Dhamma

MLAD MESEC - petak, 4. oktobar 2013. Ništa specijalno Dok živi uživa, kad umre uživa, dobročinitelj uživa i ovde i tamo, ”Dobro učinih”, u takvoj misli uživa. Još više uživa kad se u dobru ponovo rodi. Dhammapada, 18 Nema ničeg specijalnog u vezi sa Dhammom. Dhamma je ono što jeste prirodno. Zato, živeći na neprirodan način, u opasnosti smo da previdimo ono što nam je pred očima. Kada smo u ravnoteži i opušteni, naše mentalne i fizičke sposobnosti funkcionišu na način koji doprinosi našem blagostanju. No, ako smo zaslepljeni i zbunjeni, gubimo pravi ugao gledanja na stvari. Tada smo skloni da zaboravimo da smo mi sami odgovorni za svoju sudbinu. Ako činimo dobro, dobro nam se vraća. Ako činimo loše, patnja nam se vraća. Ovo ne znači biti naivan, već biti prirodan. Ali biti istinski prirodan nije lako. I na kraju, nastojimo da odemo iza dobrog i lošeg i boravimo u miru koji je trajan, koji se se ne može narušiti. S ljubavlju monah Munindo

817. Obična sreća Postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Materijalni oblici koje opaža oko, prijatni, dopadljivi, primamljivi, povezani sa čulnim zadovoljstvima. Zvukovi koje opaža uho, mirisi koje opaža nos, ukusi koje opaža jezik i dodiri koje opaža telo, a svaki od njih prijatan, dopadljiv, primamljiv, povezan sa čulnim zadovoljstvima. To su pet struna zadovoljstava čula. Koja god sreća i radost da nastanu kao rezultat tih pet struna zadovoljstava čula, to se naziva srećom čula. To je obična sreća, sreća prosečnog čoveka, sreća neznalice. Nju ne treba juriti, negovati, niti isticati. To je sreća, kažem vam, od koje treba zazirati. Buda Latukikopama sutta (MN 66)

816. Budizam je nihilističan Monasi, u kom smislu neko može reći: "Monah Gotama je nihilista, on propoveda učenje o poništavanju", a da to bude istina? Ja podučavam poništavanje pohlepe, mržnje i obmane. I propovedam poništenje loših, štetnih mentalnih stanja. Samo u tom smislu, monasi, neko može reći: "Monah Gotama je nihilista, on propoveda učenje o poništavanju", a da to bude istina. Buda Sīha sutta (AN 8.12)

815. Ne bi trebalo... Da nešto ne bi trebalo da bude tako, onda ne bi ni bilo tako. Ajahn Chah

814. Plemeniti osmostruki put Plemeniti osmostruki put je Budina mapa postepenog putovanja ka oslobođenju, pre nego nekakav momentalni uvid potpunog probuđenja. Nekada ćete izgubiti balans u odnosu na pojedine delove puta, ali ćete ipak nastaviti da sazrevate. U mnogim područji života možda ćete skrenuti sa puta, ali iskrenost vaših namera i mudra sabranost koju unosite u različite situacije u kojima se nađete, obezbeđuju to sazrevanje čak i kada se spotičete. Phillip Moffitt: Dancing with Life

813. Strpljivost Ništa vredno ne postiže se preko noći. Bhante Gunaratana: Mindfulness in Plain English

812. Napredak Pitanje: Kako možemo da ubrzamo napredak tokom meditacije? Odgovor: Ne upinjite se da vaše napredovanje bude brže. Vežbanje je mnogo važnije. Na osnovu tog vežbanja napredak dolazi prirodno. Buda je dao lepo poređenje: Budite poput vrtlara. Negujte marljivo svoj vrt i zaista uživajte u tome. Dopustite cvetovima i plodovima da dođu kada bude pravo godišnje doba za to. Godwin Samararatne: Motivation and Meditation

812. Ž-i-v-o-t Što se mene tiče, ime mog najboljeg učitelja ima samo pet slova: ž-i-v-o-t. Život je zaista moj najbolji učitelj. Ako ste u stanju da se otvorite za situacije u kojima se nađete u životu, ovaj učitelj vam može saopštiti neke vrlo zanimljive stvari. Ali ako odmah dođete do zaključka da znate, to je kraj učenja. Zato je neophodno da imamo onaj stav koji se zove početnički um. Sa početničkim umom, sa "ne znam" umom, zaista možemo učiti od životnih situacija. Svaka situacija može biti meditativna situacija i to je jedan zaista divan način da živimo svoj život. Godwin Samararatne

811. Četiri snage Monasi, postoje četiri stvari koje daju snagu. Sabranost, koncentracija, neporočnost i zajedništvo. To su monasi četiri stvari koje daju snagu. Buda Paññābala sutta (AN 4.153)

810. Hoćeš li da se smejem ili da budem prirodan? Jednom je neko hteo da me fotografiše i zamolio mi da se opustim i budem prirodan. Kad je uperio fotoapart u mene, reče: "Bhante, nasmešite se." Onda mu rekoh: "Prvo si mi tražio da budem prirodan. Sad mi tražiš da se smejem. Hoćeš li da se smejem ili da budem prirodan?" Kada je nešto smešno, osmeh dolazi prirodno. Takođe se smešimo kada naša napetost, stres i strah nestanu. Tada naše lice postane mirno i spokojno i osmehujemo se srcem, uopšte ne pokajući zube. To je ona vrsta osmeha koju je Buda uvek imao. Kako postajemo iskusniji u meditaciji koncentracije na dah, postepeno prevladavamo pospanost, uznemirenost i druge prepreke za koncentraciju. Kako se koncentracija produbljuje, počinjemo da se osmehujemo srcem. Nije teško razumeti šta se tu događa. Dah je deo tela. Kad umirimo dah, telo postaje opušteno. Tada je dah oslobođen pohlepe, mržnje, obmane i straha. Kad se um poveže sa dahom, i um privremeno postane oslobođen pohlepe, mržnje, obmane i straha. Smirujući dah, udišite. Smirujući dah, izdišite. Tada se radost u nama prirodno rađa. Bhante Gunaratana: Four Foundations of Mindfulness in Plain English

809. Mađioničar Sabranost je čudo uz pomoć kojeg sebe oživljavamo i ovladavamo sobom. Zamislite na primer mađioničara koji svoje telo iseče na delove i svaki od njih stavi na posebno mesto: šake na jug, ruke na istok, noge na sever i potom uz pomoć neke čudesne sile ispusti iz sebe krik na koji se svi oni delovi tela ponovo okupe u jednu celinu. Sabranost je isto to: ona je čudo koje u naše telo može ponovo prizvati raspršeni um i obnoviti njegovu celovitost, tako da smo u stanju da svaki minut svog života živimo u svoj njegovoj punoći. Thich Nhat Hanh: The Miracle of Mindfulness

808. Prioriteti Morate biti načisto koji su vam prioriteti u životu. Koja je najvažnija stvar u životu za vas? I onda, ako imate čitavu listu prioriteta, morate da pronađete gde je mesto meditacije na toj listi. Ako je posvećenost meditaciji među prvih nekoliko prioriteta, možda na mestu jedan, dva ili tri, tada će se već ta činjenica pobrinuti da vaša meditacija bude redovna. Jer ako ste svesni svoje posvećenosti, tada nikada nećete reći: Nemam vremena za meditaciju. Ovde može biti korisno ustanoviti da li vi zaista volite meditaciju, da li vam je zanimljiva, jeste li u stanju da razvijete znatiželju za nju i da li ste u sebi jasno razvili osećaj za njenu vrednost. Kako bi inače mogli biti posvećeni meditaciji, motivisani da je vežbate, ako smatrate da je ona uvek velika borba, vrlo neprijatna i zahteva izuzetan napor da je praktikujete? Zato, evo jednog saveta: ne brinite i ne budite preokupirani napredovanjem i rezultatima meditacije, već umesto toga gledate na to što radite kao na nešto interesantno. Jedan učitelj je dao vrlo lepo poređenje s ovim u vezi: Meditant je nalik baštovanu koji radi u vrtu. Ako je dobar baštovan, uživaće u onome što radi. To znači da on jednostavno uživa učeći kako da se stara o biljkama. To što radi mu je zanimljivo i ponekad zahtevno. I tako, kad baštovan nešto posadi, nikada ne zna kada će ta biljka procvetati ili kada će doći plod. To je ona vrsta odnosa koji bi možda mogli da negujemo i prema meditaciji. Godwin Samararatne

Ne očajavaj Sale, ide nova prilika 807. Pet postignuća meditacije Iako meditacija privlači mnoge ljude zbog svojih izvanrednih rezultata na planu relaksacije, oslobađanja od stresa i bola, kao i opšteg zdravlja tela i uma, u budističkom kontekstu važno je imati na umu još jedan skup ciljeva. Istrajnim naporom i redovnim vežbanjem možemo se nadati da ćemo ostvariti i pet važnih duhovnih postignuća. Prvo, meditacija nam pomaže da postanemo potpuno svesni onoga što se događa u umu i telu ovde i sada. Prečesto prođemo kroz dan poput mesečara, zabavljeni prošlošću ili sanjareći o budućnosti. Sabranost nas uči da se probijemo kroz maglu i usmerimo fokus pažnje na sadašnji trenutak. Drugo, zbog ove nove svesnosti, u stanju smo da jasnije vrednujemo razložnost i prikladnost svega što kažemo i činimo. I kao rezultat, pravimo mudrije i korisnije izbore. Treće, meditacija nas uči da sopstveno telo, osećaje, opažaje, misli i svest vidimo upravo onako kakvi jesu, iz trenutka u trenutak. A videti sebe jasno jeste ključni prvi korak ka tome da na pozitivan način promenimo svoj život. Četvrto, kako se naša praksa produbljuje, i svet oko sebe vidimo na naročit način, bez iskrivljavanja. Stižemo do razumevanja da sve što postoji -- uključujući i nas -- jeste u međusobnoj zavisnosti sa svime drugim i da je sve u neprekidnom procesu menjanja. Zbog toga, shvatamo da nam nijedna osoba, mesto, stvar ili situacija ne može doneti trajno zadovoljenje. I na kraju, naučimo da sebe potpuno posvetimo kontemplaciji ili meditaciji, uviđajući da se jedino sledeći Budin primer možemo nadati da za sebe pronađemo trajni mir i sreću. Henepola Gunaratana: The Four Foundations of Mindfulness in Plain English

806. Svesnost je tvoje utočište Svesnost promene osećaja, stavova, raspoloženja, promene materijalnih stvari i emocionalne promene... ostani sa tim, jer je to utočište koje je nerazorivo. Ono samo nije nešto što se menja. To je utočište u koje možeš imati poverenja. To utočište nije nešto što možeš da stvoriš. Ono nije tvorevina. Ono nije nekakav ideal. Ono je vrlo praktična stvar i vrlo jednostavna, ali je lako preći preko nje i ne uočiti je. Kada si sabran, tada počinješ da uočavaš... tako stoje stvari. Ajahn Sumedho

MLAD MESEC - sreda, 4. septembar 2013. Oproštaj Teško ga je uočiti, tako suptilnog, dok za svakom željom juri; mudrac neka svoj um štiti, jer zaštićen um sreću donosi. Dhammapada, strofa 36 Kada god motrimo na ovo srce/um, negujemo unutrašnju svetlost. Kada je svetlo u našem spoljašnjem svetu slabo, često se desi da se sapletemo o neku stvar. Možda umesto komada užeta ugledamo zmiju i pojurimo što dalje, obuzeti bezrazložnom panikom. Pomanjkanje unutrašnje svetlosti na sličan način izaziva u nama šašave reakcije, uništava prirodni osećaj lakoće u našem srcu. Samo zato što stanja uma ne vidimo jasno, reagujemo i stvari činimo još gorim. Na primer, možda se osećamo povređenima zbog nečega što se dogodilo pre mnogo godina i od tada nas je mučilo ogorčenje, samo zato što ne vidimo istinu naše reakcije. Oproštaj nije nekakva sintetička vrlina kojom prekrivamo svoje modrice. Iako sećanje na ono što se zbilo možda ostane, uvek imamo izbor hoćemo li ili ne u to sećanje uneti ogorčenje. Ova praksa je sasvim suptilna i teško ju je uočiti, ali je vredna našeg napora. S ljubavlju, monah Munindo

802. Pravo lice Da bi nam stvari sa kojima se susrećemo pokazale svoje pravo lice, neophodno je da napustimo svoja gledišta o njima. Thich Nhat Hanh

801. Nečistoće uma "Zamislite parče tkanine uprljane i masne, koju bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, kada je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište. A koje su to nečistoće koje uprljaju um? Tvrdičluk i pohlepa su nečistoća koja uprlja um. Mržnja… bes… ogorčenost… nezahvalnost… oholost… zavist… tvrdičluk… obmana… prevara… tvrdoglavost… plahovitost… uobraženost… arogancija… samoobmana… nepažljivost jeste nečistoća koja prlja um. Buda Vatthasutta (MN 7)

800. Napustite loše Napustite ono što je loše. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Napustite ono što je loše". Ako bi napuštanje onoga što je loše vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Napustite ono što je loše". Negujte ono što je dobro. To je moguće. Kada ne bi bilo moguće, ne bih vas podsticao da to činite. Upravo zato što jeste moguće, kažem vam: "Negujte ono što je dobro". Ako bi negovanje onoga što je dobro vodilo ka gubitku i patnji, tada vas ne bih podsticao da to činite. Ali zato što vas vodi ka koristi i sreći, zbog toga kažem: "Negujte ono što je dobro". Buda Adhikarana vaggo, AN II.19

799. "Tajna" praksa Učenik: Vaše učenje mi je vrlo jasno i razumljivo. Zaista vam hvala na tome! Ja najviše patim zvog svoje anticipacije gubitka... naročito gubitka moje partnerke/supruge, koja je 14 godina starija od mene. Na intelektualnom nivou znam da mi to što radim stvara veliku patnju. Znam da bi "trebalo" da napustim taj strah od nekog budućeg gubitka, ali ti točkovi patnje se u meni i dalje okreću. Postoji li neko tajno "kako" u čitavom tom sistemu napuštanja? Mislim da bih voleo da znam kako ste vi radili sa vezanostima/odbojnostima na svom putu. Učiteljica: U stvari, mislim da ne postoji "tajna" napuštanja naših vezanosti (sem dubokog uvida u nepostojanje sopstva ili prazninu). Problem je u tome što se mi ne suočimo i ne prihvatimo prolaznost. Nadamo se da će onaj ili ono što volimo zauvek ostati isti. Ali to je nemoguće. Svi susreti se završavaju rastankom. To su stvari kakve jesu -- uvek i svuda. Zato, u međuvremenu, ima smisla uživati u sadašnjosti. Kako je to tužno straćiti sopstveni život na strah od budućnosti! Molim vas, skoncentrišite se na to da negujete ljubav i sreću ovde i sada i dopustite svemu što dođe da se odvija sopstvenim ritmom i u svoje vreme. Možda bi trebalo da negujete sabranost na sadašnji trenutak i posmatrate osećanje straha kako nastaje i nestaje, a da se sa njime ne identifikujete. Jetsunma Tenzin Palmo

797. Jedno magično mesto Ako otvorimo oči, ako otvorimo um, ako otvorimo srce, ustanovićemo da je ovaj svet jedno magično mesto. On je magičan ne zato što nas prevari ili se iznenada promeni u nešto drugo, već zato što je u stanju da bude na tako živopisan i blistav način. Chögyam Trungpa Rinpoche

Beograd, 19. avgusta: Meditacija sa Bhante Dhammasamijem

796. Kraj sveta Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Rohitasa, sin božanstva, u pola noći, bleštav tako da obasjava čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se, pa stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se ovako Blaženome: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, onaj gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?" "Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja." "Odlično, gospodine, čudesno, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugačkim korakom, pojavila se želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam — stogodišnji život, život od stotinu leta — proveo putujući stotinu godina — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je odlično, gospodine, i čudesno koliko je istinito to što reče Blaženi". Kad ovo bi rečeno, Blaženi odgovori: "Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, ni starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju, a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta. Nikad se putovanjem dostići neće kraj ovoga sveta – nikad. Ali, bez stizanja na kraj sveta nema izbavljenja od patnje i nespokoja. Zato, istinski mudrac, znalac u pogledu ovoga sveta, znalac u pogledu kraja ovoga sveta, proživevši svetački život, smiren, upoznavši kraj sveta, ne žudi ni za ovim svetom niti za bilo kojim drugim. Buda Rohitassa sutta (IV.45)

795. Tri stava Tri unutrašnja stava nas sprečavaju da primamo neprekidni tok blagoslova. Ti stavovi se mogu uporediti sa tri lonca: pun lonac, lonac u kom je otrov i probušen lonac. Lonac koji je pun do vrha nalik je umu prepunom stavova i predubeđenja. Sve već znamo unapred. Imamo toliko fiksiranih ideja da ništa novo ne može na nas da utiče ili nas navede da preispitamo svoje pretpostavke. Lonac u kojem je otrov liči na um koji je toliko ciničan i cepidlački da sve zatruje svojom grubošću. Nije u stanju da se otvori i u njemu nema spremnosti na istraživanje učenja, niti bilo čega drugog što dovodi u pitanje naš "pravednički" gnev. Lonac sa rupom je sličan rastresenom umu: naše telo je tu, ali smo mi izgubljeni u mislima. Toliko smo obuzeti razmišljanjem o letovanju iz snova ili o tome šta je za večeru da ostajemo potpuno gluvi za ono što biva rečeno. Znajući koliko je to tužno primati blagoslove, a ne biti u stanju da od njih imamo koristi, Šantideva želi sebe da sačuva od tuge tako što ostaje otvoren i pažljiv. Ništa se neće popraviti, kaže on, sve dok zaista bolje ne razumemo sled uzroka i posledica. To je poruka koju vredi ozbiljno razmotriti. Ajahn Chah

794. Naslednik Dhamme Onaj čije je poverenje u Tathagatu postojano, duboko ukorenjeno, ustaljeno, učvršćeno i ne može ga pomutiti bilo koji monah ili braman, nijedno božanstvo, Mara, Brahma, niti bilo ko drugi na ovome svetu, taj može s pouzdanjem reći: "Ja sam istinsko dete Blaženog, rođen iz Dhamme, stvoren Dhammom, naslednik Dhamme." Aggañña sutta (DN 27.2)

793. Zašto podučavam? Nigrodha, možda misliš: "Asketa Gotama tako govori kako bi privukao sebi učenike". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka onaj ko je tvoj učitelj ostane i dalje tvoj učitelj. Ili možda misliš: "On želi da napustimo pravila koja smo do sada sledili". Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka pravila koja si do sada sledio ostanu i dalje tvoja pravila. Ili možda misliš: "On želi da napustimo život koji smo do sada živeli." Ali ne treba tako da zaključuješ. Neka život koji si do sada živeo ostane i dalje tvoj život. Ja ne govorim vođen nijednim od tih razloga. Postoje, Nigrodha, štetne stvari koje nisu do sada bile napuštene, stvari koje prljaju, vode ka preporađanju, zastrašujuće, donose bolne stvari u budućnosti... Radi napuštanja tih stvari ja podučavam Dhammu. Ako vežbaš u skladu sa tom poukim, stvari koje prljaju biće napuštene... i još u ovom životu, uz pomoć sopstvenog viđenja i razumevanja, stići ćeš i boraviti u punoći savršene mudrosti. Udumbarika-sihanāda sutta ( DN 25.23)