Nestašna

Pa zar nisi ti rekao da si hteo da spavaš s bivšom jedino da je pristala da pravite decu ? Što znači da ipak nisi antiseksualan . Aseksualci, inače, nemaju nikakve seksualne porive (kao što ima ljudi koji se rode bez oka, noge, mozga).

Ma OK, nego on govori o tome kako materijalista vidi život. Bez svrhe, slobode, bla-bla.

Evo šta kaže: За нас материјалисте, појам "слободе" је очигледна бесмислица, и наш разум никаква друга дејства, осим узроком условљених, ни замислити не може. Nisi pažljivo pročitao. Alfa-m , mislim da te još drži od sinoć, samo neke Rubine pominješ

Pogledaj šta u tekstu koji ja komentarišem, a koji je poslao Rogozub, nekoliko poruka iznad, Duhovnik tvrdi o materijalistima.

******************************* Materijalizam (negiranje ideala slobodne volje i svrhe) ne povlači nužno za sobom dekadenciju, kako bi Duhovnik želeo da prikaže. Nije život ništa ružniji, ako smo uvereni da potpuno neuslovljene slobode volje nema. Meni nije potrebno da se lažem da bih se volela. Kad ne nosiš u svesti koncept svrhovitosti, davanje svrhe ti je suvišno. Život je lep sam po sebi i sam za sebe. Ne zanima me zašto je lep. Osećam ga, a to mi je važno. Ne treba mi da mi neko kaže da ima svrhe voleti život. O tome govorim. *******************************

Jedno od najvećih idiotarija u hrišćanstvu (religijama uopšte) - ideja da čoveku mora da se kaže da je nešto zlo da on to ne bi radio. Religije su suštinski nehumane.

Ma ne mogu, pao mi pritisak . Zato što smo na temi o ateizmu, a hrišćanstvo je dominantno na ovim prostorima. U najvećoj meri, hrišćanska se može izjednačiti s islamskom i jevrejskom etikom. Ako ti tako kažeš . Ja hoću da mi se objasni zašto je etika samo apstrahovani instinkt, a ništa drugo nije. Kada ’Hegel’ kaže da je instinkt u *krajnjoj instanci* u suštini svega. Kažem da se sve može interpretirati kroz instinkt. Etika nije samo u službi instinkta, ima tu i snobizma i, naravno, uticaja dokolice. I još koječega što mi trenutno ne pada na pamet. U osnovi i jeste instinkt, ali kažem da je to u istoj meri i sve drugo. Ako kažemo da je etika samo apstrahovani instinkt, opet nam Hegi šapuće svoje ideje. A etika teži da bude univerzalna (što je i teorijski moguće, jer je u pitanju društveni kodeks), a instinkt to nije (prirodnost, ne univerzalnost), kao što to nije i osoben sklop okolnosti. Nisam rekla da jedna stvar može neizostavno da utiče na drugu. Na različite instinkte (a i iste), različite stvari deluju (a i iste), u različitim situacijama (a i istim), kod različitih ljudi (a i istih). Ja uopšte, ali uopšte, nemam kategoriju univerzalnosti u mentOlnom sklopu. Dogma je isključiva. Dogmatski, Bog može da uključuje mene, ali sam ja deo Boga. Bog je širi pojam. U mojoj tvrdnji nije akcenat na doživljaju sebe kao Boga, već u postupcima koji su nalik Božjim (stvaram i uništavam). O bogovima se uopšte ne mora misliti. U Srednjem veku je bilo manje modela, danas više, prosto ograničavanje izbora. Jer, što je veći izbor, teže ga je kontrolisati i podvesti pod zakon. Zato što je duži i spisak modernih ljudskih težnji i želja, tako je duži i spisak ograničenja. Hoću da kažem da je u saglasju sa trenutnim društvenim potrebama. Ti možeš sebe u tim potrebama da prepoznaš, ili ne, ali si prinuđen da ih prihvatiš. Nema svrhe u kritici sistema. On će se promeniti kad se steknu uslovi. Pa da, koncept Ja (Klaudije, Car i ) Bog. Kakav patrijarhat. Prevaziđeno mišljenje. Postoje samo igre moći. Pa iz svog ugla jesi, a iz ugla bogovesnika, treba da odsečeš desnu ruku .

Aha, neko nam je bio pijan u zoru . Zaboravio si da dodaš ''za jednu žensku osobu'' . Ti znaš koliko volim kad me hvališ Što je najfensi, ovo za besmisao smrti preterano dobro zvuči, kao da ga nisi ti izrekao

Pa, lako je, samo treba da kažeš 'umetnosti nema u ubistvu, jer je ja ne vidim' . Inače, i umetnost je banalna. Najbanalnija stvar na svetu. Prvo, shvatanje umetnosti se razlikuje od jedne osobe (ili klase) do druge. Drugo, u okviru različitih klasa, pojam umetnost se menjao tokom vremena. Danas, da biste bili proglašeni umetnikom, morate da: ili napravite nešto neviđeno 'dobro', ili nešto neviđeno imbecilno. Akcenat je na reči 'neviđeno'. Smisleno, jer neviđen rast populacije obezbeđuje i veliku količinu đubreta, ili umetnosti. Onda se iz korpusa uzgrednih proizvoda biraju oni sa najviše novog u sebi, te se, kako bi se opravdao zaključak, apstrahuju osećanja, ili stav, ili nešto treće, u zavisnosti od kritičke škole. Umetnost je samo snobovski način da se formira i ozvaniči kulturni milje (nismo pametni, al' smo zato prefinjeni i lepi, i imamo osećaj za lepo, blabla ). Shvatanje lepote se rađa s početkom stvaranja više klase i slobodnog vremena. Primitivni doživljaj lepote se svodio na biološke datosti (tipa: sisata i kukata žena lakše se porađa i lakše hrani decu). Nije da smo mi nešto naročito odmakli . A npr. kada zastupamo mišljenje da umetnost sme ili ne sme biti angažovana, mi branimo sopstvena *osećanja* prema delu (ne)angažovane umetnosti. Govorimo o sebi, ne o umetnosti.

Ma ko je...de Ničea & co! Nauka treba da prihvati metod filozofije, a ne Kantovu etiku ili nešto slično. Ne istorija filozofije, već njen metod. Metod za pravilno (pravilnije) mišljenje. Ako ti je lakše, ne govori se o istoriji filozofije u nauci, već o filozofiji (metodu) saznanja.

Zapravo, i on je u pravu koliko i bilo ko drugi ko kaže da je smisao života u traženju smisla, postizanju mira, uživanju, seksu itd. Nije da smisao postoji sam za sebe. Mi ga dajemo svemu, jer smisao doživaljavamo kao oslonac. Bez njega bi većina nas tresnula na zadnjicu. Druga je stvar što me takvi likovi naročito iritiraju, i imam želju da ih zveknem u facu, iako nose naočare, ali to nije zato što nisu u pravu, već zato što se njihova i moja pravila ne poklapaju. U ovu grupu spadaju uglavnom udavače i debeli ćelavci s kajlama i istetoviranim krstovima. Ili pak pristalice biološkog determinizma . Smisao života: postajati i ostajati ili ne ostajati Ja. PostAjanje, a ne postojanje. Ma da

Ne. Zoon debilikon. A o čemu mi govorimo, o, svemoćni, do o hrišćanskoj (u širem smislu monoteističkoj) etici? Na temi smo...? Nisam te to pitala, vickasti. Pitala sam zašto je neophodan univerzalan instinkt da bi se moglo reći da sve u krajnoj meri služi da ga pojača. Nisam govorila o misticizmu (kontam da misliš na pravoslavlje). Ne u smislu – Bog i ja smo jedno (ili slične prirode). Već – postojim samo Ja, ako bogova i ima, nisu to van moga subjekta. A u drugom smislu, ne neko sličan onome što se zamišlja pod Bogom (čovek-bog sam stvara svoj raj ili ga uopšte nema). Kapiram o čemu pričas, ali sam ti već tri-četiri puta naglasila da demokratija može biti bilo šta sve dok je tako zovemo. Ljudi nisu modeli. Isključivost političkog modela je jednaka isključivosti teorije evolucije. Da, kao npr. hipoglikemija. Naravno, napredak, napredak i samo napredak. Baš to tvrdim sve vreme. Kako si to samo genijalno primetio. A i ja se raspravljam s nekim ko očigledno ne čita šta sam napisala . Dok se drugi štiti od potencijalnog napada, moguće je biti isključiv. Rekoh – dobrovoljno odricanje prva da ubijemo, ako znamo da nam se garantuje da nećemo biti ubijeni. Ima ljudi kojima su potrebni, ti nisi društvo, ti si deo društva. I ve-ce šolja je posve neprirodna stvar, pa to ništa ne dokazuje. Potreba stvara nove ideale. Ideali stvaraju nove potrebe. Ateizam (ili religija) nije zasad suštinski problem. Odnos prema religiji je dosta komotan, dok se religijski stav jasno odvaja od prakse (npr. poslovne) i dok se ispoveda u slobodno vreme (ne u javno, poslovno).

Zaboravi slaganje, seti se pravila br. 6 Ubistvo može da bude umetnički izvršeno (onaj pasus iz romana što sam ga citirala trebalo je da nas navede da *osetimo* kako patologija može začas da pređe u lepotu), i to kada (prefinjeni) ubica ima izrazitu potrebu za kreativnim stvaranjem ili oblikovanjem stvarnosti, a ne ume drugačije da je iskaže do kroz kasapljenje i rasuta creva. Neko koristi boje, ubica koristi krv. Serijske ubice često imaju potpis, baš kao i slikarska platna. To je potreba za prepoznatljivošću njihovog dela (načina ubijanja). Bizoni nisu bili umetnost, umetnost nastaje kad mi odlučimo da neki akt okarakterišemo kao umetnički. Bizon na zidu može da se shvati i kao obična mapa koju je pećinac našljepao da mu služi kao podsetnik. Ona za njega *nije* bila umetnost. I ovo što sam rekla se odnosi na širi pojam umetnosti. U užem smislu, druga priča. Ubistvo može biti shvaćeno kao umetnost dokle god nema neku naročitu svrhu van samog ubistva, dok sadrži makar minimalni estetski apel, i dok postoje oni koji će ubicu posmatrati kao umetnika. To, uostalom, važi i za Marinka Rokvića i njegovu ćelu .

Imaginos, ETF je *tehnički* fakultet i podrazumeva konkretno pravljenje konkretnih mašina npr. Teorija o Velikom prasku nema nikakav konkretan značaj i/ili primenu. Bitno je dokazati je, koliko je bitno i da li Bog ima brkove. Hajde da malo pojasnim, ne govorim o filozofiji kao istoriji filozofije. Govorim o dijalektici, koja jeste osnov mišljenja, a racio je ono na šta se poziva prirodna nauka. Govorim i o epistemologiji. kakva sjajna dedukcija. Hvala. Znam. steta sto nema veze sa ovim o cemu je rec: tema "veliki prasak", naucni metod, konkretni rezoni, hipoteze, cinjenice, dokazi, teorije, razmatranja Ti ne uviđaš vezu. To ne znači da ona ne postoji. Kao što ja ne shvatam vezu između činilaca teorije Praska, tako ni ti ne vidiš vezu između nauke i društva. Ti ne vidiš na levo oko, a meni je ovo desno vrljivo. boga mi, ne bih to rekao tako definitivno. postoje velike polemike na tu temu i mnogi se ne slazu sa tim da je teologija nauka - pre svega zato sto se u njoj ne koristi (vrlo precizno definisan) naucni metod. Pa navela sam milion puta sholastičare. Oni stvaraju savršene zatvorene sisteme. Hegelov S. duh je najsavršeniji zatvoreni sistem od svih. U okviru njega sve može biti dokazano. Sećaš se naše rasprave o ateizmu? Znaš kad sam rekla da je savršeno objašnjenje da je vera (kao i Bog) iznad razuma i da zato ne može biti racionalno objašnjena / shvaćena? To je postavka koju je nemoguće srušiti. Tebi je ta postavka smešna, ne zato što nije logična, već zato što se ne slažeš s njom. Ja ti uporno objašnjavam kako f-cionišu zatvoreni sistemi, te kako je bez prave dijalektike svaki sistem zatvoren i neprimenjiv. Uzgred, teolog nije obavezno i vernik, on može da bude sociolog religije npr. Onda su njegovi zaključci tačni i sveprimenjivi. opet retorika koja tebe kao sagovorika treba da stavi u polozaj viseg autoriteta u odnosu na mene. ljudi obicno potezu takve teze kad nemaju nesto konkretno da kazu da bi podrzali svoje misljenje. kao, mozes misliti, ja nesto idealizujem a ti "VIDIS" (znaci, ja ne vidim, pa zato se ti "bolje" razumes u ovu pricu", i to je neki "argument". Ma baš sam autoritet do jaja . Sad ozbiljno, umesto da se u poruci uhvatiš za referencijalnu f-ju, ti se hvataš za metalingvistički deo, što jeste nasilje nad jezikom. Jezičkologička greška. Srž namerno preskočiš i tačke koje sam ti dokazala. Hvataš se za *redundantnost*, a bez nje poruka ne bi mogla da bude shvaćena ni primljena. Ne postoji tako nešto kao savršena retorika ili savršeno ispravan govor. Redundanca je *uzgrednost* i ona u normalnom komunikacijskom procesu ne podleže kontra-argumentaciji jer sama nije argument. Čoveče . zao mi je, ali moraces da pokusas nekim konkretnijim metodama. ;-) Ako tvoj (naučnikov) argument nije dovoljno konkretan, kako to tačno od mene iziskuje da koristim konkretniju metodu kako bih opovrgla apstraktnu teoriju? te fore o "oblikovanju svesti" to su romanticne price za malu decu, i ideja da nekome mozes "oblikovati svest" (sta god to znacilo, a cini mi se da ni tebi nije bas kristalno jasna definicija "oblikovanja svesti") putem predavanja i ocenjivanja nema mnogo osnova u realnosti Pa ja sam romantično derište, šta si drugo očekivao od mene? Da shvatim nešto što je iznad mene? . Oblikovanje svesti kao silovanje mozga. Čoveče, to spada u nekakvu opštu kulturu, poznavanje f-cionisanja mas-medija. Savršeno brejnvoširanje. jer da je tako nikad ne bi bilo nikakvog napretka niti pomaka posto bi svakoj generaciji svest bila "oblikovana" od strane prethodne generacije. Opet ti o napretku. Tehnološki napredak je nešto poptuno drukčije od umnog (u smislu duhovnog) *naprtka*. Ja ti govorim upravo da t. o Prasku ne donosi nikakav napredak. Ni umni ni tehnološki. Do tehnološkog napretka nas vodi eksperimentalna fizika. Teorijska nas vodi do toaletnog *naprtka*. moja svest i moj pogled na probleme iz struke kojom se bavim su ipak razliciti od pogleda ljudi koji su me tome ucili. E sad si pogodio srž, ali to nisi shvatio. I psihologija i sociologija znaju da se veći deo ljudi priklanja kulturi i vladajućim učenjima. Inovatori čine veoma mali procenat populacije. Ti prisustvuješ tehnološkom napretku koji je iniciran od malog broja ljudi (izražava se u promilima). Veći deo nas usvaja sadržaje iz nastave, i prima ih zdravo za gotovo. Zato se ne sme dozvoliti da se već jednoobrazni umovi uče jedinstvenom mišljenju. zanimljivo je kako je popularizacija ovakvog nacina razmisljanja dozivela pravi procvat nakon sto se pojavio prvi deo filma matriks. ;-) Što si dosadan s Matriksom. Moraću da pogledam film, koliko si smorio s tim. Nisam gledala, ali ako su svi tamo kul kao ja, onda mora da je dobar :-). Npr. tvoja reakcija bi trebalo da znači da mora da postoji nešto što bezuslovno direktno utiče na stvaranje svesti (poput filma, knjige). Postoji i samosvest. nisi u pravu jer analogije nema. da bih ti to pokazao podeticu te na samo jedan od brojnih primera: nakon sto je habl objavio svoje otkrice, ajnstajn je napustio svoju ideju o kosmickoj konstanti i staticnom kosmosu i nazvo tu svoju ideju "sramnom greskom". Nisi pročitao pažljivo srž mojih poruka. Da ponovim, sažvakano. Inovatori su retki. Više je sledbenika. Ja koristim gomilu glupih programa na mobilnom sa Java podrškom i znam sve da ih koristim. Moj deda ne zna. Ja sam moderna, on je konzervativan. Ali ja nisam inovator. Inovatori su tvorci mobilne telefonije i Java scripta. Od svih studenata fizike (na svakom smeru po godini u proseku po dvoje :-) ), verovatno je samo jedna do dve osobe inovator. Ostali uče šta im se kaže. Inovator će i sam da se obrazuje. Sledbenika moramo naučiti da razmišlja. tako nesto u religiji nije zabelezeno i analogija ti pada u vodu, jer bi ekvivalent tome bio da hriscani prihvate da je sveto trojstvo "otac sin i sveti duh" zapravo sramna greska i da postoje samo sin i sveti duh a da je otac ipak fiktivan i da su shvatili da ne postoji. Nisi dovoljno upućen. Takve stvari se i jesu dešavale. Veliki raskoli u hrišćanstvu, te podela na ikonoklaste i ikonoborce npr. Veliki sporovi između dve Crkve o prirodi Hristovoj, i upravo pitanje Trojstva. Svaka Crkva je prihvatila ono što je njenom sklopu odgovaralo, iako se zaključci često ne slažu sa dogmom. Crkva se menja više nego što primećuješ. filozofija uvek "uskace" u momentu kad nemamo kud, i to je obicno poslednje oruzje na koje se pozivaju ljudi kojima su argumenti presusili. I upravo si optužio samog sebe . Ili nisi primetio da me napadaš filozofskim (izvitoperenim, ali opet filozofskim po težnji) oružjem? Npr. tvoje sistematsko izlaganje odlika forumskog filozofiranja. Uočavanje logičkih grešaka na samo tebi poznat način itd. Nemoj se praviti blesav, molim te, rasprava nije moguća bez dijalektike, inače bi bila razmena osećanja. veliki deo tvoje argumentacije na ovoj temi se zasniva na (netacnoj) pretpostavci o tome da je nauka podlozna dogmi, a u istoriji je mnogo puta potvrdjeno suprotno. zato sam ti i pomenuo elementarno nepoznavanje. upravo zato u prvoj poruci ove teme pise sta je to "teorija". Biti podložan dogmi, ne znači biti za stalno i nužno pod teretom dogme. I dogma se preobrati u drugu dogmu. Ja po hiljaditi put navodim da je teorijska nauka, koju je nemoguće proveriti eksperimentalno, podložna dogmama. medjutim: hajde da se ti i ja kladimo u 100 evra - ako sutra izadje sunce ti meni dodjes 100 evra, a ako ne izadje ja tebi isplatim istu sumu. da vidimo koliko cvrsto stojis iza svojih reci i koliko ti verujes u svoj nacin razmisljanja. zanima me koliko verujes u svoju slobodu razmisljanja i "neukalupljenost". Ovo dođe ona muška fora sa pozivanjem na fajt, samo što je ovo prilagođeno muško-ženskoj raspravi, je l’? . Eh, to naše famozno iskustvo... Izazov je reagovati u situaciji u kojoj nismo bili, a iskustvo – svaka budala se nauči, jednom. Izostavio si važnu stavku – ja ne verujem. Ja nemam u šta da verujem. Tvrdim da može da ne izađe, a ne da neće izaći. Niti sam ja rekla da sam slobodnorazmišljajuća i neukalupljena, ali jesam rekla da ti to nisi. Ja primećujem da ti nisi dovoljno neukalupljen, ali za sebe to ne primećujem (kako bih, kad sam ograničena?). Isto kao i ti što vidiš da sam ja ukalupljena, a ne vidiš sebe. molim te, oglasi se na snazi reci, napisi neku gotik pesmu ili neku pricu o tome kako je vecina ljudi ukalupljena i ogranicena, i kako su ljudi poput tebe vrlo retki i neobicni, i kako ste vi iznad svih ostalih zato sto vam je um slobodan i nije ogranicen standardima i stegama modernog drustva - kako "ja idealizujem a ti vidis". ne zaboravi melanholicne delove o nashvacenosti, odbacenosti i o tome kako je ceo svet surov i kako ljudi nemaju razumevanja jedni za druge. Ljudi su zli . Kako si samo surov. Tako sam neshvaćena. Ja pripadam vrsti u izumiranju. Niko me ne voli . Baš vala . Ako ti nije poznato, u jeziku se najviše otkriva naša kreativnost. Priseti se dela o inovatorima. To što se ‘lepo izražavam’ po mišljenju NN lica, ne znači da nužno nisam u pravu . I Milanković npr. je bio veoma rečit. Čoveče, kako ti voliš da foliraš. ako je tako, onda izvoli skociti sa vrha zgrade uz puno pravo da sumnjas u zakon gravitacije. elem, da bi se sumnjalo u zakon gravitacije potreban nam je neki konkretan primer u kome taj zakon "pada", i ne vazi. do sada takav primer nije pronadjen. Što ti ne bi skočio sa zgrade, da bi mi dokazao kako je zakon gravitacije ispravan ? Ja sam ta koja je nesigurna, a ti pošto si siguran, mogao bi da demonstriraš. Elem, promašio si poentu. Rekla sam da je ta moja besmislica jednaka onoj koju si ti naveo. Rekla sam da konstatacija nema nikakvu vrednosti, tvoja, kao i moja. Takođe sam rekla da je z. grav. savršeno primenjiv za nas, Zemljane, i da je veoma koristan. Što praskovi i slične spodobe nisu. krajnje je vreme da procitas definiciju religije. ;-) Definiši je za mene, molim te. Ja nisam dorasla tome. Hvala unapred . Interesantan je elaborat na temu forumske filozofije, ali i nepotpun. Zaboravili smo tačku 7. 7) projektovanje svojih postavki na druge (u okviru Džonsonove nesvesne projekcije). Nemoj misliti da se tvoja namera iza 'tabele' ne prozire. Očigledan je pokušaj da se postigne ironičan prizvuk, koji će sagovornik shvatiti kao punovažnu primedbu, pomoću sistematizacije koja nalikuje na naučnu. Nisam pala, pokušaj ponovo. cilj forumske filozofije je da iskazemo koliko je jaka nasa zelja da svet oblikujemo po svom licnom modelu, i koliko smo spremni da zatvorimo oci pred cinjenicama koje nas okruzuju ukoliko se one ne uklapaju u nas model. Ali si zaboravio da ti postavljaš / prihvataš modele. Šta je Prasak, do model nastanka kosmosa ? Ja kažem da je za takve stvari nemoguće praviti modele. Ja ne prihvatam ni tvoj ni bilo čiji model. Ti modeliraš. Onda si i ti jedan od nas, forumskih filozofa? Sad ozbiljno, bez cinizma. Komunikacija jeste želja (svesna ili ne) da se protivnik ubedi i da se naše mišljenje učvrsti. Ne postoji nešto poput nepretenciozne, čiste informacije. Ako si mislio da postoji (sem možda u vrlo retkim izuzecima), potvrdio si da živiš u Zemlji čuda. Eksperimentalno je dokazano da ljudi mogu da tolerišu neslaganje sa svoijm postojećim načinom organizovanja svesti do nekih 10 posto. Kod najvećeg broja taj procenat ne prelazi 5 poena. To, pak, psihologija, identifikuje kao atak na psihu, podjednako opasan kao i fizički nasrtaj. ***I kada mislimo da smo komunikativno savršeno neutralni, nikad nismo manje bili u pravu.*** veoma pesnicki nadahnuta recenica i divno izrecena misao. samo, steta sto je totalno netacna: nauka nema osobine religije, nema crkve, nema svestenike, nema rituale, molitvu, nema svete knjige, nema dogmu, itd, itd. A kako drugačije da iskažem činjenicu da je nauka (njeni segmenti) religija savremenog čoveka, a toga nije svesna ? Sad bi trebalo da zaključim da se u tebi stvara otpor prema svakom kreativnom načinu ispoljavanja misli. A što je najzanimljivije, misao uopšte nije bila poetski oblikovana . ali na svu srecu, naleteo sam na tebe, koja zracis ogromnim autoritetom Primećuješ li da si ti taj koji si mi rekao da sam: pametna (ili to pokušavam da budem), da sam faktor, autoritet, osoba naročitih govorničkih sposobnosti? Ja nemam veze s tim, to se tvoja podsvest otkriva. Ali, ono, hvala na komplimentima jer svako misli da zna da se bavi filozofijom i da argumentuje svoje stavove (uglavnom logickim greskama, ali to je vec druga tema). Nije valjda da gubiš strpljenje? Ccc... vrlo komotan stav: posto znas da ti je prica puna rupa i da joj manjkaju argumenti, nije zgoreg da se unapred ogradis toboznjim "nerazumevanjem" i slicno. zao mi je, ali sama si kriva ako zarad tvog izrazavanja i nedostatka arugmenata neko reaguje. ;-) Pih, najprostiji vid manipulisanja. Ja, kao, znam da mi je priča puna rupa. Uozbilji se . Jesam i ja kriva, ali komunikacijski štap ima dva kraja. Jedan čika reče: U II zakonu termodinamike, XIX vek je pronašao suštinu svojih mitskih izvora.

Kuš . Reče mi čovek koji je raspravljao sa mnom o opravdanosti silovanja . Inače, u pitanju je jedan od najboljih romana istočne književnosti. Izgleda a bit awkward ovako, izvučeno iz konteksta. Nekima izgleda čudno sve vreme . Razbija, razbija obrasce. Pa ako poznaješ nekog kriminalca, verovatno znaš da mogu da budu vanredno pažljivi i mili (prema onima koje ne ubiju ). Baš je svrha umetnosti u tome – mi možemo pomoću nje da osetimo nešto što nismo iskusili. Nikad ne bih ubila nekog (namerno), ali mi niko ne brani da se poistovetim s junakom neke knjige koji pre ručka, umesto da opere ruke, ubije nekog. Igranje igrica je u neku ruku zadovoljavanje ubilačkih poriva. Katarza. I kroz pisanje mi možemo da postanemo ubice. Napominjem da kod nedovoljno... inteligentnih ljudi može da dođe do preteranog (površnog) oduševljavanja ubistvom (zapravo, neshvatanje knjige koju su pročitali), te da vremenom pređu na praksu. Verovatno bi takva literatura trebalo da se kontrolisano distribuira. A mislim da je najomamljujuća osobina umetnosti što može da nam dočara novu sliku, da nam udahne osećanje koje nismo iskusili. Ma ok je Sreten kad govori o kulturi, ali nije baš za estetiku. Mislim. Čovek treba da bude ili neuporedivo lep ili vanredno ružan da bi mogao da govori o lepoti :smajli koji se prose...deo: Spomenula si Davida (ah! ). Inače, kad je u pitanju klasična grčka skulptura, ono što je čini tako 'prijajućom' ljudskom oku jeste preteranost. Izgleda nam prirodno, ali zapravo ne odgovara realnim ljudskim razmerama, te ljudsko telo u tom položaju koji prikazuje skulptura ne može da stoji, ne aktiviraju se isti mišići kao na skulpturi. Privlači nas što su ona toliko slična našim telima, ali ne jednaka, već savršena (ispunjenje forme). Treba imati u vidu da umetničko delo ne mora i ne treba uvek da nam se svidi. Mi možemo da budemo zgroženi, ali je ono ipak delovalo na nas. Čime? To je ono. Eterično. Neuhvatljivo. Zato je i lepo .