Пармеђано Верте

Upoznao sam ga i popricao sa njim kada su svirali u Beogradu, ponasao se prepotentno i smaracki. Bio je pristojan pijanista. Neka mu je laka zemlja. Naravno, u slucaju da ne bude kremiran, a urna se ne sahrani.

"Sitting completely still for a few hours, without any single thought in your head is only a matter of discipline and concetrate meditation." Iz jedne knjizice o Zenu koju trenutno citam. Tako da disciplina kao takva ne znaci nista. Ja mogu da disciplinovano gledam u jednu tacku dva sata, ali to ne znaci da je to neka umetnost ili nauka. Tako ni disciplinovano sviranje jednolicnih i jednostavnih ritmova ne govori nista o bubnjaru, cak i ako se radi o coveku koji je sposoban da odsvira sve zivo, a Frost je upravo od te fele.

Nebuloza. Pa sta je on to epohalno radio nogama na Now Diabolical, osim sto je na momente svirao jako brze (daleko od najbrzih koje sam cuo, btw) deonice duplim bas pedalama. Preslusao sam album sto puta, ne pricam a priori, tako da molim one kretene koji ce sad da mi repliciraju klisee tipa "jesi li ti slusao album uopste?!" da se nose u kurac. Tuzno je da danas u vreme kada svakodnevno nicu mladi, neverovatno tehnicki potkovani bubnjari i kada je konkurencija na tom instrumentu jaca nego ikada, on kao jedan guru i arhetipska "extreme metal drumming" figura ne daje vise od sebe. Narocito kada s druge strane imamo Hellhammer-a i Barker-a koji na svakom novom izdanju na kom se pojave postavljaju nove standarde u sviranju. Ja volim Frosta, znam koliki su mu kapaciteti i upravo sam zato ovoliko kritican. A bubnjar DsO je jedan, stilski gledano, prilicno sterilan black metal bubnjar klasicne orijentacije, zanatlija, da tako kazem, koji se kao takav ne moze ni po cemu porediti sa gore pomenutom elitom, pa ni Vyl-om iz KOK koji se, polako ali sigurno, uzdize ka tom elitnom statusu. Pit mi je, na neki nacin, otvorio oci rekavsi da u muzici DsO ima Immortal elemenata jer mi se, kada krenem da razmisljam u tom smeru, zaista cini da se na momente moze cuti ona Battles In The North ili Pure Holocaust gitarska estetika, iako, naravno, nisam nikada nisam primetio da je DsO maznula bilo ciji rif. Svaki savremeni BM bend mora da bude bar malo pod uticajem Immortala - oni su toliko esencijalan bend. Imam dosta godina i slusalackog staza, izgradjen (ili jos preciznije - zacementirano izgradjen) ukus i stavove o muzici, tako da nemam nameru da sa bilo kim ulazim u bilo kakve debate i rasprave i molim ljude da u narednim postovima ne prozivaju i kude moje, vec iznesu samo svoje misljenje.

КОК је бенд за који се данас отимају највећи светски издавачи јер момци тренутно свирају најинтересантнији блек метал, имају најсадржајније песме у којима ништа није набацано, како неки овде тврде, већ све брижљиво искомпоновано и изаранжирано, перфектно одсвирано и испродуцирано. Ништа се у животу не дешава стихијски, па ни један Нуклеар Бласт не потписује индијанске бендове, већ само оне који највише вреде, нарочито ако су (релативно) неафирмисани. Ко то не види и не чује - шта ја да му радим. Што се мене тиче, КОК имају и технику и атмосферу, за разлику од Сатирикона (који такође обожавам), а који је на последња два издања толико симплификовао звук у техничком смислу (бацајући све карте на аутентичну атмосферу - коју су донекле и постигли) да је мени мука да слушам једног тако доброг бубњара као што је Фрост док свира толико баналне деонице које би са ништа мање прецизности и муке одсвирао сваки другоразредни метал бубњар. А што се тиче Детспел Омеге, они су такође врхунски бенд који се ни на који начин не да поредити са КОК-ом. То зато што се ова два бенда налазе на дијаметрално супротним, да не кажем ивичним ободима блек метал жанра - готово да немају ама баш ништа заједничко. Ништа их не повезује - ни идеологија, ни начин писања текстова, ни начин свирања, ни начин компоновања, ни стил аранжирања песама. Неке ствари се, међутим, могу упоредити - Вил је дефинитивно за класу бољи бубњар од момка из Омеге, а усудио бих се исто рећи и за Обсидиана када су гитаре у питању. С друге стране, певач Омеге је за две класе бољи од момка из Калесина и по мени један од најаутентичнијих блек вокала икада (уз Абата, који је нумеро уно). И још један лични утисак за крај - мени је Фас дефинитивно претенциозан албум. А СМРЦ је био револуција, ту се слажем.

Нови R.E.M. http://rapidshare.com/files/99755585/REM-A...ot.com.zip.html Нови Tricky http://rapidshare.com/files/121645718/Tric..._Boy__2008_.rar Нови Coldplay, није транскод, добар рип http://rapidshare.com/files/121471731/C-VLVDAHF-V0.rar