Ed Gein

Edge (2009) Kao jedan od prvoboraca straight edge "pokreta" u Beogradu, te nosilac spomenice '93, velika mi je čast da vam baš ja predstavim dokumentarac na koji čekamo već više od godinu dana. Pošto su došli crni dani, nisam u stanju mnogo šta pametnoga da napišem, tako da ću samo reći da je za mene straight edge bio suštinski pank, dakle, hardkor pank u pravom smislu te reči, pank kakav je trebao da bude u startu ali nažalost nije uspeo da se izdigne zbog gudre i alkohola. Jer setimo se, pank je i nastao kao odgovor na taj "sex, drugs and rokenrol" fazon, da bi se na kraju pretvorio u isto to, znači ako već odbacujemo sisteme vrednosti koje nam nameće ovo bolesno konzumerističko društvo, pa logično je valjda da na prvom mestu odbacimo alkohol i gudru, jer to su najistaknutiji simboli tog društva, ustalom gudrom je uništena i jedna od najjačih subkultura ikada, naravno radi se o hipi pokretu 60-ih. Mislim, to je ono, klasičan recept za svaki represivni sistem koji želi da se oslobodi mladih buntovnika koji bi da prave revolucije il' bilo šta slično, lepo im puste na ulice jeftin heroin i kraj priče, jer mlad čovek na heroinu, to svi znamo, nikako nije u fazonu da talasa, njemu je "dobro" i on kulira u svom iluzornom svetu, mada ako ćemo iskreno, isto važi i za sve ostale gudre, gde bih eventualno izdvojio samo psihodelike na čelu sa LSD-em, jer to je jedina supstanca od koje može da se izvuče i korist ako se pravilno koristi, što se kaže, u kontrolisanim uslovima, al' ne bih sad o tome jer sam pisao već dosta na tu temu. Dakle, straight edge kad se pojavio to je bio pravi boom, pogodak u centralu, ali problemi po meni nastaju kada su krajem 80-ih od svega toga napravili pokret sa brdo nekakih pravila, a čim takvo nešto postane pokret tu dolazi i do uniformisanja i još trista sranja, jebote odeš na koncert a ono svi na isti fazon odeveni, čejn voliti i tako neka ludila, ja sam se toga još tada gnušao pa se evo i dan danas se gnušam kad odem na neki gig i vidim da je to taj isti fazon. E baš zato je po meni jedina realna verzija straight edga trebala da bude ova individualistička sa laganim naginjanjem ka anarhizmu, i u ovom dokumentarcu su Ian MacKaye i Ray Cappo bacili odlične prijave na tu temu, jer kada nešto postane pokret vrlo brzo se pretvara u modu, što je i logično, jer niti jedan pokret nije imun na to, a ako ti to cepaš skroz solo, kao svoj životni stil, to onda i ima smisla, znači, ne mora niko da zna da si ti SXE osim tvojih prijatelja, dok smo mi početkom 90-ih sa onim X-evima na rukama i majicama, više ličili na neku klinačku uličnu bandu nego na pokret. Vaistinu beše tako. Evo nek me neko slobodno ispravi ako grešim. Uostalom vrlo brzo je većina ljudi, pa i ja sa njima, iz tada zaista malešne BGD ekipe (30-ak njuški u vr' glave) koja se okupljala oko bendova poput Stonewalla, Unisona, Falldowna i Austerity-a, skrenula u taj neki militantni fazon koji smo pokupili od Slapshota i Chorus of Disapproval, i onda je logično sve to otišlo u qrac. Naravno i ova priča je jako dobro pokrivena u dokumentarcu. E sad dolazimo do poente, šta sam zapravo hteo da kažem. Tedoh reći da straight edge i MRŽNJA nikako, al' nikako ne idu zajedno, jer ako se setimo tih ranih bendova, od Minor Threata preko Youth of Todaya, ono što je najviše bilo potencirano u njihovim tekstovima je bio taj positive attitude prema životu, ili positive outlook, kako se kome više sviđa, znači da se voli život, da se pozitivno gleda na sve probleme u životu, a ne ovaj militaristički fazon koji je bio prepun mržnje, i unosio crnilo u celu tu priču, jer npr. ja nikad nisam pozitivno gledao na život, uvek sam bio pesimista, oduvek sam bio skloniji toj tamnijoj strani, depresiji, nasilju, i tako tim sranjima, tako da realno sve i da sam hteo nisam mogao predugo da ostanem straight edge, jer jednostavno nije to TO, to nisam ja, ne može ništa na silu jebiga, a na drugu stranu imam drugare koji su i dan danas u toj priči, i njima to skroz leži jer su takvi ljudi, pozitivni, bez zajebancije. I zato uvek kažem, ja obožavam bendove kao što su Slapshot i One Life Crew, ali to jebiga nije staight edge, jer mržnja i nasilje nikako ne mogu da budu deo straiht edge-a. Uostalom evo vam onaj dokumentarac Inside Straight Edge (2007), u kome je SXE predstavljen kao nekakva ulična banda koja premlaćuje ljude koji se gudraju i cirkaju, što ako ćemo iskreno, više liči na neku skinhead priču nego na pokret koji je trebao da unese nešto pozitivno u tu hardkorpank subkulturu. U svakom slučaju, o svemu ovome je jako lepo ispričano u dokumentarcu, te vam ga naj-naj-toplije preporučujem, a posebno me prijatno iznenadio Ray Cappo, jer su ga pljuvali na sve strane, a on ovde isporučuje možda i najrealniju, najiskreniju priču, no to procenite sami. Još samo da napomenem, da je pored tema koje sam naveo, ovde pokrenuta i priča o animal rights aktivizmu, vegetarijanstvu, veganizmu, feminizmu, tako da bi' jako voleo da čujem šta kolega Bojan Vegan, jedini čovek iz te prve SXE ekipe koji je i dan danas ostao lojalan straight edge-u, ima da kaže povodom dokumentarca pa i ove moje priče. I da, mora da se zahvalim Miletu iz Petrovgrada-Zrenjanina, koji mi je nabacio ovaj dokumentarac. Mile brate, hvala puno. (83 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/06/edge-2009.html

ANTIFA: CHASSEURS DE SKINS Konačno, posle godinu i kusur dana od kako se pojavio ovaj film, evo verzije sa engleskim titlom. Dakle, sam naslov govori koja je tema, antifa - lovci na skinse. Na samom početku dobijamo odličan kratki istorijat skinhead pokreta od 60-ih pa do početka 80-ih kada na scenu stupaju naci-skinsi, a kao odgovor na njihovo učestalo nasilje pojavljuju se i antifa ekipe kojima se bavi ovaj dokumentarac. Na prvom mestu tu su RedWarriors, takođe skinhedsi ali antifašisti, zatim Ducky Boys, ekipa sastvaljena većinom od crnaca, koja se još 70-ih godina sukobljavala sa tzv. Rebelsima, jer naime, pre pojave nazi-skinhedsa tu su bile razne druge rasističke grupe koje su harale gradom, tako da su Ducky Boys bili neka vrsta odgovora na tu priču. Valja još pomenuti i grupu Ruddy Fox, koja je takođe bila jedna od jačih u gradu, a pored ove tri ekipe, aktivne su bile i mnoge manje po svim krajevima Pariza. Kad se u Srbiji pomene antifa velika većina odma' pomisli na nekakve proteste, parole, zastavice i sranja, ali ovo nikako nije ta priča, jer ovi ljudi su se prvenstveno bavili otvorenim sukobima sa nacistima, dakle tuče, borba za teritoriju, sačekuše, lov po gradu kolima, znači nešto slično kao što su radili skin-huntersi u Beogradu 90-ih, samo na daleko ozbiljnijem i brutalnijem nivou. I kad sam već spomenuo skin-hunterse, moram da naznačim da je ta ekipica po meni bila najbliža toj pravoj, realnoj antifa priči u Beogradu, dok se danas razno-razni predstavljaju kao antifa, ali svojim delima to slabo pokazuju, jer retko ko od njih je ikada imao sukob sa ovim našim "ekstremnim desničarima", čast izuzecima. Moram još da pomenem i DC (Dedinje Crew), kao SHARP ekipu koja je redovno premlaćivala naciste početkom ove dekade, uostalom bio sam svedok, pa i učesnik u par takvih akcija. Naravno, ovde govorim samo o Beogradu, Novi Sad je skroz druga priča, no ne bih sad o tome, jer svako ko živi u Novom Sadu zna to mnogo bolje od mene. Vratimo se u Pariz. Momci iz ovih antifa ekipa su slušali različitu muziku, različito su se odevali, ima u filmu posebna priča i o tim stilovima, furali su različite ideologije, ali su zato imali jedan zajednički stav koji ih je sve povezivao, pogađate, anti-fašizam tj. anti-rasizam na prvom mestu. Pored svedočenja mnogih old school likova koji nam govore o tim surovim akcijašenjima 80-ih, tu je i dosta arhivskog materijala pa i par snimaka tuča, a uporedo saznajemo i koje desničarske grupe su tada bile najaktivnije, pa ima dosta i o njima. Nisu izostavljene ni turbulencije među navijačima PSG-a, što je takođe jako zanimljiva priča jer je njihova trbina oduvek imala problema sa rasizmom, ali je to eskaliralo tek kada su i naci-skinhedi počeli da se pojavljuju na stadionu. Znači jako zanimljiv dokumentarac, veoma dobro urađen sa tehničke strane, i što je najbitnije nije smaračko-propagandnog karaktera, nego predstavlja ovu priču prvenstveno sa istorijske tačke gledišta, jer se ovde ne govori o trenutnom stanju i sukobima, nego je film fokusiran isključivo na 80-e godine prošlog veka. Cheers. (65 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/antifa-chasseurs-de-skins-with-english.html

The Sickest Video on Earth Skroz opravdan naslov, dakle najzajebaniji šokumentarac ever, s'tim što pored standardnih scena ubistava, samoubistava, sakaćenja, i svih ostalih divotarija, ovaj rad diže priču na viši nivo, pa ćete tako ovde moći da vidite i jedan skroz necenzurisani BDSM spot Danziga, zatim live nastup GG Allina sa svim svojim vragolijama, i gomilu seksualnih "boleština" svih vrsta, ali tu je i akcija koja je meni ubedljivo najjača ikad viđena u filmovima ovog tipa. Radi se o jednom mladom našmrkanom par koji je navatao nekog Turčina na ulici radi seksa, znači pozvali ga na gajbu iz fazona kao trojka, ovo-ono, i ovaj se primio, da bi ga na kraju ubili, te mu odsecali delove tela i sve to fotkali. Što bi reko Moskri, zezaju se ljudi jer radili su belo. Neću baš sve da otkrivam jer se to zaista mora videti, ali mora da napomenem kako su navatani, znači, na ubedjivo najgluplji mogući način. Dali sutradan fotke na razvijanje, i logično kad je majstor vido o čemu se radi, prijavio ih muriji. Dno. Inače ovaj šokumentarac mi već jedno 4 godine bezveze čami u šteku, i mislim da ga za sad nema nigde drugde na netu osim po nekim hubovima, ali fotke koje su napravili ovi golupčići sam više puta kačio kojekude, a sve u želji da u ljudima probudim ono najbolje, jer to je realni snuff s'tim što nisu imali kameru pa su koristili fotoaparat, i ko je gledo August Underground serijal može da skonta kako to otprilike izgleda. Postaviću samo jednu fotku iz ovog prajsles niza, a i nju ću cenzurisati, jer ipak ovi iz google-a vole to da brišu kad neko odruka, a fala kurcu drukara u Srbiji kolko 'oćeš. Da me neko ne bi pogrešno skontao, neće oni da brišu post radi bolesnog filma, nego zbog fotki "uvredljive sadržine". Znači, pogledajte obavezno, jer verujte mi, pokajaćete se. Dakle, mala uteha dok čekamo Srpski Film. (110 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/sickest-video-on-earth.html

Animal Passions (2004) Ovo je sigurno jedan od najbizarnijih dokumentaraca koje sam do sad postavljao. Bavi se zoofilijom ali ne u smislu onog smarajućeg filma Zoo (2007) u kome je obrađen samo taj jedan slučaj kada je lik rikno pošto mu je konj utero svoju golemu kurčinu u anal. Za razliku od pomenutog ovaj dokumentarac ide do samog kraja tog bestijaliti tripa, i ja kao pobornik seksualnih sloboda sam više nego zadovoljan. Moram odma da napomenem da ovde nema nikakvih eksplicitnih scena, što kontam da mnogi od vas željno iščekuju, ali zato ima svega ostalog, pa tako saznajemo direktno od ljudi koji su u tom fazonu da npr. žene najviše vole pse, dok muškarci rađe preferiraju kobile i magarice. Naravno, pored tog čisto seksualnog dela ide priča i o ljubavi između čoveka i životinje, tj. životinje i životinje, što je meni skroz OK i podržavam, pa je tako jedan car čak oženio svog ponija. Hajlajt filma je kada jedan lik objašnjava na koji način izvaljuje da je i kobila doživela orgazam, navodno može da oseti kada joj se stežu vaginalni mišići dok je jebe. Onda jedna riba koja veoma slikovito priča kako je izgubila nevinost sa svojim psom, i kako je neizmerno uživala drkajući i blowjobirajući konju. Znači VR'. Zatim imamo i ljubavni trougao, gde je muž varao ženu sa njihovom kerušom, pa ga žena izvalila i bila jako ljubomorna, te su na kraju pravili trojku. Uglavnom svašta tu još može da se čuje i nauči, a svi mi koji smo gledali pornjave sa životinama, tzv. animal porn, nećemo preterano biti šokirani, jer šta reći kad sam ja još sa 10-11 godina izvalio ćaletov VHS štek gde je bila jedna kaseta prepuna animala, tako da sam još tad kaodr na jednu baš dobru crnku koja opšti sa konjem, znači ko to nije prošo taj ništa nije iskusio, a na drugu stranu, ko je odrasto na selu a prvo seksualno iskustvo mu nije bilo sa kozom ili ovcom, taj laže. Samo "padre, padre" fazon. Cheers. (49 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/05/animal-passions-2004.html

Ona verzija bese malo mutna, evo full kvalitet rip (700 MB) : http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/zivot-i-smrt-porno-bande-2009.html

Zivot i smrt porno bande (2009) "Debitantski celovečernji igrani film Mladena Đorđevića je priča o mladom reditelju Marku, koji nakon neuspelih pokušaja da snimi svoj prvi film,osniva putujući porno kabere, sa kojim obilazi manje gradove i sela po Srbiji. Marko prvo upoznaje porno reditelja Caneta i počinje da radi za njega, izražavajući tako revolt prema sredini. Nakon sukoba sa Canetom, on je prinuđen da se povuče iz posla, pa samostalno pokreće porno kabare sa predstavama koje su socio-politički angažovane. Ljudi, koje okuplja oko sebe su porno glumci: gej par Džoni i Maks, transvestit Ceca, narkomani Rade i Darinka, kao i Dragan, Sofija, Vanja. Međutim, Canetov brat policajac prekida premijernu predstavu, a štampa ih pokopava, pa Marko donosi odluku da napusti Beograd i sa ekipom pokrene turneju po Srbiji. Ubrzo dolazi do ozbiljnih sukoba sa isprovociranim gledaocima, sa kojima se sreću po selima, kroz koja prolaze. Na tom putu upoznaju i nemačkog novinara Franca, fasciniranog Balkanom. On nudi Marku da za njega radi filmove sa autentičnim scenama seksa i nasilja u kojima će žrtve da budu dobrovoljci, kojima više nije stalo do života. Pred Porno bandom se pojavljuje mogućnost osvete prema ruralnoj Srbiji. Ovaj crnohumorni road movie smešten je u Srbiju neposredno nakon petooktobarskih promena i na neki način je nastavak prethodnog autorovog filma MADE IN SERBIA. Film je premijerno prikazan na FESTU 2009. godine, gde je osvojio nagradu ‘Nebojša Đukelić’, koju dodeljuje Udruženje beogradskih filmskih kritičara i novinara, za najbolji film u svim programima. Nakon toga je nastavio život na stranim i domaćim festivalima na kojima je dobio više nagrada, među kojima se ističu specijalna nagrada žirija na festival uu Raveni, ‘Rojal ril’ nagrada na Kanadskom filmskom festivalu, kao i nagrada za najprovokativniji film (Most Effectively Ofensive) na bostonskom Andergraund filmskom festivalu." http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/zivot-i-smrt-porno-bande-2009.html

Until the Light Takes Us (2008) "Until the Light Takes Us is a feature length documentary chronicling the history, ideology and aesthetic of Norwegian black metal - a musical subculture infamous as much for a series of murders and church arsons as it is for its unique musical and visual aesthetics. This is the first (and only) film to truly shed light on a movement that has heretofore been shrouded in darkness and rumor and obscured by inaccurate and shallow depictions. Featuring exclusive interviews and verité with the musicians, a wealth of rare, seldom seen footage from the "Inner Circle"s earliest days, Until the Light Takes Us explores every aspect of the controversial movement that has captured the attention of the world. This is the movie that gets inside the minds and hearts of black metal's musicians. The filmmakers moved to Norway, living and filming there for two years. The movie is not about them though - it's about the extraordinary people and events that make black metal unique, unforgettable, and inevitable. This is black metal as seen through the eyes of those who created it, of those who live it, of those who are at the center of the story of black metal. Featuring: Gylve "Fenriz" Nagell, Varg Vikernes, Jan Axel "Hellhammer" Blomberg, Kjetil "Frost" Haraldstad, Ivar Bjornson, Abbath and Demonaz Doom Occulta, Kris "Garm" Rygg, Bjarne Melgaard, Harmony Korine, and more. The film, shot on 35 mm and dv, is directed and produced by Audrey Ewell and Aaron Aites. It is currently being edited in New York." http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/until-light-takes-us-2008.html

Sad sam proverio kod autoriteta i u pravu si za PARENTCIDE, loše sam napisao ono što sam čuo, kaže se PARENTICIDE.

OK, ako ne postoji sta onda kaze lik u dokumentarcu ? Uporno sam trazio topik posvecen INTEGRITY-u ali ga ladno nema, te sam prinudjen da postavim ovde. Naime Dwid Hellion me zamolio da postavim ovo. http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/holy-terror-records-charles-manson-new.html

PBS Frontline - When Kids Get Life (2007) Kad sam video naslov ovog dokumentarca prvo što pade na pamet je bio onaj izraz GET A LIFE, te sam tako na prvu loptu skontao da je ovo film o tome šta se dešava kada klinci u Americi već sa 18 godina napuštaju roditeljsku kuću i osamostaljuju se, a ne ko mi, da žive do 30-e i jače sa roditeljima. Ta me pomisao malo smorila, te sam se nećkao dal' uopšte i da pročitam o čemu se zapravo radi, ali ovo KIDS u naslovu je presudilo, jer ipak dokumenarac koji u nazivu ima KIDS ne može biti baš toliko loš, jer su tinejdžeri jako zanimljiva pojava za izučavanje. Naravno, čim sam počeo da čitam plot izvalio sam da film nema veze sa ovim mojim tripom na keca i da je tema daleko, daleko zanimljivija. When kids get life zapravo znači "kada tinejdžeri dobiju doživotnu robiju", obećavajuće, zar ne ? Dakle, odma' sam se bacio na gledanje, jer takva tema ne valja da zvrji u šteku mesecima ko neki dokumentarci što sam ih skino, a ko da nisam. U Sjedinjenim Državama, ako imate 16-17 godina, i počinite najteže krivično delo, znači ubijete nekoga, vrlo lako može da vam se desi da vam sude kao punoletnoj osobi i da zaradite doživotnu robiju bez prava na pomilovanje. Ovaj dokumentarac se bavi sve većim brojem takvih presuda u SAD, gde je čak 2200 mladih ljudi koji su kao tinejdžeri počinili ubistva, osuđeno na ovu, po meni najtežu kaznu, goru čak i od smrtne. Radi poređenja tu je podatak da se u ostatku sveta trenutno samo 12 ljudi nalazi na takvoj robiji, al' jebiga, Amerika, Amerika, zemlja velika, i tako dalje... Priča prati 5 slučajeva gde momci od kojih su neki već i po 10 godina na robiji, govore o tome koja dela su počinili kao tinejdžeri, i kako je na njih tada uticala tako surova presuda, gde se nije ni uzelo u obzir da su u pitanju maloletnici, uostalom kod nas za ubistvo dobijete 10-ak godina, a zamislite na šta bi to ličilo kad bi maloletnik, ma dete bukvalno, klinac, dobio doživotnu, i to BEZ prava na pomilovanje. Skroz suludo i nerealno, jer u nekim američkim državama ima čak i serijskih ubica koji su osuđeni na doživotne ali opet imaju pravo na pomilovanje, naravno u 99% slučajeva ga ne dobiju, ali pravo je pravo, imaš čemu da se nadaš i slično. Šta je to toliko strašno u delima ovih klinaca da su se sudije odlučile na ovakav tip kazne, kakva su to užasna ubistva počinili da ih se društvo bukvalno odrekne, da ih izopšti do kraja života, i to već sa 17-18 godina, kad realno nisu ni okusili život, kad ne znaju gde je levo ? Šta bi sa tom čuvenom drugom šansom, šta bi sa prevaspitavanjem u tim ustanovama, jer setimo se, u SAD za zatvore postoji izraz correctional facility, šta bi sa ovim correctional delom, đe ba zapelo ? Dakle, jako potresne priče, toliko potresne da sam se čak i ja iscimao jer mi zaista nije jasno, ma nikako mi ne ide u glavu šta se tu dešava i koja je poenta. Daću vam samo jedan primer, klinac od 16 godina, pazi sad ovo, majka je opsesivno "zaljubljena" u njega, prati ga noću gde ovaj izlazi, cima ga telefonom non-stop da bi joj pričao kako je voli, samo nju i nikog drugog, dakle uništava mu život, a pritom ga već par godina i seksualno zlostavlja. E sad, zamislite samo takvu jednu situaciju. To ume da potraje, čovek svašta može da istrpi, ali ne zauvek, u jednom trenutku, pre ili kasnije, svako će pući na ovaj ili onaj način, i logično, desilo se to da je klinac na kraju ubio majku. Zanimljivo je da je ovaj tzv. PARENTCIDE, dakle ubistvo roditelja, jako zastupljeno kada su u pitanju ovakve sankcije. Izgleda su neke sudije jako osetljive na ovaj tip zločina, jer kako balavac sme da se usudi da atakuje na ruku koja ga hrani, ili majku koja ga je rodila, gistro šalje se neka poruka društvu takvim kaznama ?! Ma ima ovde još i gorih slučajeva, gde je npr. očuh seksualni predator, ali o tome više u filmu. I moram da priznam da me poodavno neki dokumentarac nije ovako ispomerao, jer to su bre sve dobra deca, ono, vidiš im po facama da su bili normalni, prosečni klinci, nisu bili neki delikventi ili tako nešto pa da kažeš kreten ubio rođenu majku i slično. Nema zbora, MUST-SEE. (85 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/pbs-frontline-when-kids-get-life-2007.html

200 Docs You Must See Before You Die (2007) Skroz interesantna knjižica na koju sam sinoć naleteo, i evo već sam prešao pola. Ima zaista zanimljivih naslova, mada ja odgovorno tvrdim da je moja lista 44 Docs You Must See Before 2012 neuporedivo bolja, no to prosudite sami. Činjenica je da se neki naslovi poklapaju pa tako barem trećinu moje liste, ako ne i jače, možete naći i ovde, u svakom slučaju veoma korisno štivo koje može da nam posluži kao smernica za izvaljivanje nekih do sad neotkrivenih radova, jer evo ja sam već iskopo jedno 5 rare naslova koji imaju po jedva 10-ak glasova na imdb-u. Autor ove e-knjige je Kevin Kelly, i ovo je treće izdanje. PDF je skroz OK osmišljen, tako da svaki od ovih 200 dokumentaraca ima svoju zasebnu stranu, na kojoj dobijate kratak rivjuičić sa par fotki, ime autora, godinu, i eventualno plakat. Taman-potaman. Ono što ga ponajviše razlikuje od moje liste su dokumentarni TV serijali, kao što je npr. "Cosmos" Carl Sagana koji ima brdo epizoda, a ja to baš i nisam u fazonu da stavljam na listu, mada možda ja i grešim jer ima tu zaista OK naslova, ja sam ipak u startu više obratio pažnju na ove "bioskopske dokumentarce", dok TV akcije tek sad izvaljujem, što može i da se vidi po blogu. Nemam pojma, meni je dokumentarac ipak ono da traje full-lenght, sat i po, znači dokumentarac pravljen za bioskop i DVD, a ne za usputno gledanje na TV-u, takvih imamo gomilu po kablovima, koji će mi to, i zaista su me smorili razni mitbastersi, čoperi i ostali, ne volim to jebiga, 'oću full priču i real life, a ne da je stejdžovano sve, to jednostavno nije dokumentarac, to je zabavna emisija, jer dokumentarac je tu da dokumentuje stvarnost a ne tu neka fejk ludila. Eto tako, dakle, najtoplije preporučujem ovu knjižicu, jer u svakom slučaju ne mož' da škodi, a ko je pravi fan dokumentaraca taj će overiti svaki od ovih 200 naslova. Cheers ! http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/04/200-docs-you-must-see-before-you-die.html

Satan Rides the Media (1998) Ovaj norveški dokumentarac se bavi slučajem Varg Vikernesa, inače čoveka koji stoji iza norveškog black metal benda Burzum, ali je svirao i bass u Mayhemu. Odma' napominjem da ovo nikako nije priča o Black Metalu, već o akcijama koje je počinio Varg i na taj način dobio nezapamćenu medijsku pažnju, te samim tim izveo black metal na svetsku scenu. Film se bavi na prvom mestu paljenjem crkava, što je naravno awesome akcija, gde je Varg u periodu '92 na '93 navodno podmetnuo požare u nekoliko crkava, od kojih su neke izgorele do temelja, ali nisam baš najsigurniji da je odgovoran za baš sve paljevine, malo mi je to prenaduvano. Ono što mu je zapečatilo karijeru, ili je zapravo započelo, je ubistvo gitariste Mayhema, Øystein Aarsetha. Posle te akcije su ga navatali, i 1994. osudili za ubistvo i 4 paljevine na 21 godinu zatvora, a njegova popularnost je samo rasla, i tu me priča dosta podseća na slučaj Richarda Ramireza, dakle, skroz isti notorious celebrity fazon. I u zatvoru je nastavio da pravi muziku za svoj one-man bend Burzum, i da izdaje albume, što nama iz ove pozicije zvuči ko fantastika, ali u norveškim zatvorima je to zaista moguće, tako da je Varg nastavio svoj rad, i evo prošle godine je izašao na slobodu i sad će moći komotno da naplati sve te godine iza rešetaka. Ovaj film se, kako mu samo ime kaže, najviše bavi tom medijskom pomamom oko satanizma, i sličnim paranojama koje mediji vole da stvaraju, a koje su išle na ruku Vargu i ljudima oko njega, te umesto da im naškode od njih su napravili prave zvezde. (50 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/03/satan-rides-media-1998.html

Imas torrent il bilo sta za ovaj ?

URGH! i Džoni Racković (1993) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/03/urgh-i-dzoni-rackovic-1993.html

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/03/lovecraft-fear-of-unknown-2008.html

Hvala, to oko GORE-a me najvise i zanima, omoti su im najjaci.

Milane imaš li bilo kakvih linkova za taj Cannibal Corpse, nisam neki fan ali znam o bendu, ako je dobar dok. poslužiće ?

Da, da, kontam, 'oces da kazes da je dabovan na Ruski, smor jbga. Probacu da ga nadjem u originalu. A ovaj 666 At Calling Death sam skino pre neki dan, jako los snimak a i prekratak film. Znaci nema nikakav dokumentarac koji bi se bavio Morbid Angelom, Obituary, Deicide i tako tim bendovima sa pocetka 90-ih ?

Narode, jel' zna neko za neki dokumentarac o DEATH METALU, samo mi naslov treba ?

The Cannibal that Walked Free (2007) Issei Sagawa, ubica, kanibal, nekrofil i uz sve to Japanac, dakle, ispunio je sve uslove da se pojavi na ovom blogu. 1981. godine, u Parizu, ubio je i pojeo koleginicu sa studija, 25-ogodišnju Renee Hartevelt. Njegova opsesija visokim belim ženama je eskalirala u tom smeru da je pored zaljubljenosti imao želju i da gricne koji komad ženske ljudetine. Naravno nije mu promakao ni taj značajan detalj, da bi pre toga mogao malo i da poopšti sa truplom. Nakon toga proveo je jedno 2 dana sa svojom mrtvom dragom, radeći najrazličitije stvari, a šta je tačno radio to je prepušteno u ovom dokumentarcu našoj oboleloj mašti. Ceo proces je uredno fotografisao. Ostataka tj. ljudovače, nejestivog mesa i sala, je morao da se oslobodi, ali kao neiskusnog u tom najbitnijem delu posla (body removal business) vrlo brzo su ga navatali. Ono što je najzanimljivije ovde, a što naslov nagoveštava, je da je on posle samo godinu dana već bio na slobodi. Kako je to odradio, to pogledate u dokumentarcu, a ako ne budete zadovoljni, tj. ako vaša bizarna radoznalost ne bude namirena, tu je odličan tekst na engleskom, by Katherine Ramsland. Ukoliko i dalje žeđ za novim saznanjima, za novim vidicima i horizontima, ne bude utoljena, ukucajte na google image pretraživaču 'Issei Sagawa' jer ja to ovde zaista ne smem da postavim, obrisali bi mi administratori blogspota, a ima i maloletnika koji ovo čitaju, dakle par neverovatnih fotki, i zaista nisam očekivao da ću na takvo nešto naleteti, jer pre jedno godinu dana kad sam kopao toga nije bilo, il' sam omašio. (46 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/02/cannibal-that-walked-free-2007.html

44 Docs You Must See Before 2012 http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/11/34-documentaries-you-must-see-before.html

Radomir Mihailović Točak - Pokretna prošlost (2009) Prejak RTS dokumentarac o Točku. Naravno SMAK u prvom planu, Bluz u Parku, Šumadijski Bluz, Ulazak u Harem, Satelit, itd.etc. 6 epizoda od po pola sata. Neizmerno hvala raikkonenu koji se iscimao da ovo snimi sa TV-a i sredi, zaista je vredelo, jer poodavno nisam ovoliko uživao gledajući i SLUŠAJUĆI neki dokumentarac. Ukoliko bude problema sa otpakivanjem 4. epizode uključite opciju 'keep broken files' u WINRAR-u. (6 x 30 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/radomir-mihailovic-tocak-pokretna.html

This Is the Zodiac Speaking (2007) Konačno, evo serial killer dokumentarca koji je sustigao Alberta Fisha, i opušteno mogu da kažem da je jače pokrio priču o Zodijaku čak i od Finčera, mada po imdb-u vidim da su zajedno radili na istraživanju slučaja. Doduše, ovo je po formi više CRIME dokumentarac nego serial killer, jer obrađene su priče vezane za svaki napad ponaosob sa policijske tačke gledišta, i više ima triler elemenata nego onih šokantnih, i ono što je najbitnije, što me posebno obradovalo, ovo nikako nije instant TV dokumentarac. Vaspostavljeni su nikad ranije prezentovani dokazi, a o slučaju svedoče pubovi koji su tada prvi stigli na lice mesta, zatim oni koji su radili na slučaju godinama, pa onda srećom preživele žrtve koje otvoreno pričaju o svojim brutalnim susretima sa ubicom, mesta zločina su takođe full rekonstruisana, a posebno ono na obali jezera kad se Zodijak pojavio maskiran i ostavio notorious poruku na vratima kola. Priča je veoma zarazna i napeta, a čak ima i jezovitih momenata što inače i nije svojstveno ovakvim dokumentarcima, ali reditelj je nekako uspeo da stvori takvu atmosferu u filmu da se čovek totalno posveti gledanju, dakle atmosfera ko u najboljem trileru sa zatamnjenjima koje je koristio i Borowski u Fishu. Najiskrenije preporučujem svima ovaj masterpis, a posebno onima koji vole trilere, jer ovo je neosporno jedan od najjačih real life trilera, odma' posle The Staircase i Paradise Losta. I ono što je još jako je da su postavili hardkodovan engleski subtitl, što u mnogome olakšava praćenje radnje. I moram još da naglasim da je ovo ripovano sa DVD seta koji sadrži dva dokumentarca, ovaj i His Name Was Arthur Leigh Allen (2007) od istog reditelja, a koji govori o glavnom osumnjičenom u ovom slučaju, i koji ću postaviti ovih dana. Znači stay tuned, i obavezno pogledajte ovo. (102 min) http://www.imdb.com/title/tt1560206/ http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/this-is-zodiac-speaking-2007.html

The Confessions of Robert Crumb (1987) Ovo sam baš dugo potraživao i trebovao, jer je ovaj rad Crumb lično i napisao i režiro, znači to mu dođe ko neka dokumentarna autobiografija. Za razliku od genijalnog dokumentarca Crumb (1994) kultnog reditelja Terija Zwigoffa (koji se naravno nalazi u mojih TOP 35 DOCS) ovde je priča fokusirana samo na Roberta, pa tako nećete videti najveću facu, njegovog burazera Čarlija, pa ni kevu, samo je suprugu pustio u svoj film i to u kontekstu autora jer zajedno crtaju jedan strip. Uvek kad se pomene Crumb tu je i priča o seksualnim frustracijama koja zauzima zavidan prostor i u njegovim stripovima, dakle Crumb je realni seksualni manijak, mada tako i izgleda kad bi ga sreli negde, ko malo mršavija verzija Gerija Ridžveja aka Green River Killera, mada meni je ujedno i jako drag jer me podseća likom i stasom na mog pokojnog deda Đaju. Pored standardne priče o rodonačelniku andergraund stripa, ovde ćete čuti i o njegovoj naklonjenosti ka Janis Joplin, kako mu je LSD '65 totalno promenio percepciju pa samim time i život, o tome kako mu se nije svidela animirana adaptacija njegovog najuspešnijeg stripa Fritz the Cat, pa onda kako izgleda njegov idealan tip žene, kako se jako mlad oženio pa ubrzo uteko iz braka, i još mnogo toga. I Crumb je upravo jedinstven po tome što je sve što mu se dešavalo u realnom životu pretakao u strip, ko kad neko svaki dan vodi dnevnik, samo u ovom slučaju crtanu verziju. Moj omiljeni lik je naravno Mr. Natural, obožavam ga, voleo bi da mi bude lični guru, a inače, svojevremeno sam baš iščitavao to malo Crumbovih stripova što je prevedeno na srpski, i vaistinu je gre'ota što toga nije bilo više. Uglavnom, nema šanse a da vam se ne svidi kako ova faca crta, jer to je jednostavno zarazno, i siguran sam da ćete zavoleti Crumba ako već niste, mada meni se mnogo više svidela njegova žena, i kao strip crtač a i ovako, jer ona je od onih žena stubova porodice, pored kojih muškarci mogu u potpunosti da se opuste. Vaistinu awesome. Oću taku ženu! (55 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/confessions-of-robert-crumb-1987.html

Fala brte moj na podrsci. In Search of Dracula (1975) U potrazi za Drakulom je old school dokumentarac gde autor istražuje fenomen vampirizma i ko i šta se sve krije iza priče o Drakuli. Od romana Brama Stokera, čija je priča meni iskreno smešna i jadna, preko Transilvanije i rumunskog folklora, sujeverja koje podgreva ondašnja pravoslavna crkva, sve do jedinog pravog Drakule, istorijske ličnosti, Vlada Cepeša, inače čoveka koga ja izuzetno cenim jer je bukvalno uveo neke kodekse, koje čak ni današnji visoko kotirani kriminalci i mafijaši ne mogu da isprate, npr. ona fora sa zlatnim peharom, pa onda onaj incident sa nalaženjem ukradenih zlatnika, pa turski turbani, i još trista čuda koje Cepeša postavljaju na sam izvor organizovanog kriminala, a može se reći da ga je upravo on lično i izmislio. Dakle za Vlada se može reći da je bio ORIGINAL OUTLAW da ne kažem G. I naravno, ubijao je Turke na najsurovije moguće načine, ali bogme i svoj narod, i to pošteno, svakom po zasluzi. Postoji i priča da se čak i naš Kraljević Marko, kao turski vazal, borio protiv Cepeša, ali to nije tačno jer se Cepeš rodio mnogo posle Markove smrti. Da ne otkrivam baš sve za one koji ne znaju celu priču, uglavnom meni je ovde priča o Vlad The Impaleru najjača, i mogu otvoreno da kažem da se ovaj dokumentarac najozbiljnije pozabavio okultnom pričom o Nabijaču (no homo), jer zaista sve sam ih fanatično pogledao, i ako ćemo realno još nije ni urađen onaj pravi, jer ipak ovo je delo iz '75, a danas bi već mogao da se snimi realan biografski film o Drakuli, pa i dokumentarac. Doduše postoji jedan igrani, Dark Prince: The True Story of Dracula (2000) ali je slabašan, jebeš ti to kad je Banović Strahinja za njega zakon sa sve onim nabijanjem Radeta Šerbedžije na kolac. Legendarna scena, zar ne, čini mi se čak da niko drugi nikad nije ni pokušao da snimi takvo nešto, doduše evo Kusturica se sprema da snimi Na Drini Ćuprija, pa ako tu omaši nabijanje na kolac to mu neće na dobro izaći, jer Ivo Andrić je i uzeo Nobela upravo zbog tog nabijanja koje mi evo i dan danas odzvanja u ušima iako sam ga poslednji put čit'o ('odo) u srednjoj školi. Inače, ne znam dal' je svima poznato, ali Vlad je dobio ime po svom ocu koji se zvao Vlad Drakul, pa mu je onda samo dodato to A, pa je tako postao VLAD DRAKULA, a to vam je ko kod nas kad se na imena predaka dodavalo ono IĆ, pa bi u ovom slučaju bio Drakulić. Što se tiče dokumentaraca siguran sam da ste zaboli bar 2 na TV-u i provereno ste izvalili i sami da je to uvek nešto bombastično i zbrzano, uostalom sigurno ste čuli da postoji onaj kao malo ozbiljniji dokumenatarac "Most Evil Men in History - Vlad The Impaler", a ja ga ipak sve do danas nisam postavio na blog, iako sam, ko što rekoh, baš veliki fan lika i dela ove neprevaziđene face, i za mene definitivno heroja. Eh, da je Srbija imala tako neku veličinu kao što bejaše Cepeš, mi bi bre od toga čudo napravili, a prijateljski narod Rumunije izgleda baš i ne zna da iskoristi to istorijsko blago na pravi način, al' siguran sam da će to biti uskoro ispravljeno, da će se konačno bataliti duvanja lepka i prionuti na pravi posao, da Impaler konačno dobije svoje zasluženo mesto kao najbolji rumunski brend, i kao veliki čovek i vojskovođa, koji je posle poraza srpske vojske na Kosovu Polju ostao jedini da brani ove prostore od najezde Osmanlija. Inače kroz ovaj film nas vodi Christopher Lee, glumac koji je i sam igrao Drakulu u par filmova, pa tako od njega saznajemo kako se legenda o vampirima dalje raspredala, preko knjiga pa sve do nemih filmova i kasnije uz legendarnog Lugošija do najšireg, svetskog auditorijuma. Pored toga opisane su sve moguće vrste zaštite od vampira, pa čak ima i ona fora iz Kadijevićeve Leptirice, kad pomoću konja traže grob vampira da bi ga proboli kocem, mada to je ovde malo izmenjena varijanta jer naši i rumunski vampiri nisu iz istog klana. Uostalom setimo se, prvi dokumentovani vampir je bio upravo Srbin, i to neki seljak, čini mi se da se zvao Nikola. I da bre, poseban detalj ovde su real life vampiri, tj. serijske ubice koje su pile krv svojih žrtava. Dakle, pogledajte ovaj dokumentarac, ne može da škodi, a ja garantujem svojim đonom da je bolji od svih ovih najnovijih instant TV sranja. (81 min) http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/in-search-of-dracula-1975.html