profa

Samo da uzmem nazad svoj TV tjuner i snimam ga na komp. Mada imam neki osećaj da će biti jedan od onih koncerata koje već posedujemo.

Večeras Doorsi. Konačno jedno potencijalno dobro veče.

28. juna (sreda) u KST-u biće veče Doors-a.

Mislim da na ovaj članak nisam naleteo ranije, mada nisam 100% siguran. Nadam se da ga nije već bilo na ovoj temi. ----- cut here ----- cut here ----- cut here ----- cut here ----- cut here ----- IN MEMORIAM Margita Stefanović, EKV Umrla Margita Stefanović: nestao poslednji fizički trag nečeg što se zvalo EKV i što je bilo ili rock'n'roll ili život ili par godina iza nas ili ti si sav moj bol ili krvava politika ovih prostora na kojima su EKV - a ne JNA ili SKJ - ostali kao jedini simboli nečeg što se zvalo The Država; kraj ove muzičko/političko/emocionalne priče okončan je na bežanijskom groblju gde je u svojoj 43. godini sahranjena Margita, da se negde u nebesko-verujućim dimenzijama pridruži svojim muzičkim saputnicima, Milanu Mladenoviću (umro 1994), Ivici Vdoviću (1992), i Bojanu Pečaru (1998). Postoje svi elementi za tešku patetičnu priču: o umrlom bendu koji se preselio na onaj svet, o drogama koje su uništavale "mlade generacije", o grupi čiji se kolokvijalni rad prenosi s kolena na koleno... ali je sve to tako malo da se objasni kako su Margita i Milan i Bojan, recimo, njih troje, ušli u takav đavolski dil koji je serijom albuma poništio svako iskustvo tzv. yu-rocka. Kad se iz posleratne perspektive devedesetih - nakon svih ratova, masakara, ubistava i zločina - sabere nešto što se zove Muzika + Reči, izgleda da su EKV prečesto bili vizionari, pesimisti, vidioci grozota ili užasa. Pamtim: nekoliko meseci uoči smrti, u Domu omladine, u Beogradu, sreo sam Milana Mladenovića. Vratio se iz Brazila, imao dovoljno snage da pokuša da me uveri kako će u njegovoj muzici sve biti drukčije. Onda je rekao: "Ali, šta vredi muzika pored ovakve politike?" Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija. Tu negde, oko rata, oko zločina, oko ubistava, oko mržnje - stižemo do EKV generacije koja je uništena/preživela, tek kao lahki dokaz da se nešto kao "Muzika" moglo formirati u onim zlosrećnim vremenima kad je sve, naizgled, bilo happy; ali, iza oblaka, stizali su Miloševići i Karadžići i Mladići i Tuđmani... gde više nije bilo mesta za rock'n'roll, gde se folklorna genitalija sa domoljubnog ognjišta poštovala iskonskom snagom patriotizma, i gde su, najednom iz većine, EKV, prešli u manjinsku manjinu, zbunjenu folklornim napevima i krvavim refrenima. Činjenica da danas, posle tolikih godina, EKV slovi za bend koji nema nikakav jugo-prefiks, govori o nekoliko stvari: da Milan, Bojan i Margita nisu nijednog časa imali nikakvu otadžbinsku ideju upotrebljivu za buduće ratove; da su jedino i samo postojali kao eho izgubljene generacije zazidan između titoizma sedamdesetih i depresije osamdesetih; u toj crnoj rupi - trenutku uhićene slobode - EKV započeli su svoj rad koji danas, posle toliko godina, izgleda/zvuči svežije, modernije i, nažalost, aktuelnije nego pre deset-petnaest godina. O tome je reč: je li jedna smrt samo početak ili kraj priče koja nam se ponavlja? Akordi koje nam je podarila Magi, simbol urbanih osamdesetih - kazuju da je sve, after all, imalo smisla. Preslušajte bilo koju EKV ploču večeras; ugasite svetla; zaboravite na izbore; čućete Sadašnjost u najsurovijem/najemocionalnijem obliku. Milan, Bojan, Vd, Margita - bez obzira na bolesničke dijagnoze - žrtve su rata: zajedno s njima, svi slušaoci. Možda je to početak kraja ili kraj početka: da EKV bude tema oko koje ćemo se svi, uvek/uvijek, lako složiti. Peace! (P. Luković)

http://yutablature.dzaba.com/tablature/ekv/tonemo.tab Mada, nisam napisao onaj mali solić koji ide u 4. i 5. / 8. i 9. taktu sporog dela, gde prva gitara svira istu deonicu kao iz uvoda, a koji ide ovako nekako: E---------------------|-----------------| B---------------------|-----------------| G-------7-------------|-----------------| D-9p7-9-----10---9h10-|p9---------------| A---------------------|-----------------| E---------------------|-----------------|

Nema ništa od svirke ovog petka u KST-u, dekan valjda pravi neku proslavu, šta li. Verovatno ćemo da sviramo u petak 9. juna, isto od 15 do 17h, ali ću vas o tome obavestiti kada budemo sigurno znali.

Upravo zato mi i treba - pošto gotovo svake nedelje idem na razna brda (tj. ću ići, kad se skinem iz ovog haosa od vojske) potrebno mi je da mogu da sviram u busu/planinarskom domu/na otvorenom tako da se gitara čuje dalje od 2 metra. Moja klasična jednostavno nije dovoljno glasna (odma' da kažem da nije krš - čak naprotiv), a nije loše ni imati i distorziju pri ruci, ako ustreba. U svakom slučaju ću ga kupiti, samo je pitanje da li da se cimam sa naručivanjem preko neta, ili ipak može da se nađe negde kod nas?

Da li kod nas mogu da se nabave gitarska pojačala koja rade na baterije? Konkretno, najviše me zanimaju Alesis RoadFire, Fender Amp Can, Crate TX15, Pignose 7200/7100 i Vox DA5. Znači malo pojačalo, 5-15W (više je bolje); prodaje li ijedna firma ovde? Usput, da li iko ima iskustva sa ovakvim pojačalima?

Heh. Fora je u tome sto je MiZ skracenica od Modro i zeleno, ali nismo hteli da nosimo ime neke pesme jer je to bez veze + bendovi Dolce vita i Aut imaju upravo takva imena. Tako je doslo do kompromisa, pa je ime benda skracenica imena pesme. Kao sto rekoh, menjace se, samo da smislimo nov naziv. Video je suvise veliki za kacenje preko neta, mada bih mogao da smanjim malo kvalitet - za tih 26:30 minuta mogao bi da ispadne fajl od 150Mb solidnog kvaliteta. Da li da pokusam? Pitanje je da li uopste postoje ti snimci, moze da se desi da su uradili samo ova 3 a da su prethodno numerisane neke demo verzije pesama na srpskom. Link ka zip arhivi sa pesmama: http://www.megaupload.com/?d=1K4MOCP8 Sacekaj 45 sekundi i pojavice se dugme Download. Pre nekih pola godine je pricao da je Yanni bio kod njega, da su radili neku muziku, itd. Pretpostavljam da je i on radio na tom novom materijalu koji Firchie snima.

Eh, hvala Iskreno, malo se stidim zbog te poruke jer nikada nisam umeo da iskazujem emocije kroz reci, a i uvek me je bilo blam da to radim. Dakle, welcome to the club. Zapravo bend se zove MiZ, cisto da zbuni ljude. Menjacemo ime u najskorije vreme (moj predlog je Ubik po knjizi Filipa Dika, ali se verovatno nikome nece svideti ). Tinea i ja sa teme sviramo u bendu, imali smo jednu svirku u III, i bez mene u SKC-u, a planiramo i samostalnu svirku, ako budemo srecne ruke. Imamo/imacemo i video i audio snimke svakog koncerta, tako da ces moci da nas cujes ako te interesuje. Upravo kacim na net, poslacu link cim bude gotovo. Imamo samo te tri stvari (Earth, 7 days, Silver years), mada su obelezene brojevima od 8 do 10, sto bi trebalo da znaci da ih ima jos? Salji, naravno. Firchie ce u junu zavrsiti rad na svojim obradama EKV-a, sto bi trebalo da ispadne prilicno interesantno. Videcemo... Ako si u NY, mozes opusteno da svratis do njega.

Veče EKV u KST-u ide u proseku jednom u 3 meseca, tako da ne kapiram zašto bi iko pravio revoluciju, pogotovu ako se zna da ga uvek organizuju u vreme otvaranja bašte? Može da se desi da MiZ odsvira neka 2 sata kada bude bilo sledeće EKV veče.

Ovako...

Otvorio sam topic na Koncerti & Okupljanja u vezi sa koncertom Rogera Watersa u Atini. Ukratko: vodi Inex tours, cena 8000 din. + 50EUR + 50EUR za kartu + 10EUR za kolektivnu vizu, ide se od 16. do 20. juna. Za detaljne informacije pogledajte pomenutu temu, ako se pojavi. :-) Inače, već sam se prijavio za italijansku vizu zbog koncerta u Veroni, zakazan mi je razgovor za 25. maj, ali definitivno odustajem (nažalost - baš sam želeo da vidim taj grad) s obzirom na to da je varijanta prilično rizična - za vizu moram da imam sve moguće rezervacije, a može da se desi i da je ne dobijem, pa da propadnu sve pare bačene za rezervacije (a to nije mizerna suma), Ipak je lakše kad vodi agencija. Ide li ko?

Za Veronu: bus (Lasta) polazi subotom, a vraca se ponedeljkom. Koncert je u nedelju, tako da je to extra varijanta. E sad, ne znam sta je sve potrebno za vizu, ali sigurno potvrda o prenocistu, potvrda o prevozu, potvrda da je kupljena karta... videcu kada dodjem na vikend sad u sredu da zovem ambasadu, ako uopste rade, pa da pokusam da dobijem informacije iz prve ruke. A Atina ostaje (bar sto se mene tice) rezervna varijanta. :-)

Pokušavao sam ali bezuspešno (za sada). Najveći problem predstavlja to što sam u vojsci, tako da vrlo retko imam vremena da zvrckam/tražim po netu, a morao bih što pre da se prijavim za vizu (ako uopšte postoji šansa da je dobijem). Radije bih išao u Italiju jer tamo još nisam bio, ali ako je lakše doći do i vratiti se iz Atine, onda će to morati da bude pravi izbor, a i verovatno je lakše dobiti vizu.

Ma dajte, 2 nedelje bez poruke?! Dešava li se išta u vezi sa EKV (mislim na koncerte, tematske večeri, i sl)?

Da li je moguće da se ovde toliko ćuti u vreme koncerata? Opet, potrebne su mi informacije. Ići ću ili u Veronu ili u Atinu na koncert Rogera Watersa. Problem sa Atinom je što ne mogu da nađem normalan prevoz (autobus/voz), dok je problem sa Veronom to što autobusi idu samo subotom i četvrtkom - ako bih išao na koncert 4. juna morao bih da blejim u Veroni 4 noći, a jeftinih hostela nigde nema (ako neko zna jeftino prenoćište u dotičnom gradu, neka obavezno javi). Dakle, dilema je jedan ili drugi grad, a vremena je sve manje. Sledeći put dolazim tek za 1. maj, što znači da bih u nekoliko idućih dana (tačnije, u ponedeljak, jer se tada vraćam u kasarnu) morao da predam dokumenta za vizu + da kupim kartu preko neta. Ima li iko ikakvu ideju, predlog, anything, šta da radim i gde i kako da idem?

Je l' vodi neka agencija na Rogera Watersa u Nemacku/Italiju/Grcku? Mrzi me da se sam cimam oko svega...

Sad se manje-vise ima vremena... Agatha Christie - And Then There Were None (ili Ten Little Indians, ili Ten Little Niggers) Stephen King - The Colorado Kid Stephen King - From a Buick 8 Stephen King - Cell Citam i neku zbirku prica sa tematikom Frankenstajna.

E pa kad sam vec propustio Gilmoura, ovo necu. Skidam se 2. juna, znaci idem 100%... samo da nadjem kintu, nece da me puste da idem na bazu jer sam im potreban zbog kucanja, a zaradio bih nekih 15000, sto je uvek kul. Pih. Nego, hteo sam da se ubijem. U Parizu u roku od nedelju dana svirali su David Gilmour i Joan Baez, koju obozavam. Nego, idem i na Kleptona u julu. Budimpesta. 100 evrica karta + prevoz, viza dzabe.

Videh da bi Roger Waters trebalo da svira u Nemackoj u junu ove godine. Je l' ima neko kompletnu listu koncerata/gradova/whatever?

Vidiš, nije baš fan... rekao mi je da ima sve od Floyda, ali da ih baš i ne voli, ali nije stigao da mi kaže zbog čega. Sutra se vraćam u KŠ pa ću ga pitati. Inače, on, komandir mog voda i naš zastavnik slušaju sjajnu mjuzu - uglavnom bluz, i naravno rokenrol. Čak mi je komandir voda rekao da je ranije svirao gitaru. Moram da ga iscimam da džemujemo malo; stvarno mi je muka narodnjaka, pogotovu zato što imam lika koji svako veče kada ležemo da spavamo pušta radio sa tom vrstom muzike. I još ja ispadnem nenormalan što slušam rok. Ali eto, čim se dokopam kancelarije počinje uživanje... Nego za PF, ima li najave koncerata Rogera Watersa? Trebalo bi da ove ili sledeće godine krene na turneju, a ne bih i njega da propustim. I jedno pitanje za upućene: da li se na granici proverava da li je neko vojnik? Imam trip da uzmem redovno odsustvo u vreme Gilmourovog koncerta u Parizu ili bližem komšiluku, pa da odem tamo, ali mi je frka da me ne provale.

Uf... jednom sam zaspao uz Ummagumma (slušalice na ušima), i imao sam neki užas trip od sna, bio sam skroz znojav kada sam se probudio (tj. kada me je ortak probudio za dežurstvo). Nakon toga, puštao sam samo WYWH, Animals, The Wall i The Final Cut (DSOTM nisam smeo zbog onih satova u Time ). Ostalo sam zaboravio sa ponesem. E, al' sam se iznenadio kada mi je komandir baterije rekao da, pored toga što sluša gusle kada želi da se opusti, ima i sve od Pink Floyd-a. Trip.

E do kurca! Da ponovim? Do kurca! Najverovatnije bih isao u Pariz, ali sam bas sad nasao da odem u jebenu vojsku. Mada, 29-30. maj... jebi ga, ako skrate 15 dana, London je moj!

E, dok ste se vi skucavale ja sam djuskala uz Enjoy the slince (samo jos jednom da napomenem sta ste propustile ). Sto me podseti - PROFO, MRTAV SI! Why? Šta sam uradio? Propustio sam karaoke.