Због пар пријатеља (као Куруз )сам ишао на Тимокове утакмице кад год су гостовали у Нишу. Добро, серем..неке сам и пропустио, али сам тада био кући. Прво моје "гостовање" са Тимоковим навијачима било је, пре можда 5 или 6 година кад је избила тумба. Ја сам касније дошао на стадион..знаш да је студентарија накнадно улазила. Иначе, возач Тимоковог буса их је довезао право на сачекушу. Мом другару разбили главу (стара прича 10 на једног), узели шал..после смо се дуго са Мераклијама јурили по граду.
Фино је било и против Цар Константина. Другар (онај коме су разбили главу)i ja смо сачекали Отрове на железничкој. Ишли смо као илегалци, да дојавимо екипи из воза у случају да им се спрема дочек. Након тога одлазимо на Бубањ. Знаш оне мале улице..има их на стотине које воде на стадион. Они људи што живе поред стадиона се посрали од страха. Мислили да им ови неће нешто сломити или украсти, па су донели кафу и послужили ко је хтео да пије. Пред крај утакмице су Мераклије дошле. Пар њих, колима..било је мало прозивања, па су, ваљда, људи из улице звали жандаре. Након утакмице нас пешака враћају на станицу. Набили нас на други спрат и легитимисали. Тражили свима да омах купе карту-а знаш да је то смрт за колективно путовање по принципу "10 људи на 3 карте". Отрови се ту бунише, а ми смо једва убедили пандуре да нисмо дошли са њима из ЗА и да нећемо да путујемо возом. Пусте нас некако, али ту су Мераклије..преко пута станице у паркићу. Не знам ни сам како смо се извукли.
Ок је та Тимокова екипа. Млађа гарда..83-88.
Нисам ја много ишао на Чаир. Ето, кад играју против Пазара или Вождовца, Рада.
И то сам био на западу са маторцима што носе јастучиче да ставе под буљу.