kuruz

Како си могао да будеш у четвртом и шестом кад су то женски блокови? Други не ради јако дуго, није био у функцији ни почетком осамдесетих, кад је моја мама студирала. Студењак је добар ако ти је екипа ту, ал' доћи тамо без икога је срање. Ја сам имао среће што сам тамо провео два месеца са другарима. Нема своје терене, у мензи увек милион људи, далеко од града. Имам вежбе поподне и неколико пута ми је требало по сат и по да дођем до Правног. Зајеби. Добра ова прича за дим. Ја имам среће да нико од нас 20 у екипи не пуши..

Куруз :wub:

Знате неке тајне о мом цимеру?

Теша Тешановић, љубитељ фолка.

Ај сад и ти дувај курац, Тешо Други.

Моја all-time омиљена песма.

За кошарку нам треба кош, без њега нема баш никаквог смисла. Остало још и може из зезања...

Eво вам неколико коментара са www.redcafe.net: :)

Карнисеро има пиће ако дође на окуп. Пост деценије.

Јеа, нећемо морати више да слушамо оне шупке са Б92. Сви навијају за Ливерпул, матер им...

:) Само Шиптари навијају за Ливерпул!

Не долазим ако нема спорта.

Томислав Шмит

Мени је најбитније да није пушач, све остало је ок. А и ако нешто није ок, средићу да буде. До сада сам имао среће. У Патрису се један од цимера иселио после две недеље, али смо га Живко и ја замолили да то не учини и формално, па је он долазио једном месечно да плати станарину новцем који смо му ми давали. Нама било лепо, соба је таман за два човека, а исти ми курац да л' плаћам 720 или 1080 динара. На премештају у Студењаку исто рај. Један имао девојку у другом блоку, други сваког четвртка ишао кући. Мени 'ладовина. Сад у Пенезићу иста прича, човек из Руме, иде кући сваког петка.

Никад чуо за то.

Јок, бре.

Или можеш да учиш преко лета 1200 страна за услов, као ја.

окултни телевизор за гледање Лиге шампиона још једна дивљачка ту јирс аго

Добар је баскет, ал' не знам 'де ћемо да играмо. Звездини терени су пуни, а да вијамо нешто наоколо је глупо. Боље да сиђемо испод тврђаве према реци и тамо на ливади опичимо дбалфу. Mного нас курац боли.

http://uncyclopedia.wikia.com/wiki/Basketball

Коначно.

Испод мене је живео човек чији је отац лекар у Пазару, пара к'о блата; најбољи друг у дому је професионални кошаркаш који је играо за Ергоном и Здравље; преко је био човек чији је отац неки курац у Телекому, а ни ја немам проблем са новцем. Ствар је у томе што људи воле дом. Девојка из Лесковца која има неколико станова тамо је прошле године живела у стану у центру Београда, али је стално била код нас пошто јој се много допало, па је ове године прешла у дом. Мени је станарина сад 860 динара. :) Имају цимери предавања и вежбе.

Јеа, за Here we go, тј. еври го, како се код нас зове, нема боље!

И ја, али већ годинама имамо термин средом. Додуше, то плаћају матори ветерани, ал' пошто играју само на једном кошу, нама лепо.. Што је баби мило...