Prisoner of Dreams

Медијапортал поново ради

Уф, баш мислим да је Москва била кључна. Зашто? Из више разлога. Прво, за разлику од Наполеоновог времена, када је Москва била само град који је могао (да није била спаљена) да пружи уточиште од зиме, у Другом светском рату Москва је са Подмосковљем била жила куцавица руске индустрије, па наравно и ратне индустрије. Све те фабрике би било немогуће изместити ка Уралу на време, тј, или би биле уништене, или би пале Немцима у руке. Други битни разлог је што је Москва била комуникационо средиште, саобраћајни чвор СССР-а, са посебно значајном развијеном железничком мрежом. Ратни материјал, па и онај који је долазио савезничким конвојима, је једино преко Москве могао да се дистрибуира према потреби, или на север према Лењинграду, или на југ према Донбасу и Стаљинграду. Да су Немци заузели Москву у јесен '41, били би у далеко бољој позицији да у пролеће '42 дотуку Русе. Уосталом, то им је умало и овако пошло за руком. Наравно, добро је да је било супротно.

То је тачно, ал швабе су то омогућиле. Мада су се и Немци згражавали, шта су ови радили. Чак је било случајева по 'НДХ' да су поједине немачке јединице штитиле Србе од усташког ножа.

Ништа није мање плодотворно него историјске спекулације у стилу ''шта би било, да је било''. Ипак... Ми Срби смо баш најебали у Другом светском рату. Али, нешто размишљам, ако је и било глупости у оном супротстављању Хитлеру 27. марта, на врхунцу његове моћи, можда је и тај детаљ допринео крајњем исходу, ко зна. Да је Хитлер у мају напао СССР (уместо 22. јуна), питање је да ли би се Москва одржала пре оних мразева у новембру који су укопали Немце. Руси би можда изгубили рат, и то би био крај Другог светског рата у Европи. Јер да се не заваравамо, само су десетине милиона руских жртава (па и они једва) могли да сломе немачку моћ. Из те перспективе, да смо пристали уз Немце '41, можда би се само још више упропастили. Јер неби Немци трпели никога, да су овладали Европом, па ни ''савезнике''. Данас нас можда неби ни било. Наравно, ту је и фактор Италијана. Лепо је једном Бизмарк рекао за њих да ''имају јак апетит, али слабе зубе''. Они су само били камен око врата Хитлеру. Да '40 нису повели неуспешни рат против Грка око мање-више безначајних Додоканеза, Хитлер (који није био много заинетерован за Балкан, хтео је преко јужне Русије до Блиског и Средњег Истока) неби ни тражио од нас пролазак за своју војску, како би завршио посао свом драгом Бениту, и ко зна, можда бисмо остали и неутрални. Наравно, да су Руси пукли, неби ни ми после потрајали.

Не може да се преброји колико сам пута слушао албуме Ангре. И никад, никад нисам осетио потребу да нешто прескочим, премотам... стара или нова Ангра, свеједно. Ангра је емоција. Само бразилски дух има такав приступ музици.

Изнео си га. Продужи даље.

Често се испостави да је и офтопик квалитетнији од појединих постова.

Да, та два су ми омиљена

Ма кад се мало обрати пажња, све се лепо разуме. Упркос ћопавом Вуку, српски и руски су и даље прилично слични језици. А из немачког сам вечито имао петицу, а не знам ни да бекнем.

Што се тог времена тиче, није у питању временска зона него време кад можеш да се региструјеш. Значи, не можеш да се региструјеш било кад у току дана, него само у том периоду, кад ти је назначено. (јес мало глупо, ал тако га направили). Примера ради: В данный момент регистрация закрыта Вы можете зарегистрироваться с 6:00 до 8:00 и с 15:00 до 16:00 MSK (сейчас 21:28 MSK) Приносим извинения за это временное неудобство Само имајте у виду да Руси журе 2 сата у односу на наше време (значи, у овом конкретном случају, од 4 до 6 ујутру, и од 1 до 2 поподне може да се региструје).Можда делује глупо, ал све се после исплати

Клео је играчина, волео бих да он остане.

нану му, албум има финих ствари

Не знају људи шта ваља Ја их заволео с Chaotic Beauty, признајем да нису они ништа претерано спектакуларни, ал ето...

Ја бих ипак рекао да им је овде место

http://mediaportal.ru/mp3/149773-mystic-pr...angel-2009.html

http://mediaportal.ru/mp3/149739-eternal-t...f-the-dark.html Нови албум, људи. Нови албум

Нисмо ми, рецимо, увек били у тако лошим односима са НАТО-ом. На почетку Хладног рата, штавише, били смо у јако добрим, тамо 50-их. У периоду 1951-1957. смо кроз програм ''Програм заједничке одбране'' (Mutual Defense Aid Programme - нека врста тадашњег Партнерства за мир) постали у пракси придружена чланица НАТО, а кроз ''Балкански пакт'' са Грчком и Турском (1952-1954) смо постали у једном тренутку и јужно крило НАТО. Наравно, све у склопу лоших односа са СССР после 1948, када се Тито окренуо Западу, чак обећавши једном приликом да ће у евентуалном 3. Светском рату Југославија бити на страни Америке. Кроз овај програм ЈНА је примила велику количину наоружања и војне технике - прве млазне авионе, тенкове, артиљерију, прве радарске системе - све бесплатно. Касније, после побољшања односа са Русима, Тито је једнострано прекинуо примање помоћи. Тадашњи положај Југославије је био изузетно повољан и Тито је могао да ''седи на обе столице''. Све нам се то вратило 90-их... Кога више интересује о односима са НАТО 50-их, препоручујем књигу Бојана Б. Димитријевића, ''Југославија и НАТО'', у издању НИЦ Војска.

Најефикаснији тандем у историји!

3-1 на полувремену, рекао бих да је то готова прича. Јес да је Вердер способан све да преокрене, ал очекујем да Џеко удене бар још један у наставку. Заслужили су титулу. Тимови попут Волфсбурга враћају веру у фудбал.

Црвеној армији ми дугујемо захвалност.

Следи расплет.

Не на овом подфоруму.

Србија је објективно, чак и овако ослабљена данас, и даље кључни играч на Балкану. Проблем је што смо пропустили превише прилика да унапредимо свој положај. Као што сам написао на теми о пореклу Албанаца, нисмо убедили кључне силе (пре свих Амере) да смо ми права валута, тамо у време распада СФРЈ. Баш напротив, наместили смо се Америма на тацни '99, кад су били најјачи, и практично дали НАТО-у прилику да настави да постоји, у време интензивног преиспитивања његове будуће улоге. Оно што је проблем (за нас) са америчком спољном политиком, је што је она изразито инертна, кад су мале државе у питању. Значи, једноставно се настављају усвојени обрасци понашања претходних администрација. Хрвати и Шиптари су ''добри момци'', сада практично и савезници, а Срби лоши, и то је то. Немају они превише времена да се дубље баве тим стварима.

Мени је можда најинтересантнија епизода Хладног рата Суецка криза, '56. Кад је пуковник Насер национализовао Суецки канал, па Британци и Французи извршили десант да би, као фол (провидно тотално), заштитили међународну пловидбу каналом, јер је Израел напао Египћане (а све у претходном договору са Енглезима и Французима). Ајзенхауер је побеснео јер је то све било пар дана пред изборе, и без одобрења Америке, и тако смо дошли до оне јединствене ситуације да су тада први и једини пут у Савету безбедности УН, Амери (заједно са Русима, својим непријатељем) гласали против својих савезника Фра и ВБ, па су ови под притиском морали да се повуку после 70-ак сати. Криза је имала далекосежне последице, јер су Енглези и Французи извукли потпуно супротне закључке из ње. Британија се дефинитивно приклонила Америци, оставши до данас њена највернија савезница, покушавајући да своје интересе споји са америчким. А Французи су кренули у заоштравање односа са Америма, што ће кулминацију имати у изласку Француске из војног крила НАТО-а, под ДЕ Голом '66 (онај кловн Саркози их вратио пре пар недеља, после пар деценија Французи бирају енглески пут), стварању самосталних нуклеарних снага и покушају политичког организовања Европе. Парадоксално, најдебљи крај ове кризе су извукли Мађари, који су баш тих истих дана подигли ону револуцију, и наравно надрљали, јер ко се тада бавио Мађарском. Суецка криза је означила дефинитивни крај старих колонијалних европских сила, Британије и Француске и потпуну доминацију ''бочних'' сила САД и Русије.

Уф, био бих обазрив са Украјином, никако је не бих стављао у исти кош са слабашном Грузијом. Украјина је дубоко подељена земља, са још увек доста сумњивим не-руским националним идентитетом. Најмање 8 милиона њених становника (од неких 46 милиона) себе сматра Русима, а још приличан број је про-руски расположен, читава источна Украјина. Бжежински с правом нариче да је за Амере пропуштен најповољнији тренутак прикључења Украјине НАТО-у, тамо негде средином 90-их, када је Русија била најслабија, и када би то вероватно прошло, упркос договору приликом распада СССР да Украјина не улази у НАТО. Украјина је кључна земља Источне Европе, само са њом Русија може да буде истински доминантна сила региона. А њено прикључење НАТО-у би била геополитичка смрт за Русију. Али, убеђен сам да се то неће десити. То се видело и на пар последњих самита НАТО-а, пре свега су кључне европске земље неспремне да Украјина уђе у НАТО. Прво, превише би се пореметила равнотежа унутар саме Европе, земље попут Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, (''Нова Европа'', како их је Рамсфелд назвао), не дугују своју лојалност Бриселу, Берлину и Паризу, већ Вашингтону, па би још и прикључење Украјине превише везало руке Немцима и Французима. Друго, Немачка, која је главни играч у Европи никада неби ишла до те мере против Русије (са којом су швабе у некој врсти стратешког партнерства данас). Практично је Меркелова спречила прикључење Грузије и Украјине НАТО-у. Вероватније је да ће Украјина остати нека врста бафер-зоне, попут Финске у годинама Хладног рата. Наравно, данас је свет много сложенији. Кина, Индија, Јапан, Пакистан, Иран, Бразил, све су то фактори са којима треба рачунати, на добро или зло.