Kuan Yin

ne znam ovo za aploud, al preneo sam poruku dalje... trenutno stacionirani u BGD... ex senza replica, ex zluradi paradi, ex jatagan, ex bottox, ex crustavci, ex svašta nešto... na momente crusty, na momente melodičniji, na momente metalizirani hardkor pank... koliko se sećam od 2009. se svira ozbiljnije, te godine u oktobru bio prvi koncert... posle toga se sviralo malo kod nas, malo vani... ima intervju na majspejsu sa osnovnim informacijama... uticaji od Heresy do Bad Religion, zavisi od raspoloženja, nije to toliko ni važno... Amebix, Bad Brains, il' nešto četvrto, kako kad, za sada nema pravila...

Ćao zli metalci! Evo poslušajte prvi demo Katme na http://www.myspace.com/katmaband, a skinite demo http://www.filefactory.com/file/b144d96/n/Katma-demo2010.zip . Ništa, ništa, samo to. Živi bili!

Kropotkin se bavio terenskim istrazivanja zivotinjkog sveta u kojima je pokazao da one zivotinjske vrste koje u vecoj meri se baziraju na uzajamnom pomaganju imaju vece sanse da prezive i opstanu. Cak i u zivotinjskim zajednicama , koje nemaju preterano sofisticiranu dinamiku, vidi se razlika izmedju pojedinih uloga, te da nije uvek "vodja" copora taj oko koga se sve vrti. Na stranu sto postoji toliko razlicitih zivotinjskih zajednica, da stvarno ne verujem da se sve one mogu podvesti pod iste zakone, kada govorimo o njihovoj strukturi i dinamici. Zatim, i sam koncept 'prirodnog" je probelmatican, posto je on u dobroj meri uslovljenim drustvenim procesima i zvanicnim ideologijama.

Znaci, kada odlucis da stupis u strajk zato sto ne mozes da prehranis porodicu od plate, to je posledica prvih 6 godina zivota. Ili kada zamrzis politicara koji te tera u rat, to je isto posledica prvih sest godina zivota? Ili kada odlucis da kupis jeftiniji hleb, i to je posledica prvih sest godina zivota? Cuj, direktno demokratska procedura podrazumeva donosenje odluka na zajednickim sastancima/zborovima kada se kroz diskusiju donose odluke. Ukoliko je potrebno pregovarati sa ljudima van zajednice/grupe, npr. u slucaju strajka/blokade/sukoba tada se biraju predstavnici, koji saopstavaju odluke zajednice i potom obavestavaju tu istu zajednicu o toku pregovora, te se potom dalje kroz diskusiju donose odluke. Rotiranje podrazumeba da se na sledece sastanke salju novi ljudi, i tako dalje. Nista ne mesam, direktna demokratija je praksa potpuno kompatibilna sa anarhizmom. Drzava, kao i kapitalizam, imaju svoj kontinuitet van cetvorogodisnjeg mandata i tu lezi razlog anarhisticke kritike, kako parlamentarne demokratije, tako i marksistickih ideja o diktaturi proletarijata. Samo sam ti hteo skrenuti paznju da olako iznosis jake argumente. Uopste se ne negira da postoje razlike medju ljudima, ali u drustvu koje potencira sukob svih sa svim, pod okriljem ideje o konkurenciji, te razlike ce da dobijaju destruktivan oblik. Ono sto si napisao o prebijanju gay osoba, u neku ruku u meni izaziva sazaljenje, posto govori o kvalitetu tvog odnosa sa ljudima. Ali da ti odgovorim - ne ponajem ne jednu prijateljsku grupu koja bi prebila nekog za koga sazna da je gay. A evo ti odgovor na pitanje: "Ima li mesta za eksperte u anarhistickom drustvu?" "Definitivno da!!! Bez obzira da li se radi o anarhističkom društvu zasnovanom na preživljavanju u ruralnoj zajednici ili o kompleksnoj i veoma gustoj urbanoj strukturi, uvek će biti mesta za eksperte. Voleli mi to ili ne, nije svako od nas rođen sa istim sposobnostima. Neki od nas raspolažu temperamentom, fizičkim i intelektualnim kapacitetima potrebnim za ovladavanje određenim veštinama, dok nekima od nas upravo to nedostaje. Problemi sa kojima se suočava jedna anarhistička zajednica, kada su u pitanju eksperti, dvojake su prirode. Zašto bi se neko podvrgavao rigoroznoj obuci sa ciljem da ovlada određenim veštinama ako za to, na kraju obuke, neće biti određene finansijske nagrade? Da li mu/joj veštine, koje ekspert stiče, daju određenu moć nad zajednicom? Što se obuke tiče, u jednom anarhističkom društvu, ljudi bi nastavili da se podvrgavaju rigoroznim programima obuke sa ciljem sticanja veština koje su potrebne društvu. Oni bi to učinili zato što su nematerijalne nagrade koju ove veštine daju osobi važnije od finansijske kompenzacije. Samozadovoljstvo na osnovu sticanja određenih veština i boravak u zajednici u kojoj ta osoba ujedno živi i radi, dve su važne nematerijalne nagrade koje osiguravaju da će ljudi nastaviti sa napornim radom u sticanju određenih veština. Mada je nesumnjivo da osoba koja je ovladala određenim veštinama ima potencijalnu moć da ucenjuje zajednicu odbijanjem da se koristi stečenim sposobnostima, odnosno koje joj mogu omogućiti da vrši uticaj na zajednicu, bez obzira da li će taj potencijal biti aktuelizovan ili će, pak, ostati samo u domenu teorijskih mogućnosti. Suština jednog anarhističkog društva je u mogućnosti pojedinca da se uključi u donošenje svih odluka koje ga se tiču. Eksperti u jednom anarhističkom društvu će biti pozivani da, savetujući određenu grupu ili zajednicu, pomognu da se problem reši na najbolji mogući način, ali oni neće donositi konačnu odluku o pravcu razvoja zajednice. Ta odluka pripada narodu, a ne ekspertima. Problem koji bi se javio u slučaju da eksprt odbije da stavi na respolaganje svoje znanje, može se rešiti tako što će se osigurati da uvek bude dovoljno ljudi koji će biti obučeni odgovarajućim veštinama. Što je više takvih ljudi, to je manja mogućnost da mala grupa bude u prilici da kroji sudbinu određene zajednice. Eksperti su osnovna komponenta bilo kojeg anarhističkog društva. Bez obzira da li oni uspeli da društvo drže u šaci ili ne, na kraju, kada je u pitanju donošenje svih važnih odluka, ipak sve zavisi od svakodnevnog učešća naroda. Izvor: Anarchist Age Weekly"

Ne prisvajam jednu takvu univerzalnu pojavu za jednu ideologiju, vec govorim da su anarhisticka teorija i praksa kao jednu od svojih centralnih tema postavili uzajamnu pomoc i saradnju, za razliku od liberala koji postavljaju privatno vlasnistvo kao temelj svog kapitalistickog uredjenja, ili nacista koji kao svoj temelj uzimaju poslusnost i pokornost vodji. Iako postoje anarhisti/kinje koji/e se ne bi slozili/e ipak anarhizam ne dozivljavam kao ideologiju, vec kao slobodarsku tendenciju koja obuhvata skup razlicitih, ali bliskih teorija i praksi.

Da krenemo onda ispocetka. Kada se prica o horizontalnoj organizaciji drustva, to znaci da se zagovara organizovanje u kome 1)odnosi moci medju ljudima ne bi imali represivni karakter i 2)ne bi se rasprostirali po jednoj vertikali vec se kao ideal postavlja to da ljudi sami donose odluke o sopstvenim zivotima. To ne znaci da, kao sto valjda pokusavas da pokazes (ne kontam sta uopste hoces da kazes sa suludom pricom o nepostojanju horizontalnih struktura), ne bi postojala nikakva organizacija vec da bi se ljudi drugacije organizovali, npr. na principima direktne demokratije, rotirajuceg predstavnistva, i tako dalje... Ono sto ti mozes da kazes, u skladu sa svojim karakterom i politickim ubedjenjima, jesta da smatras da je mnogo bolje da u jednom drustvu postoji vladar koji ce donositi sve odluke za ostatak drustva, u dobru i zlu. Onda ti ja mogu reci da mislim da je to, cak i kada imas prosvecenog apsolutistickog vladara, vrlo lose. A uobicajeno takva organizacija daje Hitlera, Staljina, ili koga vec... No da ne sirim pricu. Znaci, od tvoje prve teze da postoji samo hijerarhijska drustvena struktura, sada kazes da u "teoriji" postoje tri vrste mreza, od kojih je jedna hijerarhijska. Ne znam na koju se to teoriju pozivas, ali evo jedne definijije "Clique" mreze za koju kazes da ne postoji. "A clique is an exclusive group of people who share interests, views, purposes, patterns of behavior, or ethnicity. A clique is a subset of individuals from a larger group, who are more closely identified with one another than the remaining members of the group, and who exchange something among themselves, such as friendship, affection, or information.[1] A clique has an informal structure, and it is composed of more than two people. All the members of the group have some type of relationship with one another, and thus the group is tightly knit together as a type of social network." Mada sa ovom pricom o tome da li je moguce organizovanje medju ljudima koje nije hijerarhijsko, u sustini gubimo vreme. Svako iz svog iskustva, ako se zivi mejdu ljudima, moze da izvuce primere odnosa koji jesu hijerarhijski i odnosa koji nisu hijerarhijski. Anarhizam cilja na razvijanje ovih drugih. Pa dobro, ono sto sam napisao je dosta sirovo i nedifinisano, pa je podlozno malicioznim komentarima, ali ono na sta sam hteo da ukazem jeste da vazan deo anarhisticke prakse jeste razvijanje odnosa dogovaranja i saradnje. Teoretski i prakticno je moguce da se takvi odnosi koriste za ciljeve koji nemaju veze sa anarhistickom politikom i liberterskom tradicijom. Nacional anarhisti su primer toga. Ili kada recimo desnicari koriste Chomskog da bi dokazali da USA ne valja... Evo sta kaze na ovu temu Chomski: http://www.zamirnet.hr/stocitas/chomsky%20o%20anarhizmu3.htm

Autistican si. Jebote, jesi li ti ikada ista citao o mrezama, strukturama, organizacijama, bilo cemu iz oblasti medjuljudskog organizovanja? Ne mozes tek tako da pricas, bar ne tako nadobudno.

Ne mozes recima da dajes svoje znacenje. Struktura moze biti i vertikalna i horizontalna. Ako znas engleski, evo ti kratak isecak sa Wikipedije: "A structure defines what a system is made of. It is a configuration of items. It is a collection of inter-related components or services. The structure may be a hierarchy (a cascade of one-to-many relationships) or a network featuring many-to-many relationships."

Promasujes poentu. Poenta je da je vrlo nezahvalno pricati o tome sta jeste, a sta nije moguce. "Anarhicna drustvena struktura" nije nesto sto je strano ljudskom iskustvu. Svaki put kada se prijatelji otvoreno dogovaraju oko necega, bez naredjivanja i kaznjavanja, imas anarhizam u praksi, na mikroplanu. Na globalnom nivou anarhisticki eksperimenti se jesu javljali kroz istoriju, i nisu bili neuspesni, iako su najcesce bili gazeni od onih na vlasti, ili pretendenata na vlast. Uobicajen primer je Spanija tokom gradjanskog rata 1936-39, kada su anarhisti/seljaci preuzeli zemljiste, bez drzavne uprave, na kome su samoorganizovali proizvodnju. Na slicnom principu su funkcionisale i fabrike u rukama anarhistickog sindikata. A anarhizam ne negira strukture, vec zagovara drugacije strukture, nehijerarhijske i zasnovane na solidarnosti, a ne konkurenciji.

Moguce, nemoguce... Pre stotinu godina bilo je nemoguce leteti na Mesec. "Odelo" je svojim odgovorom dobrim delom odgovorilo na ovde izrecene vrlo neprofilisane stavove... Organizacija drzave i organizacija drustva nije ista stvar. Nacional anarhizam je gadan mutan koji preuzima ljusture anarhistickih ideja potpuno im menjajuci liberterski duh.

Ovde mozete skinuti demo sa muzikom i tekstovima... http://burevestnik.info/jatagan/Jatagan-doci_ce.rar Poz!