Feanor

Nije istina... album je dobar. Bio bi odlican, da nema Kusha. Bubanj deonice su mi jedina zamerka. Vide mi se dopada ovo od Dark Ride-a. Moja ocena 7/10.

Cuo sam killing me, killing you i gotivna je stvar, uvukla mi se u glavu, bas je ovih dana slusam. I prekinite vise sa tim etiketiranjem komercijalno/ne komercijalno.

Pazi sve je stvar ukusa. Ako si u fazonu True Metal mrzeces ovaj album. Ako si muzicki svestran, shvatices pravu vrednost albuma. Znaci virgo ima mali milion upliva u sebi, i sam po sebi ne spada nikakvom zanru. Znaci nacices tu i popa, funka, jazza, soula, spanskih melodija... svega (samo ne metala ). Sve pesme su totalno razlicite. Matos je pokazao da moze sve da peva. Recimo prva pesma na albumu, "To Be" je po meni jedan od najboljih Matosovih radova. Album je definitivno dobar, sad, ako nije po necijem ukusu to je druga stvar.

Hello friends! In this difficult moment I've been thinking of some words to comfort all those who worry about the future and to explain a reason for all this. For there's one single reason: the loyalty to an idealism. Angra was born on real friendship and lots of dreams within. Many of them came true, thank to the help and care of all those who followed us around the world: fans, press, business people… We reached out a level we could never expect and there would have been much more to conquer… So, problems started out. Frequently we'd been having serious discussions with our management in Brazil. There was a period, right before Fireworks, when the confidence in each other seemed already ruined - and that almost caused the split then. However, with promises that everything would be cleared and fixed up, we gave ourselves one more try. Those were just vain words. Although we've accomplished both the record and tour, what we saw then was a lot of misunderstanding and falsity, and the band being forced to face it all just as "business". It was the beginning of a big disharmony between us, the members. And of course, it would also reflect on the musical side. For me, the name Angra - which now belongs to the manager - always meant professionalism and quality. Somekind of magic that we can't explain… And I just couldn't watch it die. I just wouldn't say I stay in the band and do "one more record" for the sake of money. If once we ever told the press that the day we would be no longer creative we should stop, that's the time. I believe myself as a musician and I believe we shouldn't betray our very instincts and that's why I'm having this attitude. Of course, I worry about the many fans who feel lost now, but one thing is to be said: I'm not dead and I feel even stronger now! And I won't let you down. Now the plans point to Virgo (which actually has nothing to do with the Angra split…) - But the future keeps an open door with my friends Luis Mariutti and Ricardo Confessori, who left the band for the same reasons as me. We three think we shouldn't let the angel fall and although we might not keep the Angra name, we keep all the rest. Thank you very much for your friendship and understanding and can't wait to meet you all again around the world!! All the best, Andre Matos

Joe je mozda najkompletniji gitarista, sa metalom nema mnogo veze, uztvari njegova muzika je nedefinisana. Ima tu malo metala.. malo fusiona, blusesa, rnr-a, ali najvise samog Satrianija. Stil mu je jedinstven, sem mozda Vai-a koji mu je blizak. Inace Vai-a volim vise, mada su mi obojica suvise sterlni. Mislim, svaka njihova pesma je perfektno odsvirana, zacinjena... ali nema emocija. Recimo kada uzmem da slusam Satrianija, slusam ga kako przi i to je strava, ali posle toga nista, ne ostaje nikakav utisak. Meni se recimo vise dopadaju gitaristi tipa Friedman ili jos bolje Borko Mitic. Anyway Satrianijev basista, Stu Hamm razbija, odusevio me je kako je odsvirao Mesecevu Sonatu a:

Fenomenalna grupa, mada ne volim period bez Roy Adlera. Album A Pleasent Shade of Gray je cista perfekcija. Pesme nemaju imena, obelezenu su od 1 do 13, ali usustini ceo album je jedna kompozicija. Postoji glavna muzicka tema koja se provlaci kroz nekoliko pesama. Valjda je i Kevin Moore participirao. Inace fenomenalno su obradili Black Sabbatah (ima je na A tribute to Dio) sa pesmom Sign of the Southern Cross, preslusao sam je bar jedno 40 puta.

o zar se rodilo to stvorenje kome lalic moze da bude antipatican?? pa ja kada sam ga prvi put videla u glavi mi se javila misao "o, kako divno i simpaticno stvorenje!"... ok, jeste da sad malo preterujem, mora se.... ali kako? zasto? a inace, ti pridji malo blize, porpricaj sa njim i sta znam.... mozda ti krenes da ga hvalis ovde non-stop.... lol Veruj mi, ima legiju anti-obozavalaca, shto ljudi iz kst-a, shto iz njegove bivse skole.

Imaju mini album Vally of the Damned izdat 2000 pod imenom Dragonheart. Morali su morali da promene ime u Dragonforce jer vec postoji jedan Dragonheart. Mini album je dobar, okacili su ga celog na mp3.com gde se istoimena pesma kvotirala bolje i od manowara i od guardiana. Ako je to bio sam pocetak bice oni velik bend jednog dana. Nisam siguran, ali mislim da su sada izdali ceo album (isto Vally of the Damned). Heh, britaci i power, mislio sam da je to nemoguce, ali ipak izgleda da nije. Ma svaki bend kojem je uticaj Angra ne moze da bude los .

Bilo je to pre vise od tri godine kada sam pri put cuo za Angru. Uzeo sam neki mix od ortaka na kome je bilo svasta, od Cofa i Amorphisa pa do Satrianija. Kao decak koji je zeleo da dodje dublje u ovaj pravac (metal) taj mix sam iscrpedo do maksimuma slusajuci ga. Bio sam fasciniran dvema pesmama, Lisabon i Wings of Reality, obe od Angre. Tada je to bilo nesto najfenomenalnije sto sam cuo, tako melodicno, tako zestoko, tako kvalitetno... tako lepo. Tada je krenulo ludilo. Otisao sam do SKC-a i trazio ceo album Fireworx (tada poslednji) kod tada najjace metal tezge i jurio ga 4 meseca. Uvek kada sam dolazio tamo govorili su mi "sledece nedelje"... na kraju kada sam digao ruke konacno sam ga nasao. Pored prethodne dve iskopao sam jos jednu fenomenalnu pesmu, Metal Icarus. Kombinacija denfovane gitare i daira sa cepajem bubnjeva me je odmah osvojila. Ostalim pesmama nisam ni dao mnogo sanse, jer uvek kada zavolim par pesama sa albuma, na kraju ispadne da samo njih vrtim. Elem, kada sam posle nekoliko meseci otisao da zamenim neki CD na istoj vecpomenutoj tezgi, uzeo sam Holy Land, neznajuci sta drugo da uzemem. Kada sam dosao kuci pustio sam CD i posto sam oslusao ceo intro razocaran, iskljucio sam player. Ne mogu da verujem da je malo falilo da propustim najvece otkrovenje u mom zivotu. Dok sam nekoliko meseci kasnije lezao u krevetu uzeo sam par puta pred spavanje da pustim ovaj album. Posle 5,6 slusanja, kada sam ga konacno svario prosto sam odlepio za njim. Ovde mnogo vise dolaze do izrazaja Matosove sposobnosti pevanja, covek koji je skolovani muzicar, pored pevanja odlican je i kompozitor, njegovo poznavanje muzike od metala se siri ka etnou i klasici, a kasnije na projektu Virgo pokazace se i mnogo sire. Njegovo pevanje je savrseno, kada ga slusam imam osecaj da peva andjeo. Prirodnim glasom peva sve sto vecina drugih power pevaca nemoze ni falsetom, i sto je najvaznije peva u frazama, znaci nije samo spustanje i dizanje skala sto vecina pevaca radi. Pored pevanja svira i klavijature. Loreiro i Bittencourt su isto kljucne licnosti za Angra muziku, obojica su vrhunski gitaristi, prvi je zasluzan za pojedine blues i funk deonice, dok je drugi majstor za akusticne melodije i tvorac moje omiljene pesme Stand Away. Da se vratim malo na pricu o Holy Landu. Album je koncepcija o koloniziranju Juzne Amerike. Kao prvo tekstovi nisu sword/kill/glory fazon, vec su mnogo emotivniji. Muzika bi se mogla definisati kao melodicni progpower sa uplivima klasike i brazilskog etnoa. Ustvari muzika je nedefinisana. Po mom nekom shvatanju ima sve sto savrena muzika treba da ima. Vazno je i to sto su pojkedine pesme recimo sklapane iz nekoliko delova potpuno razlicite prirode, koriste fore tipa rast tenzije i onda naglo opadanje... to je princip komponovanja, i oni su jedni od retkih ljudi u metalu a i sire koji su shvatili sustinu harmonije. I svaka pesma ima drugaciju srz. Kada me neko pita koja mi je omiljena pesma, mislim da je zlocin odgovoriti. Mozda eventualno kada bih odvojio fenomenalne od manje fenomenalnih ove prve bi bile Nothing to Say, Silence and Distance, Holy Land i Deep Blue. I ponavljam to ne znaci da su druge manje dobre. Za ovaj album je i snimljen spot Make Believe, koji se meni dosta dopao. Nekako je istripovan, dobro uklopjen u pesmu i dobro snimljen. Posto sam bio tako fasciniran albumom otisao sam na internet i isopao njihovu diskografiju, video sam da mi je ostao jos jedan album da fali - Angels Cry. Otisao sam pravo do SKC-a i narucio ga. Kada sam ga preslusao par puta shvatio sam da nista ne zaostaje sa Holy Landom. Nisam mogao da verujem da je ovo debi album. Pocevsi od prelepog covera, slike statue andjela u sred zitnog polja kako drzi ruzu prosto zraci pa do same muzike je neverovatan. Sta reci kada je u Japanu prodat u preko 100.000 primeraka!?! Kao i Holy Land album pocinje kratkim instrumentalom samo sto je u ovom pitanju Unfinished Allegro (uzet iz Shubertove nezavrsene simfonije). Ko neveruje u Matosove sposobnosti trebao bi da preslusa Wuthering Heights, obradu od Kate Busha, i videce da album nije trebao da se zove Angels Cry, vec Angel Sings. Carry On je ja mislim najpopularnija pesma od Angre, i to ne bez razloga. Moji licni favorit je Stand Away. Ako se pitate odakle su Brankovici dobili ideju za ubacivanje poznatih klasicnih dela u sredini pesme odslusajte Angels Cry. Jel znate onaj osecaj kada vas prodju zmarcu dok slusate neku pesmu? E pa za vreme ove pesme ih je bilo najvise ikada. U medjuverenu sam saznao da se bend raspao, ali kasnije se sve kompenzovalo kada sam saznao za Shaman. Bez obzira znam da se nikad nece ponoviti ono sto su do sada stvorili kao celina. Ipak, morao sdam da kompletiram njihovu diskografiju i nabavio sam zivi album Holy Live i EP Freedom Call. Holy Live dokazuje da su ne samo odlicni kompozitori koji su snimi dobar album, vec da mogu i perfektno da odsviraju svoje stvari. Freedom Call je usustini pakovanje koje svaki fan ove grupe MORA da ima, bar zbog pesme Queen of the Night, jedne od najboljih pesama ove grupe, za koju sam se uvek pitao zasto nije na albumu. Tu je i obrada Painkiller koja je odlicna, ali ne lezi njima taj fazon (isto kao i sto Djordje David i ako bolji od Bore nije toliko dobro zvucalo kad je pevao njegove deonice), druge verzije Stand Away i Deep Blue. Ja sam uvek nabavljao stvari "od pozadi". Decko koga svi vi dobro znate, Azal, bio je dobar da mi donese Viper, Matosov bend pre Angre i Viper njegov projekat za svreme raspada Angre. Viper je jedno vreme bio najpopularniji u mom Playeru. Album (Theatre of Fate) je odlican, pesme imaju proste deonice ali su perfektno uklopljene. Muzika moze da se defnise kao melodicni heavy. Kako kaze Laza, Matosu nije bilo dopusteno da sam radi jer je bio najmladji u bendu (sto je i razlog njegovog odlaska iz Vipera), ali da je od ranih dana poceo talenat da izbija na povrsinu treba poslusati "obradu" Betovenove Meseceve sonate, od koje je on napravio baladu. Ipak vise volim sa slusam kako moja sestra svira Mesecevu sonatu u originalu. Moja omiljena pesma sa ovoga albuma je Cry from the Edge. Drugi CD je Viper na kome Matos zajedno sa Sashom Paeth (producentom Angrinih albuma, Helloweena, Kamelota i gomile drugih power bendova i clan legendarne grupe Heaven's Gate) svira sve i svasta. Od popa, soula, funka do spanskih melodija i tvrdjih stvari preplicu se melodije na ovom albumu. Matos pokazuje kako je njegov muzicki sprektar jako sirok, kako u komponovanju tako i u pevanju. Angru bez Matosa sam samo jednom preslusao... nije to to. Vidi se da nesto fali, i to Matos, Mariutti i Confessori. Ali imaju zato neverovatne korice. Pre nekoliko nedelja dobio sam i Holy Box - ...acoustic and more. Ovo dodaje jos jednu domenziju nihovoj muzickoj svestranosti. Akusticna gitara, akusticni bas, violina, harmonika... i Matos. Ovo akusticno je snimano uzivo u francuskoj, melodije su malo izmenjene i to na bolje. Ubacili su neke spanske melodijice, Matos peva malo spanski, malo engleski, malo francuski, soloe su izmenili i zvuce kao klasicne melodije. Pesma Angels Cry je odradjena pefrektno, toliko da mi se vise svidja nego u originalu. Pre nedelju dana krug je zavrsen. Posle skoro dve godine putio sam ponovo Fireworx. Iskopao sam dve nove pesme koje prema kojima san ranije bio ravnodusan a sada ih vrtim po ceo dan: Petrified Eye i Fireworx. Petrified Eyes mi ranije bila nekako prosecna. Sad shvatam da je totalno suprotno. Pesma pocinje sa dairama i odlicnim Bluesy rifom, onda posle bridge kada Matos pocinje da peva pesma se nastavlja u heavy/power fazonu i totalno cudnim refrenom i kasnije nekim prelazima u stili stare Angre. Uvek me iznenade, uvek naletim na nesto sto ranije nisam cuo, uvek se odusevim kako starim tako i novim stvarima, koje sam cuo i koje nisam. Ostaje mi jos samo da cujem Shaman, ali se ne zurim, imam jos ceo zivot predamnom. Eto to je moja Angra prica, osecam da niko nece ni hteti da cita ovaj post kada vidi koliko je dugacak

Ne, nego idemo na stratovarius

E bedak, ja dobio album ali sam ga obrisao, nerviralo me sto fali par pesama

Au lepo... sad slusam baladu Crown of Thorns. Imao sam ranije Far off grace, preslusao sam ga jednaput-dva put, nije lose, samo nije ostavio utisak na mene. Pre neki dan sam uzeo The God Thing, i mnogo mi se vise dopao. Fazon vuce na DT, ali nikako nije kopija. Pesme nisu kalupljene, to mi se dopada.

Najkvalitetniji? Poslusaj malo Baha, recimo branderburske koncerte.

Holy box, koliko sam ja provalio, cine Holy Land, Acoustic... and more i posteri, trzalice and stuff. Acoustic and more ima neke akusticne stvari, neke edite, neke pesme sa Angels Cry ali 94-te. Uglavnom, cini mi se da je oficijalno izdanje.

Lazo, jel hoces da ti posaljem ovaj drugi Viper i The Holy Box - Acoustic..and more od Angre? Ne znam koliko volis mp3, ja sve sto imam uglavnom su mp3 albumi. Mogu da ti bachim katalog na mail ako si zaintersovan da vidis sta sve imam.

Theater of Fate je maestralno delo, ne znam kako nije dosao do vece popularnosti. Ta dva albuma su sa Matosom, postoje jos dva sa drugim pevacem. Naravno Angra je savrsenstvo, ali Viper je bio veliko iskustvo za Matosa, koje je izmedju ova dva albuma pohadjao teoriju muzike, na nekoj muzickoj akademiji. Cry from the Edge je moja omiljena pesma, mada mi se puno svidjaju uvod i Matosova varijacija na Mesecevu Sonatu. Kao sto sam jos ranije napomenuo, gde Andre Matos umesa prste, to ne moze lose da ispadne.

Volim obrade folklornih pesama, "Jovano, Jovanke" i "Uci me majko", ali njihove autorske pesme su mi dosadne.

Gde u aprilu???? U Ugarskoj, zajedno sa Stratovariusom. 24 ili 25 april.

Evo, konacno sam ga i ja dobio (10x 2 blacknight records ) i odlican je. Na prvo slusanje rekao bih The Divine Wings of Tragedy, samo progresivniji. Ne moguce je da Romeo moze da me razocara. Jedva cekam da ih vidim u aprilu a:

Jednu stvar ne reazumem... Ne volite Lucu Turillija? Ok ne volim ga ni ja, mislim da je kretenchina, ne volim ga ni kao coveka a ni kao muzicara. Isto tako, rhapsody mi je najmrskiji power bend na svetu, ali... zasto morate da se jebeno potrudite da svaka grupa koja vam se ne dopadne bude toliko opljuvana da se na kraju smuci i onome kome se to svidja. Gomila ljudi ovde (necu da ih imenujem) ide od topica do topica i stvara ljagu na imenu. Jebote, kako popizdim kad vas vidim da se redjate na pisanju po stratovariusu. Ne volis ga? Nemoj da ga slusas i dovidjenja... jedno vreme nisam mogao da ga taknem jer kad god ga pusim ne cujem stratovarius vec vas kako serete po njemu (a zaista ga volim). Sve se da banalizovati, svemu se da naci mana, zato jebeno pokazite malo postovanja ako sami ne mozete bolje da uradite.

Ubedljivo najbolji Tribute to Dio - Holy Voices

Kreator - Chosen Few Annihilator - Snake in the Grass Megadeth - A Tout Le Monde

Muzicki su nekomplikovani, tekstualno radjeni po sablonu, pozercine su teske, ali... ipak moram da priznam da ima nesto cime njihova muzika zraci. Postoji jedno moje raspolozenje kada mi HIM zaista prija. Necu da lazem sebe da mi se nesto ne dopada...

Ha, ha, ha, ko je odvalio da je Turilli bolji od Malmsteen-a? E ovako, malmsteen je, kada se pojavio, bio bravi BOOOM. Napravio je revoluciju sa njegovim legato brzacima, uticaj je mnogim savremenim gitaristima, odlican je tehnicar ali.... Jednostavno, cinjenica da ljudima posle x godina ponestane inspiracije. Pogledajte maidene, megadeth, helloween, judas priest... albumi koje oni prave nisu losi, ali imali su mnogo mnogo bolje. Nikome 15.-ti album ne ispadne najbolji

Zlocin i Kazna