Dark_Elf Posted July 24, 2008 Report post Posted July 24, 2008 Evo moje prve pesme u životu (pisana pre više od 5 god.), koju sam napisao iz zajebancije da bih podjebavao direktora i ulizice sa posla. E sad, malo je teže ovako shvatiti u čemu je zajebancija (osim ako ste radili u toj firmi), ali svejedno postovaću, možda nekome bude zanimljiva. Raven II: Ponoc kada tamna stize ---- (idem pijan kući) Moj se korak opet nize bezbrizno ko svake noci svojoj kuci htedoh poci Al, kad bese pola puta Moje noge nesto sputa Te mi lice k' zemlji pade Svest isceze, vreme stade Tad me crni oblak uze Slutnja neka me obuze Kud me vode htedoh znati Covek bejah koji pati Al' se moja svest procisti ---- (vizija) I ja spoznah visnje misli Sad kroz tamu videh svetla Raj je ovo, ili zetva. Svetla behu tako jarka Krase oci kao bajka Radosnoscu pune mene Al' mi radost, posta breme Tamo mrlja neka bese Dusu moju tada steze Te ja bicem odoh tamo Mrak ugledah pa zastadoh Dva su onde lika bila ------ (videh punačkog direktora i vlasnika) Djavolska im slepa krila Crno su se odenula I u tamu tad zavila Pricali su tada zurno Mnoge reci nerazumno Ali svatih tada dosta I naslutih jos podosta Ko dva brata behu bili Jedan deblji, drugi tanji Tad ustade onaj drugi Te prozbori svome slugi -Sada vise nema bajke Smucile se razne hajke Ali sutra kako znao Cini njima, sve nazao Tada rece sluga nemocno Svome gazdi, sad nevoljno: -Nekad probah i to brate Rekoh pare, oni shvate Lazne nade tad prihvate Nece vise ni na rate Ali sada nema sale Nevolje nam nisu male Pritisli nas ko od sale Nema vajde, veruj brale Gazda tad na noge stao Veci bese, crn postao Mrak se svio povrh krila Krila su mu sirom bila Neizmerna prava sila Jezom me je obavila A strahom porobila Pa ja videh, ona senka Punacka i uplasena Zaklon neki, trazi... treba... Dok ga neka jeza vreba -Kome kazes "brate zborim" Sad da cutis, sad govorim Kazi nesto, ajd' prozbori Bacam vatru, a ti gori Mislis da je ovo sala? Mislis da je plata mala? Da li znas moj mali sine Moja volja kad se vine Ako hocu, preko noci Manjem mogu dati moci Videh tada vrazju ruku Sirom onda ispruzenu A na njoj tanan djavo Crven bio, na dlan stao -Vidi sada ovog stvora On ce biti nocna mora Onom koji sustost vidi Nada onom ko ne vidi Rozen ce ga ljudi zvati Imenu ces Ti kumovati Za detalje i ne pitaj Svrsi ovo ili skitaj Iscezose oba stvora Kao kakva nocna mora Probudih se, san ostavih Ali muke ne prebrodih Sta ce sada sa mnom biti Kome oci sutra otvoriti Ili bolje za sad' ja da cutim Al' da njima vodu mutim Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts