Trenutak

 

Sram mi zakljucava dusu,

Crvena marama zastaje u grlu,

Otkada vetar je negde za uglom

Teska je muzika kise,

Koje nema vise.

 

Uprkos nadi da spas drema,

Stojim sama, nepozeljna i nema...

 

Potezi sumnje nestaju za kistom,

Sram zamenjuje tuga,

Jutarnja pesma roni suze

Ne zna granicu Ludilo

Svake noci je tu i tonem...

 

Uprkos nadi da spas drema,

Stojim sama, nepozeljna i nema...

 

Kapci su zatvoreni,

Vid je nestao u tami,

Zeleni trag u sivom trenutku,

Teskobna je noc u telu,

Ostavljam za sobom postelju svelu...

 

Uprkos nadi da spas drema,

Stojim sama, nepozeljna i nema...

KOMENTAR?

Smisao nije loš, ali ne nateži rime bezveze i biće bolje

Edited June 27, 200718 yr by Nimfadora

Nisam je namerno natezala, mada vidim na sta mislis...Vecina mojih pesama se ni ne rimuje, ova ima taj nazovi refren, pa zato tako zvuci. To sto se ponavljam 2 stiha, samo iskazuje monotoniju svega...

Edited June 27, 200718 yr by Queen_of_the_ryche

U redu, ali stvarno su ti nategnute i uz to nepravilne rime!

Hvala, na dobronamernom, osecam to, savetu...

Pa jeste dobronameran! Mislim, pitala si za mišljenje, koliko se sećam, tako da je to bio samo prijateljski savet!

DA!

I, da, zaboravih, da bi pesma bila dobra, ne mora da ima rime uopšte, ali ako pratiš savremenu poeziju, to verovatno znaš i bez mene.

meni je ok!

Edited June 28, 200718 yr by Adam

Pa kao sto rekoh, moje uglavnom ni nemaju rime...Ali hvala!

Zar je moguce da nema vise komentara? Cudno...ulenjili se ljudi!

 

poz

daleko je bolje od nebuloza koje si postovala..

 

 

rime su ti malo van konteksta.. i ima ih.

 

 

imas par nekih nebuloza tipa `vid je nestao u tami` i sl. malo se koncentrisi na ono sto oces da kazes, AKO ZNAS STA OCES DA KAZES.. da ne bi bilo nekih neobjasnjivih fraza, koje eto cisto izgledaju kul ili sta god ali nemaju nikakvu tezinu. primjer `Otkada vetar je negde za uglom`.. i sl.

Od tebe nesto pozitivno cuti...pa to je iznenadjenje...Hvala, valjda?

pa dobro, ako to shvatis kao kompliment..

 

 

edit:

konstruktivna kritika..

Edited July 3, 200718 yr by blondie

Pa od tebe to shvatam kao kompliment - posto nikad nista pozitivno nisi (dupla negacija - bolest srpskog jezika) rekla u vezi mojih pesama!

 

POZ

nije bilo razloga da se kaze.

Ma hajde sad...dobro de :-)Mislim sve je to stvar misljenja i ukusa...

 

 

EVO JEDNE NOVE:

 

ODLAZAK

 

Pogrešna procena trena

Loš uticaj noci

Spoznaja dana tudjeg

Glasovi govore

Grešno...

 

Dodir suvišan,

Premalo reči,

Težina noći,

Svalila se turobno...

 

U lice se ceri

Kajanje jutra....

Daljina – preskupa,

Želja povratka...

 

Povučene prećutne reči

Podvlačim sate

Suviše nema da te zaustavim...

 

Komentari

 

SAY SOMETHING - OR forever HOLD YOUR PEACE

ma samo pisi,ne obaziri se na gramatiku,rimu,stvori jasnu sliku onoga sto osecas ili porucujes i udri!!!pozzz

Nadam se da je primecen moj potpis...NEVERMORE

Naravno to odmah primetih cheers!!

Pa Pozdrav...Nekako mi Nevermore najvise odzvanja u E.A.Poe-ovom GAVRANU...

Hvala na komentaru!

Evo ponavljam jednu pesmu, nije sto je moja - ali mi je fav...ha,ha...

 

IZ GRUDI PTICA

 

Iz grudi ptica, što od poroda se otrže,

polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja,

što pod stopom kulja prokletsvom!

 

Iznjedri utvare, prokletoga roda,

što vascele dane poklanjaju tami,

ko još sanja posrnule belutke,

besciljno što se morima vrte!

 

Sada, kada je razumlje

U raskoraku sa dušom,

Što silnoga se trna,u pobedi boji,

Svod blista nad zvezdom,

Ustreptalom tamom,i čeka kraj

U crnilo svet da oboji...

 

Eonsko sunce, prži strašno,

I poput pahulje u šaci se topi,

Okopneli zubi, starosti se keze,

 

 

K'o jezik, istinu, za sobom drže,

I sudbinu kletu, otrov brže otpi!

 

I ko još ume šapatom viknuti glasno,

Kad vojnici pognute glave stoje,

Silni su dani vazda odbrojani,

Još o koncu život visi,

Danas junak, sutra već nisi!

 

De, ajde, napij se vode,

Još nije kadra odbrani i ceni,

Dobro se umi, pa reci,

Šta je sumarum sumi...

 

 

Kad život već se koči,

Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči.

Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu,

Istina je teška, i bolna i jadna,

i pravde je gladna, steže gušu...

 

 

Još samo smrti nadati se mogosmo,

Jedino ona osta izvesna i laka,

Al' sačekaće još ta topla raka...

 

K'o dojka, usna je otekla,

Zapenjena od ptičijeg mleka,

I šta, kog vraga obećavaju oni,

Kad Gospod sreću na grame nam vaga!

 

A ti, što Devetim krugom kružiš,

Seti se lika, obličja i boja,

Pre no što tama postane sudba tvoja!

 

Sapunski se ti, baš očajno ceriš,

Kad u oku blista ti valuta,

A leš tvoje duše, već Dunavom pluta!

 

Uzbraću stih, zelen dok još je,

Od takvoga voda dugo na usta ide,

Uzbraću istinu, čik nek je vide!

 

 

Samoljubljem podojena,

Istorija u krvi, još se kupa,

još srce za pobedama zaludo lupa!

 

«Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo,

U reku se bacimo, i tako bez nade

Grozno se ledimo...

 

Ko sa slepima, staće u kolonu,

Čuće vrisak onih

Što još uvek vide...

Istina je blizu al' je se stide...

Kraj i početak, već u stih staju,

Stani u red,

možda novu nadu ti daju...

 

Koje natezanje!