ShinigamY

Ma opusteno, nisam nista u negativnom kontekstu rekao 🙂 Nego mi je smesno da se bukvalno juce i danas ovaj bend pojavio SVUDA, gde god se okrenem vidim postove za ovaj album. Zato sumnjam na neku bot PR kampanju, ko sto su radili za Calligulas Horse, da se spamuje svuda sa albumom. Sto se tice albuma konkretno, preslusao sam 2 puta, al' nekako mi nista nije zapalo za uvo da me oduva. Mozda nisam u elementu za ovakav fazon trenutno.

Sta je odjednom sa hypeom sa Anciients? Bukvalno vidim kao da je neka organizovana PR akcija da se promovise ovaj album, svuda svi kace O.o Ili ti stojis iza onog nekog Prog Metal profila na fejsu i instagramu sto ide i kaci non stop pa svi kopiraju 😄

Okrenuli se od Symphony X AoR worship na Dixie Dregs, Transatlantic, Neal Morse band i similar worship. Bolje im stoji ovaj fazon iskreno, pesma je odlicna, al' bukvalno cujes da su seli i rekli, e ajd sad neki malo agresivniji prog rock. To je moj najveci problem sa ovim bendom, sto ne znaju sta hoce da budu, vec samo kloniraju bendove umesto da ubace neki svoj fazon i guraju nesto malo drugacije.

Izgleda. Dosadno ovo, sve vreme ocekujes da ce da grune nesto, nista se ne desi. Meh

Da se nadovezem na diskusiju, svi ti stari bendovi sada rade re-izdanja i remake-ove muzike zato sto jedina ekipa koja danas slusa tu muziku i kupuje ta izdanja, uveliko fura 4 deceniju zivota. Tako da izdavacke kuce guraju fazon nostalgije da bi iscedili poslednji cent iz ljudi koji su jos uvek spremni da bilo sta plate. Mladje generacije (generalizujem malo ali mislim da sam u pravu) od 95' na ovamo jednostavno se ne loze na tu muziku koju NB i ostali izbacivali, niti kupuju modernu muziku, tako da bendovima i tim izdavackim kucama na izdisaju ostaje samo da cede nostalgiju do poslednjeg centa dok toga jos uvek ima. Dokaz svega je da cak i bend kao Periphery koji je medju mladjim generacijama jedan od najpopularnijih bendova, uopste ne zaradjuje od te muzike, niti izlaze u plusu nakon turneja, vec svako od njih radi svoje neke side-gigs i poslove sa audio softverima, gitarskim pedalama i slicnim glupostima da bi ziveli od toga. Da su pod izdavackom kucom, gutali bi jos veci kurac.

Dok je pevao Halo of Thorns nisam znao sta slusam, u fazonu, kako je realno ovo jebote ... Evo bas sad pustio Out of mind, pa cemo da zaokruzimo sa Hanging (na youtube, posto Spotify nista osim poslednjeg albuma PW nema (makar meni u nemackoj)).

Nerealan Buddy - kakav ludacki performans bez reci sam

Koliko sam upucen, jedan od osnivaca Nuclear Blast-a se nesto popickao sa shareholdefrima koji su kupili vecinu Nuclear Blast-a, krenuli restructuring itd, i onda se odcepio i napravio novu firmu Atomic Fire Records koja ima vecinu velikih imena koja su bila pod Nuclear Blast-om. Tako da NB propo

Kida bre ovo. Ja ne znam sta ljudi mogu da ocekuju od novog Opetha, ova sama pesma je bolja od svega posle Heritage, pa kontam i Heritage-a. Mix mi se bas dopada, vibe je onako agresivniji prog rock na granici sa metalcugom al' gitare su uzdrzanije da ne prepeglaju previse jer se svasta desava tonalno. Uzivo ce ovo biti bomba. Ovo je sve sto sam ocekivao od Opetha, ako vec zele da rade neki prog rock fazon, da makar ublendaju sa starim fazonima, i ovo je rezultat konacno.

Peaky Blinders fazon

Ima istine u tome sto CL420 kaze - imam isti osecaj da nema konkretnog hita osim realno Pisces koji stvarno jest hiticna stvar. Kapiram da je jako tesko da se dumb down muzika koju sviraju u fazonu da bude hiticna jer jebiga, to ide protiv svega sto rade sa umetnicke strane. Kapiram da im sada zapravo treba neki producent da ih uzme pod svoje uzde i da ih natera da napisu 2-3 pesme po albumu na fazon Pisces i sto je malo pitkije - ne previse progy i predugacko, pa da zapravo mogu da jasu mainstream talas malo vise. Spiritbox rade to sve vreme zato je i smece po meni, jer nema nista pametno da se cuje i uvek je sve isto.

Bas identicno misljenje imam. Samo bih dodao da i Spiritbox ima po meni dve do jaja pesme, Rule of Nines (i to onaj live vocal performans je stvarno topcina), i Holy Roller. Ostalo je bukvalno samo pop smece hype train. Jinjer makar furaju svoj taj neki tech prog jazz death fazon i kidaju bez nekog dickriding trenutnim hype popularnim momentima (taj gorepomenuti pop djent metal).

Album godine za mene, jebes sve ostalo. I sad se izjedam kao kreten jer sam bio u Edinburghu i jedno vece su imali svirku u istom (inace su iz Edinburgha), a ja kreten nisam slusao bend misleci da su neki post-metal instrumental, i odlucim da preskocim svirku. Kreten. Brutalna svirka, odlicni refreni, pevljivi vokali, i doomy i jazzy, i proggy, ma sve ima.

Not gonna lie, ovaj klip me ubedio da odvojim pare da ih vidim uzivo kad budu blizu negde.

Preskocih singlove, preslusah ostatak i opet isti kurac ko i prethodna 2-3 albuma Skapirao sam sta mi zapravo najvise smeta kod ovakvog zvuka. Nema riffa na albumu nigde. Sve je samo drop G chug chug najnize zice u nekim dosadnim ritmickim paternima, i klavijature neke atmosfericne preko svega toga koje konstanto dave sve pesme. Zaboravis sta si cuo 10 sekundi nakon. Ok sto ima tako mudnih deonica, al' daj jbt i neki riff zanimljiviji i pamtljiviji, nesto sa nekom melodijom u rifu, a ne samo dzn dzn. Bas dosadno. Melodija takodje nema na albumu, kad poslusas Inner Circle, In Search of Truth, Solitude itd, to svaka pesma ima melodiju koja je vrhunska i pamtljiva za pesmu, kao i riff. Ovde nista. Pevanje Tomovo isto na svakoj pesmi, nema nista da se covek uhvati i zapamti, tacno sve sablonski radi i nema tu vise nikakve inspiracije. Klasicno pisanje muzike samo da se izbaci novi album i tera dalje. Vredno pomena: - Say - single - vec sam rekao na prethodnim stranama sta mislim, meni je okej pesma for what it is. - One Heart - glavni riff reciklaza rifa Monday Morning Apocalypse, ne smeta ajd. Refren najpamtljivji na albumu, jer eto, crowd singing. Ostalo bukvalno nit za zapamtiti, nit za vratiti se za slusati (a seo i slusao sa 100% paznje). Ne vredi jebes ga, koliko god probao, ovo novo sve me ne radi ich.

Najbolja setlista ikada. Bukvalno smejurija sta se sada svira Al' sto je najgore, u Minhenu recimo sviraju najmanji backstage klub (ako se secas Lazo onaj gde smo bili na Psychotic Waltz), i na kraju im dodje ista ekipa koja je slusala tu stariju eru, a ne novi fanovi. Imam osecaj da su novi fanovi samo USA based i da ih nema mnogo u Evropi generalno.

Ma da je bar Drop C pa da i cujes nesto normalno, spuste ga u Drop G i onda ne zvuci ni za kurac uzivo narocito fazon koji sviraju a inzenjera koji ume da mixa tako nisko nemaju. Sve u svemu, prilicno dosadne live svirke jer sviraju samo te nove albume i to nit smrdi nit mirise. Ne vredi para, preskocih ih vec 3 puta do sada jer sam se smorio poslednji put kad sam bio.

Sta znam, meni je pesma okay iskreno, ali vise ne slusam kao Leprous, vec kao neki pop metal koji je kao lana del rey depra wannabe. Pesma kao pesma kompozitorski je super, nemam sta da kazem, da zivim od muzike i da mogu da radim neke edgy pop pesme, ovako bi zvucalo vrv. Samo sto mene ovo ne radi i ja ne slusam ovako nesto i Leprous koji sam zavoleo je odavno umro. Tako da jbg, kod ovakvih bendova samo preslusam i nastavim sa zivotom ako mi se ne dopadne, ne hejtam, jer nema poente, imam previse stvari u zivotu da radim osim da hejtam sto bend nije uradio nesto sto ocekujem. Ovo je ista stvar kao i sa Evergrey. Sve sto rade u poslednjih 5-10 godina je jako popularnije nego kad su imali onu eru u kojoj smo ih svi zavoleli. Al' mene ova nova era ne radi i to je to. Al' cinjenica je da oba ova benda imaju jako vecu publiku i following kod mladjih generacija jer jednostavno koketiraju sa tim pop / mainstream elementima i guraju to koliko mogu. Isto tako se uvek iznenadim kad odem na neki metalcore / deathcore koncert i skapiram koliko publike u tim zanrovima ima, dok u metalu koji smo mi gotivili jedva da se skupi 300 ljudi u klubu. Djent i taj modern metal ceo fazon je jako popularan, iz meni jbg nepoznatih razloga, al' kapiram da je do toga da mladje generacije zele agresivniju muziku koja nije neki EDM agresivni, a metal kao pravac ima jako sranje konotaciju, i onda se hvataju za te neke subzanrove koji mesaju sve i svasta, jer je lakse da okolina svari da to slusaju nego direktno neki konkretniji "metal" pravac.

Dobro me podseti da poslusam, videh da je izbacio al zaboravih jer nisam bio kuci. Sad ce se slusne :)

Po mom skromnom misljenju, a vrlo sam kritican prema EG-u i svemu sto rade poslednjih 10-15 godina, ovo im je najbolja pesma koju su napisali od 2005e fazon. Ima odlican riff, prebrutalan refren koji je pamtljiv i pevljiv, melodija je odlicna, solaza je super, sve je bas kako treba. I na kraju Jonas koji se oprasta od benda.

Odgledah ih sinoc u Backstage Minhenu na rasprodatom koncertu (oko 250 ljudi ako se ne varam), odsvirali komplet BTTOS i par pesama sa novih albuma (uglavnom Ayam i The Liberation i jedna sa Glorie (sto je publika odreagovala nerealno, izgleda je Gloria bio jako popularan album u Nemackoj kad je izasao u poredjenju sa BTTOS). Elem, svirka je bila odlicna ali prepuna tehnickih problema, sto nije bilo toliki problem iskreno, al' eto, oseti se da nisu touring band i da tek sada rade na tome. Otvorili su svirku sa And the mirror cracked, kako je i na albumu, i tako furali do kraja ceo album od A do Š, pesma za pesmom se redjala. Pocetak je zvucao mrsavo, kao da basa nije bilo (u poredjenju sa predgrupom), jedna gitara se dosta slabije cula (mada je meni mozak popunjavao sve deonice, al' kapiram ko nije slusao BTTOS u meri kao i ja, bio bi zbunjen sta se desavalo). Opravo se zvuk pesma za pesmom naravno, al eto, prve dve pesme greota uvek najebu Upoznao trojicu nekih Italijana tu na svirci, i odmah oni uskocili da prave moshpit, ja za njima, a ovi Nemci ko mlitavi kurci ni da mrdnu, ni da headbanguju, nista. Uzasna publika majke mi, narocito progersko zadrta ekipa. And the mirror cracked je bukvalno pesma na kojoj mozes da pokrenes ceo koncert sa moshpitom, al' ajd. Smejali smo se posle zajedno i prozivali svabe. Svirka sama po sebi je bila dovoljno utegnuta, ali ne u meri kao na albumu. Dosta slojeva u zvuku tu ima i treba mix jos da se poboljsa, ali generalno je bilo da kazemo 80-90% tu. Ne mogu da se zalim iskreno, jer su bend koji ne svira non stop, i svirati ovakav materijal uzivo nije bas lagano. Kapiram da bi im trebala mozda jos jedna gitara da popune sve, ili da filuju sa matricom, i da sve to jos dodatno se utegne mixadzijski da izadje. Sve u svemu, ja prezadovoljan, pre 8 godina (cini mi se), ih video u klubu sa max 50 ljudi, sad su rasprodali daleko veci klub i to mi je bas drago. Publika iz nekog razloga uglavnom NIJE znala BTTOS i reagovali su svega na par momenata (ili sam ja takav utisak stekao jer niko da pokaze gram emocije). Vise su zapravo odreagovali na pesmu sa Glorie i posle Ayam / The Liberation pesme. Imam osecaj da su Nemci otkrili bend tek sa ovim albumima, mada me i ne cudi, uspeli su da se probiju u prog svetu i da se cuje za njih. Bila je i violinistkinja koja je stvarno odlicno zvucala sa bendom i imala energiju koja se skroz uklapa, headbanguje, krece se, melodije skinute 100% pa jos i bolje nekako zvucalo nego na albumu, stvarno svaka cast sto su se odlucili da vode nju na turneju. Sad mi pade na pamet jos jedna stvar a to je da Andy Schmidt mora da poradi na pevanju uzivo, tj tacnije konzistentnosti dok svira i peva, jer se previse i prebrzo udaljava od mikrofona tako da neke reci iskoce, neke se ni ne cuju, skroz je random. Ili da ako vec zeli toliko da se krece nabavi mic koji je na njemu sve vreme, ili da nauci da bude stacioniran i blize mikrofonu dok peva. Tehnicki problemi su uglavnom bili vezani za laptop i klik trake i neke matrice, u nekom momentu na Ayam cini mi se ide pesma, i ceo bend samo krenuo da se gleda medjusobno, i Andy u fazonu: "Sta je ovo opet koji moj, jel realno da se toliko puta desava ovo danas". I onda prekinuli pesmu, pustili matricu opet iznova malo ranije pre nego sto su prekinuli, i na 1-2-3 uskocili i nastavili pesmu, a sto je najgore, do jaja je i zvucalo to upadanje tako Nove pesme uzivo zvuce do jaja btw! Narocito Alea je zvucala ko bomba, kao i Driftwood. Atmosfericno, utegnutije, ozbiljnije, verujem da su pesme prosvirane uzivo mnogo vise pre snimanja samog albuma u poredjenju sa BTTOS gde je ceo album maltene napisan dok je sniman, bez da je prosviran pre toga na probama i uzivo. Tako da noviji materijal definitivno zvuci aranzerski bolje uzivo nego BTTOS. Al' jbg, mene BTTOS radi i to sam isao da cujem, kad je taj deo seta odsviran, povukao sam se pozadi za sankom, i odgledao ostatak koncerta na miru i cirkajuci. Predgrupa, neki instrumentalni bend Art Against Agony (AAA), opasno ozbiljni muzicari svi, nije neki djent instrumental, vec vise neki tradicionalni prog sa kradjom Meshuggah u nekim delovima, red Meshuggah, red Dream Theater, red neki Fusion a la David Micic, red neki oriental 7/8 - 13/12 i slicno. Kao maskirana ekipa, anonymous, dza bu ... Super zvucali kao celina, ko voli taj fazon mozda ce mu se dopasti. Ja generalno ne gotivim instrumentalne bendove tako da ne znam sta bih rekao pametno na tu temu, al' ko voli da baca drkicu na brze note i tehnicke zajebancije, njemu je ovo sigurno super.

Stigao limitirani dupli LP, a sledeci petak da se overi opet live :) Prosli put pred fazon max 50 ljudi u nekom kaficu / klubu, ovaj put je rasprodat koncert u Backstage-u. Bas mi je drago da konacno rastu kao bend i da vise ljudi zna za njih, skroz zasluzeno.

U pravu si Lazo, sve si rekao kako jeste, samo eto, sucker sam za ovaj bend a zvuk ovakvog metala nemas danas bas preterano, pa postujem koji god bend izadje sa ovakvom muzikom :D A za vokal - nezan jest', i u neku ruku teatralan i poetski, jer ovaj lik sto peva je u sustini i pozorisni / mjuzikl glumac full time (to mu je posao ako se dobro secam (a evo sad proguglah, jep, to je to)). Mislim da moze da peva i jace i vise, ali jednostavno lezi mu ovaj fazon za VP mnogo vise.

Vidim da nismo kacili nove stvari, evo dve nove pesme: i jedna od juce Meni je ovo skroz sve do jaja, to je taj fazon koji furaju i nema tu mnogo polemike, mislim da konzistentnijeg prog power metala od njih i Thresholda nema. Refren standardno odlican, pevljiv, ima rifa u njihovom fazonu standardno, klavijature *cheffs kiss*, nemam sta da kazem osim da se vec par godina drogiram sa Chronicles albumima i Seraphic Clockwork.

Posla mi Zoki (drugar iz benda) da mu ovo iskocilo kao recommend na Spotify, i evo me vrtim celo vece poslednja dva albuma, mind blown sam iskreno Neki kanadjani, americki prog power sa simfo (ne ocigledni simfo smaranjem) i modernijim rifovima. Ovo gore im je komercijalnija pesma, imaju jednu i sa Stu Block-om: Iskreno, meni je ovo leglo ko budali samar, ima mesa, ima rifa, ima melodije, poliritmije, refreni su fala kurcu pamtljivi i pevljivi, vokal je isto na mestu, evo ja nemam ni jednu zamerku a postao sam dosadna picajzla da mu smeta svaka glupost