RNA

Не вређај, бре! Они по изгледу никако нису могли бит глем.

Јеб'о то, нек ти пошаљу плочу.

Само што ће бити 5 песама, ако ће толико да траје.

Да, да, то је то.

Он, нема ко други. Пробаћу да нам овај уради омот за други албум. Chemical Annihilation ме је оставио без текста.

Што је још битније, Лале зна наше песме у прсте, па тачно зна шта, где и кад треба да појача, промени и сл.

Први је за Chemical Annihilation, последњи Fatal Violence,а други сам заборавио. Мислим да је Hellhounds или нешто сл. Погледај све његове радове на www.dimitarnikolov.com.

Ни раније док су имали нису то користили.

Апсолутно. Само, треба прво видети резултате. Понекад од других људи умеју да дођу баш добре идеје.

Димитар Николов јебе кеву човек како ради. Од новијих ова три су ми се највише свидела.

Тако углавном и раде, само што онда испадне неки кочаж, а не песма.

Кад Анди Класен одради продукцију то не може да буде лоше.

Ма, није нико сигурно. Нема везе што су требали да наступају као предгрупа Пристима и што имају своју засебну тему...

И један Slayer је превише.

Претпоследњи "Reopening The Gates" можеш слободно да прескочиш. Штета што је "Escape Тo Nowhere" тако досадан албум, на њему Кобурн Фар није могао да дође до изражаја.

Овај је постојао још пре него што је Dragon Slayer променио име.

Што се мене тиче, свеједно ми је. Имам издавача у Шведској, па се много ни не замлаћујем тиме.

Никако. Ако неће да долазе, неће па то ти је,. А ја некоме да титрам јајца да би дошао на нашу свирку немам намеру. У толико других места имамо гомилу фанова. треба да видиш каква је атмосфера кад свирамо у Крушевцу или Зајечару. Што се логоа тиче, ја их радим кад имам добру инспирацију.

Аха, хоће то. у Србији прво фали тржиште. Да изадавач зна да може да прода своја издања у велимом трижау, мислиш да не би улагао у бендове. Али, каква ситуација на тржишту такви и издавачи. Бар имамо реиздања неких старих ствари, која без ове неколицине издавача не бисмо доживели.

Заправо сам ја био поменуо кланове, а не Рогошић. То су већ кланови на неком мало вишем нивоу од самих бендова, а било је и више него очигледно да постоје. Највећи проблем овде је менталитет "или си са нама или против нас". Колико сам видео, та се прича мало стишала, тако да нећу претерано да евоцирам. Са 202-ком смо заиста свирали по свакојаким местима. Не могу сад да се сетим свих, али ми је јагодински "ДНК клуб" остао у сећању по томе што музичари не да немају издигнути простор који би се назвао бином, него су људи у рупи, а публика стоји на узвисини. Такође смо свирали у пицерији у Пироту и у билијар клубу у Ковину, коме се увече столови прекрију неким плочама, па постану шанкови, али су и даље ту. Али, од таквих места не могу да очекујем нешто боље. Од Београда и могу и хоћу. Кад свираш у КЦК у Крушевцу или у "Алкатразу" у Суботици, баш ти се не мили да икад одеш у сауну од "Куглаша".

Не бих да се упуштам у ту врсту расправе овде, али нађи ми један треш метал бенд било где у свету данас да је ишта оригиналнији од осталих. Узгред, Underdeath већ дуго не постоји, а Hatred је напредовао десетинама пута од 2002. Тад смо свирали са њима, док је још постојао After Life, и био сам згрожен њиховим свирањем Металике на првој свирци. Искрено, и стил њихових песама се доста одлепио од Металике, сва срећа.

Пре 10 година сам требао да их гледам, сад ме ич не занимају.

Чим нађем ко га има и за колико пара.

Ето, све што си написао овде се слаже са оним што смо већ сви изнели и не видим онда у чему је проблем. Једина ствар коју бих у твом излагању донекле оспорио је да су услови нереални за Србију. Уопште нису нереални и то се показало у више наврата. Е, сад, ако ће инсистирање на њима значити да ћемо свирати који пут мање на местима где смо већ свирали икс пута, нека буде тако. Није нам стало да по сваку цену свирамо. А заиста смо се нагледали свега и свачега: никакве опреме, тонаца који везе немају са својим послом, бендова који су го курац у сваком погледу, бендова који најосновнији договор и сатницу не могу или не желе да испоштују јер су умислили да су неко и нешто (видиш, то се нама никад није десило, све и да смо неке умишљене звезде), непсособних организатора који не могу да саставе редослед бендова... да не набрајам даље. Опет, када достигнеш неки музички, свирачки, наступни и какав све не ниво, заиста ти није стало да трпиш све и свашта само да би свирао. Довољно је само што нисмо свирали у Београду 14 месеци, мислим да то све говори.

Нико нас није котактирао у вези с тим.