo tačku iz koje gledamo tu automatsku aktivnost koju doživljavamo kao kritikovanje i učimo da to ne radimo. Čak ne kritikujemo ni um koji kritikuje. Ako prestanemo da kritikujemo tu unutrašnju aktivnost, silina slabi i zamajac kritikovanja se lagano usporava, sve dok se ne zaustavi. S ljubavlju, monah Munindo

845. Pet činjenica Pet je činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom. Kojih pet? 'Podložan sam starenju, nisam umakao starenju.' To je prva činjenica o kojoj bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom. 'Podložan sam bolesti, nisam umakao bolesti'… 'Podložan sam smrti, nisam umakao smrti'… 'Promeniću se, odvojiti od svega što mi je drago i što me privlači'… 'Ja sam vlasnik svojih dela (kamma), baštinik svojih dela, rođen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju. Šta god da uradim, dobro ili loše, to će mi ostati u nasleđe' To je pet činjenica o kojima bi svako trebalo često da razmišlja, bilo da je reč o ženi ili muškarcu, laiku ili zaređenom. Buda, AN V.57

844. Sada i zauvek Neka budem u svakom trenutku, sada i zauvek, zaštitnik za one bez zaštite, vodič onima što izgubiše svoj put, brod onima što preko okeana kreću, most onima što preko reke kreću, sklonište za one u opasnosti, svetiljka onima u mraku, utočište onima koji ga nemaju, sluga svakome koga muka pritiska. Šantideva

Zadovoljenost Ustaj! Nepažnji se ne prepuštaj. Učenje praktikuj kako treba. Ko u Učenju živi, zadovoljan je u životu, i ovom i narednom. Dhammapada 168 Zadovoljenost se može pojaviti jer zapravo ne žudimo za bilo čime. Ali je takođe moguće da naša srca ostanu zadovoljena čak i kada želimo neke stvari. Međutim, da bi se ovo zaista dogodilo, moramo želeti sa mudrošću. Žudnja je pokret uma koji, ako smo iskreni prema sebi, doživljavamo kao neku vrstu nezadovoljstva. Sve dok osećamo da je “ja” to koje žudi, tada“ja” ostaje nezadovoljno. I obično to isto “ja” prinuđeno je da učini nešto kako bi odagnalo taj neprijatan osećaj. Kada postoji mudrost, prestajemo da se poistovećujemo sa aktivnosti uma i osetimo da postoji mir iza tog kretanja. To je mudrost koja nas može osloboditi osećaja prinude. S ljubavlju monah Munindo

843. Užurbanost Kada se zapletemo u užurbanost ovoga sveta, tada gubimo vezu jedni sa drugima -- i sa samim sobom. Jack Kornfield

841. Izbegavaj dva ekstrema Želeo bih d aponudim nekoliko saveta kako raditi sa bolom tokom meditacije. Jedan način je da ne vidite bol kao uznemirenje ili prepreku za meditaciju. Dakle, bol postaje objekat meditacije. Kada postoji bol, pokušajte da ga istražite, ispitate i saznate što više o njemu. U svakodnevnom životu, kada naiđe bol pokušavamo što pre da ga se oslobodimo. Ali na taj način nikada ništa o njemu ne naučimo. Dakle, kad se javi bol, smatrajte to blagoslovom, jer nam to daje priliku da radimo sa bolom i razumemo ga. Kod fizičkog bola, možete istraživati jeste li u stanju da uočite i radite sa reakcijom na bol. Ponekad je upravo reakcija ta koja stvara patnju u vezi sa bolom -- ne želimo taj bol, smatramo ga smetnjom, mrzimo taj bol. Takve reakcije samo gomilaju patnju povrh već postojećeg bola. Otkrio sam da bol nekada može imati fizički uzrok, ali nekad su bolovi i tenzije izazvani psihološkim razlozima. Ako su razlozi fizičke prirode, možete raditi sa tim bolom neko vreme i potom promeniti položaj tela. Međutim, u vezi sa bolom treba uzbegavati dva ekstrema. Jedan je suviše velika popustljivost prema telu. Na primer, javi se bol i odmah promenite položaj ili pokušate na neki drugi način da ga se otresete. Drugi ekstrem je da smo vrlo strogi i okrutni prema samima sebi, tako da nastavljamo sedenje bez promene položaja čak i kada je to vrlo bolno. Sugerisao bih zato da pronađete svoj srednji put, učeći da budete prijateljski nastrojeni i blagi prema svom telu, prema bolu. Izbegavate da budete suviše strogi, ali ne i suviše popustljivi. U praksi to znači da dok sedite u meditaciji, radite sa bolom i potom, ako je neophodno, promenite položaj. Godwin Samararatne

MLAD MESEC -- utorak, 31. decembar 2013. Jedna reč Jednu reč istine, koja um smiruje, bolje je čuti no hiljadu drugih beznačajnih reči. Dhammapada, strofa 100 Ako slušate sate i sate govora o Dhammi, to može biti korisno, ali Buda kaže da čak i jedna jedina reč može biti dovoljna. Ono što jeste bitno je da li ta reč dopire do samoga srca. Da li zvuči istinito? Jer istina je ta koja nas isceljuje, ne reči. Živeći u svetu koji je neprekidno opsednut materijalnim, često pretpostavljamo da više stvari znači i više sreće. Ali jedan mali ček ispisan na milion funti vredi daleko više nego čitav kamion pun starih novina. I jedno i drugo je papir. Pa u čemu je onda razlika? Već znamo da je nužno voditi pažnju i o kvalitetu, ne samo o kvantitetu. Ova strofa iz Dhammapade ohrabruje nas svoje razumevanje još malo produbimo. S ljubavlju, monah Munindo