Ona ponovo udara... Kida mi vec prokletu dusu, tera svaki deo mog bica na nestvarnu patnju.

Zedj.

Svetlost leseva oko mene zaudara na zaborav I trunke beskrajne tisine. Gusi me, goni do granice ludila… Kao zatvoren u mracnoj sobi, ja ocajnicki grebem po zidovima mog prokletstva, trazeci poslednji izlaz… Pokusavam da srusim ove zidove krvi.

Bes polako preuzima moj um, instinkt me goni kao vetar crni pustinjski pesak… Polako mi ulazi u suve vene. Moja sudbina je u rukama trnovitih oblaka, beskrajne gladi…

Ja trcim. Vidim svoj plen, njegov strah, njegovu proslost. Mirisem svezu krv, opija me kao crni dah zivota. Kidam, sakatim sa uzivanjem, osecam snagu kako me gusi, kao talas najcrnjeg mora, kao hiljade zvezda u beskrajnosti, ja vidim proslost, sadasnjost, buducnost…

NE ! Sve ja trenutak, sve je ta neogranicena sloboda, besna istina… Osecam moc, osecam zivot, osecam nadu… ali ne...

Nje nema... Nestvarna je kao moja senka na krvavim zidovima…

 

Shvatam poentu ovoga sto si hteo da kazes, ali iskreno, malo mi je pateticno...

A mozda je problem u meni - ne lozim se na vampire.

Krvavi židovi?

Krvavi židovi?

Zasluzio si za ovu odvalu

A sto se tice ovog pasusa...malo mi je paaatos....Ni Toreadori nisu takvi emotivci

Da, realno.. ovo je previse emovski za bilo koga iz The Masquerade-a, mada bi se male goticarke verovatno lozile..

"Bes polako preuzima moj um, instinkt me goni kao vetar crni pustinjski pesak"

ja ovu recenicu ne razumem. Dodaj sta si propustio, bas me zanima kako ce da ispadne.

"Bes polako preuzima moj um, instinkt me goni kao vetar crni pustinjski pesak"

ja ovu recenicu ne razumem. Dodaj sta si propustio, bas me zanima kako ce da ispadne.

...a kad skinuh naochare za sunce shvatih da me instinkt goni kao vetar narandzasto-zhuchkasti pustinjski pesak (cenim)...

Edited June 5, 200817 yr by matatrtaDgrejt