Ливерпулов тренер и његова филозофија не могу да се пореде са Фергусоновим поступањем. Упорно се гура прича да је Ферги градио екипу неколико година и да су се резултати чекали, те да тако треба и у Ливерпулу да се ради. Међутим, Фергусон је дошао у клуб који тада није могао да се сматра гигантом. Од значајних трофеја, Јунајтед је имао једну титулу првака Европе и 7 титула у Енглеској. Дакле, није био ни близу ранга Ливерпула.
Даље, европска такмичења су тада изгледала другачије. Клупско првенство европе, односно европски куп су играли само освајач титуле и освајач купа, није било оваквог циркуса где по 4 тима из једне државе играју ЛШ, а два или три (не знам тачно, мрзи ме да тражим) учествују у Лиги Европе. Према томе, било је много мање новца него сада.
Осим тога, енглески клубови су попили петогодишњу (Ливерпул шестогодишњу) забрану учествовања у европским клупским такмичењима. Једини притисак је био на домаћем терену, није било ужасног распореда итд.
Онда, није било оволико странаца у свакој екипи, домаћи играчи су чинили најмање 90% играчког кадра. Није било петнаестогодишњих Бразилаца ископаних преко Ју тјуба или сателитских канала. Радило се много теже и дуже да би се дошло до играча.
Према томе, Фергусон је могао да ствара екипу, није био изложен притиску, није му сметао распоред, није имао пара колико се сада врти у фудбалу, није био изложен огромним очекивањима каква сада имају навијачи Јунајтеда, фудбалери су били другачији, апсолутно све се разликовало.
Ливерпулу је потребан другачији приступ. Они годинама купују бофл играче и доводе тренере лузере којих се не одричу због неке бесмислене опијености навијача њиховим именима (глумљење лудила, к'о што Цигани раде са својим тренерима), шатро верности клубу, остављања времена, уигравања... А сезоне пролазе. Ливерпул више није најтрофејнији клуб у Енглеској, иако је почетком деведесетих година деловало да је немогуће престићи га на било ком пољу. Хтео неко то да призна или не, више није ни највећи.
Оно што је Ливерпулу потребно је освешћивање навијача и управе, довођење стручњака, а не легенди клуба, улагање огромног новца уместо експериментисања са разним будалама из иностранства и бацања пара на крш Енглезе. И то је све, нема ту неке велике мудрости.