Tužan pogled kroz zatvoren prozor se prelama negde na polovini puta do kraja. Sa umorne grane još jedan zlatni list prerano pada. Kroz betonske ulice popločane lišćem prolama se krik mehanizovanog koraka. I onda, naglo, bez najave, kapi iz tmurnih sivih oblaka poplaviše korake. Dajući ritam koji igra na mom prozoru. Pogled mi se odiže gore, prema horizontu. Dok samo jedno crveno sunce kroz oblake, bledu svetlost baca. Polako i ono nestaje iza teških oblaka. Polako, kao što beše korak kapi na mom prozoru, što se trkaše. I onaj poslednji crveni odsjaj od zlatne ulice se prožima visoko i ono nestaje. Možda u oblacima. Možda u njima sve nestaje, kao i ja što bledim zbog ove ljubavi. Zbog tog nemilosrdnog, rasparajućeg osećaja što kuca mojim grudima. Samoća u kojoj sam rođen, samoća u kojoj moje srce živi, prožima se krvlju kroz mje telo, pa čak i u onaj žalosni osećaj što ljubav beše pre nego što ga je moja senka zarazila. Voleh i to beše sva složenost moje ljubavi. Voleh prosto i tupo. Prosto tupo i glupo. Koliko dugo se sada pokušavam setiti tog osećaja što osetih kada prvi put zaronih u tvoje oči? Slika stoji predamnom, ali vreme svojim čeličnim kandžama pocepa i onu poslednju mrvu što me je činilo Čovekom. I poslednja kap skliznu sa mog prozora. I poslednji zrak umirućeg sunca zaspi u mojim očima. Sa stolice ustadoh i otvorih prozor. Tmina mi polako i nesigurno ulazi u sobu, obavija je sobom, daje joj neki tužan i čudan izgled. Moj um polako započinje san, dok se oči bore za poslednje prizore umirene ulice, pale kiše, sjaja žutog zlata dok se ono provlači kroz ogolele grane drugih drveća. Umire u tami jedan svet da bi ustupio mesto drugom. Topli vetar se rasu po mojim obrazima, i začuh neki tihi šapat jednog malog imena. I gle! Krv opet kreoz moje vene zajuri čista i nevina. Srce opet zakuca jače i sigurno. Osetih kako se vetar koji započinje igru na mojim obrazima raširi kroz celo moje telo. Kao da osećah tvoje ruke na mojim leđima, i svu onu staru toplinu. Polako se okrenuh i predamnom se tvoje oči raspsnu u hiljade boja. Nestala si.

Probudih se. I opet ona stara umornost se zakači na oči moje i nastani se u mojoj ledenoj krvi. Zamolih dan da mi ne pokvari san. I nadam se u to. Međutim, danas moje oči uhvatiše tvoje, i ni jednu boju ne videh, i tvoj pogled je prošao kroz mene. Ili to behu moje oči što su prošle kroz tvoje? Ne sećam se više. Zaboravih sve.

 

24.11.2002

 

Sta je poenta tog tvog iskopavanja?

"Ne sećam se više. Zaboravih sve."

Zanimljivo...

not...

 

"Ne sećam se više. Zaboravih sve."

verovatno iz ranijih pisanija...

 

podseca na ono sto si jednom pisao o padanju lisca u 4 etape (ili koliko vec)...

Edited January 17, 200619 yr by Elizabeth

znam o cemu prichash...svidja mi se...naslov nikako ne ide...

stvarno mi se svidja..kraj je odlican.

HA! Pa bash se tako i zove zbog kraja...

ako uspesh da za tren zbog nechijih ochiju zaboravish sve...to vervatno znachi da sve ostale trenutke provodish razmishljajuci o tim ochima... i to je daleko od nirvane... dobro mozda je taj tren smirujuci...ma jednostavno mi ne ide.u meni je izazvalo jaku reakciju tj. uznemirilo me..e jel mogu da pustim na moj blog..mislim ono all right reserved isl.?

ako uspesh da za tren zbog nechijih ochiju zaboravish sve...to vervatno znachi da sve ostale trenutke provodish razmishljajuci o tim ochima... i to je daleko od nirvane... dobro mozda je taj tren smirujuci...ma jednostavno mi ne ide.u meni je izazvalo jaku reakciju tj. uznemirilo me..e jel mogu da pustim na moj blog..mislim ono all right reserved isl.?

o.k... kad vec moram da se objashnjavam...

Ja voleh, svojstveno samo mojoj ljubavi i u maniru iste; no, nije dugo proshlo dok nisam shvatio da vec ono shto ja vidim nije ono shto jeste... (uh... htedoh reci da ona nije ono shto ja volim...) No, ipak, svojstveno mojoj ljubavi, ona je rasla i razvijala se... I uskoro ono shto voleh me je preraslo, iako je ona davno otishla.

Tachnije, ja nisam nikad ni voleo nju, voleo sam je samo u mojim pesmama... ali ne do neke bolesne granice gde ja otelotvorljavam moju imaginaciju. Ja sam uvek bio svestan realne situacije, no samo sam zeleo da sanjam.

 

Ali, to sanjanje mi je pridavalo bol, pa upravo zbog toga, pri kraju, gde ja vidim sa njenom prazninom u ochima, ta ljubav postaje svrha sama sebi, i odvaja se od telesnog/fizichkog pojma. A ako lishimo ono chemu nasha ljubav tezi, dobijamo chistu ljubav, tj. blazenstvo,,, ili kako sam ja pompezno iskoristio: Nirvanu.

 

Shto se tiche blogovanja, go rajt ahed! Aj dont majnd et ol.

o.k. razumem u potpunost....ponekad bih tako volela da mogu da volim kroz pesme, kroz textove..da sanjarim, mada ja sam brbljiva i zavisna od fiz.kontakta (nemoj pogresno da shvatis) ... moram da pokazem svoju ljubav..na zalost to je ono sto je prokleto..ljudi beze kada znaju da su voljeni..

bla bla smaram

hvala

Molim.

A gde je taj tvoj blog?

Ja cu izdvojiti samo jedan momenat iz podnaslova "negde iskopah ovo sranje" sa psiholoske tacke gledista, latentnih si misli da je ovo dobar rad, ali zbog nesigurnosti, ga nazivas sranjem kako bi ga drugi okarakterisali da nije toliko sranje, ili da uopste nije sranje. Nemam vremena da citam text, nekom drugom prilikom, posto mi se manje-vise dopada tvoj stil. Ali ubuduce ako vec postujes neki rad, nemoj da ga okrakterises da je sranje ili nemoj ni da postujes.

Ja cu izdvojiti samo jedan momenat iz podnaslova "negde iskopah ovo sranje" sa psiholoske tacke gledista, latentnih si misli da je ovo dobar rad, ali zbog nesigurnosti, ga nazivas sranjem kako bi ga drugi okarakterisali da nije toliko sranje, ili da uopste nije sranje. Nemam vremena da citam text, nekom drugom prilikom, posto mi se manje-vise dopada tvoj stil. Ali ubuduce ako vec postujes neki rad, nemoj da ga okrakterises da je sranje ili nemoj ni da postujes.

Bio bi u pravu pre jedno godinu i po dana...

Sada si samo blizu.

A zashto sam ga postovao ovde ako je sranje...?

-pa sve ima svoju svrhu, i upotrebu... koliko god ona mala bila i skrivena nashim ochima.

o.k... kad vec moram da se objashnjavam...

Ja voleh, svojstveno samo mojoj ljubavi i u maniru iste; no, nije dugo proshlo dok nisam shvatio da vec ono shto ja vidim nije ono shto jeste... (uh... htedoh reci da ona nije ono shto ja volim...) No, ipak, svojstveno mojoj ljubavi, ona je rasla i razvijala se... I uskoro ono shto voleh me je preraslo, iako je ona davno otishla.

Tachnije, ja nisam nikad ni voleo nju, voleo sam je samo u mojim pesmama... ali ne do neke bolesne granice gde ja otelotvorljavam moju imaginaciju. Ja sam uvek bio svestan realne situacije, no samo sam zeleo da sanjam.

 

Ali, to sanjanje mi je pridavalo bol, pa upravo zbog toga, pri kraju, gde ja vidim sa njenom prazninom u ochima, ta ljubav postaje svrha sama sebi, i odvaja se od telesnog/fizichkog pojma. A ako lishimo ono chemu nasha ljubav tezi, dobijamo chistu ljubav, tj. blazenstvo,,, ili kako sam ja pompezno iskoristio: Nirvanu.

 

dakle, zato se ti 'ne secas' (tj ne zelis da se secas)?..

kod mene je isti slucaj to sto sam te citirala! Ne znam da li se to vidi u mojim 'djelima', ali tako je...

Izgleda da uvek nekako pogresno procenim stanje...

Edited January 18, 200619 yr by Elizabeth

Bio bi u pravu pre jedno godinu i po dana...

Sada si samo blizu.

A zashto sam ga postovao ovde ako je sranje...?

-pa sve ima svoju svrhu, i upotrebu... koliko god ona mala bila i skrivena nashim ochima.

Elem, nick mi je u zenskom rodu, u profilu mi pise da sam zensko, stoga ne moras da mi se obracas u muskom rodu ako vec ne moras.

Nick je u srednjem rodu, "to" lice

Nick je u srednjem rodu, "to" lice

Nick je u srednjem rodu, "to" lice

"ta" melindina faca...

O.k. O.k. Melindo.

dakle, zato se ti 'ne secas' (tj ne zelis da se secas)?..

kod mene je isti slucaj to sto sam te citirala! Ne znam da li se to vidi u mojim 'djelima', ali tako je...

Izgleda da uvek nekako pogresno procenim stanje...

Ne znam kako procenjujesh, ali znam da se dosta vidi u tvojim "Đelima".

Sorry, malko sam hepi...

 

pa normalno...ljubav kao i siromastvo ne mogu da se sakriju.

 

E pa hvaljen gospod sto si najzad i ti malko hepi...

kako to da si se sa psihoticnog depresivca prekantao na veseljaka?

Ili si pio??!!

Ili nuspojave od radnog mesta??!!

Molim.

A gde je taj tvoj blog?

imash link u profilu

Ili si pio??!!

Ili nuspojave od radnog mesta??!!

nijesam pijo,

a valjda josh nijesam prso skroz...

 

ok, samo pitam...