Nestašna

Pa zar nisi ti rekao da si hteo da spavaš s bivšom jedino da je pristala da pravite decu ? Što znači da ipak nisi antiseksualan . Aseksualci, inače, nemaju nikakve seksualne porive (kao što ima ljudi koji se rode bez oka, noge, mozga).

Ma OK, nego on govori o tome kako materijalista vidi život. Bez svrhe, slobode, bla-bla.

Evo šta kaže: За нас материјалисте, појам "слободе" је очигледна бесмислица, и наш разум никаква друга дејства, осим узроком условљених, ни замислити не може. Nisi pažljivo pročitao. Alfa-m , mislim da te još drži od sinoć, samo neke Rubine pominješ

Pogledaj šta u tekstu koji ja komentarišem, a koji je poslao Rogozub, nekoliko poruka iznad, Duhovnik tvrdi o materijalistima.

******************************* Materijalizam (negiranje ideala slobodne volje i svrhe) ne povlači nužno za sobom dekadenciju, kako bi Duhovnik želeo da prikaže. Nije život ništa ružniji, ako smo uvereni da potpuno neuslovljene slobode volje nema. Meni nije potrebno da se lažem da bih se volela. Kad ne nosiš u svesti koncept svrhovitosti, davanje svrhe ti je suvišno. Život je lep sam po sebi i sam za sebe. Ne zanima me zašto je lep. Osećam ga, a to mi je važno. Ne treba mi da mi neko kaže da ima svrhe voleti život. O tome govorim. *******************************

Jedno od najvećih idiotarija u hrišćanstvu (religijama uopšte) - ideja da čoveku mora da se kaže da je nešto zlo da on to ne bi radio. Religije su suštinski nehumane.

Ma ne mogu, pao mi pritisak . Zato što smo na temi o ateizmu, a hrišćanstvo je dominantno na ovim prostorima. U najvećoj meri, hrišćanska se može izjednačiti s islamskom i jevrejskom etikom. Ako ti tako kažeš . Ja hoću da mi se objasni zašto je etika samo apstrahovani instinkt, a ništa drugo nije. Kada ’Hegel’ kaže da je instinkt u *krajnjoj instanci* u suštini svega. Kažem da se sve može interpretirati kroz instinkt. Etika nije samo u službi instinkta, ima tu i snobizma i, naravno, uticaja dokolice. I još koječega što mi trenutno ne pada na pamet. U osnovi i jeste instinkt, ali kažem da je to u istoj meri i sve drugo. Ako kažemo da je etika samo apstrahovani instinkt, opet nam Hegi šapuće svoje ideje. A etika teži da bude univerzalna (što je i teorijski moguće, jer je u pitanju društveni kodeks), a instinkt to nije (prirodnost, ne univerzalnost), kao što to nije i osoben sklop okolnosti. Nisam rekla da jedna stvar može neizostavno da utiče na drugu. Na različite instinkte (a i iste), različite stvari deluju (a i iste), u različitim situacijama (a i istim), kod različitih ljudi (a i istih). Ja uopšte, ali uopšte, nemam kategoriju univerzalnosti u mentOlnom sklopu. Dogma je isključiva. Dogmatski, Bog može da uključuje mene, ali sam ja deo Boga. Bog je širi pojam. U mojoj tvrdnji nije akcenat na doživljaju sebe kao Boga, već u postupcima koji su nalik Božjim (stvaram i uništavam). O bogovima se uopšte ne mora misliti. U Srednjem veku je bilo manje modela, danas više, prosto ograničavanje izbora. Jer, što je veći izbor, teže ga je kontrolisati i podvesti pod zakon. Zato što je duži i spisak modernih ljudskih težnji i želja, tako je duži i spisak ograničenja. Hoću da kažem da je u saglasju sa trenutnim društvenim potrebama. Ti možeš sebe u tim potrebama da prepoznaš, ili ne, ali si prinuđen da ih prihvatiš. Nema svrhe u kritici sistema. On će se promeniti kad se steknu uslovi. Pa da, koncept Ja (Klaudije, Car i ) Bog. Kakav patrijarhat. Prevaziđeno mišljenje. Postoje samo igre moći. Pa iz svog ugla jesi, a iz ugla bogovesnika, treba da odsečeš desnu ruku .

Aha, neko nam je bio pijan u zoru . Zaboravio si da dodaš ''za jednu žensku osobu'' . Ti znaš koliko volim kad me hvališ Što je najfensi, ovo za besmisao smrti preterano dobro zvuči, kao da ga nisi ti izrekao

Pa, lako je, samo treba da kažeš 'umetnosti nema u ubistvu, jer je ja ne vidim' . Inače, i umetnost je banalna. Najbanalnija stvar na svetu. Prvo, shvatanje umetnosti se razlikuje od jedne osobe (ili klase) do druge. Drugo, u okviru različitih klasa, pojam umetnost se menjao tokom vremena. Danas, da biste bili proglašeni umetnikom, morate da: ili napravite nešto neviđeno 'dobro', ili nešto neviđeno imbecilno. Akcenat je na reči 'neviđeno'. Smisleno, jer neviđen rast populacije obezbeđuje i veliku količinu đubreta, ili umetnosti. Onda se iz korpusa uzgrednih proizvoda biraju oni sa najviše novog u sebi, te se, kako bi se opravdao zaključak, apstrahuju osećanja, ili stav, ili nešto treće, u zavisnosti od kritičke škole. Umetnost je samo snobovski način da se formira i ozvaniči kulturni milje (nismo pametni, al' smo zato prefinjeni i lepi, i imamo osećaj za lepo, blabla ). Shvatanje lepote se rađa s početkom stvaranja više klase i slobodnog vremena. Primitivni doživljaj lepote se svodio na biološke datosti (tipa: sisata i kukata žena lakše se porađa i lakše hrani decu). Nije da smo mi nešto naročito odmakli . A npr. kada zastupamo mišljenje da umetnost sme ili ne sme biti angažovana, mi branimo sopstvena *osećanja* prema delu (ne)angažovane umetnosti. Govorimo o sebi, ne o umetnosti.

Ma ko je...de Ničea & co! Nauka treba da prihvati metod filozofije, a ne Kantovu etiku ili nešto slično. Ne istorija filozofije, već njen metod. Metod za pravilno (pravilnije) mišljenje. Ako ti je lakše, ne govori se o istoriji filozofije u nauci, već o filozofiji (metodu) saznanja.

Zapravo, i on je u pravu koliko i bilo ko drugi ko kaže da je smisao života u traženju smisla, postizanju mira, uživanju, seksu itd. Nije da smisao postoji sam za sebe. Mi ga dajemo svemu, jer smisao doživaljavamo kao oslonac. Bez njega bi većina nas tresnula na zadnjicu. Druga je stvar što me takvi likovi naročito iritiraju, i imam želju da ih zveknem u facu, iako nose naočare, ali to nije zato što nisu u pravu, već zato što se njihova i moja pravila ne poklapaju. U ovu grupu spadaju uglavnom udavače i debeli ćelavci s kajlama i istetoviranim krstovima. Ili pak pristalice biološkog determinizma . Smisao života: postajati i ostajati ili ne ostajati Ja. PostAjanje, a ne postojanje. Ma da

Ne. Zoon debilikon. A o čemu mi govorimo, o, svemoćni, do o hrišćanskoj (u širem smislu monoteističkoj) etici? Na temi smo...? Nisam te to pitala, vickasti. Pitala sam zašto je neophodan univerzalan instinkt da bi se moglo reći da sve u krajnoj meri služi da ga pojača. Nisam govorila o misticizmu (kontam da misliš na pravoslavlje). Ne u smislu – Bog i ja smo jedno (ili slične prirode). Već – postojim samo Ja, ako bogova i ima, nisu to van moga subjekta. A u drugom smislu, ne neko sličan onome što se zamišlja pod Bogom (čovek-bog sam stvara svoj raj ili ga uopšte nema). Kapiram o čemu pričas, ali sam ti već tri-četiri puta naglasila da demokratija može biti bilo šta sve dok je tako zovemo. Ljudi nisu modeli. Isključivost političkog modela je jednaka isključivosti teorije evolucije. Da, kao npr. hipoglikemija. Naravno, napredak, napredak i samo napredak. Baš to tvrdim sve vreme. Kako si to samo genijalno primetio. A i ja se raspravljam s nekim ko očigledno ne čita šta sam napisala . Dok se drugi štiti od potencijalnog napada, moguće je biti isključiv. Rekoh – dobrovoljno odricanje prva da ubijemo, ako znamo da nam se garantuje da nećemo biti ubijeni. Ima ljudi kojima su potrebni, ti nisi društvo, ti si deo društva. I ve-ce šolja je posve neprirodna stvar, pa to ništa ne dokazuje. Potreba stvara nove ideale. Ideali stvaraju nove potrebe. Ateizam (ili religija) nije zasad suštinski problem. Odnos prema religiji je dosta komotan, dok se religijski stav jasno odvaja od prakse (npr. poslovne) i dok se ispoveda u slobodno vreme (ne u javno, poslovno).

Zaboravi slaganje, seti se pravila br. 6 Ubistvo može da bude umetnički izvršeno (onaj pasus iz romana što sam ga citirala trebalo je da nas navede da *osetimo* kako patologija može začas da pređe u lepotu), i to kada (prefinjeni) ubica ima izrazitu potrebu za kreativnim stvaranjem ili oblikovanjem stvarnosti, a ne ume drugačije da je iskaže do kroz kasapljenje i rasuta creva. Neko koristi boje, ubica koristi krv. Serijske ubice često imaju potpis, baš kao i slikarska platna. To je potreba za prepoznatljivošću njihovog dela (načina ubijanja). Bizoni nisu bili umetnost, umetnost nastaje kad mi odlučimo da neki akt okarakterišemo kao umetnički. Bizon na zidu može da se shvati i kao obična mapa koju je pećinac našljepao da mu služi kao podsetnik. Ona za njega *nije* bila umetnost. I ovo što sam rekla se odnosi na širi pojam umetnosti. U užem smislu, druga priča. Ubistvo može biti shvaćeno kao umetnost dokle god nema neku naročitu svrhu van samog ubistva, dok sadrži makar minimalni estetski apel, i dok postoje oni koji će ubicu posmatrati kao umetnika. To, uostalom, važi i za Marinka Rokvića i njegovu ćelu .

Imaginos, ETF je *tehnički* fakultet i podrazumeva konkretno pravljenje konkretnih mašina npr. Teorija o Velikom prasku nema nikakav konkretan značaj i/ili primenu. Bitno je dokazati je, koliko je bitno i da li Bog ima brkove. Hajde da malo pojasnim, ne govorim o filozofiji kao istoriji filozofije. Govorim o dijalektici, koja jeste osnov mišljenja, a racio je ono na šta se poziva prirodna nauka. Govorim i o epistemologiji. kakva sjajna dedukcija. Hvala. Znam. steta sto nema veze sa ovim o cemu je rec: tema "veliki prasak", naucni metod, konkretni rezoni, hipoteze, cinjenice, dokazi, teorije, razmatranja Ti ne uviđaš vezu. To ne znači da ona ne postoji. Kao što ja ne shvatam vezu između činilaca teorije Praska, tako ni ti ne vidiš vezu između nauke i društva. Ti ne vidiš na levo oko, a meni je ovo desno vrljivo. boga mi, ne bih to rekao tako definitivno. postoje velike polemike na tu temu i mnogi se ne slazu sa tim da je teologija nauka - pre svega zato sto se u njoj ne koristi (vrlo precizno definisan) naucni metod. Pa navela sam milion puta sholastičare. Oni stvaraju savršene zatvorene sisteme. Hegelov S. duh je najsavršeniji zatvoreni sistem od svih. U okviru njega sve može biti dokazano. Sećaš se naše rasprave o ateizmu? Znaš kad sam rekla da je savršeno objašnjenje da je vera (kao i Bog) iznad razuma i da zato ne može biti racionalno objašnjena / shvaćena? To je postavka koju je nemoguće srušiti. Tebi je ta postavka smešna, ne zato što nije logična, već zato što se ne slažeš s njom. Ja ti uporno objašnjavam kako f-cionišu zatvoreni sistemi, te kako je bez prave dijalektike svaki sistem zatvoren i neprimenjiv. Uzgred, teolog nije obavezno i vernik, on može da bude sociolog religije npr. Onda su njegovi zaključci tačni i sveprimenjivi. opet retorika koja tebe kao sagovorika treba da stavi u polozaj viseg autoriteta u odnosu na mene. ljudi obicno potezu takve teze kad nemaju nesto konkretno da kazu da bi podrzali svoje misljenje. kao, mozes misliti, ja nesto idealizujem a ti "VIDIS" (znaci, ja ne vidim, pa zato se ti "bolje" razumes u ovu pricu", i to je neki "argument". Ma baš sam autoritet do jaja . Sad ozbiljno, umesto da se u poruci uhvatiš za referencijalnu f-ju, ti se hvataš za metalingvistički deo, što jeste nasilje nad jezikom. Jezičkologička greška. Srž namerno preskočiš i tačke koje sam ti dokazala. Hvataš se za *redundantnost*, a bez nje poruka ne bi mogla da bude shvaćena ni primljena. Ne postoji tako nešto kao savršena retorika ili savršeno ispravan govor. Redundanca je *uzgrednost* i ona u normalnom komunikacijskom procesu ne podleže kontra-argumentaciji jer sama nije argument. Čoveče . zao mi je, ali moraces da pokusas nekim konkretnijim metodama. ;-) Ako tvoj (naučnikov) argument nije dovoljno konkretan, kako to tačno od mene iziskuje da koristim konkretniju metodu kako bih opovrgla apstraktnu teoriju? te fore o "oblikovanju svesti" to su romanticne price za malu decu, i ideja da nekome mozes "oblikovati svest" (sta god to znacilo, a cini mi se da ni tebi nije bas kristalno jasna definicija "oblikovanja svesti") putem predavanja i ocenjivanja nema mnogo osnova u realnosti Pa ja sam romantično derište, šta si drugo očekivao od mene? Da shvatim nešto što je iznad mene? . Oblikovanje svesti kao silovanje mozga. Čoveče, to spada u nekakvu opštu kulturu, poznavanje f-cionisanja mas-medija. Savršeno brejnvoširanje. jer da je tako nikad ne bi bilo nikakvog napretka niti pomaka posto bi svakoj generaciji svest bila "oblikovana" od strane prethodne generacije. Opet ti o napretku. Tehnološki napredak je nešto poptuno drukčije od umnog (u smislu duhovnog) *naprtka*. Ja ti govorim upravo da t. o Prasku ne donosi nikakav napredak. Ni umni ni tehnološki. Do tehnološkog napretka nas vodi eksperimentalna fizika. Teorijska nas vodi do toaletnog *naprtka*. moja svest i moj pogled na probleme iz struke kojom se bavim su ipak razliciti od pogleda ljudi koji su me tome ucili. E sad si pogodio srž, ali to nisi shvatio. I psihologija i sociologija znaju da se veći deo ljudi priklanja kulturi i vladajućim učenjima. Inovatori čine veoma mali procenat populacije. Ti prisustvuješ tehnološkom napretku koji je iniciran od malog broja ljudi (izražava se u promilima). Veći deo nas usvaja sadržaje iz nastave, i prima ih zdravo za gotovo. Zato se ne sme dozvoliti da se već jednoobrazni umovi uče jedinstvenom mišljenju. zanimljivo je kako je popularizacija ovakvog nacina razmisljanja dozivela pravi procvat nakon sto se pojavio prvi deo filma matriks. ;-) Što si dosadan s Matriksom. Moraću da pogledam film, koliko si smorio s tim. Nisam gledala, ali ako su svi tamo kul kao ja, onda mora da je dobar :-). Npr. tvoja reakcija bi trebalo da znači da mora da postoji nešto što bezuslovno direktno utiče na stvaranje svesti (poput filma, knjige). Postoji i samosvest. nisi u pravu jer analogije nema. da bih ti to pokazao podeticu te na samo jedan od brojnih primera: nakon sto je habl objavio svoje otkrice, ajnstajn je napustio svoju ideju o kosmickoj konstanti i staticnom kosmosu i nazvo tu svoju ideju "sramnom greskom". Nisi pročitao pažljivo srž mojih poruka. Da ponovim, sažvakano. Inovatori su retki. Više je sledbenika. Ja koristim gomilu glupih programa na mobilnom sa Java podrškom i znam sve da ih koristim. Moj deda ne zna. Ja sam moderna, on je konzervativan. Ali ja nisam inovator. Inovatori su tvorci mobilne telefonije i Java scripta. Od svih studenata fizike (na svakom smeru po godini u proseku po dvoje :-) ), verovatno je samo jedna do dve osobe inovator. Ostali uče šta im se kaže. Inovator će i sam da se obrazuje. Sledbenika moramo naučiti da razmišlja. tako nesto u religiji nije zabelezeno i analogija ti pada u vodu, jer bi ekvivalent tome bio da hriscani prihvate da je sveto trojstvo "otac sin i sveti duh" zapravo sramna greska i da postoje samo sin i sveti duh a da je otac ipak fiktivan i da su shvatili da ne postoji. Nisi dovoljno upućen. Takve stvari se i jesu dešavale. Veliki raskoli u hrišćanstvu, te podela na ikonoklaste i ikonoborce npr. Veliki sporovi između dve Crkve o prirodi Hristovoj, i upravo pitanje Trojstva. Svaka Crkva je prihvatila ono što je njenom sklopu odgovaralo, iako se zaključci često ne slažu sa dogmom. Crkva se menja više nego što primećuješ. filozofija uvek "uskace" u momentu kad nemamo kud, i to je obicno poslednje oruzje na koje se pozivaju ljudi kojima su argumenti presusili. I upravo si optužio samog sebe . Ili nisi primetio da me napadaš filozofskim (izvitoperenim, ali opet filozofskim po težnji) oružjem? Npr. tvoje sistematsko izlaganje odlika forumskog filozofiranja. Uočavanje logičkih grešaka na samo tebi poznat način itd. Nemoj se praviti blesav, molim te, rasprava nije moguća bez dijalektike, inače bi bila razmena osećanja. veliki deo tvoje argumentacije na ovoj temi se zasniva na (netacnoj) pretpostavci o tome da je nauka podlozna dogmi, a u istoriji je mnogo puta potvrdjeno suprotno. zato sam ti i pomenuo elementarno nepoznavanje. upravo zato u prvoj poruci ove teme pise sta je to "teorija". Biti podložan dogmi, ne znači biti za stalno i nužno pod teretom dogme. I dogma se preobrati u drugu dogmu. Ja po hiljaditi put navodim da je teorijska nauka, koju je nemoguće proveriti eksperimentalno, podložna dogmama. medjutim: hajde da se ti i ja kladimo u 100 evra - ako sutra izadje sunce ti meni dodjes 100 evra, a ako ne izadje ja tebi isplatim istu sumu. da vidimo koliko cvrsto stojis iza svojih reci i koliko ti verujes u svoj nacin razmisljanja. zanima me koliko verujes u svoju slobodu razmisljanja i "neukalupljenost". Ovo dođe ona muška fora sa pozivanjem na fajt, samo što je ovo prilagođeno muško-ženskoj raspravi, je l’? . Eh, to naše famozno iskustvo... Izazov je reagovati u situaciji u kojoj nismo bili, a iskustvo – svaka budala se nauči, jednom. Izostavio si važnu stavku – ja ne verujem. Ja nemam u šta da verujem. Tvrdim da može da ne izađe, a ne da neće izaći. Niti sam ja rekla da sam slobodnorazmišljajuća i neukalupljena, ali jesam rekla da ti to nisi. Ja primećujem da ti nisi dovoljno neukalupljen, ali za sebe to ne primećujem (kako bih, kad sam ograničena?). Isto kao i ti što vidiš da sam ja ukalupljena, a ne vidiš sebe. molim te, oglasi se na snazi reci, napisi neku gotik pesmu ili neku pricu o tome kako je vecina ljudi ukalupljena i ogranicena, i kako su ljudi poput tebe vrlo retki i neobicni, i kako ste vi iznad svih ostalih zato sto vam je um slobodan i nije ogranicen standardima i stegama modernog drustva - kako "ja idealizujem a ti vidis". ne zaboravi melanholicne delove o nashvacenosti, odbacenosti i o tome kako je ceo svet surov i kako ljudi nemaju razumevanja jedni za druge. Ljudi su zli . Kako si samo surov. Tako sam neshvaćena. Ja pripadam vrsti u izumiranju. Niko me ne voli . Baš vala . Ako ti nije poznato, u jeziku se najviše otkriva naša kreativnost. Priseti se dela o inovatorima. To što se ‘lepo izražavam’ po mišljenju NN lica, ne znači da nužno nisam u pravu . I Milanković npr. je bio veoma rečit. Čoveče, kako ti voliš da foliraš. ako je tako, onda izvoli skociti sa vrha zgrade uz puno pravo da sumnjas u zakon gravitacije. elem, da bi se sumnjalo u zakon gravitacije potreban nam je neki konkretan primer u kome taj zakon "pada", i ne vazi. do sada takav primer nije pronadjen. Što ti ne bi skočio sa zgrade, da bi mi dokazao kako je zakon gravitacije ispravan ? Ja sam ta koja je nesigurna, a ti pošto si siguran, mogao bi da demonstriraš. Elem, promašio si poentu. Rekla sam da je ta moja besmislica jednaka onoj koju si ti naveo. Rekla sam da konstatacija nema nikakvu vrednosti, tvoja, kao i moja. Takođe sam rekla da je z. grav. savršeno primenjiv za nas, Zemljane, i da je veoma koristan. Što praskovi i slične spodobe nisu. krajnje je vreme da procitas definiciju religije. ;-) Definiši je za mene, molim te. Ja nisam dorasla tome. Hvala unapred . Interesantan je elaborat na temu forumske filozofije, ali i nepotpun. Zaboravili smo tačku 7. 7) projektovanje svojih postavki na druge (u okviru Džonsonove nesvesne projekcije). Nemoj misliti da se tvoja namera iza 'tabele' ne prozire. Očigledan je pokušaj da se postigne ironičan prizvuk, koji će sagovornik shvatiti kao punovažnu primedbu, pomoću sistematizacije koja nalikuje na naučnu. Nisam pala, pokušaj ponovo. cilj forumske filozofije je da iskazemo koliko je jaka nasa zelja da svet oblikujemo po svom licnom modelu, i koliko smo spremni da zatvorimo oci pred cinjenicama koje nas okruzuju ukoliko se one ne uklapaju u nas model. Ali si zaboravio da ti postavljaš / prihvataš modele. Šta je Prasak, do model nastanka kosmosa ? Ja kažem da je za takve stvari nemoguće praviti modele. Ja ne prihvatam ni tvoj ni bilo čiji model. Ti modeliraš. Onda si i ti jedan od nas, forumskih filozofa? Sad ozbiljno, bez cinizma. Komunikacija jeste želja (svesna ili ne) da se protivnik ubedi i da se naše mišljenje učvrsti. Ne postoji nešto poput nepretenciozne, čiste informacije. Ako si mislio da postoji (sem možda u vrlo retkim izuzecima), potvrdio si da živiš u Zemlji čuda. Eksperimentalno je dokazano da ljudi mogu da tolerišu neslaganje sa svoijm postojećim načinom organizovanja svesti do nekih 10 posto. Kod najvećeg broja taj procenat ne prelazi 5 poena. To, pak, psihologija, identifikuje kao atak na psihu, podjednako opasan kao i fizički nasrtaj. ***I kada mislimo da smo komunikativno savršeno neutralni, nikad nismo manje bili u pravu.*** veoma pesnicki nadahnuta recenica i divno izrecena misao. samo, steta sto je totalno netacna: nauka nema osobine religije, nema crkve, nema svestenike, nema rituale, molitvu, nema svete knjige, nema dogmu, itd, itd. A kako drugačije da iskažem činjenicu da je nauka (njeni segmenti) religija savremenog čoveka, a toga nije svesna ? Sad bi trebalo da zaključim da se u tebi stvara otpor prema svakom kreativnom načinu ispoljavanja misli. A što je najzanimljivije, misao uopšte nije bila poetski oblikovana . ali na svu srecu, naleteo sam na tebe, koja zracis ogromnim autoritetom Primećuješ li da si ti taj koji si mi rekao da sam: pametna (ili to pokušavam da budem), da sam faktor, autoritet, osoba naročitih govorničkih sposobnosti? Ja nemam veze s tim, to se tvoja podsvest otkriva. Ali, ono, hvala na komplimentima jer svako misli da zna da se bavi filozofijom i da argumentuje svoje stavove (uglavnom logickim greskama, ali to je vec druga tema). Nije valjda da gubiš strpljenje? Ccc... vrlo komotan stav: posto znas da ti je prica puna rupa i da joj manjkaju argumenti, nije zgoreg da se unapred ogradis toboznjim "nerazumevanjem" i slicno. zao mi je, ali sama si kriva ako zarad tvog izrazavanja i nedostatka arugmenata neko reaguje. ;-) Pih, najprostiji vid manipulisanja. Ja, kao, znam da mi je priča puna rupa. Uozbilji se . Jesam i ja kriva, ali komunikacijski štap ima dva kraja. Jedan čika reče: U II zakonu termodinamike, XIX vek je pronašao suštinu svojih mitskih izvora.

Kuš . Reče mi čovek koji je raspravljao sa mnom o opravdanosti silovanja . Inače, u pitanju je jedan od najboljih romana istočne književnosti. Izgleda a bit awkward ovako, izvučeno iz konteksta. Nekima izgleda čudno sve vreme . Razbija, razbija obrasce. Pa ako poznaješ nekog kriminalca, verovatno znaš da mogu da budu vanredno pažljivi i mili (prema onima koje ne ubiju ). Baš je svrha umetnosti u tome – mi možemo pomoću nje da osetimo nešto što nismo iskusili. Nikad ne bih ubila nekog (namerno), ali mi niko ne brani da se poistovetim s junakom neke knjige koji pre ručka, umesto da opere ruke, ubije nekog. Igranje igrica je u neku ruku zadovoljavanje ubilačkih poriva. Katarza. I kroz pisanje mi možemo da postanemo ubice. Napominjem da kod nedovoljno... inteligentnih ljudi može da dođe do preteranog (površnog) oduševljavanja ubistvom (zapravo, neshvatanje knjige koju su pročitali), te da vremenom pređu na praksu. Verovatno bi takva literatura trebalo da se kontrolisano distribuira. A mislim da je najomamljujuća osobina umetnosti što može da nam dočara novu sliku, da nam udahne osećanje koje nismo iskusili. Ma ok je Sreten kad govori o kulturi, ali nije baš za estetiku. Mislim. Čovek treba da bude ili neuporedivo lep ili vanredno ružan da bi mogao da govori o lepoti :smajli koji se prose...deo: Spomenula si Davida (ah! ). Inače, kad je u pitanju klasična grčka skulptura, ono što je čini tako 'prijajućom' ljudskom oku jeste preteranost. Izgleda nam prirodno, ali zapravo ne odgovara realnim ljudskim razmerama, te ljudsko telo u tom položaju koji prikazuje skulptura ne može da stoji, ne aktiviraju se isti mišići kao na skulpturi. Privlači nas što su ona toliko slična našim telima, ali ne jednaka, već savršena (ispunjenje forme). Treba imati u vidu da umetničko delo ne mora i ne treba uvek da nam se svidi. Mi možemo da budemo zgroženi, ali je ono ipak delovalo na nas. Čime? To je ono. Eterično. Neuhvatljivo. Zato je i lepo .

Idi u Kur...distan . Ne znam ko su Kant i Hegel. Nikad čula za njih. Pretpostavljam da su u pitanju neke feministkinje? Ili kant traka, kantovanje? Dirkem . Možda bih i rekla volja za moć, ali neću. Ko kaže da je bilo šta samo moje? Moj je (i to možda) samo način na koji su zadatosti (objektivnosti) povezane, u meni, kao subjektu. Celina kao neponovljiv sklop. Homeostaza? Nikakvi zakoni i utvrđeni procesi. Verovatno je da etiku trenutno uglavnom izjednačavam sa zakonom. A, kako Fuko kaže, zakon je više spoljašnjost, nego načelo ili neki unutrašnji propis vladanja. ’Kad bi srcu bio očigledan, zakon ne bi bio zakon, nego blaga unutrašnjost svesti.’ Dobro, sam si tražio! Šta ti ja rekoh za Hegela ?! Mislima o Hegelu, um ti se uspavao, i Hegel ti se u snovima javljao! Tastatura ti se dabogda zaglavila, kad god ti se Hegelova ideologija u svesti javila! Moraćeš da malo konkretizuješ komentar, da shvatim u kom pravcu ti misli hode ( ). I osećanja su rođena da bi se ublažio i preobratio instinkt. Instinkt kao apsolutno neobjašnjiv, iracionalan. A svi naši pokušaji da budemo racionalni su u službi instinkta. Dok mi želimo da mislimo da se razumom odvajamo od njega . Da odmah počnem da opovrgavam sebe, ili da ostavim za kasnije, dok obučem suknju Jeste. Kontam kako je bila upotrebljena isključivost. Ekstremizam nekad i jeste neophodan za rušenje drugih ekstremističkih shvatanja. Nego ja tu isključivost nisam bila tako shvatila. Verovatno sam zato uopšte i počela diskusiju, ne sećam se . Kontam. Ali postoji (valjda) i vid nezainteresovanosti za boga. Ili - samosvrhovitost. Kada Ja postaje(m) Bog. Ne poričem. Ja ti samo kažem da će u svakom društvenom uređenju, bez obzira na to koji mu mi model uređenja priključujemo, postojati rasizam. Uzork tome leži u ljudskoj prirodi. Ne u društvenom modelu. S tim što d. model može da preoblikuje naša htenja, stavove (instinkte ). Što sam uopšte započeo ovo o demokratiji? Jer si očekivao da ja, onako, modernistički zdušno branim demokratiju, ali si se zavrnuo . A i dan-danas to podrazumijevamo pod demokratijom,nešto što je služilo ograničavanju moći monarha. Mi se i dalje ponašamo kao da našu slobodu ugrožava monarh a ne neka druga vrsta moći. Pa da. U suštini kognitivna disonanca. Moć f-cioniše sve dok nas navodi da verujemo da mi učestvujemo u njenom ispoljavanju. A mi smo samo izmet moći . Mi funkcionišemo ''kao da'' se nalazimo u sistemu apsolutističke monarhije,a ne demokratskom sistemu. Mi funkcionišemo i kao da se NE nalazimo u ekspertskom društvu,dakle društvu koje ima više kalupa nego monarhija. I funkcionišemo kao da smo u Polisu,a ne u procesu globalizacije. Mislim da ekspertsko društvo pruža više šanse da se kalupi zaobiđu, ili bar preoblikuju. Naravno, kada je reč o ’manje važnim’ kalupima. Npr. mnogim ljudima danas je bitnije da imaju pravo da ispoljavaju svoju homoseksualnost, nego da ubijaju (ovoga su spremni da se odreknu zarad ustavom zagarantovanih sloboda), a da ih ne kazne robijom. U suštinskim stvarima ekspertsko društvo jeste isključivo, u onim sporednim je manje isključivo od monarhije i ima veći broj obrazaca. U suštini, nezahvalno je porediti modernu demokratiju, ‘demokratiju’ i monarhiju, jer struktura stanovništva i uslovi više nisu isti (pomenuću medije, tehnologiju i dokolicu – vreme kad se tupi o pravima građana). Zapravo, monarhija ne odgovara modernom ekonomskom idealu, kao ni velikim teritorijama. Ruso to lepo pokazuje (ovo drugo). Pa koji je ideal moderne demokratije?Ja ne bih rekao da je demokratija. Feudalna monarhija je u stvari sposobnija za demokratiju.Za pozitivna prava. Treba napraviti razliku između sociopolitičkog modela i sociopsihološkog ideala. Ono što demokratija jeste, i onoga što bi ljudi želeli da bude (ili misle da jeste). Što se tiče sociopsihološkog idealnog modela – to je društvo s duhovnim vrednostima ograničenim na dokolicu (dakle, tehn. razvoj neometan religijskim zabranama). (Nedeljom se ide u crkvu.) Građanska prava, ali ne i vladavina građana (to je odgovornost, jer ljudi su naklonjeni dobiti, a imaju otpor prema riziku i obavezama, tipa – glasaće drugi, ne moram ja). I, neizostavan, konzumerizam (on stvara *utisak* slobodnog izbora). Sama reč demokratija je prosto strateški apel na svest (volim da verujem da ja držim daljinski, iako me oni vozaju). P.S. A ovo je bila tema o ateizmu

Verovatno jer se na studijama uglavnom proučava istorija filozofije, a ne mehanizmi filozofije. Naučite me da razmišljam, a sama ću naučiti šta je ko rekao. A oni rade obrnuto. Mislim da je za većinu ljudi prikladniji prvi model.

Ko je slušao Estetiku kod S. Petrovića, nek je odmah zaboravi . Umetnost je, recimo, prenaglašena *umešnost* u stvaranju nove stvarnosti koja može da bude slična našoj, njoj oprečna, identična ili paralelna s njom. Ako posmatram umetnost samo kao šest (ili sedam) veština, to samo znači da nekritički prihvatam obrazac i ideju umetnosti. Film nije ni mogao biti svrstavan u umetnost pre hiljadu godina, a danas postoji i umetnički film. Sećaš se reklame za DonCafe gde izraelska *umetnica* magično stvara nov život mlevenom kafom po specijalnoj staklenoj podlozi. Njeno delo ne karakteriše ni trajnost (duneš, i sve razoriš), ni prihvaćena tehnika izrade, ali ono *apeluje* na naš podsvesni deo ličnosti, navodeći nas da uživamo u nečemu potpuno beskorisnom. Tako da je u umetnosti dozvoljeno slikati/vajati krompir-pire, ali ne Mona Lizu (već viđeno). Krompir bi bio umetnost, sve dok ga ne pojedeš. Prekucaću deo iz jednog romana, jeste malo duži, ali koga interesuje, neka pročita. Linija između ubistva, strasti i umetnosti može da bude sasvim zamagljena. Uputih dug pogled u njene raskriljene bele butine, kao da ih tarem očima, pogled mi je klizio sa meke, glatke površi sve dok se nije zaustavio tamo, na skladištu tajni, gde se rađa i dobro i zlo. Video sam kako joj lice obliva rumen, a očni kapci padaju kao da nije u stanju da ih kontroliše. Lagano sam podigao bodež. Pratila je sečivo pogledom. Zenice joj se nago raširiše i licem joj prelete svetlost kao sev munje. I dalje je gledala u vrh bodeža s mešavinom zaprepašćenja, straha i žudnje. Potom se uhvatila za oštricu i čežnjivo je poljubila. Iznenada je zatvorila oči i poskočila na krevetu, podižući se malo u struku i još šire otvarajući bedra. Uzdahnula je i rekla: 'Molim te, slatki moj, hajde! Spremna sam'. Nisam odgovarao na njen poziv, na šta ona još bolnije zajeca. Čekala je. Onda zaplaka. Ispustila je prigušen, jedva čujan glas: 'Molim te, ljubavi!' 'Evo mojih lađa, mili moj, gde plove ka obalama propasti.' Nadneo sam se nad nju i poljubio je. Prislonio sam vrh sečiva između njenih dojki, a ona me obujmi nogama oko pasa. Lagano, lagano sam pritiskao. Širom je otvorila oči. Kakva je to ekstaza bila u tim očima! Izgledala mi je lepše od svega na ovom svetu. Trpeći bol, rekla je: 'Mili moj! Mislila sam da to nikad nećeš učiniti. Bila sam već izgubila svaku nadu.' Pritiskao sam bodež svojim grudima dok ceo nije nestao u njenim, tačno između dojki. Osećao sam njenu toplu krv kako lipti iz grudi. Trljao sam svoje grudi o njene, dok je ona preklinjući vapila: 'Hajde i ti sa mnom! Dođi! Ne puštaj me da odem sama!' 'Volim te', rekla je i ja sam joj verovao. 'Volim te', uzvratio sam, i rekao sam joj istinu. Bili smo plamteća baklja, a rubovi postelje jezici paklenih ognjeva. U nozdrvama mi je bio miris dima dok mi je govorila: 'Volim te, mili moj!' i dok sam joj uzvraćao: 'Volim te, mila moja!' A svemir, sa svojom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću, bio se sažeo u jednu tačku pre pi posle koje ničeg nije bilo. Ubijanje može da bude umetnički izvršeno i opservirano. Razumem da se normalna ljudska bića groze i same pomisli da mogu da ubiju i budu ubijeni. Ali, pustite samu misao o potencijalnoj estetici ubistva u svest. Onako, objektivno, uklonite na tren užasavanje. Ubijanje može da bude izraz ljubavi prema ubijenom, ili prema ljudima uopšte. Psihologija tretira ubice iz strasti npr. kao osobe koje nisu u stanju da na opšteprihvaćen način iskažu svoju naklonost. Većina nas zamišlja ubice kao mehanički hladne, gadne osobe. Oni nisu nužno takvi. Ubica se, psiholozi to znaju, neretko identifikuje sa žrtvom, saoseća s njom, to je njegov način da se za stalno spoji sa žrtvom.

Dobro, precizni prognostičaru, vraćam se u decembru, ako bude bilo suvo . Ok. Reč totalitaran može da znači – sveobuhvatan, isključiv, a totalitarizam u užem smislu podrazumeva oblik ponašanja (društvenog uređenja) kada grupa kontroliše ostale. Ja govorim o prvom smislu. Prisila misli (zahtev da se svi stavovi podvedu pod etiku, pa osoba reaguje potiskivanjem misli, kako bi koncept bio u saglasju s etikom), bilo da je u pitanju lična ili šira etika. Etika uzima subjektivno, da bi delovala objektivno. Ja uzimam objektivno, da bih bila subjektivna. Mislim da da. Možda više kao nešto između ’trebalo’ bi i ’moraš da’. Nisam sigurna. Ali sam sigurna da je reč o nepoštovanju ljudske prirode. Čovek može da bude ’dobar’ iz empatije i vrline. Isključiva pravila nisu neophodna. Naročito jer su neprimenjiva. Nekorisnost etike. Ih, sad. U krajnjoj meri, sve na svetu služi da pojača instinkt, ili da ga drži pod kontrolom, ili da ga preobuče u ruho kulture. Baš se lepo ismejah! Ako ti je toliko stalo, mogu ja začas da promenim tačku gledišta, te da ti zadržiš svoje adute, a ja da se obrijem ispod pazuha . Ako si toliko zabrinut za kalupe. Tako nisi rekao, već si bio isključiv. Na isključivost sam reagovala isključivošću. Sad ispade da sam politički nepismena . Ne govorim o pravima. Pogledaj dole. Ok. Sad kontam da govoriš o modelima d-tije. Ono što ja hoću da kažem je da *u praksi* (skoro) svako paralelno postojanje najmanje dve persone podrazumeva rasizam – Ego (ja sam nužno bolja od njega, iako to ne moram javno da kažem, ali ću da *pokažem*). Svako od njih (sem ako je u pitanju neko sa instinktom žrtve) želi da vlada. Vlast se opravdava naročitim isticanjem vladara u određenim oblastima. Svako društvo ima svoje otpadnike. Samo ih različito tretira. Jasno rekoh da (moderna) demokratija odgovara savremenom društvu, njegovim idealima. A uređenje prvobitnih društava rekoh da je u pravom (starijem) smislu demokratija (zna se kome je dato pravo da glasa i ko je kako i zašto glasao). I danas postoje monarhije, ali kažem da nisu u službi tehnološkog napretka koji je cilj modernog društva.

* imaginos Nije lepo biti pametan, lepo je biti lep. Na tebi je da budeš pametan, a ja bih da ostanem samo lepa, ako nije problem . Pogledaj naslov podforuma. Filozofija mora biti, rekoh na drugoj temi, osnov za preispitivanje svih ostalih nauka. Nauku stvaraju ljudi, a ne bogovi. Dakle, nauka je neodvojiva od društva. I teolozi su naučnici. Ljudi vole promene kada im donesu neku konkretnu materijalnu dobit – kompjuter npr. Ne vole ih kada im donesu dokaz boga, a oni su ateisti i vice versa. Ti idealizuješ ljude, a ja ih vidim. Ja vidim da me je oko 80% PMF-ovaca ubeđivalo da je Prasak dokazan. Ti ljudi su budući naučnici, a njihovu svest oblikuju sadašnji naučnici, profesori. E, jebi ga, živela sam ovolike godine u zabludi . Ta moja izjava – treba neko da me ubedi - jeste filozofski blef ili apel ;-). Treba da natera ljude sposobne da razmišljaju van nametnute slike stvarnosti da se zamisle. Uz moje neizostavno grandiozno i prenapregnuto faktorisanje . Pre preispitivanja drugih, samopreispitivanje. Zezaš me? Čekaj, čekaj, znam! Ovde bi trebalo da se pokunjim, zbog ovakvog ispoljavanja čistog naučnog duha? Iz Opšte t. relativiteta je izvedeno da se, mora biti, Prasak odigrao u singularnosti (Fridman). Ali, mi to ne možemo da shvatimo jer u beskonačnosti ne važe nikakvi matematički zakoni, pa nema ni Ajnštajnove teorije (hrišćanska retorika – bog se ne spoznaje, jer on nadilazi razum). Kako je to zgodno. I KPM, Hablov zakon se izvode iz T. r. Kao i teorija o Ocu, Sinu i Svetom duhu. Analogija je očigledna za one koji dobro vide. Sintagma 'elementarno nerazumevanje' označava nerazumavanje principa. To je nepoznavanje odnosa koji deluju među naučnim činjenicama. Tu treba da uskoči filozofija. Ja ti upravo govorim o elementarnim postavkama, a ti mi daješ nus produkte. Ja kažem da Sunce ne mora sutra da 'izađe', a ti mi govoriš kako je do sada to uvek činilo. A ja kažem da ti to ne znaš, jer nisi tu od pamtiveka, a i da jeste, ono sutra ne mora da nas ogreje. Kraće: ja se spremam za zimu, a ti još nisi kupio kaput. Ovo je dosledna moderna ideologija, a nedosledna ljudskost. Naprdak i napredak su reči istog korena, označavaju vrstu ekspresnog i snažnog izbacivanja. Nekako me teorija Praska više asocira na gasove. Smrducka. Progresivno k'o multipleks skleroza . Besmisleno je ne uvoditi a priori sumnju u zakon gravitacije. Vrednost moje izjave je jednaka vrednosti tvoje citirane iznad. Ja *shvatam* da nas zakon gravitacije dovodi do nekih zanimljivih *praktičnih* zaključaka. S druge strane, Prasak predstavlja iživljavanje razmaženih derišta. Ne donosi rezultate. Kao sholastika. Ponovo kažem da su osnovne postavke matematike, potom i fizike konstante ili promenljive koje su ljudska bića uvela. Brojevi nisu prirodnost. ***Svaki sistem se može savršeno urediti (unutar sebe). Najbolji primer – književnost (onaj Tolkin sa čitavim novim svetom, novim fizičkim zakonima itd), npr. Ili Hegelov Duh , ili Isus Stradalnik. Savršeno zaokruženi sistemi (dogme). Ali su nam besmisleni već na prvi pogled. Zašto? Zato što su to čisto zatvoreni društveni sistemi i ne mogu se koristiti da opisuju otvorene sisteme (priroda, kosmos, organizam).*** Da ne gnjavim mnogo, pronađi nešto o teoriji sistema, to je OSNOVA teorije nauke. u tom svetlu, hajde malo ontopic: ljudi se u poslednje vreme trude da daju neku opstu teoriju, neki zakon, formulu - bilo sta, ciji bi opseg vazenja bio sto veci, dakle obuhvatao i mikrosvet i makrosvet. Igraju se deca boga. To pretpostavlja univerzalnost, a to dalje vodi u religiju. Ma koliko naučnici ne želeli da priznaju. Čas mi tvrde da su svi ljudi različiti, a čas bi da traže univerzalnosti. teorijiska fizika je inspirisala neke vrlo "eksperimentalne" stvari, i kao takva ona je neodvojivi deo fizike. mozda se tebi cini da je sve to besmisleno i labavo, ali de fakto je da smo upravo na osnovu nekih od tih "zamagljenih" stvari uspeli da napravimo vrlo opipljive i korisne eksperimente i upotrebljive aparate. ;-) I ljudski izmet je inspirisao Eka da napiše visokoestetski pasus u jednoj knjizi, pa ja neću da držim govance u sobi. Hitler je inspirisao mnoge sociologe i psihopate. Neodgovarajuća analogija, nađi bolju. kapiram ja da je jako lep osecaj banalizovati nesto sto nam je nerazumljivo: igrom recima, logickim smicalicama i negiranjem svega po prinicpu "matriks" (nista ne postoji, "to je sve nasa percepcija", dakle, svi ti naucnici su u zabludi). simpaticno je, i sam sam tako razmisljao kad sam imao 15-16 godina kad sam bio mladi buntovnik kome se "sve to sranje" i koji je "iznad svih tih ustajalih teorija koje su smislile neke uskoumne dede koje razmisljaju pravolinijiski". Razumem. I ja sam se sa petnaestak godina zaluđivala teorijskom fizikom i geometrijom . Ne bih da se vraćam u prošlost, više mi se sviđa ovaj novi intelektualni nivo tinejdžerke. Slepo povođenje za simbolima (lj-u-d-s-k-i-m tvorevinama) je out. Šta ću kad sam retrogradna k'o Saturn u Vodoliji. ali je istovremeno i najjeftiniji i najneproduktivniji nacin, cisto gubljenje vremena, jer - TI treba da dokazes da prostor nije trodimenzionalan ako vec sumnjas u istinitost te tvrdnje. kad bi to dokazala, ne sumnjam da bi dobila neku veeeeoma prestiznu nagradu i da bi ti ime bilo upisano zlatnim slovima u istoriji nauke. dakle - na posao! I dalje ne razumeš šta je filozofija. Filozofija nije lista različitih ’učenja’ o biću različitih filozofa, već je jedina naša nauka (do sad) koja može da nas učini samosvesnim i samokritičnim. A nauci je to više nego potrebno. Zato što je nauka (njeni segmenti) religija savremenog čoveka, a toga nije svesna. Pretpostavljam da si sa nekog prirodnog ili tehničkog fakulteta, pa si onda sigurno imao Filozofiju nauke. Nije to samo još jedan predmet za budženje proseka. *** Molim da se delovi obeleženi trima zvezdicama posebno pažljivo pročitaju. Nekad me stvarno mrzi da odgovaram na reakciju koja je posledica nedovoljnog zalaženja u suštinu moje tvrdnje. Ne bih da lečim tuđe projekcije. Hvala***

Donekle si u pravu. Ateizam tvrdi da nije religija i misli da ima naučni pristup. A nauka je religija modernog društva. I slažem se da ateizam jeste želja da sami krojimo svoj život, ali postoji i ona druga vrsta ljudi, koja voli da veruje u determinizam. Zato se oduvek krve vernici i nevernici. ---------------------------------------- *Pierre Riviere Možda bi ti, Pjer Rivijer, hteo da mi napraviš raspored kako bih mogla da se pojavljujem u odgovarajuće vreme, a sve prema izgledima vremena? Hajde, molim te ! Je li ovo tvoj šarmantni način da mi kažeš – retardu? Može, sam si video. Mislim da imaš preterano sužen horizont očekivanja. Tvoje granice nisu moje granice. Zato što si ti, koliko sam shvatila, reč etika koristio u širem smislu, i prethodni komentar za totalitarnu etiku se odnosi na etiku u tom smislu. Kada sam rekla da nije uvek pragmatična, a ni dosledna, ti to dobro znaš, govorila sam o onome što si *ti* nazvao *pragmatičnom etikom*. Rekao si: „To je nedosljedna etika.Pragmatična etika.Dosljedna,ali ne etici“. Ja kažem da nije dosledna (tačnije, postupci nisu uvek dosledni, ni etici, ni korisnosti, već mogu da budu stvar slučaja) i da zato ne može da se zove etikom. Ja rekoh da različito pojmimo etiku i da apstrahujemo, ti nisi hteo da mi pojasniš svoju etiku, a i dalje me tumačiš prema svom shvatanju (ubaci malo redundance, ja je ubacujem). Zakon neprijavljivanja silovanja. Etika je za mene nešto normativno. Osećanja to nisu. Ti širiš moje pojmove prema svojim mapama, ne ja. Možeš da je ne doživljavaš. A kuca ne voli kad joj se stane na rep, ona jaukne i pobegne ili ujede, pa ipak nema moralni stav prema neprijatnosti, već čist instinkt. Definiši reč ‘sad’, mogla sam da stignem da promenim ličnost u međuvremenu . Katarina Rebrača, drago mi je . Nisam valjda uspela da te zbunim . E, malera. Postoji fabrikovanje ateista, muslimana, hrišćana, ja to nisam negirala. Ja negiram tvoju isključivost, jer si ti rekao da je ateizam prinuda. Naravno da može da bude, ali nije uvek. Nije do kiše, prirodno sam glupava . Da bi pobedio, moraš da imaš nekog s kim se takmičiš. Ja sam van konkurencije. Ok. Ali zaboravljaš da se nečija svesna svest ( )možda zaista uklapa u masovno prihvaćenu svest. Ipak je monarhija karakteristična za prošla državna uređenja, demokratija je odlika modernog sveta. Monarhija nije ni mogla da ima toliko uticaja, jer mi npr. imamo mas-medije. A i ljudi više vole kada im se makar nominalno jemče veća prava. Uostalom, ne znam gde si mene našao za ove opaske, pošto mene nema u pričama o demokratiji. grčka demokratija je imala rasističke,šovinističke i militarističe okvire,što današnja nema.Ona u stvari i nema okvira,nego je totalitarna u najopštijem smislu te riječi-globalizovana. Svako odlučivanje koje uključuje više od jedne osobe verovatno jeste rasizam. Ne govorim o tome, kažem da je za male površine, polise, demokratija bila izvodljivija, nego za današnji svet i milionske države. Govorim o prvobitnoj starogrčkoj otvorenosti, tj. javnom stajanju iza odluka.

Dobro što meni padne pritisak, ali šta tebi pada kad me tako nebulozno čitaš? Šećer ? Oboje asptrahujemo na neodgovarajućoj ravni, neko od nas mora da odredi pojam etike, pošto nam se predstave očevidno razlikuju. Moja etika je skup načela i apsolutno neodgovaranje prirodi živog stvora. Tvoja? Empatija je selektivna, etika je totalitarna. Unutar zakona i načela za koje verujemo da smo im privrženi. Jeste kad se posmatra iz ugla (prihvaćeno) moralnog bića. Nije kad se tvoj moral ne razlikuje, odnosno kad ga nemaš. Rekla sam da ne znam kako da opišem čin van reči kojom se koristi etika. Pre oko tri godine naišla sam na podatak na netu, naveden je izvor, sećam se da je uzorak bio dosta ograničen (oko 1500 žena u većim gradovima), pa je kao komentar na navedene podatke otvoren poll, te su ‘žene’ (znaci navoda jer niko ne može da tvrdi da su odgovarači žene u ne-Internet životu) podelile svoja iskustva i istovremeno glasale. Ispalo je da se ti komentari poklapaju sa rezultatima ankete. I isfabrikovan čovek. Možeš i da ne budeš ništa. Pa? Ma kako da ne. Demokratija u pravom smislu prestaje da postoje s mrtvim Grcima. U današnjem smislu, demokratija ima otvorenije mogućnosti nego monarhija. Ne bolje, ne savršene, već više mogućnosti. Više odgovara sadašnjem vremenu. Da li da budem dovoljno glupa da kažem – papa? U Parlamentu uvek može među magarcima da bude i neki konj .

Muslimani tumače Kuran / islam. Prvo na nivou uleme, potom na nivou zajednice. Radi donošenja zakona. Samo što se sve svodi na sholastiku, tipa – od ovakvog Boga krećeš, idi kojim putem hoćeš, ali moraš da stigneš na početak, do istog ovakvog Boga. You can do it your own way, if it’s done just how I say. Meni je najtragičnije, najpotresnije što ljudi ne uviđaju da kada bi Bog postojao, on se svakako ne bi bavio glupostima poput – obaveze svećenja vodice, lupanja čelom u prljav patos, molitvu uz smrad tuđih nogu i vonj gnjivica na stopalima, trčanja u nagosti oko vatre i sličnim verskim obredima. Kristalno je jasno da to može da izmisli samo dokoni ljudski um. Kad smo kod Kleopatri i Džemila, videh upravo u novinama članak tipa – ako želite da osvojite 100000000000 dolara, pošaljite pismo na adresu: Za Esmeraldu, P. fah 5894 . Dobro je da Isus i Muhamed nisu imali kontrolu nad mas-medijima i pristup Internetu.

Evo, drvimo na 37 strana kako je ateizam religija, te kako Antihrist ne znači ateista. Antihrist veruje u Hrista, ali ga ne ljubi. Ateisti se ne bave hristovima. P.S. Možeš da čitaš i od kraja ka početku, niko ti ne brani. A naše su misli previše originalne da bi mogle da se prepričaju na trivijalan način . Poz. ----------------------------------------------------- @Pierre R. U tome je caka – nije uvek pragmatična, a ni dosledna. Naši postupci (uglavnom impulsivni) često idu na našu štetu, *urpkos* pragmi. Postoji čitav spektar koji upravlja našim postupcima – impulsi, nadražaji, stavovi (želje), potrebe, osećanja, okruženje (temperatura, vazdušni pritisak, sagovornik)... I najveća draž leži u činjenici da niko ne može da garantuje da će osoba koja se nađe dva puta u identičnoj situaciji, da postupi isto. Stvar slučaja (i lepote). Da, kada govorimo o javnom istupanju, recimo – prijava silovanja policiji. A poveravanje prijateljici, ili bilo kojoj bližoj osobi podrazumeva nešto što zakon nema. To je empatija. Sposobnost uživljavanja u tuđu situaciju. Kroz proces empatije se menjaju naši uobičajene predstave. Psihologija ne kaže ništa, ali kaže psihoanaliza. Psihologija komentariše, a psihoanaliza projektuje svoja ograničenja na personu (horizont očekivanja). Po nekim istraživanjima, svaka 6. ženska osoba u Srbiji je bila silovana, a na svaku 4. je pokušan napad. Pretpostavljam da ‘vatanje po autobusima ne ulazi u zapisnik . Niko se nije zapitao koji su sve mogući razlozi za neprijavljivanje ovoga što društvo tretira kao zločin. Klasika kaže: strah, sramota. Niko ne pominje moguću drugačiju kategorizaciju čina. I možda ubeđenje 'silovane' osobe da je to vrsta intime koju ne treba da deli s drugima. Ili da je sama kriva jer je obukla minić, pa ušetala u mračnu ulicu sama... Ili... Razloga je mnogo i svi su lični. Imamo pojavu da je nekada bilo normalno da muž natera ženu da spava s njim protiv njene volje. Danas se to smatra nedelom. Menjaju se moralne postavke, ali *neprijatnost* koju 'silovana' žena oseća je jedino što je ostalo zajedničko kao podložak svim moralima sveta. Hm...postoje podsvesni ‘stavovi’. I nesvesne *sklonosti*. Da bi nešto ušlo u svest, mi moramo da damo dozvolu. A na podsvest utiču npr. mediji, zakoni itd, tako što menjaju svest, u smislu nametnute, isfabrikovane svesti. Pa stavovi upravljaju odlukama, ali ne obavezno i postupcima. Odluka ne implicira postupanje po istoj. Bar ja to znam . Kapiram ja našta me navodiš. I to stoji za hrišćanstvo, ono jeste modifikovani politeizam. Crkva jeste sad jeres za originalno hrišćanstvo. Ali, pošto ona proglašava jeres, tu neće uvrstiti sebe. Ali ja opet gledam stav rane Crkve, zasnovan na želji da se život organizuje po Knjizi, te kasnije prilagođavanje Crkve savremenim tokovima (govorili smo o tome – zakon tržišta). Tvrdim da najtvrdokornije postavke hrišćanstva sprečavaju društvo da se očoveči. Ponovo: homoseksualnost, polna diskriminacija. Zbog tih *načelnih* postavki ljudi slabije svesti i dalje smatraju da žena mužu treba da pere noge, a da gej populacija mora biti istrebljena. Ne govorim ovo zato što sam idealista, već zato što vidim da najveći broj ljudske populacije nije dovoljno razvijen da odlučuje u svoje ime, pa se poziva na autoritete i zvanične ideologije. Autoriteti su i dalje ružne pape i vladike. Kada bi im bilo omogućeno, servirano, da vide da nisu dosledni u odnosu prema svojoj nominalnoj veri, moglo bi se uspešno uticati na promenu svesti i podsvesti. S tim što je svest u slučaju mase – polusvest. Mnjenje. Pa nisam ja baterija, pa da se punim. A i nemam adapter, nerado se prilagođavam . P.S. otčkekirao si opciju Enable emoticons, ili nisi odvojio smajli od reči, pa je izašao samo kod, a ne sličica.

Ne tupi. Da bih pametovala, moram da imam nekakav začetak pameti, što nemam. Ja sam evolutivna greška, rekoh već.