Bata Trokrilni

Ja sam je čitao u engleskoj verziji i ne bih baš voleo da vidim prevod na srpski.

Kako se tebi najviše svidi pesma koja je meni najgora... Mislimk da je ono što ovaj album izvlači upravo reciklaža. Jednostavno, njima ide taj fazon pesama o vatrenom oružju i rifova koji se ponavljaju. Na onim pesmama gde su pokušali da zvuče originalno su najviše podbacili.

OK ako tako misliš. Meni nije skoro nimalo dosadan, sem možda pojedinih deonica u nekim pesmama. I ne mislim da su ga na silu radili, pre bih rekao da su svoje godinama gomilane ideje uneli u njega (ponešto od tih ideja prisutno je bilo već na albumu Angel of Retribution, što pokazuje da ništa na brzinu nije rađeno). Svaka pesma ima svoju poruku i iskazuje jake emocije. Mene dok slušam na originalu i čitam tekstove sa bukleta, svaka od pesama pogađa na poseban način. Svaki element u muzici je na odgovarajući način doziran i odlično uklopljen, ničega nema ni previše, ni premalo. Što se promena tiče, ja mislim da ne postoji heavy bend koji je prošao kroz više promena u toku karijere, nego što je to Judas Priest. Nekad su promene bile negativne, kao na Turbo i Jugulator, nekad pozitivne, kao na Sad Wings of Destiny, Defenders of the Faith i Painkiller. Mislim da je i Nostradamus uneo jednu pozitivnu promenu, iako je fazon koji su svirali na Angel of Retribution bio takođe dobar.

I takav bend sluša čovek koji je do skora držao u potpisu "prelo uvek, tehno parti nikad". Odluči se jednom šta voliš da slušaš.

Ne moram ponovo da objašnjavam zašto je Nostradamus jako kvalitetan album, kakav se retko sreće. Što se tiče pesama od 3,5-4 minuta, takvih je bilo i više nego dovoljno u celom opusu Judasa, pa je bio red da tako veliki bend napravi i nešto novo i drugačije. Ako mi se slušaju takve pesme u novijoj produkciji, takvih ima koliko hoću kod niza bendova koji stvaraju pod uticajem Judasa. Judasovski heavy metal, dakle, i dalje postoji, a kao što vidimo i evoluira i u stanju je da uvek ponudi i nešto zanimljivo, što do sada nismo čuli.

E jebi ga, preteče me Nele.

Ti nisi nikakav svetski čovek. Ti si običan gastarbajter.

Krajnje je vreme da recenziram album, pesmu po pesmu. Na prvo slušanje, očajan, kasnije sve bolji, sada bi se već reklo pristojan album. Doduše, daleko od onog pravog Primal Fear, ali i od posrnuća hammerfall-ovskog tipa. Ocena 7/10. Riding the Eagle - pesma bi fino uklopila, da je recimo Avantasia autor, no ja od Primal Fear-a više volim da čujem čistokrvni heavy od onakvog veselog powera. Ipak, za slušanje s vremena na vreme, simpatično. Six Times Dead - najslabija pesma na albumu, dosadna i nimalo inovativna. Black Rain - ambiciozno zamišljena, u fazonu Seven Seals, ali ni blizu uspela kao ona. Under the Radar - e, ovo je već pravi Primal Fear, uzbudljive sve deonice, brzina, melodija i snaga spojene u kvalitetnu celinu. Torn - ova pesma mi je na prvo slušanje bila smor, kasnije sve jača. Zanimljiv intro i vrlo zarazna melodija. Ipak zaslužuje pozitivan komentar. Soar - Takođe loša na prvo slušanje, odudara od standardnog Primal Fear zvuka, ali sada ipak ne mogu reći da je tako loša, kao pomenuta Six Times Dead, recimo. Killbound - jedna od pesama koje vade album, što nije baš pohvalno, jer je prilično šablonski urađena, kao recimo Psycho na prošlom albumu. No Smoke Without Fire - ovo je mogla da bude bomba, da je samo malo duža i kompleksnija, ovako nekako brzo i neprimetno prođe, a valja. Night After Night - ovo je već valjana power metal numera. Smith and Wesson - moj favorit, malo fali da kažem da je u rangu najvećih Primal Fear hitova. Odličan refren u sinnerovskom maniru i dobri heavy rifovi. The Exorcist - Još jedna power pesma, iz drugog plana mi se nametnula, ima potrebnu energiju, rekao bih uz Smith and Wesson i Under the Radar najjača na albumu. Hands of Time - opet ću pomenuti Avantasiu i njenu pesmu Lost in Space, jer mi se čini da su se poveli tim primerom. Eto, i Primal Fear je napravio jednu emo baladu, nije baš da im to treba (ja više volim nešto u fazonu In Memory), ali mislim da je simpatična. Uglavnom, slušaću ih i dalje, malo više starije albume doduše. Ovaj, kao i prethodni, ne nameravam da kupim na originalu. Ipak, album mora da bude stvarno vrhunski da bih tako nešto isplanirao.

Nisam skoro upoznao nijednu pravu metalku, tako da ne mogu da odgovorim na to pitanje.

Pa onda su pogrešno nazvali album, jer se pesma A Touch of Evil više puta pojavila na live albumima.

Što, refreni na Seven Seals su bili fantastični.

Transparentan znači otvoren, u smislu da se sve radi otvoreno, da nema ništa "ispod žita". Ta reč je kod nas postala popularna sa Aleksandrom Vlahovićem, kad je krenuo njegov model privatizacije posle 5. oktobra.

Nije samo bez pomenuta dva. Gde je heavy?

Prijatelju, prijatelju, marš u pizdu materinu što sam ti sinoć jeb'o ženu dok si bio na terenu.

Ulazim u fazu u kojoj naglas saopštavam istinu koju godinama ni sam sebi nisam hteo da priznam.

Nikakve razlike među albumima nema, osim što je drugi vokal, koji je dosta sličan Jornu.

Ova slika govori više od hiljadu reči. Pogledajte Satana iz Bataje i videćete frajera. Pogledajte mene i videćete - da ne kažem šta. Ne govorim o izgledu, to je nebitno, već o ukupnom držanju, koje se već poziranju na slici provaljuje, a kamoli uživo. I onda je jasno zašto ja neću da dolazim na okupe - svestan sam da nisam dovoljno faca za vas.

Pa to nije pogrešan izgovor, on samo produžuje određene slogove. U pesmama je to dozvoljeno, ako je tekst takav. Ja sam čak i reč "bitch" znao da produžim, možda nije sasvim korektno, ali tako se uklapa - zna se iz konteksta koja je reč u pitanju.

Pesma When the Crowds Are Gone je predviđena za plakanje.

Ja bih 'ladno došao i na ovo, ali sam stvarno previše para na koncerte napolju potrošio u poslednjih nekoliko meseci.

Ne znam u čemu je problem kad je Galija u pitanju? I u kojoj to pesmi ne valja akcenat?

I treba da bude Savatage koncert. Daleko bolje od onoga što radi Circle II Circle, u svakom slučaju.

Srpski i hrvatski - to je jedan isti jezik. Veće su razlike između varijanti unutar svakog od jezika, nego između samih jezika. U Zagrebu, kao i u Beogradu, na ulici možeš čuti najrazličitije akcente, što je sasvim normalno, jer koga još zabole kako neko priča. Onaj ko se opterećuje time, samo pokazuje svoju degenerisanost i ništa više.

Mađari su kroz istoriju zlo nanosili pre svega sami sebi. Nisu im krivi ni Srbi, ni Rusi.

I to solidan izbor. Ima čak i Of Rage and War.