Dersu Uzala

Moracu da pitam nekog od majstora za neku fotku, ali sam ih vidjao. Doduse sve su to manje vise perverzije i experimenti. Cek, sad si me zbunio sta ti vidis na mom vratu. Ako zanemaris za trenutak headstock, i posmatras samo vrat, ne mogu da se vide svih 5 delova na telu vrata i seceni su pod istim uglom. Ja sam na toj slici slabo ista vidim, a i kad drzim gitaru tesko je videti sem pod posebnim uglom (upravo zato sto farba i lak drukcije ulaze u pore na drugim stranama drveta, a ovde je rec o inertiranih 5 delova). Svih 5 na telu vrata ne mozes da vidis zbog ugla (onaj najseverniji, koji je iste debljine kao najjuzniji je nevidljiv na ovoj slici). Znaci, mozes da vidis najjuzniji, koji je manji sloj, i 3 srednja koji su identicni, iako se zbog ugla farbe i osvetljenja to mozda i ne da zakljuciti). Razlog sto su najseverniji i najjuzniji najtanji (iako perfektno iste debljine) je sto je vrat bio tesan pocev od krajeva (kako drukcije) i toliko 'mesa' je skinuto sa obe strane da su ti slojevi tanji od srednjih (po sirini, iako su naravno i nizi po visini, jer vrat ima svoj profil koji je u ovom slucaju nesto blizi 'C' nego 'U'). Ovo 'C' nije bas ispalo dobro sad vidim po fontu, ali odseci sve desno od vertikalne simetrale. Hmmm, sta htedoh da kazem, zaboravih . Tekila je cudo. E, da. Ovo moje je mahagoni (i to sasvim fin komad). Koji javor, ciji javor? Javor je beo, tako da se lako primeti spoj pogotovu kod rebrastog ili quilted (kitnjastog???) gde je farba uvek transparenta anyway. U stvari da ne tupim vise, tako to izgleda:

Moze da se radi u svim smerovima. Ima 5 delova i tacno je da su srednji delovi srazmerni (bili su i krajnji ali su stesani, mada se ponesto da zakljuciti gledanjem u headstock). Doduse moram da priznam da ja licno sa ove slike ne bih nista skapirao (and it's my fucking guitar ). Svaka cast care. Doduse, ono sto ja vidim sa te slike koju sam stavio, nije ono kako je vrat lepljen. Opticka varka. Zbog ugla, osvetljenja, linija u samom mahagoniju i razno.

Ah, Photoshop, stara kuka. Anyway, evo tog iz 5 komada (isto parce drveta doduse ali iseceno i svako drugo parce okrenuto oko vertikalne ose). Deder sad da vidim Photoshop

Zasto bi se razlicito tretirali i o kakvim tretmanima pricamo?

Ne, ne vidi se. Sredisnji deo vrata je izbledeo najverovatnije zbog pozicije palca i sake na zadnjem delu vrata. Da je u pitanju sredisnji deo od drugog drveta bio bi fenomenalno uniforman (kao sto se da videti rez na prednjoj strani gde je rebrasti javor). Uopste, svaki spoj drveta, kad je telo ili vrat pravljeno iz vise delova, je ostar kao zilet. Ne moze da bude tako neravnomeran kao na ovim slikama. U pitanju je najverovatnije farba i izbledeo lak. Naravno morao bih gitaru da pogledam izbliza (tj da je drzim u rukama da bih sa sigurnoscu mogao da tvrdim bilo sta). P.S. Mada, sto duze gledam taj vrat iz '73 i meni postaje sumnjivo da je iz 3 dela. Al' nije 'conclusive' sto bi rekli u hokeju Kao sto rekoh nije greda, radi sve to fino za te pare.

Ne znam na koju tacno sliku mislis kad pricas o tom customu iz 77. Jedina slika koja pokazuje detaljnije pozadinu vrata je ona sa pozadinom 'headstocka'. Tu se ne vidi da ima 3 ili 5 delova vrata, vec je farba otisla iz nekog razloga (kao sto tip navodi u tekstu) i menjane su civije. Izgleda da je moguce da je neko pokusao da malo to zamacka farbom. Tacno je to doduse da je dodata i donja ploca od javora (pored gornje) na tom modelu. Sto se tice o modelu iz '73, ne kapiram o kakva to 3 dela javora pricas? Top je napravljen od bookmatched rebrastog javora (standardna praksa kao i na Gibsonima iz bilo koje godine). Telo je od mahagonija i to one-piece! Uzgred budi receno, najveca egzotika su vratovi iz vise delova jer se ne krive. Ali ne slepljeni od razlicitih komada vec od jednog istog top of the line komada, pa ga onda majstor prereze i okrene svaki drugi deo na suprotnu stranu oko vertikalne ose. Onda se sile u deblu medjusobno potiru i prakticno ti i ne treba truss-rod. Imam jedan takav vrat iz bas 5 delova. Nikad stabilniji vrat sa vise sustain-a nisam imao. Budem okacio fotku 1ofdizdejs.

@fillex Bez muke nema nauke. Ako cenis da ostali ne prolaze kroz iste muke onda je moguce da nesto radis neprirodno. Eksperimentisi i gledaj tu i tamo neki video (ne sa ovim pucacima koliko sa bluzerima, sporiji su pa se sve da uhvatiti sta rade). Uzivo gledati druge je najbolje. Inace, moraces da bendujes svim prstima kad za to dodje vreme. Prsti fenomenalno ojacaju ako se bavis sviranjem konzistetntno neko vreme. I grip sake (generalno leve). I izduze se vidno ali za to treba dugo godina vezbanja od malih nogu. Anyway, nemoj nesto da radis na silu duze vreme ako kapiras da ti ne prija, verovatno je negde u tehnici zajeb. Sa debelim zicama (preko 10) 'oce da boli ako ne sviras konstantno jedno 2-3 godine. Postepeno menjaj taj 'gauge' (debljinu) ako ti je srce bas u bluzu. Uzgred, svi verovatno imadose te probleme u nekom trenutku, ruke i prste treba negovati kao alat ako hoces da se dugorocno bavis muzikom, cak samo iz hobija. Sve to dodje na svoje mesto kad vezbas svakodnevno godinu dana po nekih 4-5 sati dnevno (minimum).

Ja bih rekao da on misli na 'staklence' . I to je A.H. ali se postize desnom rukom. Regularno pritisnes bilo koju notu na vratu levom rukom (znaci ne ovlas kao za 'flageolet') a desnom rukom okines zicu (obavezno trzajem nadole) i onda kako ti ruka nastavlja prirodni pokret na dole, zica (koja se sad vraca lagano na gore posle trzaja) ti udari u palac, cime se prekine oscilovanje osnovnog tona i doda mu se komponenta nekog harmonika u zavisnosti od toga na kom mestu (blize vratu ili blize kobilici) je trzalica okinula zicu. Poenta je da je moguce proizvesti bilo koji harmonik (pomeranjem trzajne tacke) bilo kog tona (pomeranjem ruke na vratu) a ne samo prirodne kao u slucaju prvobitne tehnike. Eksperimentisati...

Eskiviraj orah i sve te 'domace specijalitete' koje lokalni borci posto-poto hoce da uvaljuju. Naravno, nuzda tera, lokalno je to drvo nasem podneblju, jeftino i lako se nabavlja. Medjutim, od oraha se ne prave muzicki instrumenti (sem tu i tamo nekog basa, na prste da izbrojis). Orah nije ono sto se u narodu zove 'tonewood' (drvo koje dobro prenosi akusticne vibracije). Iz istog razloga je orah koriscen na starim egzoticnijim (i skupljim) gramofonima (jer prigusuje vibracije, jel' da).

@fillex Uzmi olovku sa gumicom za brisanje na kraju (ili nesto u tom smislu) pa tim istim krajem kuckaj/cukaj u lampu dok je pojacalo ukljuceno posle tih dva sata kad primetis problem (al' mojne da sviras istovremeno, iscupaj kabl). Ako cujes neko krckanje dok cukas po lampi ziher je ona. Ako ne cujes, najverovatnije su filter kondenzatori u napajanju (elektroliti) malo popustili (kad popuste 'malo vise' pojacalo pocne da se gusi vrlo brzo, opada snaga rapidno, jer se ne pune istom brzinom kojom se prazne, pogotovu na velikoj snazi kad se najvise i trose te rezerve elektriciteta koje isti skladiste). Stari Ibanezi kidaju. Ako mozes da nabavis neki za pristojne pare (na ebay-u idu za 250-400 Eura rekao bih) uzmi ih radije nego Epiphona. Epiphoni su vrlo dobra alternativa. Nista kao original doduse. Nisam nikad naleteo na Ibanez LP pravljen tako kako ga opisuje LKD. Drvo je istog nacina izrade i kvaliteta kao prosecan Gibson LP (kod tih starih izdanja, 'pre-lawsuit'). Vrat je u najvecem broju slucajeva srafljen da bi lako mogao biti promenjen ako se polomi headstock (sto je stara boljka LP-a, i ljudi su ocajavali, padne im LP i posto je headstock zakrivljen unazad, tu udari prvo i pukne. Onda si mogao da bacis celu gitaru jer je retko ko u to doba znao i mogao da odlepi LP vrat lepljen ribljim lepkom). Posto je vrat srafljen, Ibanez je dizajnirao drukciji neck-joint pa je cak lakse svirati u visokim pozicijama na njihovim LP-jevima; tanji je taj joint ali je i dalje jak ko zemlja). Magneti su sjajni a i da ti se ne svidjaju mozes da ih promenis lako. Ovaj prvi, cenim identican, sam imao godinama a pogledaj i ostale navedene da imas predstavu kako to 'treba' da izgleda: Ibanez Les Paul Custom - mahogany body, maple top, sunburst finish Ibanez Les Paul 1973 'Lawsuit Edition' - mahogany body, rebrasti javor top - tabacco sunburst Ibanez Les Paul mid 70's - mahagoni standardno, rebrasti javor top, opet sunburst (cherry) Fini instrumenti za te pare. A da, vratovi su naravno iz jednog dela, i ponavljam, kvalitet drveta i izrade tih godina je isti kao i kod Gibsona iz istih godina (zbog cega su generalno i tuzeni - Gibson nije imao problema sa raznoraznim papanskim kompanijama koje su pravile djubre kopije, ali da napravis sjajan instrument i prodajes ga za triput manje pare, to ne ide...ti Ibanezi su se prodavali kao alva. Poznat je slucaj iz tih godina sa Hondo kopijama Les Paula, gde su tipovi iz te firme odneli Gibsona i identicno uradjenog Hondoa, sa sve lepljenim vratom, i ovi iz Gibsona su tvrdili da su obe njihove ). BTW taj 'beli ukras' oko vrata se zove 'binding' i donekle menja 'feel' vratu jer ne osecas ivice pragova u velikoj meri dok brzas vratom gore-dole. A i lepo izgleda kad se lepo uradi. Nek je sa srecom.

je'n dva, je'n dva, je'n dva tri...malo se izduvah. Zanemarite gornji sadrzaj. Bolje mi je sad.

Naravno....get used to it....ako ti je medjutim pokazao kako da 'ispravno' drzis palice, druga stvar.

Tako se neki put zamislim..........da li uopste ja, kao adolescent/seljacina sa Balkana ciji i dalje hodaju okolo u opancima, slusaju Cecu, idolizuju Arkana, nacionalizam i otimacinu, mogu da pojmim kosmopolitski bend in Njujorka, moderne prestonice covecanstva? O nedostatku muzickog akademskog obrazovanja da i ne govorim. Izgleda da takve muke muce samo mene .

Da ima ih 4 na kraju krajeva. Taj amblem (Circle of Life) ide po zelji na bilo koju gitaru u raznim izvedbama. Uzgred budi receno, bio sam na tvom sajtu. Fino. Vidim da negujes tehniku, to je za svaku pohvalu sa moje strane. Nisam nasao puno gotovog materijala, ali rece sam negde da je nesto (svasta?) u pripremi. Sa srecom. Stavise, poziv za kolaboraciju je extended i tebi (negde sam vec nesto u tom smislu pitao, ali izgleda mrka kapa; kapiram da je mreza problem).

Ne, nije. Prva i treca su moje. Imam tu suludu srecu da mi prijatelj od davnina (i n-e-v-e-r-o-v-a-t-a-n djitrista)pravi fenomenalne gitare iz ljubavi (prema $ naravno ).

Zove se Leo Skala a neke od gitara mozes videti ovde. Vlatko Stefanovski svira bas tu drugu sa slike ali sa potpuno drukcijom konfiguracijom magneta (mozes je videti ovde ako kliknes u donjem desnom uglu naslovne stranice na 'checkout the latest photo gallery). Ima jos nekih manje vise poznatih faca koje sviraju njegove instrumente. Vrsi i popravke tudjih instrumenata. P.S. Znam coveka licno

Ne mogu da nadjem sad taj link nazalost. Koliko se secam to je bilo bas na Toni Zemaitis-ovom sajtu, ali nisam siguran. Gitara nije cela od mermera (iliti granita) samo top je od mermera (da ne bi bila nepokretna ). Ne secam se koliko bese debeo taj sloj ali sigurno jedno centimetar ako ne i vise. Pravio je on top i od metala i jos kojecega, sve je to manje vise one-of-a-kind i iz zezanja. Inace je pravio i 'klasicne', normalne instrumente ali onako starinski, artizanski. Kazu ljudi da imaju cudo od zvuka. Postojao je i stalak za tu 'mermernu' gitaru, kad se smoris, bacis je na njega i mozes i sa stalka da sviras. Sve to kazem cisto kao kuriozitet, on nije dostigao neku komercijalnu slavu ali je tip legenda. Zemaitis Guitars Gallery Tu imas neke od modela. Ne znam gde mu se dede sajt.

Ovaj baja je legenda u tom smislu (Zemaitis Guitars). A pravio ih od mermera (ti alternativni materijali ). Ljudi koji svirase mi rekose da je 'sustain unreal'. K'o crkva. Malo je 'on the heavy side' u smislu mase. Parker pravi od fiberglasa koliko se secam (grafit?) a Steinberger od grafita (fiberglas?). Mozda sam ih pomesao ali to je to. Poslednje dve sam probao u par navrata, licno Steinberger koncept jeste cool. Parker mi zvuci isprazno ali nije to nista sto se ne da nabudziti preko rack-a. Onda opet, nije u tome poenta. Parker je vrlo udoban za dugometrazno sviranje moram priznati. Neko drugi na datu temu???

Ima li koga da je za nekakvo zezanje preko 'mreze'? What the fuck...

@JTR Nema na cemu, drago mi je. Bas mi javio ovaj ortak pre par minuta da je jedna od tih firmi ciji sam link hteo da ti dam zatvorila biznis u vezi instrumenata. Ne isplati im se. Mnogo vise se prodaje drvo za kabinete za kuhinju generalno (cime se generalno dileri i bave, drvo za potrebe konstrukcije i namestaj). Postavicu linkove ostalih njegovih dobavljaca pa se nadje valjda nesto edukativno na tim sajtovima.

Izvinjavam se na upadu, nisam imao prilike da procitam ceo sajt ni ovaj ceo topic. Zanima me da li neko od vas ovde prisutnih momaka na udaraljkama saradjuje (iz zezanja ili za $, svejedno) sa nekom ekipom preko Interneta. Ako ima takvih, da li koriste Cubase konkretno, ako ne, na kom formatu snimaju? Ja sam nesto u fazonu da se pridruzim, koliko vreme dopusta. Imam tu po kuci neku opremu pa da ne sedi budzasto. Naravno, posto je ovo metal site kapiram da je vecina u datom fazonu. Meni licno odgovara ali nije obavezno; dapace sve je dobrodoslo...mozda neka 'fuzija'. Ako negde vec postoji momenat o ovoj temi, ljubazno bih zamolio za link.

@JTR U principu ljudi koji se bave drvom to znaju iz iskustva (kao pekar o hlebu recimo ili brasnu da budem specificniji). Generalno, covecanstvo ima golemu bastinu (zavestanje ili kako vec to hoces da zoves, kolektivno znanje) i instrumenti se prave jos od doba Egipcana i naravno znanje se prenosi pismeno i usmeno. Znaci znamo koje drvo se istorijski koristilo za neki instrument i gde da ga nadjemo i kako da ga tretiramo (secemo, susimo, krivimo, farbamo) u zavisnosti od namene. Ljudi koje ja znam igrom slucaja, kao klijent recimo, ili kroz prijatelje, se bave primarno tim poslom u zivotu (tj. trgovinom i obradom drveta za potrebe graditelja instrumenata). Oni se unekoliko razlikuju od ostatka profesionalaca iz drvne industrije jer drvo koje njima treba ima drukcije performanse (tojest, njih zanimaju drukcije performanse, kao sto su gustina drveta i tonska stabilnost recimo). Znaci nije u pitanju samo lepota i cena bazirana na spoljnom izgledu i egzoticnosti drva (tojest, tesko se nabavlja jer je iz nepristupacnih krajeva ili ga relativno malo ima na Zemlji, ili ako ga i ima, nema puno nabavljaca). Ovi profi tipovi obicno imaju direktan pristup i vrlo povlascen status kod velikih firmi koje vrse praktican posao secenja. Znaci velike firme idu u secu i najbolje komade za instrumente ili ukrase ostavljaju po strani u svom magacinu gde onda po metodi 'ko prvi djevojci' nastaje grabaza. Ako imas dugogodisnju profesionalnu relaciju sa tim velikim firmama koje seku drvo, onda znas njihov raspored kad i sta seku, oni te notifikuju, i kako rekoh imas pristup njihovom 'izlozbenom' prostoru. Drvosece ti garantuju ta je to taj kvalitet koji si trazio. Oni su profesionalci i tu uglavnom nema zezanja. Ti onda sednes tamo i birkas drvo. Nema potrebe da birkas komad po komad (a i nema se vremena) nego vidis koja ti se gomila svidja i onda priones na cukanje i blizu inspekciju. Mozes recimo da trazis od drvoseca da komade za tebe seku na odredjen nacin (i to naravno mnogi traze). Najskuplji je 'center cut' jer se sece direktno iz sredine drveta i onda nema puno koristi od ostatka brvna. Ali taj narez ima najbolje tonske karakteristike i najmanje se krivi drvo kasnije posto je isuseno i instrument napravljen (posto je centralni narez jedini simetrican u odnosu na godove). Ima po Netu dosta toga pa potrazi. Prostim cukanjem u drvo prvenstveno hoces da cujes da li valjano vibrira i da li je odziv tup ('dull') ili rezak ('crisp'). Graditeljima instrumenata treba ovo drugo. Sto se tice gustine drveta to se generalno unapred zna za razlicite porodice drveta iz celog sveta. Tebe samo zanima da li to tvoje parce ispunjava normu i to se da premeriti (kako rekoh negde, u funtama po kubnoj stopi - na zapadu, a kod nas verovatno u kilogramima po kubnom metru, cenim ) U samoj radionici za izgradnju instrumenata postoje i sofisticiraniji instrumenti za merenje tonske stabilnosti (npr, ubachish drvo u specijalnu stegu i pravis tim instrumentom tanane vibracije u centru koje onda meris na obodu tog istog komada i vidis kako drvo 'provodi' akusticne vibracije, da ne kazem ton). Uglavnom tesko je sve to odraditi i skapirati sam iz prve, bar iz mog iskustva. Medjutim kad ti prodju desetine ili stotine komada kroz ruke (od kojih mnogi zavrse na nekoj gitari a ti onda imas priliku da sve to probas) onda steknes iskustvo nekim komparativnim metodama. Licno, uglavnom slusam ljude koji znaju oko toga i ucim. Puno je strucnih ljudi koji su spremni da poduce i daju savet mladjim generacijama kako potencijalnim graditeljima tako i muzicarima. Ove gitare recimo koriste fino drvo ('5A' kvalitet) od istog dobavljaca kog koriste PRS, Fender Custom Shop, Tom Anderson i mnogi drugi. Uzgred budi receno, za one koji ne znaju sta ce sa parama, Mix Music Company iz Beograda povremeno narucuje ove modele. Poslednja gitara u nizu je Dzindzerova (iz Corbe) ali je retko koristi javno iz straha da ne dobije noge. Dzindzer je i jedan od suvlasnika Mix Music Co.

Bice da je gitara problem, najverovatnije. Mnogi vlasnici se zale na 'buzz-ovanje' (vidi ovde). Obicno, nije to nista sto se ne da srediti.

Plasim se da ce zvuk biti katastrofa. Srecno u tom poduhvatu.

Verovatno rece nitro-celuloznim. Standardno se lakira sa tim ili poliuretanskim koji je malo slabijeg kvaliteta (kada pukne, a puca lakse, krene da se ljusti za razliku od nitro laka). Vratovi se jos lakiraju tung-oil (iliti uljanim) finisem (posto to u sustini nije lak) ali nisam cesto vidjao beli javor tako lakiran. Obicno su tamnija egzoticna drva dobri kandidati za tung-oil (kada se time 'lakira' vrat vise nije onako klizav kao prva dva (ili kao svila) , dobije neki barsunasti osecaj. Prosto osetis pore drveta ispod. Inace, bilo koja tehnika je OK, svaka ima za i protiv. Ako tip zna da lakira kako valja (pipav je to posao, pa susenje, pa tako par puta), samo napred. Sad se setih, imao moj drugar Kramera Baretta sa tung-oil finisem (javorov vrat). Super je bio.