http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNi...ika_Nikolaj.htm
ПЛЕРОМА
Јован, 1, 14.
И Реч постаде тело, и усели се међу нас пуно благодати и истине;
Ко ће нам браћо, открити истину о човеку? Човек не може, јер истина је дуга а човек је кратак. Ко ће нам, браћо, открити истину о свету? Свет не може, јер свет је плитак а истина је дубока. Само Онај, ко је гледао Почетак света, зна сву истину о свету. И само Онај, ко је гледао почетак човека, зна сву истину о човеку. Очевидац нам, браћо, једини може открити истину о свету и човеку.
Но, да би нам Очевидац открио истину, Он мора доћи у свет. То је први услов. Он нам не може открити истину, ако не дође у свет. Али ако нам Очевидац дође у свет у ма каквом облику, и то није довољно. Ако нам Он дође у виду огња, или ветра, не може нам открити истину, јер Га нећемо моћи разумети. Исто, тако, ако нам Он дође у виду бора или кипариса, или голуба, или лава, не може нам открити истину, јер Га нећемо моћи разумети. Да би нам Очевидац открио истину, Он мора доћи међу нас као човек, који живи човечијим животом и говори човечији језик. То је други услов. Зато се и каже у Јеванђељу: - И, Реч постаде тело и усели се међу нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединородног од Оца.
У почетку Јеванђеља речено је, да је Реч - Бог. А овде се вели, да Реч поста тело, што значи, да Бог поста тело.
Ово јеванђелско тврђење не могу да усвоје три врсте људи: светски филозофи, Јевреји и мухамеданци.
Зашто светски филозофи не могу да усвоје ово тврђење?
Зато што они мисле, да није нужно да Бог долази у телу међу нас, да нам открива истину, пошто је Он открио сву истину у свету, те ко тражи истину може је наћи у свету.
На ово ми можемо лако одговорити. Прво, сва истина није у свету. Јер да је сва истина у свету, свет би био Бог, вечит, непроменљив, бесмртан, сав испуњен тројном светлошћу: живота, мудрости и љубави. А да свет није такав, ми се уверавамо очигледно и посведневно. Сав свет је испуњен немоћи, страхом, тамом и променљивошћу. Од тројне светлости пак ми видимо у свету само оделите варнице: нешто живота, окруженог смрћу; нешто мудрости, окружене безумљем; нешто љубави, окружене мржњом, Развејане варнице, које искачу из таме, лелујају се по тами и ишчезавају у таму. Друго, све ствари у свету заиста наговештавају нам истину, свака својим језиком, немуштим или полунемуштим: сликама, знацима, симболима, покретима и гласовима. Све ствари су као слова разбацана; свако слово има свој значај; но нама не требају само слова, нама треба цела реч. Како да саставимо смисаону и разумљиву реч из безбројних разбацаних слова? Ако неко истуца златник у прашину и развеје златну прашину по улици, како ћете покупити сву златну прашину, како ли из те прашине саставити исти златник, и како ли погодити лик царев и натпис на златнику, кога претходно никад нисте видели? Треће, светски филозофи деле се у безбројне групе, које војују једна против друге. Оно што једна група тврди, друга одриче. Свака група говори у име своје, у име свога искуства, и у име свог сопственог ауторитета. Нико се од њих не усуђује да каже, да је Очевидац истине, и да је гледао Почетак света, да је видео врх и дно света, и да зна крај света. Па како нам они говоре као обични смртни људи, без пуно тројне светлости у себи, и како нам они говоре само оно што се њиховим ограниченим трудом исплело и изаткало у њиховом мозгу, то им се не може веровати. И зато смо ми принуђени да одбацимо сва њихова тврђења и да усвојимо тврђење јеванђелско о Богу, појављеном у телу међу људима, с намером да открије сву истину.
Зашто Јевреји и мухамеданци не могу да усвоје ово тврђење?
Прво зато што држе, да је тело човечије сувише худ и нечист дом за свемоћнога и пречистога Бога, да се усели у њ; друго, зато што они не верују у Свету Тројицу, па се питају; ако се Бог јави у човечијем телу на земљи, ко остаје на небу и ко управља светом на место Бога? И, треће, зато што они мисле, да није нужно да Бог силази на земљу, пошто Он може да открије истину људима преко анђела и изабраних људи.
На све ово ми можемо лако одговорити. Прво, да је човечије тело сувише худ и нечист дом за свемоћнога и пречистог Бога, о томе нема сумње. Но бескрајна милост Бога Човекољупца не зна за худост и нечистоћу, када је у питању спас деце Божије. Замислите, да дете једне мајке падне у какву сумпорну, смрдљиву јаму. Да ли ће мајка и помислити на смрад сумпора и устезати се да хитно скочи у јаму и спасава своје дете? Заиста не; него ће бринути и мислити само о спасењу детета свога, тако, да јој ни наум неће пасти смрад сумпора. Но Јевреји и мухамеданци замишљају Бога само као судију, а не и као Оца, као милостиву и најмилостивију мајку. Зато њима и не иде у главу, да Бог као страшни судија може се обући у худо и нечисто тело човечије. Бог правде то и не може, али Бог милости може. Друго, кад би Јевреји и мухамеданци веровали у тројну светлост Бога, тј. у Свету Тројицу, они се не би ни питали: - Ко остаје на небу и ко управља светом док је Бог на земљи? Јер Бог је у исто време на небу кад је и на земљи. Шта бива с морем, ако неки морски талас нађе неку празну пећину у обали и напуни је водом? Да ли се море помера са свога места? Да ли пресушује? Да ли мења свој облик и своје име? Не, него море остаје море. Тако и Бог остаје на свом месту, не померајући се, не пресушујући и не мењајући ни свој облик ни своје име, за време док тренутак - два испуњава пећину једнога тела и као телесни човек говори с телесним људима. Треће, Бог је откривао и открива људима истину преко својих анђела и изабраних људи. Но, прво, то се показало као недовољно, а друго тиме Бог није показао савршену своју милост као Човекољубац. Анђели могу да упуте људе кроз речи, снове и знаке, али не могу примером живота да упуте и науче људе, пошто су анђели по свом нематеријалном саставу различити од људи. Изабрани људи пак никад нису могли да открију сву истину Божију због своје слабости и грешности. Не треба нам очигледнији пример него пример Мојсеја и Арона, брата Мојсијева. Најизабранији човек у историји јеврејској јесте Мојсеј. И тај најизабранији од изабраних посумњао је у речи Божије, и зато је умро ван земље обећане. Изабран је био и Арон, да као свештеник учи народ, па је и он поклизнуо и заједно с народом поклонио се златном телету. Је ли и Мухамед изабран? Па и на њега су наилазили мучни часови немоћи и искушења, којима он својом снагом није могао противстати. И ми признајемо, да је Бог открио и да открива људима истину кроз анђеле и изабранике, но то су само делови истине, мрвице истине, којима најгладнији створ на земљи - човек не може да се засити. Отуда је јасно да нико други ни на небу ни на земљи није могао открити људима целу и пуну истину, осим Бога. Да би пак Бог открио људима целу истину, која потпуно утољава глад, Бог се није могао јавити на земљи у виду огња, или ветра, или бора, или кипариса, или голуба, или лава, него само и искључиво у виду човека, пошто само као човек могао је људима изразити истину, коју би људи могли разумети и усвојити. И друго, не само да Бог не би могао изразити пуноћу своје истине и своје благодати преко анђела и изабраних људи, него не би се могао ни кроз ове нити кроз икакав други медиум показати као Отац, савршен у милости и савршен у човекољубљу, осим једино и искључиво кроз своје сопствено јављање људима, кроз своје сопствено ваплоћење. - И зато смо ми принуђени да одбацимо сва ова тврђења јеврејска и мухамеданска и усвојимо тврђење јеванђељско као истинито. И Реч поста тело
