Ed Gein

Izišlo drugo prošireno izdanje. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/08/abraksasov-vodic-drugo-prosireno.html

Norway Massacre: The Killer's Mind (2011) Norveška je na ovom blogu do sad bila poznata samo po nebrojenim dokumentarcima o Black Metal-u, i zaista su, što se kaže, smorili, a na drugu stranu što većina tih dokumentaraca realno nije ni za kurac, ali ono što se dogodilo pre samo metar dana prvo u Oslu a onda i na ostrvcetu Utoya je prevazišlo i tu priču o "zlim blek metalcima" koji pale crkve, pa i sve druge priče koje su dolazile iz Norveške u poslednjih ko zna koliko decenija. Dakle, pogađate, radi se o akcijama mladog Andersa Brejvika koji je 22. jula prvo digao u vazduh zgradu vlade u centru Osla, a onda se uputio dalje, u jednu vrstu hodočašća, ako smem tako da se izrazim (jok, najbolje da ne smem). Napad u Oslu bih odma' preskočio jer nije nimalo zanimljiv za ovaj blog a i u suštini to je samo loš copycat bombaškog napada Timoti Mekveja na federalnu zgradu u Oklahomi, samo što je Brejvik nakalemio jedva 8 žrtava, što je, složićete se sa mnom skroz patetično, mada sama ideja za napad na zgradu vlade je više nego odlična, jer tu koga god da rokneš, nisi omašio, jer tu zaista nema nevinih, i što se toga tiče Brejvik je pravi pionir, te se nadam da će mladi širom sveta lagano krenuti njegovim stopama, dakle poruka glasi SMRT DRŽAVI da budem precizniji. E sad, ako ostavimo po strani Brejvikovu ideologiju i političke stavove, koji su, da se ne lažemo, blago retardirani, dolazimo do čoveka koji ne kenja previše no dela, što se meni posebno svidelo, jer on je jedan od ljudi kojima je zapravo i posvećen ovaj blog, i većina dokumentaraca ovde prezentovanih govori upravo o takvim "anti-herojima", i ako izuzmemo razloge zbog kojih je počinio ovu akciju, ta akcija uopšte i nije toliko loša kao što na prvi pogled izgleda, a pošto se ovaj blog bavi posmatranjem ljudi i događaja iz različitih a posebno nekonvencionalnih uglova, a ne samo jednog, zvaničnog, da ne kažem smaračkog, onda dešavanja na ostrvu Utoya dobijaju jednu skroz drugojačiju dimenziju. Dakle, iz ovog humanog pa aj da kažemo i hrišćanskog ugla to je zaista pregolema tragedija, ipak 69-oro nevinih mladih ljudi je tu izgubilo život, ali ako pogledamo širu sliku, gde bi ti omladinci za 10-15 godina već preuzeli vođenje države, dakle postali bi političari, a neki od njih sigurno i poslanici Laburističke partije i ko zna šta još, onda to i nije tako loše ako se složite sa mojim stavom da su SVI političari BEZ RAZLIKE paraziti i da ih sve treba poubijati pa možda čak i na ovakav jedan način, dakle saseći tu pošast u korenu. Ih, pa ja već godinama maštam o tom danu kada će neki srpski Timoti Mekvej dići u vazduh skupštinu sa svim onim ološem koji tu obitava i gamiže, jer bi to vaistinu bila divota. No, bilo kako bilo Brejvik definitivno ulazi u anale killing spree ubistava kao jaran koji je uspeo da ubije najviše, i za to mu svaka čast, jer sam se uvek nervirao kada tako krenu ko sivonje, naoružaju se maksimalno a ubiju jedva 15-ak ljudi, a imali municije za još 10 puta toliko, uostalom evo vam primer Columine High masakra, došli naoružani ko za treći svecki a ubili samo 13, mada bi ja taj masakr ostavio ipak po strani, jer ipak je to školski primer, mislim, odigrao se u školi, if ya know what I mean. I za skoro pa kraj bi postavio jedno pitanje za sve vas koji se bavite kriminalistikom i sličnim naukama (eh, ko da ja ne znam da ovo čitaju i pubovi sa Akademije, hehe) a mogu i drugi da odgovore, naime u vestima su ova ubistva okarakterisali kao killing spree, a ja sam ranije tripovao da su takva ubistva kad tako mahnit uvatiš, pa kreneš niz džadu i pucaš random, na koga god naletiš, bez kalkulacije, ali izgleda da ja grešim, jer setimo se Jabukovačkog masakra, koji se odvijao upravo tako, a on je okarakterisan kod nas kao masovno ubistvo, mada po definiciji bi on trebao da spada u killing spree radove, jer evo šta kaže nauka : "According to the Federal Bureau of Investigation (FBI) the general definition of spree murder is two or more murders committed by an offender or offenders, without a cooling-off period; the lack of a cooling-off period marking the difference between a spree murder and a serial murder. The category has, however, been found to be of no real value to law enforcement, because of definitional problems relating to the concept of a "cooling-off period". Serial killers are different in that the murders are clearly separate events, happening at different times, while the attacks of mass murderers are defined by one incident, with no distinctive time period between the murders." I aj sad, ko tu koga jebe - pitam se ja, mislim, dajte ljudi usaglasite se pobogu, jer definitivno nije isto delo ono što je onaj nesretnik odradio u Jabukovcu i ova strogo planirana akcija u Norveškoj. I za kraj, čisto da budemo u toku, 7. avgusta, dakle pre samo 10-ak dana, desio se još jedan killing spree u Copley Township, država Ohajo, gde je stradalo (samo) 7-oro ljudi. Eto, toliko od mene za ovaj put, fala na pažnji, i naravno, vidimo se u paklu. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/08/norway-massacre-killers-mind-2011.html

Kurčenje vol.1: Abraxas does Yellow Cab Dakle sve je jasno, sranje nije slasno, we're going mainstream baby, oh yeah... Dakle, šta se desilo, kritika "Vodiča" je trebala da uleti u junskom broju ali je onda uletela ona raspala PINK urveštijazakunje, Bačić mi ga Alimpić, sa nekim svojim pulp sranjima, al' šta ćeš, istripovala žena da je pisac i tu nema boga, kakva Isidora Bjelica, kakva Mirjana Bobić, ova im bre beži za čitav krug, mada ako ćemo iskreno, ni ja nisam ništa bolji, al' ja bar ne ulazim na kvarno preko reda, tako da sam u miru i dostojanstveno sačekao julsko izdanje, sve se nadajući da Vidojković, Šelić ili tako neki dojajni pisci neće izdati nove knjige u međuvremenu. I vaistinu, kren'o ja jutros sa prvim zracima kurca odma' da overim dal' su me turili, i falaqrcu turiše me, tako da koristim ovu priliku da se zahvalim glavnoj i odgovornoj urednici Mini Krsmanović koja je uz brata Lošmija to pogurala uprkos svim kontraverzama. Znači, thanks. Inače, ja zaista nikad nisam čitao ovaj časopis (a bogme ni bilo koji drugi, da se ne lažemo) a kontam ni velika većina vas koji ovo čitate (ili možda grešim ?) te vam stoga vaspostavljam na uvid ovu kritiku, jer realno koja će budala (osim mene opravdano) da kupi časopis zbog jedne jedine kritike ? E da, još jedna zanimljiva pojedinost, svih osam kritika imaju naslovnice u zaglavlju osim naravno moje, što samo potvrđuje moju teoriju da smo kolega Ognjanović i ja sa tim Kolmanovim portretom Čarlija Mansona odradili opaku akciju, jer očigledno je da deluje, čim ljudi to ne znaju da prihvate na pravi način tj. pre će biti da nisu sigurni o čemu se tu zapravo radi, pa ide onaj fazon, daj bolje da mi to cenzurišemo, da nas glava ne boli, jer ko zna šta sve tu piše. I bejahu u pravu, jer zaista svašta piše, al' se nažalost ne vidi jer je skoro pa džepno izdanje, tako da ono...evo kritike pa mu ga dajte ! http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/07/kurcenje-vol1-abraxas-does-yellow-cab.html

Morbid Angel: Tales of The Sick - A Closer Look (2009) Konačno, dokumentarac o MORBID ANGEL i priča o njihovom najjačem albumu "Blessed Are The Sick", mada i "Covenant" jebe oca, ali mi je ipak Blessed nekako draži, valjda zato što sam ga slušao baš u doba kada se pojavio, i ono baš sam ga slušao, jer takvo nešto ranije zaista nisam čuo, tako predrkana produkcija, tako jak vokal, i spori rifovi poput onog početog na "Fall From Grace" gde tačno možeš da osetiš to ZLO koje se lagano valja nekom vukojebinom. Naravno naslovna numera tu dominira sa onim završnim lafkraftovskim smirajem flaute "Leading the Rats". Ne treba zanemariti ni Laibach-inspired radove u "Doomsday Celebration" i "In Remembrance", gde sam kontao jebote ovi se ladno lože na Laibach ili sam ja istripovao, što se 3 godine kasnije ispostavilo kao skroz tačno kad je izašao EP sa Laibach remiksima pesmica sa "Covenanta". Ono što je mene možda i najviše dojmilo je pesma odsvirana na akustičnoj gitari "Desolate Ways" koju sam nekim čudom uspeo da skinem i evo, i dan danas je rado sviram. Uglavnom, moje mišljenje je da je ovo najkompletniji album Morbid Angela, jer sadrži sve elemente death metala, e sad, ja sam ovo možda malo i lupio jer otkud ja znam šta su elementi death metala, ali tako sam ja to skontao, ima sporih stvari, ima brzih, ima akustičnih, ima tih prelaza kao što su "Doomsday Celebration" i šta ćeš više ? E baš zbog toga mi je izuzetno drago što se jedini dokumentarac o Morbid Angelu na koji sam do sad naleteo bavi upravo ovim albumom, a ne npr. "Covenantom" koji takođe ima odlične elemente, ali ih nema dovoljno da zadovolji moju istančanu potrebu za onostranim. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/06/morbid-angel-tales-of-sick-closer-look.html

Once Upon a Time in Norway (2007) "During the eighties young Norwegians inspired by bands like Venom mixed extreme expressions of metal music with ideas of satanism and nihilism. The milieu became notorious in the early ninetees for setting churches on fire and committing murder. After Varg Vikernes’s murder of Øystein Aarseth in 1993, the focus has shifted to the unique music, and Black Metal is now the main musical export of Norway. Interviews with articulate members of the milieu give great insight to outsiders and lots of anecdotes for true fans of black metal." http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/06/once-upon-time-in-norway-2007.html

Meho aka Uroš Smiljanić postavio danas prikaz moje knjige na POPBOKS : http://www.popboks.com/tekst.php?ID=8381 A koga zanima ima i presurov dodatak na Cveću Zla i Naopakog : http://cvecezla.wordpress.com/2011/05/27/a-znas-li-ti-jadan/

Murder Music: Black Metal (2007) "The main themes of Murder Music are: the musical origins of black metal, from Birmingham, UK hard rock group Black Sabbath to Newcastle extreme metal pioneers Venom; the anti-Christian sentiment of its practitioners; the controversies surrounding the criminal acts (arson and murder) of the early Norwegian scene; and the paradox of a Christian form of black metal, represented by Scandinavian band Frosthardr." http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/murder-music-black-metal-2007.html

Tranquility Bay (2005) Ovo vam je nešto ko američka verzija naše Crne Reke, samo što ovde pitomci nisu narkomani nego "problematična deca" koju roditelji šalju na naizgled idiličan tretman u Tranquility Bay, samo jedan od mnogobrojnih internata za prevaspitavanje omladine. Naravno, ono što piše u pamfletu i čega ima u promotivnom video materijalu, nije baš uvek tako i u praksi, te mu Crna Reka sa sve lopatom i ikonom dođe ko jednodnevni izlet u onosu na svakodnevni maltret koji preživljavaju ova deca ni kriva ni dužna. Još jednom ću napomenuti da ovu decu u ovu ustanovu nije poslao ni sud za maloletnike niti bilo koja ustanova sličnog tipa, nego isključivo roditelji, koji su za tu uslugu DEBELO iskeširali. Surovo ali nažalost istinito. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/tranquility-bay-2005.html

LIK koji je ladno JEDINI do sad shvatio u celini celosti ovaj rad (ovo ce izadje i u Yellow Cabu, šta god to bilo) http://milosh.mojblog.rs/p-a-znas-li-ti-jadan-da-smo-mi-ode-za-okultno-zaduzeni-bojan-pandza/177900.html

Satan Panonski - dokumentarac (1990) Jedini dokumentarni film snimljen za života Satana Panonskog, ujedno i diplomski rad Milorada Milinkovića, te uzbudljivo svedočanstvo nastupa u Beogradu. Pratimo performans u SKC-u uz neizbežnog Džonija Rackovića, zatim gostovanje na B92 radiju kod Fleke, onda jako zanimljiv razgovor u stanu, a sve se završava nikad ranije prikazanim kadrovima iz čuvene neuropsihijatrijske bolnice Popovača gde je Čuljak proveo poslednju dekadu svog života. Inače, uspeo sam tada da snimim celokupan nastup na radiju na nekoj never-before-seen audio kazeti od 200 minuta, ali sam je na nesreću '92 pozajmio jednom Stašinom (moja tadašnja cura) drugaru koji posle iz nepoznatih razloga nije hteo da mi je vrati, te je izvršio samoubistvo '93 godine ako me sećanje ne vara, tako da je to otišlo u nepovrat. Jebiga. Uglavnom tu ima jedna prejaka poenta, kad ga lik tokom uključenja u program pita, "znači voliš da živiš?", na šta mu Satan odgovara, "ne volim al' moram", a ovaj će "a zašto moraš?", a Satan, "MORAM, JER ĆE MAJKA PLAKATI". Nema dalje, jer u tom odgovoru leži suština ne samo njegove priče, nego priče svih nas koji baš i nismo neki fanovi života, samo je Satan avatar koji je prvi uspeo da artikuliše tu poruku na pravi način i da je skroz slobodno pusti u etar. Veliki rispekt za taj rad. Pored toga objasnio je i na jako lep i razumljiv način zašto se pojedini ljudi seku, odakle uopšte potiče potreba za tim, ali i kako se desilo to čuveno ubistvo zbog kojeg je proveo skoro cele 80-e u ludari. Inače, još jedan tekst o Satanu, povodom njegovog gostovanja na Radio Sarajevu možete pročitati ovde. I još jednu stvar bi dodao za ove što me kao prozivaju što pljujem po B92, pa evo vam eksplicitnog dokaza, 1990. godine su na radiju B92 mogli da gostuju čak i likovi kao što je Satan Panonski, a probajte da zamislite sad, 2011. dal' bi bilo ko sličan njemu mogao ma samo da primiriše tamo, da uđe u zgradu, pa bre danas im je najekstremniji panker koji gostuje zna se ko, i aj', šta dalje da pričamo ? E BAŠ ZATO TVRDIM DA SU B92 SMRADOVI i PIČKE PRODANE, jel' sad bar malo jasnije ? Toliko od mene. HAIL SATAN ! http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/satan-panonski-dokumentarac-1990.html

Iconoclast (2010) CERTAINLY THE MOST WANTED DOCUMENTARY IN THE LAST TWO YEARS.......FINALLY !!! "Boyd Rice may well be the only person alive who's been on a first name basis with both Charlie Manson and Marilyn Manson. His career has spanned more than three decades, during which time he has remained at the epicenter of underground culture and controversy. Rice first came to prominence in the 70's as one of the founders of the genre known as Industrial Music, and soon gained a reputation for live shows that were deemed the most abrasive, minamalist and loudest concerts ever staged (his shows regularly clocked in at 130 decibels, whereas a jet plane taking off was a mere 113 decibels). As early as 1980, he was already hailed as The Godfather of Noise Music. Since then, Rice has extended his creative pursuits to numerous fields, even lecturing at The Massachusettes Institute of Technology, despite being a high-school dropout. "My life", says Rice, "is a testament to the idea that you can achieve whatever the hell you want if you posess a modicum of creativity, and a certain amount of naivete concerning what is and isn't possible in this world. I've had one man shows of my paintings in New York, but I'm not a painter. I've authored several books, but I'm not a writer. I've made a living as a recording artist for the last 30 years, but I can't read a note of music or play an instrument. I've somehow managed to make a career out of doing a great number of things I'm in no way qualified to do". Larry Wessel's documentary, ICONOCLAST is a 4 hour long tour de force, 6 years in the making; an in depth expose of Boyd Rice's life, career, and personal obsessions. No mere documentary, ICONOCLAST is more of a roller coaster ride through the fevered mindscape of one of the most controversial and unique artists of the modern age." http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/iconoclast-2010.html

C-ya there tebrex

Inače, 18. u sredu promocija u Klupčetu u Zrenjaninu u 20h Knjiga će biti 300 dinara dakle 100 dinara jeftinija, ako te ne mrzi da čekaš naravno haha

ABRAKSASOV VODIČ KROZ RAJEVE PAKLA - Sva prodajna mesta u Srbiji ! Evo konačno obećanog spiska knjižara po Srbiji gde možete naći "Abraksasov vodič niz dokumentarni film". Naravno knjige ima i po drugim knjižarama ali ovde je kao sigurica. I da, samo napomena da kada budete tražili knjigu pod ovim nazivom, a nadrkano-smoreni prodavac vam kojim slučajem kaže NEMA, pored toga što mu treba smesta jebati milosnu majku, probajte da tražite i pod pravim naslovom, "A ZNAŠ LI TI JADAN DA SMO MI OĐE ZA OKULTNO ZADUŽENI?". I jebiga, znam šta ćete reći, i sam se sad kajem što dado' tako dugačak naslov, ali šta ću, to beše jače od mene, ipak je Miša Radivojević u kombinaciji sa Pajkićem i okultnim kraljem Milom Miranovićem neprevaziđena kombinacija, zar ne ? A i priznaćete, ima nekog gušta kad ušećeš u knjižaru, pa zaustiš npr. - Dobar dan, treba mi knjiga "a znaš li ti jadan...", a ovi te gledaju belo, ništa im nije jasno, plus još ako zabodeš naglasak, ma milina jedna. Znači, vredno svakog sekunda, jebeš mi sve. Inače, cijena 400. Beograd knjižara Beopolis u TC Eurocentar ulaz iz Dečanske 5 ili Makedonske 30 Niš knjižara Evro–Giunti u ulici Obrenovićeva 11/1a Novi Sad knjižara Delfi u ulici Kralja Aleksandra 3 Kragujevac knjižara Evro–Giunti u ulici Kralja Petra I br. 5 Zrenjanin Teatar Biblioteka Žarko Zrenjanin Subotica Limbus Plato Subotica Kraljevo Prozor Kulturni centar Ribnica

The Weight of Chains (2010) Od autora "Kosovo: Can You Imagine?" evo jednog daleko, daleko ozbiljnijeg filma koji se bavi pravim razlozima za raspad Jugoslavije krvavim ratom. Kome je sve bilo u interesu da se razori takva jedna država koja bi danas bila ne lider na Balkanu, nego zasigurno i lider u Evropi ? Prikaz, kao i za sve kompleksne teme na ovom blogu, napisao je magistar anglo-američke književnosti, Dejan Ognjanović, te ga možete pročitati ovde. DOWNLOAD : http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/weight-of-chains-2010.html Prejak trejler :

Pričica o Baader-Meinhof i grčkim "terorističkim" grupama. Ulrike Marie Meinhof (1994) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/05/ulrike-marie-meinhof-1994.html

Promocija u Rumi - četvrtak 28.04. u 19h http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/promocija-u-rumi-cetvrtak-2804-u-19h.html http://www.facebook.com/profile.php?id=100001018724504&sk=photos#%21/event.php?eid=141220639284156

Evo i Dejan Ognjanović je napisao koju : http://cultofghoul.blogspot.com/2011/04/abraxasov-vodic-niz-dokumentarni-film.html

ABRAKSASOV VODIČ - KONAČNO U KNJIŽARAMA ! Došao je konačno i taj dan, knjigu od jutros možete naći u svim većim beogradskim knjižarama, a do kraja nedelje i širom Srbije. Cena je 400 dinara, i to je u principu to. Ako bude nekih nedoumica postavite pitanje u komentar ili na mejl. Inače, knjiga će moći da se nabavi i u svim ex-YU republikama, s tim što ćete morati prethodno da mi se najavite mejlom : [email protected]. Hvala. U svrhu ove virtuelne promocije spremio sam eksluzivni predgovor koji je napisao mister Dejan Ognjanović, i naravno intervju sa mnom koji je Ghoul uradio u decembru prošle godine, to za one koji su ga tad omašili. Dakle idemo prvo sa predgovorom, pa onda intervju. Eto, i nadam se da ćete uživati, ako je to uopšte moguće. Predgovor: DOKUMENTOVANJE ZVUKA KOŽE KOJA TRULI Prvi tekst koji sam u životu svom preveo i video ga objavljenog (pa makar to bilo u jednom fanzinu – prištinskom, sasvim prikladno nazvanom Kosmetpoliten) zvao se DOKUMENTOVANJE, KAO ŠTO I ČINIM, ZVUKA KOŽE KOJA TRULI. Bio je to sasvim pristojan članak o sklonosti ljudi prema lošim vestima, o negativnosti u nama i oko nas koja nas nagoni da radoznalo virimo kad prolazimo kraj mesta saobraćajne nesreće, ili da se okupljamo na gomilu kad čujemo da je u komšiluku bio neki zločin. Negativnost nije sporna, ona je svuda, i od loših vesti nema bežanja. Život se, uostalom, i sastoji od nešto malo kratkih predaha između loših vesti, počev od ultimativne, rođenja – pa do (neizbežne) smrti. Dokumentarci o kojima se piše u ovoj knjizi pretežno se bave mračnom stranom postojanja – ratnim i mirnodopskim zločinima, serijskim ubicama, manijacima, ludacima, psiho-guruima, fanaticima, kontroverznim okultistima, mentalnim bolesnicima sa dijagnozom ili bez nje, svesnim ili nesvesnim da su ludi, te raznim drugim manje ili više poremećenim, skrajnutim, otkačenim, blesavim, luckastim, benignim, ali i malignim autsajderima. Većinu ovih ljudi običan čovek ne bi poželeo da sretne ni u dobro osvetljenoj i napučenoj ulici, ali zato su tu filmovi – posebni filmovi o posebnim ljudima i njihovim pričama, za posebnu publiku, naravno: za onu koja pred mrakom ne zatvara oči. Dokumentovanje mraka, ludila i truleži u njima izvedeno je na način koji prevazilazi puko reportažno beleženje za Beogradsku hroniku i njene belosvetske rođake. Izbor naslova koji slede napravljen je, između ostalog, i po tome koliko istinitosti, odnosno slojevitosti i mnogoznačnosti, određeni dokumentarac uspeva da postigne. Jer, laiku se može činiti da je za dobar film ove vrste dovoljna zanimljiva situacija i/ili sagovornik, te kamera koja će to da uslika. Međutim, da se prodre između redova, da se uđe u srž priče, u suštinu koja određenog čoveka ili priču čini posebnim, potrebno je mnogo, mnogo više. O tome govori autor knjige, pa neću da ovde kvarim zadovoljstvo koje njegove analize donose. Ovo što sledi nisu filmske kritike, niti je autor tekstova filmski kritičar. To ističem kao njihov veliki, možda i ključni kvalitet. Osvrti na ovim stranicama nisu potekli od uma ispranog u nekoj od ovdašnjih "filmskih" škola u kojima se sistematično ubijaju znanje, volja i ljubav prema filmu i zamenjuju nekim davno-prevaziđenim ili nikad-aktuelnim naklapanjima i suvim, beživotnim teorijama te idolatrijom sumnjivih "klasika". Bojan Pandža se školovao u školi života, i puno je naučio čak i iz lekcija koje je omašio. Ponekad se isplati ponavljati. Što te ne ubije, čini te jačim. Pandža u svojim tekstovima ne krije svoje traume, frustracije, promašaje, zablude, ožiljke. Sve i kad bi pokušao, to bi bilo fejk. Umesto toga, on ih ogoljava i iz njih, iz mudrosti koju su mu donele, crpe snagu, ubedljivost i čvrstu zaleđinu da se uopšte oglasi o tim filmovima sa autoritetom koji se u "filmskim" školama ne stiče, niti se u njima može steći. Iz onoga što je osetio na sopstvenoj koži Pandža povlači paralele sa naslovima o kojima piše, i dokumentuje ne samo filmove nego i tu istu kožu usred procesa truljenja naživo. Zbog toga su i njegovi tekstovi, baš kao i dokumentarci koje je odabrao, bolno direktni i istiniti. Nema laži, nema prevare: umetnost zahteva fanatizam i posvećenost, a ovi kvaliteti se iz Bojana Pandže prelivaju i prožimaju mu sve tekstove, prirodno i bez kalkulacije. Tekstovi koji čine ovu knjigu nisu naručeni, niti su pisani za honorare, ili slavu, ili ubijanje vremena. Ovo nije suvoparna magistarska teza, reciklirano "filozofiranje" i kvazi-analiziranje toga šta su Marx, Frojd, Lakan, Žižek i ko zna koji "autoriteti" rekli o ovome ili onome. Sve što ćete pročitati na narednim stranicama dolazi pravo sa autentičnog izvora, bez posrednika i tuđeg prežvakavanja: nastalo je jer je moralo da nastane, zato jer je autor u tome video i jedan oblik auto-egzorcizma i auto-terapije. I on to ne krije. On se ne trudi da nam se dopadne, ili da zvuči pametno. Ne namiguje nam iz teksta niti nas muva laktom u rebra kako bi nas zagolicao. Sve ovo napisano je pre svega i iznad svega za sebe samog – i to je, bar u ovom slučaju, samo još jedan dodatni garant kvaliteta. Jer, previše je pozeraja i ispraznog trućanja, maskiranog nekakvom "teorijom", u današnjoj kvazi-filmskoj misli, ne samo u Srbiji, ne samo u domaćim knjigama (ili na blogovima) koji se navodno bave filmom. U toj tmuši i čemeru, u sveopštoj demokratizaciji koju je World Wide Web doneo svakome da piskara koješta i to plasira masama, blog Bojana Pandže po imenu Abraxas365 zablistao je kao jedno od retkih svetala u tami. To je brzo postalo jedno od onih kultnih mesta za "posebnu" klijentelu, za ljude sa posebnim potrebama – od kojih se najposebnija potreba tiče autentičnog, relevantnog suda. Paradoksalno, ali istinito: takav sud i takvo znanje danas ne možete dobiti u školi, za velike pare, ali možete na Abraxasovom blogu, za dž. A sada možete i u ovoj knjizi. Svaki iole iskusan tragalac za vrstom filmova koje Pandža promoviše i kritikuje može relativno lako da linkove za njihovo skidanje sa neta pronađe i negde drugde. Koliko god dragoceni, ti linkovi na ovom blogu zapravo su sekundarni, jer pravi biseri kriju se upravo u obrazloženjima, "kritikama" tih filmova, koji su potpuno prajsles: životni, duhoviti, ekscentrični, iskreni, pronicljivi, tačni – jednom rečju, istiniti! Dođite zbog linka, ostanite zbog lika. U trenutku dok pišem ove redove, Abraxasov blog ima 200 registrovanih pratilaca, i prosek od oko 1,500 poseta dnevno. On je postao deo interesantnog fenomena da se najzanimljivija i najživlja filmska misao u Srbiji danas nalazi upravo na blogovima. Kult Abraxasa svakodnevno raste, i ja se nadam da će i ova knjižica sa izabranim tekstovima sa tog bloga postati kultni predmet na kućnom oltaru svakog pravog srpskog domaćina, hrišćanina i rodoljuba. U to ime, živeli! Dejan Ognjanović http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/abraksasov-vodic-konacno-u-knjizarama.html

UPDATE : ABRAKSASOV VODIČ DOWN THE DRAIN Knjiga će od sutra biti u knjižarama u centru Beograda, a do kraja nedelje i u knjižarama po Srbiji. Over. P.S. Naravno uvek može se pazari i kod mene uz popust

Children of Crime: Mary Bell (1998) Da li su deca ZLA ? Bogme deca i te kako umeju da budu ZLA, a posebno prema svojim vršnjacima i mlađima od sebe, po obdaništima i školama. E, a ako su deca u većini slučajeva jako okrutna u tim nekim predpubertetskim godinama kako onda opisati 10-ogodišnju devojčicu koja je zadavila dvoje klinaca od 3 i 4 godine, te na mrtvom telu ovog mlađeg urezala svoje inicijale makazama, zatim ga malo ošišala, i tako, isprobavala svašta, i zapravo se igrala sa mrtvim telom kao što bi se igrala sa lutkom. Mesto dešavanja Scotswood, Engleska, leto '68. Izuzetno ljupka curica Mary Bell, što ćete moći i da vidite u dokumentarcu, je čak sa svojom starijom i pomalo retardiranom drugaricom provalila i u obdanište par dana nakon poslednjeg ubistva, gde su napisale poruke sa pretnjama i gde su bukvalno i priznale taj zločin, u fazonu kao ubijaćemo još, naravno nisu se potpisale svojim imenima ali je bilo očigledno da su to dečije škrabotine, tako da to niko nije uzeo za ozbiljno. Tu je naravno jos niz bizarnih akcija, koje ne bih da otkrivam da ne pokvarim ugođaj, samo ću reći da je samo suđenje bilo najbolesnije, jer kako suditi devojčici od 11 godina pobogu, i u koju ustanovu je poslati potom ? Ej bre, devojčica na putu da postane serijski ubica ?! Šta ju je to nagnalao da postane takva, kakva je to kombinacija genetike i uslova u kojima je odrastala, uticala na njen nezapamćen sadistički poriv, bez imalo osećaja krivice, jer ona se ponašala kao pravi matori psihopata ? Evo vam samo jedan primer, tog dana kad je nestao taj mlađi klinac, ona se ponudila njegovoj mnogo starijoj sestri da ga potraže, a sve je navodeći na mesto gde je ležalo mrtvo telo deteta, i to samo da bi videla njenu reakciju. Neverovatna priča, i ne bi je nikako valjalo propusti, ovo poručujem čak i onima koji ne vole serial killer dokumentarce. A mene je zapravo velečasni Joe Coleman prvi inicirao svojim okultnim portretom Meri Bel (možete ga vidite dole), a o kome je govorio u dokumentarcu "Into the Night with Joe Coleman and Asia Argento", da se zainteresujem za ovaj slučaj, i nisam se prevario. Znači, zaista odlična istinita priča, i za nas koji volimo bizarno, ali može da bude i jako poučan dokumentarac, npr. šta sve može da se izrodi ako zapostavite svoju decu ili ih, daleko bilo, zlostavljate, kao što je Meri bila zlostavljana. Uglavnom, ovo je jedan od dva slučaja koji su šokirali Englesku pa i čitav svet, a gde su deca hladnokrvno ubijala mlađe od sebe. Jer kako je to lepo objašnjeno ovde, odrasle serijske ubice napadaju obično najranjivije osobe, da bi mogli da ih kontrolišu u potpunosti, znači, obično su to žene, a u najvećem broju slučajeva prostitutke, a Meri Bel je radila isto to, pa pošto je i sama bila dete ona je svoj plen tražila među decom mlađom od sebe. Jebeno, zer ne ? http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/03/mary-bell-children-of-crime.html

Hvala brate moj na iskrenoj podršci, kad bi samo znao kolko mi znači. Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film - rezerviši svoj primerak il' umri ! Raja, Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film je konačno u autu, u prevodu izišo je, evo upravo se presijava na dlanu moje otvorene leve šake, a sve u smislu Left-Hand Path filozofije. Knjiga će najverovatnije tokom sledeće nedelje moći da se pazari u svim većim knjižara diljem Srbije (da, dobro ste pročitali, biće je i u svim većim gradovima verovali ili ne), sa posebnim osvrtom na Beograd, a kad kažem Beograd naravno da se tu podrazumevaju i Plato i Beopolis i još 365 čuda, no sa tačnijim informacijama se javljam čim ih bude bilo. Inače, cena u knjižarama će biti 400 dinara, i ja mislim da je to skroz fair price, šta vi kažete ? A sad ono što je možda i najbitnije. Što se tiče ex-YU prostora da ne kažem "regiona", pošto tamo ne dosežu ove srbijanske legalne distribucije, bacamo se na stari dobri anderground DIY distro fazon, dakle svi koji želite da posedujete ovaj omanji o-kult u nastanku, javite mi se na mejl [email protected] da bi' znali koliko primeraka u koju državu da šaljemo, jer šta sad, pošaljemo npr. 20 komada u Sarajevo a tamo samo 3 kupca, tako da se nadam da kontate šta sam hteo da kažem. Da zaključim, javi se na [email protected] i rezerviši svoj primerak SADA da te unuci ne bi kleli SUTRA, jer su svi drugi đedovi sačuvali svoj Vodič a njihov đedo jok. Peace/War. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/abraksasov-vodic-niz-dokumentarni-film.html

Exposing The Satanic Web (1990) Odličan, ali preodličan hrišćanski propagandno-edukativni film, odavno nisam gled'o ovako nešto jako, i to u svakom mogućem smislu. Naš domaćin Dave Roever, snimite samo tu facu, odma' nas na početku upozorava da ćemo u ovih sat vremena videti do sad neviđeno. Kaže Dave da je u životu svašta prošao, sa svačim se susretao, ali ovak'e bizarne boleštine još nije video. Pored te dramatične najave on nam obećava i nekakav rat, kaže OVO JE RAT, e sad šta je pod tim mislio, jebemliga baš, mora da postoji nekakvo objašnjenje u ovom prajsles materijalu. Takođe nas upozorava da udaljimo decu od malih ekrana ?! Pa šta li je to tol'ko zajebano kad ne mogu ni deca da gledaju ? Au bre, sad sam se baš zainteresovao, moram ovo nekako odgledati a da moji roditelji ne primete. Rastko more, odma' da si ugasio ovo, jer će opet tvoja keva po ko zna koji put zvati moju da me kune kako te kvarim, idi igraj Crysis 2 ili Super Meat Boy, nemo' opet da najebemo. Na kraju svog uvodnog izlaganja simpatični Dejv izgovara ono čuveno 'SO HELP US GOD' i onda počinje. E sad, šta tačno počinje ja to ljudskim jezikom ne smem da se usudim da izgovorim, jer Srpski Film sa sve Lolita Vibrator Torture, August Underground Mordum, Guinea Pig 2, Aftermath, Murder-Set-Pieces, Slaughtered Vomit Dolls i Nekromantikom zajedno, ne može da opiše, ma ne mogu bre ni da primirišu ovome što je ovde prezentovano. I evo, sad se kajem što sam nisam poslušao dobronamernog Dejva i što nisam odma' ugasio film i prešao na nešto pitomije. Eh dokurca, čitav život sam se tako pravio pametan, nisam slušao starije, te nije ni čudo što sam prošao tako kako sam prošao. Ali šta ću, sad nema nazad, moram istrajati u svojim nastojanjima da i pored svih odvratnosti, ovaj "film" nekako privedem kraju, i to po cenu bilo čega, ko glavni junak Kronenbergovog Videodroma. I vaistinu, sada je zaista kasno, a pošto nemam snage, a ni hrabrosti da pišem o ovome što upravo gledam, ostaviću vam brdo skrinšotova, ali molim vas, gledajte ih isljučivo na vašu odgovornost, uostalom ko i sve na ovom blogu, i mojne da posle bude da nisam upozorio. Molim lepo. I još samo jedna stvar povodom ovog zloslutnog satanističkog crteža gore, tj. omota jednog albuma stanovog hevi metal benda na kome je deo čuvenog citata serijskog ubice Karl Pancrama, "Rob 'em all, rape 'em all, kill 'em all", verujte da se nešto slično i meni dogodilo. Naime, čini mi se da je to bilo u 5. ili 6. razredu osnovne škole, '89 ili '90, baš negde u doba kada je sniman i ovaj dokumentarac (slučajnost?!). Dobili smo na likovnom zadatak da nacrtamo omot albuma nekog svog zamišljenog benda, i svi smo se privatili mašte, ja sam naravno crt'o neku totalnu nebulozu, a moj drugar iz klupe, da ga ne imenujem sad, se dosetio i komotno preslikao omot istog ovog hevi metal albuma gore, samo mnogo bolje naravno, i dobio čistu peticu. E vidite, taj dečko je posle završio u zatvoru, U ZATVORU BRE, a kad bi vam rek'o za šta je ležao ne biste mi verovali, tako da ta priča o naivnim dečijim crtežima uopšte nije smešna kao što možda na prvi pogled izgleda, ja svedok. A da ne pričam o detaljnoj analizi prednjeg omota Slayerovog albuma REIGN IN BLOOD od strane eksperata, jebeš mi sve ako ikada više budem pustio tu ploču. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/exposing-satanic-web-1990.html

Grindcore: 85 Minutes of Brutal Heavy Metal (2003) Ovo nažalost nije dokumentarac posvećen isključivo grajndkoru, jer se uglavnom bavi death metal bendovima, što je u neku ruku i OK, jer mi je taj rani death metal skroz OK, mada bi ja iskreno više voleo da slušam o pravim grincore bendovima, poput ranog Napalma, Agathocles, Extreme Noise Terror, Cripple Bastards, pa i o Mehovoj Acroholiji, mislim što da ne, sve je to za ljude. Ali šta je tu je, bolje ništa nego išta, i taj rad. O svojoj muzici i tako nekim akcijama, u ovom dokumentarnom filmu govore članovi bendova Napalm Death, Morbid Angel, Nocturnus, Paradise Lost, Prophecy of Doom, Godflesh, Sonic Violence, Bolt Thrower, Vengeance Rising i Carcass. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/04/grindcore-85-minutes-of-brutal-heavy.html